Srbija snaži Evropu

 BRISEL
OD STALNOG DOPISNIKA

SRBIJU i zapadni Balkan od Nove godine, kada započinje špansko predsedavanje EU, očekuje period podsticaja u okviru procesa evropskih integracija. Zvanični Madrid naglašava da je približavanje regiona Uniji jedan od njegovih prioriteta. Državni sekretar za evropske poslove Španije Dijego Lopez Garido podvlači za ”Novosti” da bez balkanskih zemalja EU, jednostavno, nije - cela.
-
Zapadni Balkan ima istinsku evropsku perspektivu. Ima realnu mogućnost da punopravno uđe u EU. Neke zemlje unutar ovog regiona već imaju status kandidata, a tokom našeg predsedavanja očekujemo nove korake u približavanju država iz regiona Evropskoj uniji.
* Proširenje je među glavnim prioritetima Španije?
- Naravno! Proširenje je, bez sumnje, naš istinski prioritet. Španija je veoma proevropski orijentisana zemlja. Mislimo da će EU sa Srbijom ili Hrvatskom, ili nekim drugim državama iz regiona, biti samo jača.
* Najavili ste održavanje velike konferencije kojom bi se pogurao proces proširenja zapadnog Balkana...
- Želimo da se jasno potvrdi angažman o evropskoj budućnosti regiona. Organizovaćemo, inače, dosta sastanaka o zapadnom Balkanu tokom našeg predsedavanja.
* Čemu ćete naročito posvetiti pažnju tokom predstojećih šest meseci?
- Špansko predsedništvo treba, pre svega, da odgovori na ekonomsku krizu. Treba da radi na obnovi ekonomije, da pripremi novu strategiju u cilju rasta i stvaranja novih radnih mesta. Tu su, zatim, sprovođenje Lisabonskog sporazuma, pitanje evropskog građanstva i većih prava i jednakosti građana, kao i pitanje spoljne politike. Proširenje će, kao što sam naglasio, biti jedan od prioriteta španskog predsedavanja, jer je to evropska politika, čije smo mi pristalice.

Izvor: Novosti

Година 2014. циљна за прикључење западног Балкана ЕУ


БЕОГРАД, 4. јануара (Тањуг) - Грчки премијер и министар спољних послова Јоргос Папандреу изјавио је данас у Београду да је 2014. циљна година за прикључење земаља западног Балкана Европској унији.

Папандреу је, учествујући на амбасадорској конференцији која се одржава у Београду, рекао да регион западног Балкана мора да крене "крупним корацима напред и да отресе са себе ратове и конфликте из прошлости".

Грчка је мотор покретач агенде 2014. да све земље западног Балкана до те године постану чланице ЕУ и тај циљ је остварив, истакао је грчки премијер.

Он је додао да ће окончање пута ка ЕУ захтевати од држава које желе да уђу у европску породицу народа "мирољубиво решавање конфликата од свих страна и поштовање људских и мањинских права, као и борбу против илегалних миграција, организованог криминала и корупције".

Говорећи о питању Косова, Папандреу је истакао да је то комплексно питање и да се Грчка залаже за решење које ће бити засновано на повељи УН и поштовању међународног права.

Папандреу је казао да његова земља подржава став Србије да се обрати Међународном суду правде и тражи саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова.

Папандреу је, говорећи о стабилности у региону Балкана, истакао да су за Босну и Херцеговину европски изгледи кључни за постизање јединства.

  Srbija snazi Evropu?  wtf

Гаљак: Савет ЕУ "ускоро" о захтеву Србије за кандидатуру



БРИСЕЛ, 5. јануара (Тањуг) - Још није познато када ће Савет министара Европске уније разматрати захтев Србије за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ, али ће то свакако бити ускоро, пошто је то приоритетно питање за Шпанију, председавајућег Уније, изјавила је данас представница за штампу шпанског председништва Кристина Гаљак.

"Још не знамо (датум када ће бити размотрен захтев за кандидатуру). Оно што могу да вам кажем јесте да ће већ у четвртак на састанку амбасадора земаља чланица ЕУ бити говора о захтеву Србије", рекла је Гаљакова Тањугу.

"То је за Шпанију приоритетно питање и нема сумње да ће се ускоро наћи на дневном реду", додала је она.

Председник Србије Борис Тадић предао је 22. децембра премијеру Шведске Фредерику Рајнфелту, чија је земља тада председавала ЕУ, захтев за стицање статуса кандидата за пуноправно чланство Србије у Унији.

Наредни корак треба да начини Савет министара спољних послова ЕУ, који ће кандидатуру, уколико постоји консензус о њеном пријему, проследити Европској комисији (ЕК) и затражити званично мишљење.

Да би дала своју оцену, ЕК најпре треба да стекне увид у степен остварених реформи и усклађености домаћег законодавства са европским у 35 области правних тековина Уније, због чега ће Србија морати да одговори на упитник у којем је и до неколико хиљада питања.

Када Србија одговори на упитник, ЕК ће саставити мишљење (тзв Авис) које ће затим проследити Савету ЕУ, а по правилу, не упућује се негативно, већ искључиво позитивно мишљење.

Сагласност такође треба да да и Европски парламент, који такву одлуку треба да донесе гласовима већине чланова.

Пошто прибави мишљења Комисије и сагласност Европског парламента, Савет министара треба да донесе једногласну одлуку, а последња инстанца, када ће Србија и званично добити статус кандидата, јесте одлука Европског савета, која такође мора бити једногласна.

Стицањем статуса кандидата отварају се врата за почетак преговора о чланству, што је последња фаза у приступању Србије ЕУ.

