Pozitivna atmosfera u Briselu
Holandija odmrzava sporazum Srbije i EU
Autor: Tamara Spaić | Foto:FoNet, EPA | 26.11.2009. - 08:00


Srbija je uspela da napravi takvu atmosferu, da je nadohvat ruke odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma, iako u EU postoji jedan broj zemalja koje smatraju da će Srbija sa viznom liberalizacijom dobiti i više nego što je zaslužila. Najpozitivniji izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca pašće na plodno tlo, a deblokada SSP i početak njegove ratifikacije biće šansa da Srbija preda kandidaturu za EU pre kraja ove godine - kaže za „Blic“ izvor iz vrha Vlade Srbije.

Srpski zvaničnici uzdržavaju se da daju zvanične izjave i procene oko toga da li će Holandija, poslednja zemlja koja se otvoreno suprotstavlja odmrzavanju SSP i daljem napretku Srbije ka EU, dati zeleno svetlo. Čak postoji i dogovor da paze da ničim ne uvrede ministra spoljnih poslova Holandije Maksima Ferhagena. Pa ipak, nezvanično, tvrde da najavljena poseta Ferhagena Beogradu predstavlja dodatni razlog da sa optimizmom očekuju da na Samitu 10. decembra jednoglasnom odlukom šefova država ili vlada EU SSP bude odmrznut.
Ferhagen će, potvrđeno je juče „Blicu“ u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, posetiti Beograd 16. decembra. Na pitanje koje će biti teme, „Blicu“ je u holandskom ministarstvu juče rečeno da je „agenda još otvorena“, ali da će se najverovatnije razgovarati o bilateralnoj saradnji i da će biti definisane oblasti u kojima dve zemlje mogu da prošire saradnju.
Kako je juče javila agencija Srna, Ferhagen je holandskim medijima izjavio da će Holandija nastaviti da insistira na pritisku na Srbiju, čak i ako bude prihvaćen predlog o saradnji EU i Beograda.
- Čak i ako izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan i on oceni da Srbija čini sve u saradnji sa ovim sudom, mi ćemo tražiti probni period - rekao je Ferhagen.
- Hoćemo da imamo instrument za održavanje Srbije pod pritiskom - objasnio je Ferhagen i napomenuo da Beograd ne bi trebalo da sarađuje „samo sada, već i za pola godine, ili duže“.
On nije precizirao kakav bi mehanizam kontrole mogao da bude za Srbiju i dodao: „O tome ćemo se dogovoriti nakon što Bramerc izloži svoju ocenu o saradnji“.

Vreme je da Srbija krene dalje: Oli Ren
Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma, upozorava da je politička volja srpskih vlasti da u punoj meri sarađuje sa Tribunalom nesumnjiva, ali da nije dosledno sprovedena. To se, kaže Todorić, vidi po tome što još nije otkriveno ko je omogućio skrivanje Radovanu Karadžiću i izdavanje lažne lične karte u Rumi, po tome što ministar vojni priznaje da nema punu kontrolu nad vojnim obaveštajnim službama, kao što nema ni adekvatne parlamentarne kontrole nad policijskim i vojnim tajnim službama.
- Ima još mnogo stvari koje Srbija treba da uradi da bi omogućila punu saradnju sa Tribunalom. Taj uslov će ostati, ali treba da iskoristimo šansu koja će eventualnim odmrzavanjem trgovinskog sporazuma biti otvorena i da podnesemo kandidaturu za EU. Pregovori sa Evropskom komisijom će sigurno trajati dve do tri godine - kaže Todorić za „Blic“.
Da ćemo ovom prilikom, ipak, „preskočiti“ problem Haga juče je nagovešteno raspravom u Evropskom parlamentu, gde su se Oli Ren, komesar za proširenje EU, i šef švedske diplomatije Karl Bilt založili za odmrzavanje SSP za Srbiju.
- Treba odblokirati sprovođenje prelaznog trgovinskog sporazuma. Vreme je da Srbija krene dalje - rekao je Ren, obraćajući se evropskim parlamentarcima.
Ren je kao dobru vest okarakterisao opredeljenost Beograda za evropske integracije, ne samo kroz jednostranu primenu prelaznog trgovinskog sporazuma.
- Pretpostavljam da će Tribunal u Hagu sada biti zadovoljan
naporima koje čini Srbija - rekao je Ren.
Šef švedske diplomatije Karl Bilt zatražio je juče u Evropskom parlamentu da vrata za članstvo u EU ostanu otvorena za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku i Island i da se ne odustane od politike proširenja koja se do sada pokazala kao veoma uspešna. - Svi smo svesni da među nama postoje oni koji misle da im treba zatvoriti vrata. Ja pripadam onima koji su uvereni da bi to bila greška istorijskih proporcija koja bi proganjala našu uniju veoma dugo - rekao je Bilt i naglasio da bi se u tom slučaju „otvorila druga vrata koja bi zemlje regiona odvele pravcem koji bi bio jako loš“.
Bilt je podsetio da je Srbija napravila veliki napredak jednostrano primenjujući prelazni trgovinski sporazum i dodao: „Očekujemo pozitivan izveštaj o saradnji sa Haškim tribunalom“.
- Ne verujem da smo okončali izgradnju Evrope. Moramo nastaviti da je gradimo i proširujemo. To je od ključnog interesa i za njih (zemlje koje žele članstvo) i za nas - zaključio je Bilt.

 

Evropski parlament traži odmrzavanje SSP
Evropska unija treba da primeni trgovinski sporazum sa Srbijom, zato što ga vlasti u Beogradu već primenjuju i što su ostvarile napredak u evropskim reformama, ističe se u nacrtu rezolucije o „strategiji proširivanja Evropske unije”, o kojem je juče raspravljao Evropski parlament u Strazburu, a koju su pripremili članovi Spoljnopolitičkog odbora EP. Rezolucijom se od „Saveta ministara Unije traži da se neodložno izjasni o ratifikaciji prelaznog sporazuma” sa Srbijom.
U rezoluciji se ističe da puna saradnja s Haškim sudom predstavlja suštinski uslov za napredak zemalja regiona ka članstvu u Uniji, uz poziv državama zapadnog Balkana da reše međusobne sporove, kako ti sukobi ne bi bili prepreke za uključivanje u redove evropske dvadeset sedmorice.

Milica Delević, direktorka beogradske kancelarije za evropske integracije, istakla je juče za „Blic” da je Srbija svesna da puna saradnja sa Tribunalom u Hagu ostaje uslov, ali da je pre svega Srbija privržena njegovom ispunjavanju, ne samo zbog pridruživanja EU već pre svega zbog rešenosti da se utvrđivanjem odgovornosti dođe do pomirenja u regionu.
- Puna saradnja s Hagom je formalni uslov bez kojeg nema priključenja EU, ali je i izraz naše rešenosti da se utvrdi odgovornost za zločine - rekla je Delevićeva za „Blic”.

Izvor: Blic

Patka hiljaditi put 

Savet ministara Evropske unije treba da u Briselu danas donese odluku o ukidanju kratkoročnih "šengenskih viza" za državljane Srbije, Crne Gore i Makedonije, počev od 19. decembra ove godine.

To je saopštio visoki zvaničnik švedskog predsedništva EU, koji je naznačio da će ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa Unije to učiniti tako što će u Regulativu 539/2001 Evropske unije uneti dopunu, kojom se državljani pomenute tri zemlje stavljaju na "pozitivan šengenski spisak".

Oni će će biti "izuzeti od obaveze vađenja viza" EU, ali bez prava na rad u zemljama evropske dvadesetsedmorice, kako su objasnili izvori Saveta ministara Unije.

Reč je o građanima Srbije, osim žitelja s prebivalištem na Kosovu, kao i Crne Gore i Makedonije, koji imaju biometrijske pasoše, a koji će u turističke ili slične svrhe moći da bez viza borave najduže tri meseca, tokom svakih pola godine.

To znači da posle tri meseca otkako su ušli na teritoriju jedne od zemalja "šengenskog prostora" EU, moraju završiti boravak i tek posle tri meseca ponovo mogu na isti rok bez vize ići u turizam ili posete na teritoriju Unije pod režimom slobodnog kretanja bez granične kontrole.

Odluka Saveta ministara evropske dvadesetsedmorice će se odnositi samo na takve kratkoročne boravke i građane Srbije, Crne Gore i Makedonije koji s biometrijskim pasošima bez viza doputuju u EU.