Јурактив: Србија жели рекордно брзо у ЕУ


БРИСЕЛ, 5. јануара 2010. (Бета) - Србија је пре две недеље поднела захтев за статус кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ) с циљем да "обори све рекорде у брзини уласка у ЕУ", пише данас европски интернет билтен "Јурактив".

"Јурактив" преноси и "упозорење дипломата да не постоје пречице за улазак у европски клуб".

Тај интернет билетен истиче да су "дипломате ЕУ нагласиле да је Србија виђена као чланица Уније у деценији 2010-2020, али нико није хтео да се упушта у одређивање датума уласка у чланство".

Један високи званичник Европске комисије је агенцији Бета рекао да ће за Србију, исто као и за остале земље Западног Балкана, на путу у чланство у ЕУ бити пресудно како ће владама, политичким круговима и јавности у земљама европске двадесетседморице доказати да је остварила опипљиве резултате у бици против организованог криминала и корупције.

Такође, тај европски званичник је нагласио да Београд нема битних спорова са суседима и да здушно подстиче регионалну сарадњу, и чињеница је да у ЕУ влада уверење да су државна управа и привреда Србије способни да спроведу све реформе које отварају врата Уније.

Проблеми с владавином закона и спорови са суседима у неким круговима ЕУ изазивају највише подозрења према даљем проширивању Уније, јер се сматра да је то потенцијални извор нестабилност за саму ЕУ.

Званичник у Бриселу који је желео да остане анониман објаснио је да је то суштински важно за деловање правне државе и европских стандарда и прописа, односно за структурни преображај на путу у ЕУ,

Овај функционер је потврдио да су најречитији примери за то недовољна припремљеност Бугарске и Румуније да искорене корупцију и уплив организованог криминала на установе власти.

Европска комисија ће одсад зато у преговорима са сваком земљом кандидатом за чланство у први план ставити поглавља правосуђа и владавине права.

Други битан разлог за одбојност према уласку нових чланица је уверење да међу државама западног Балкана, укључујући Србију и Хрватску, постоје и даље озбиљни гранични, правни и други спорови.

А, указао је званичник Комисије, ЕУ не жели да почиње или скоро оконча преговоре о чланству са земљама које имају нерешене билатералне сукобе. као што је то сад случај Хрватске која још није сасвим решила спор са Словенијом, односно Македоније око имена с Грчком.

Ипак, како је подвукао, ако Србија испуни све услове за улазак у чланство ЕУ, нема разлога да се постављају нове препреке, под условом да се нађе "прагматично решење" и за односе Београда и Приштине.

У извештају "Јурактива" се наводи да је шеф српске дипломатије Вук Јеремић изјавио да је "Србија способна и одлучна да потуче све рекорде у брзини уласка у редове ЕУ", и да је истакао да Србија може да претекне многе земље које су је сад претекле на путу ка ЕУ.

"Јурактив" напомиње да тек у јуну ове године треба да се види хоће ли Савет министара ЕУ одлучити да се крене у ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ-Србија, што је услов да Београд добије и статус кандидата за чланство.

Европски интернет билтен је, не објаснивши да је Савет министара ЕУ у децембру већ ставио на снагу прелазни трговински споразум с Београдом, оценио да су земље Уније "уздржано" реаговале на захтев Србије да добије статус кандидата за чланство.

Такође, изнесено је мишљење да би питање Косова могло отежати учлањење Србије у европски клуб.

"Јурактив", ипак, каже да је шведска министарка за Европу Сесилија Малмстрем била мишљења да захтев Србије за добијање кандидатског статуса представља "прекретницу за Србију и ЕУ.

ПРИБЛИЖАВАЊЕ ЕУ ОСНОВНИ ПРАВАЦ


БЕОГРАД , 05. јануар 2010. (ФоНет) - Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да је Србија прошле године направила највећи корак напред у европским интеграцијама и нагласио да приближавање Европској унији (ЕУ) остаје основни правац Београда.

Идемо ка ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, што је повезано са сарадњом са Хашким судом, рекао је Цветковић на конференцији амбасадора Србије акредитованих у иностранству.

Цветковић је констатовао да није извесно да ће Србија до краја ове године добити статус кандидата за чланство у ЕУ, али је најавио да ће се радити да то буде остварено.

Говорећи о економској дипломатији, Цветковић је оценио да ће на том подручју бити много обавеза да се ради више.

Потребна су интензивна промоција привредних потенцијала Србије, у првом реду могућности извоза, као и рад на привлачењу страних инвестиција, поручио је Цветковић амбасадорима.

Према његовим речима, потребна је и промоција српске наменске индустрије, која је прошле године склопила извозне уговоре вредне неколико стотина милиона долара.

Наменска индустрија се јавља као један од потенцијалних стубова извоза, констатовао је Цветковић.

Он је изјавио да ће Влада Србије наставити политику добрих међусуседских односа, уз интензивирање сарадње са земљама изван региона.

Nece ova Evropa jos dugo ovako 

  U prevodu:
 Zahtevaće od zamalja da predaju sve nadležnosti njima u rešavanju sporova,koflikata i sl.nudeći zaštitu, mešajući se  u unutrašnje stvari kroz korumpirane i izmanipulisane političare koji će prodati sve da bi ušli u elitu.

  Već nas čeka preko 100 zakona koje EU zahteva od Srbije a koji uredjuju sve aspekte življenja i ići će još dalje dok sve i svi ne budu potpuni slejveri-po zakonu.

Slejver ovako, slejver onako, kakva razlika

Da je Srbija pametna pa da se pita Zbog cega nas hoce u EU kad nemamo nista osim svog karizma,