Savet ministara EU u odluci, u čiji je nacrt imala uvida agencija Beta, naglašava da "kad je reč o Kosovu pod Rezoluciojom 1244 Saveta bezbednosti UN, lica s prebivalištem na Kosovu moraju imati vizu kad putuju u Evropsku uniju".

Takođe navodi da Albanija i Bosna i Hercegovina nisu uključene u ovu meru, zato što je zaključeno da "nisu ispunile uslove iz dijaloga o viznoj liberalizaciji sa zemljama zapadnog Balkana".

Evropski ministri će se u odluci pozvati na Političku izjavu, koju su usvojili 12. novembra, zajedno s Evropskim parlamentom, u kojoj se poziva Evropska komisija da "što je pre moguće predloži ukidanje viza za te dve zemlje, s ciljem da putovanja bez obaveze vađenja viza stupe na snagu od 1. jula 2010".

A glavna merila i uslovi, utvrđeni dialogom sa državama zapadnog Balkana su, stoji u nacrtu odluke ministara EU, "kontrola granica, bezbednost pasoša, bitka protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i spoljni odnosi i temeljna prava".

Evropska komisija je ukidanje viza za tri zemlje zapadnog Balkana predložila u julu Savetu ministara EU koji je, zajedno s Evropskim parlamentom, u novembru usvojio političku izjavu, u kojoj se podvlači da su "Srbija, Crna Gora i Makedonija ispunile sve uslove za ukidanje viza" EU.

A to, podvučeno je, omogućava da tri pomenute zemlje "dobiju režim bez viza počev od 19. decembra 2009".

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić je prilikom nedavnih razgovora u Briselu s čelnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta, izjavio da je, na predlog Slovenije, prihvaćeno da ukidanje viza stupi na snagu 19. decembra, na pravoslavni praznik Svetog Nikole, koji se široko slavi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, a i "zaštitnik je putnika".

Đelić je rekao novinarima da je evropskog komesara Olija Rena zamolio da bude prvi u sedištu EU koji će primiti neke od građana Srbije koji, u okviru projekta srpske vlade "Evropa za sve", treba da prvi put bez viza doputuju u Brisel.

Odluku o ukidanju šengenskih viza će na konferenciji za štampu objaviti ministri predsedavajuće EU, Švedske, kao i evropski komesar za unutrašnje poslove i pravosuđe Žak Baro.

Baro je u nedavnoj raspravi u Evropskom parlamentu predočio "čvrstu rešenost Evropske komisije da pomno prati ispunjavanje svih merila, utvrđenih u putnim mapama-programima mera za sve zemlje kojih se to tiče".

Evropski komesar je naglasio da je Evropska komisija spremna da pomogne i vlastima Bosne i Hercegovine i Albanije da sprovedu nužne standarde i polovinom iduće godine dođu, ako je moguće, takođe do šengenskog slobodnog viznog režima Evropske unije.

U Evropskom parlamentu je zatraženo da i Velika Britanija, koja nije u šengenskom prostoru, ukine vize za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju.

Izvor: MTS-Mondo

Да ли је визна либерализација добијена и за оне који имају стари пасош, који још увек важи.
Ако се не варам, важност и валидност старих плавих пасоша је продужена, тако да мислим да није могуће условити да само одређени број грађана Србије који имају биометрију могу да путују а ови други не могу?

Мислио сам да је овде најбоље да питам, јер су остале теме закључане, ако сам погрешио пребаците у неку откључану тему, пошто је ја нисам нашао.

sa nama je sve moguce...

Одмрзнут Прелазни споразум

Шефови дипломатија Европске уније у Бриселу одлучили да одмрзну Прелазни трговински споразум са Србијом. Председник Тадић поздравио одлуку министара и оценио да се сада отвара простор да Србија поднесе кандидатуру за чланство у Унији.

Министри иностраних послова Европске уније одлучили су да ставе на снагу Прелазни трговински споразум са Србијом зато што власти у Београду спроводе кључне европске реформе и тај трговински споразум, као и зато што је тужилаштво Хашког суда задовољно сарадњом с Београдом.
Изјава председника Бориса Тадића
Тадић: Ускоро одлука о кандидатури

Председник Борис Тадић поздравио је одмрзавање Прелазног споразума и оценио да је Србија сада сигурнија дестинација у очима инвеститора, а отвара се и простор да Србија поднесе кандидатуру за чланство у Унији.

"И визна либерализација и одмрзавање Прелазног споразума подразумевају да смо ми земља вишег кредибилитета у Европи и свету, земља коју међународни инвеститори опажају као сигурнију дестинацију за пласман свог капитала и отварање радних места", рекао је Тадић новинарима у Прагу.

Навео је да ће сада, после одмрзавања тог споразума уследити темељна анализа, а врло брзо и одлука у којем тренутку ће бити повољно да Србија поднесе захтев за кандидатуру.

Кандидатура, према његовим речима, треба да се поднесе онда када Србија буде сигурна да ће "реакција на њу бити најбоља могућа."

"Дакле, да уђемо у процедуре европских интеграција са једним значајним убрзањем, а не са успоравањем и блокадам као што је било до сада", нагласио је Тадић.

У закључцима са заседања у Бриселу, наводи се да су министри затражили да "Србија одржи раван тих напора како би се постигли додатни повољни резултати" у сарадњи Београда с Трибуналом у Хагу.

Шефови дипломатија европске 27-орице су "поново изнели став да Србија, са својим јаким капацитетом државне управе, може убрзати напредак ка ЕУ, укључујући добијање статуста кандидата за чланство у ЕУ, чим сви нужни услови буду испуњени".

Министри ЕУ су "поздравили преданост коју Србија остварује у европској интеграцији кроз спровођење кључних реформи у складу са европским стандардима и постепеним постизањем резултата.

У закључцима министарског састанка указује на закључке Савета министара од 29. априла прошле године када је потписан ССП ЕУ-Србија, и ставља до знања да је "Савет одлучио да Европска унија почне с применом Прелазног споразума".

Министри иностраних послова ЕУ данас су, поред деблокаде Прелазног трговинског споразума, одлучили да за шест месеци размотре питање ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, јавља аустријска агенција АПА.

Свих 27 држава чланица ЕУ морају да ратификују Споразум о стабилизацији и придруживању, да би тај први важан корак у правцу чланства у ЕУ ступио на снагу.

Према дипломатским изворима, на које се АПА позива, Споразум би могао и раније доћи пред парламенте земаља чланице ЕУ на ратификацију, ако би Ратко Младић био ухапшен и пребачен у Хаг.

Србија је од 30. јануара ове године почела једнострано да примењује Прелазни трговински споразум којим су царине на робу из ЕУ укинуте или смањене за пет до 20 одсто. 

Разговори о проширењу

Састанак министара спољних послова Европске уније део је припрема за предстојећи самит шефова држава и влада ЕУ заказан за 10. и 11. децембар.

Министри би на састанку требало да разговарају и о проширењу Европске уније. Комесар за проширење Оли Рен изјавио је уочи почетка састанка да се могу очекивати разговори о ширењу ЕУ.

"Показало се да су пројекти ширења донели стабилизацију на Западном Балкану. Време је да донесемо даље одлуке о приближавању земаља западног Балкана ЕУ", рекао је Рен.

Шефови дипломатије ће разматрати и годишњи извештај о напретку који су оствариле државе укључене у процес проширења, а њихови закључци биће представљени одвојено за сваку од тих држава.

На састанку ће, такође,  државе које ће председавати ЕУ - Шпанија, Белгија и Мађарска, представити заједнички програм рада у наредних 18 месеци.

План за јачу спољну политику ЕУ

Једна од занимљивих тема састанка Савета ЕУ биће и разговор са новоименованом Високом представницом ЕУ за спољну и безбедносну политику Кетрин Ештон о начинима на који Унија може да учврсти своју глобалну улогу.

У том контексту, министри ће разматрати и формирање Службе за спољну акцију, што је предложила Ештонова, која би требало да се оснује у складу са реформама предвиђеним Лисабонским споразумом, базичним документом Уније који је ступио на снагу 1. децембра.

Шефови дипломатија ће, такође, разговарати о финансијским, привредним и проблемима запошљавања, односно да ли, како и када обуставити мере предузете ради борбе против глобалне финансијске кризе, као и о новој стратегији за привредни развој и запошљавање после 2010. године.

Током састанка треба да буде усвојен и "Стокхолмски програм", односно нове смернице за ЕУ у домену слобода, безбедности и правосуђа.

Шефови дипломатије ЕУ ће разговарати и о Ирану, са посебном пажњом на нуклеарни програм те земље, на лошу ситуацију људских права у Исламској Републици и односима између Брисела и Техерана.

Реаговања на одмрзавање Прелазног споразума

Одмрзавање Прелазног споразума заједнички успех Владе, парламента и јавности, каже Јелена Триван. Алигрудић: Одмрзавањем не може бити поправљена штета. Ковачевић: Позитивна порука инвеститорима.

Портпарол Демократске странке Јелена Триван изјавила је да је заједнички успех владе, парламента и јавности одмрзавање Прелазног трговинског споразума.
reakcije2.jpg
Састанак шефова дипломатија ЕУ у Бриселу

"Сада је потпуно јасно сваком скептику и највећем критичару владе да је Србија учинила надчовечанске напоре, да је урадила готово немогуће и да је одблокирала сваку препреку на путу европских интеграција и то једино сопственим радом и напорима", рекла је Триван агенцији Танјуг.

Потпредседница странке Г17 плус Сузана Грубјешић изјавила је да одмрзавање Прелазног трговинског споразума представља још једно признање реформама које Србија спроводи на путу европских интеграција.

"Надамо се да ће се ускоро створити услови за подношење кандидатуре за чланство у ЕУ што је стратешки циљ наше државе", рекла је Грубјешићева.

Одблокирање Прелазног трговинског споразума са Европском унијом је "потпуно очекиван потез који је упућен Србији", каже председник Српске напредне странке Томислав Николић.

"Дакле ово је потпуно очекивани потез и упућен је Србији, а није упућен ни Влади ни опозицији", изјавио је Николић.

Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић оценио је да одмрзавање Прелазног трговинског споразум представља сјајну вест за грађане Србије.

"ЛДП је странка која је пресудно утицала и на визну либерализацију и на деблокаду Прелазног трговинског споразума, пре свега притиском на владу, како би била активнија у европским пословима и на европском плану, истовремено одбијајућу да са другим странкама, због партијских интереса, учествујемо у рушењу владе Србије", рекао је Јовановић.

Алигрудић: Одмрзавањем не може бити поправљена штета

Шеф посланичке групе Демократске странке Србије Милош Алигрудић оценио је да одмразавање Прелазног трговинског споразума само по себи неће поправити штету која је Србији нанета једностраном применом тог акта.

Алигрудић је рекао да је Прелазни трговински споразум непримерено, дуго, једнострано примењиван, због чега је Србији нанета ужасна штета, која се не може поправити његовим одмрзавањем.

Он сматра да је од одмрзавања споразума до подношења кандидатуре за чланоство у ЕУ пут дугачак.

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић каже да одмрзавање Прелазног трговинског споразума за Србију "не значи апсолутно ништа".

Тодоровић је изјавио Танјугу да је Србија једностраном применом тог споразума имала велику штету, а да је одмрзавање, исто као и извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца само "димна завеса која има за циљ да додатно грађане Србије држи у уверењу да ће ући у Европску унију".

Позитивна порука инвеститорима

Деблокирање Прелазног трговинског споразума са ЕУ представља јако добру вест, јер потврђује да је сада ЕУ јединствена у уверењу да постоји одлучност Србије на њеном европском путу, изјавио је Танјугу економиста Јуриј Бајец.

Бајец је указао да је то први обострани правни споразум Србије и ЕУ који представља трајну гаранцију слободне трговине између Србије и ЕУ и показује да Србија на тај начин постаје чврст члан европске заједнице у смислу, да је отворена стална могућност извоза у ЕУ, сем одређених ограничења (пољопривреда). Значи, неће више бити потребна посебна одобрења која могу и да се повуку.

Вест да је ЕУ одблокирала Прелазни трговински споразум са Србијом представља изузетно позитивну поруку инвеститорима, рекао је консултант за страна улагања Милан Ковачевић.

Ковачевић је објаснио да ће споразум који је обострано прихваћен, омогућити потпуно слободну трговину, што ће охрабрити инвеститоре да дођу јер ће робу моћи без проблема да пласирају на европско тржиште.

Могућност да преко Србије може да се послује са Европском заједницом, охрабриће и многе друге инвеститоре, који до сада нису размишљали о Србији, сматра Ковачевић.

Деблокада Прелазног трговинског споразума је веома позитивна ствар која се догодила Србији, што значи и даљи напредак земље према европским интеграцијама, рекао је власник "Истпоинта" Зоран Дракулић.

EU konačno odmrzla prelazni trgovinski sporazum
Srbiji otvoren put na tržište EU
Autor: D. Nišavić | Foto:Reuters | 08.12.2009. - 08:00


Ministri spoljnih poslova EU juče su na sastanku u Briselu doneli odluku da odmrznu prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Odluka je usledila posle pozitivnog izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

Primenom prelaznog trgovinskog sporazuma biće otklonjena i poslednja barijera kompanijama iz Srbije za izlazak na zahtevno tržište Evropske unije, ali i šire. Ovaj specifični "vetar u leđa", ne samo da će doneti boljitak kompanijama već i građanima, pošto će tržište biti otvorenije, a konkurencija mnogo veća, a to bi moglo da snizi cene proizvoda.
Trgovinski sporazum je faktički deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dogovoren između EU i Srbije a u vezi sa šestogodišnjom liberalizacijom međusobne trgovine. U zavisnosti od vrste proizvoda, biće postepeno, tokom narednih godina, ukinute carine. Srbija od početka godine jednostrano primenjuje ovaj dokument, što znači da je liberalizovala uvoz 60 odsto svih proizvoda iz EU, među kojima onih koji se kod nas ne proizvode ili su sirovine za domaću industriju.
Početkom primene prelaznog trgovinskog sporazuma, preduzeća iz Srbije umesto manjih, regionalnih kvota dobiće mogućnost korišćenja većih, nacionalnih kvota. O njihovom eventualnom povećanju, međutim, trebalo da tek naknadno da se pregovara. U te proizvode spada izvoz bejbi bifa, vina i određene vrste ribe, ali i šećera, koji je već u režimu "nacionalnih kvota" (godišnji bescarinski izvoz od 180.000 tona).
Primenom sporazuma, na ugovornoj osnovi će se primenjivati ono što je do sada bilo jednostrano. Privredi i poslovnom svetu to će značiti predvidljivost. Najvažnije je da će biti omogućena "dijagonalna kumulacija porekla roba" unutar regiona i sa zemljama Evropske unije. A u praksi to bi izgledalo ovako - preduzeće iz Srbije uveze sirovine iz Hrvatske, repromaterijal iz Makedonije, a robu proizvede u Srbiji, a potom ima mogućnost da je izveze ne samo u BiH (CEFTA sporazum), već sa ovim sporazumom i u Evropsku uniju.
- Na taj način Srbija postaje konkuretnija u okviru CEFTA. Takođe, privrednici dobijaju i konačan stepen pravne sigurnosti, jer znaju da na tržište EU mogu da računaju dugoročno. Ovo će se pre svega odnositi na proizvodna preduzeća iz Srbije koja su već prisutna u regionu, a koja su prevazišla te okvire širenja - kaže naš sagovornik, dobar poznavalac prilika.
Dobra osnova su i već postojeći trgovinski sporazumi sa zemljama CEFTE, zatim sa Rusijom, Belorusijom i Turskom. Takođe, otvaraju se i mogućnosti za izvoz u zemlje CEFTA sporazuma - Norvešku, Švajcarsku, Lihtenštajn i Island, kao i u budućnosti u zemlje Mediterana (Severne Afrike i Bliskog istoka).
U svakom slučaju, pred preduzećima iz Srbije je izazov koji su imala i do sada. Dijagonalna kumulacija porekla robe, koju naglašavaju naši sagovornici, podrazumeva i manji trošak poslovanja za firme.
- U budućnosti svako ko hoće da se širi van regiona tražiće kooperante koji imaju međunarodno priznate standarde kvaliteta. Međutim, čim se otvara tržište, deluje konkurencija, a ako ne radite na sebi, gubite tržište, a to je i za državu takođe izazov da donosi i sprovodi neophodne zakone - ukazuje za "Blic" Radmila Milivojević, savetnica predsednika Privredne komore Srbije za evrointegracije.
Sledeći bitan faktor je taj, kako kaže naša sagovornica, što se sa prelaznim trgovinskim sporazumom formiraju određeni zajednički organi Evropske komisije i Srbije, koji će nadgledati sprovođenje sporazuma. Zapravo, postojaće mnogo veći monitoring nego što je bio do sada.
- Na taj način mnogo su veće šanse za izvozne ponude, jer čim imate monitoring, imate uređeniji ambijent koji je atraktivniji za ulaganja. Iako u Srbiji postoje preduzeća koja su prisutna na tržištu EU, veliki je broj onih koja su vođena devizom "Meni izvoz ne treba, imam domaće tržište, ono prima sve". Toga više neće biti jer predstoji liberalizacija srpskog tržišta, a time će potrošači dobiti veći izbor robe. Kompanije će morati da se trude da snize cene, a tu je i delovanje konkurencije. Trgovinski sporazum upravo i vodi računa kako funkcioniše konkurencija - naglašava Milivojević.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da početkom implementacije prelaznog sporazuma Srbija prvi put ulazi u ugovorni odnos sa EU.
- Odmrzavanje trgovinskog dela sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju srpska privreda čeka od momenta kada je počela njegova jednostrana primena, tokom koje je Srbija mogla da ima dijagonalnu kumulaciju porekla roba samo sa zemljama EU. Naša jednostrana primena SSP bila je na kraći rok trošak za srpsku privredu, ali se sada pokazuje kao dobra investicija na duži vremenski period - kaže Bugarin.
On podseća da ovaj dokument obuhvata i reformu zakonodavnog okvira u vezi sa neometanim funkcionisanjem tržišta - zakon o zaštiti konkurencije i zakon o državnoj pomoći.
U ekonomskom smislu, kako kaže Vladimir Vučković, profesor na „Megatrend univerzitetu”, odmrzavanje ovog sporazuma, ništa veliko neće doneti, pošto suštinski taj dokument se već primenjuje. Naime, mi smo početkom ove godine počeli postepenu liberazlizaciju našeg uvoza, snižavanjem carina, a što i predviđa sporazum.
- S druge strane, EU praktično od 2000. godine Srbiji omogućava slobodan izvoz na njeno tržište, uz neke izuzetke. Ono što je dobro i što prvi put dobijamo jeste ugovor koji precizira trgovinske odnose, a što do sada nismo imali. Samim tim je veća izvesnost za naše privrednike. Posredni efekti bi mogli da budu bitni, pošto uređeniji odnosi sa EU mogu da povećaju kredibilitet naše zemlje i da doprinesu većim investicijama, smanjenju rizika zemlje, pa i padu kamatnih stopa - naglašava Vučković.

Tadić: Ići ubrzanim koracima
Predsednik Srbije Boris Tadić pozdravio je sinoć u Pragu odmrzavanje prelaznog sporazuma Srbije sa EU i ocenio da je Srbija sada sigurnija destinacija u očima investitora, a otvara se i prostor da Srbija podnese kandidaturu. Tadić je kazao da će sada posle odmrzavanja tog sporazuma uslediti analiza, a vrlo brzo i odluka u kojem trenutku će biti povoljno da podnesemo zahtev za kandidaturu. „Ne mislim da treba ići lagano, nego ubrzanim koracima i treba slediti proceduru koja je verifikovana od strane EU”, kazao je on. Kandidatura, prema njegovim rečima, treba da se podnese onda kada Srbija bude sigurna da će „reakcija na nju biti najbolja moguća.” (Beta)

Podela robe po grupama
Prva grupa proizvoda - manje osetljiva roba
So, cement, ugalj, naftni gasovi, hemijski proizvodi, neki lekovi, đubriva, boje i lepkovi, proizvodi od plastike, sintetički kaučuk i guma, neki proizvodi od drveta, hartija, građevinski materijal, mašine i aparati, uređaji (metalske i elektronske industrije).
Druga i treća grupa - srednje i visoko osetljiva roba
- Preparati za higijenu, parfemi i toaletne vode, šminka, odeća i obuća, građevinska stolarija od drveta, keramičke pločice, mašine i aparati i automobili.

Dinamika smanjenja carine
Manje osetljiva roba
Rok - Iznos carine
2009. 70%
2010. 40%
2011. 0%
Srednje osetljiva roba
Rok - Iznos carine
2009. 80%
2010. 60%
2011. 40%
2012. 20%
2013. 0%
Visoko osetljiva roba
Rok - Iznos carine
2009. 85%
2010. 70%
2011. 55%
2012. 40%
2013. 20%
2014. 0%


 
Otklonjena zadnja prepreka za kandidaturu

Velika diplomatska akcija Srbije usmerena na odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma juče je krunisana odlukom Saveta ministara spoljnih poslova EU o deblokadi. Time je otklonjena i poslednja prepreka koja je Srbiju delila od uspešnog podnošenja kandidature za članstvo u Uniji.

Međutim, deblokadu sporazuma, kako saznajemo, prati uslov Holandije da se u parlamentima država članica EU ne ratifikuje ceo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do sledećeg izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, koji treba da pokaže stepen saradnje sa Tribunalom. Kako je "Blicu" potvrđeno iz diplomatskih krugova u Briselu, članice EU prihvatile su ovaj uslov Holandije jer bez njega ne bi ni bilo konsenzusa za deblokadu prelaznog sporazuma. Diplomatski krugovi u Briselu ističu da je i sama deblokada prelaznog trgovinskog sporazuma u uslovima kada još nisu uhapšena dva preostala haška begunca u dobroj meri neočekivan preokret u korist Srbije u koji gotovo niko još pre samo nekoliko nedelja nije verovao.
- Stupanje na snagu prelaznog trgovinskog sporazuma tehnički je, što se tiče ekonomskih i trgovinskih povlastica, potpuno izjednačena sa ratifikacijom SSP. To je mehanizam zamišljen tako da država koja se približava EU može odmah da koristi sve mogućnosti ugovornog odnosa sa EU i da ne čeka da parlamenti država članica ratifikuju SSP, što traje od godinu do godinu i po dana, pa i više. Odlaganje početka ratifikacije SSP je politička mera i potez koji je iznudila Holandija - objasnio je izvor "Blica" u Briselu.
Prelazni trgovinski sporazum tiče se veza Srbije i EU koje su u domenu odlučivanja Evropske komisije, koja je i dala preporuku za njegovo odmrzavanje, i država članica, dok je SSP nešto širi i sadrži delove koji su isključivo u domenu odlučivanja država članica EU i zato je neophodno da prođe potvrdu njihovih parlamenata.
Holandija je stavila svojim partnerima u EU do znanja da bi volela da deblokiranje sporazuma prođe u tišini i bez velike pompe s obzirom na to da je Ratko Mladić, optužen za ratne zločine, i dalje na slobodi. Nakon odmrzavanja prelaznog trgovinskog sporazuma na političkom vrhu Srbije je da odluči da li da do kraja godine preda kandidaturu. Kako je "Blicu" rečeno iz izvora bliskih vrhu vladajuće koalicije, politička odluka o datumu predaje kandidature još nije doneta, a sigurno će joj prethoditi konsultacije sa svim članicama EU do kraja godine. Konsultacije će biti intenzivirane u drugoj polovini decembra.

T. Spaić

Izvor: Blic

Usvojena Srbija
     
Teofil Pančić   
 
To kad uhvati ne pušta: prvo nam je ukinulo vize, a sada nam je i odmrzlo SSP, za koji većina nas, doduše, ne zna šta tačno znači, ali znamo da je nešto mnogo važno, čim se svi oko toga toliko potresaju. A najviše se potresaju oni koji škrguću i na ukidanje viza i na odmrzavanje SSP-a, jer kažu da je sve to samo bedna utešna nagrada za «otimanje Kosova», prodaja vere za večeru i već sve te stvari iz jednog malko ubuđalog repertoara. Ko biva, Kosovo bi bilo naše, samo da nam ostanu vize i da nam ostane zamrznut taj vražji SSP. Ili možda i ne bi, ali bismo mi tako pokazali svima srednji prst, da svi lepo vide (i da se postide) koliko se ljutimo i koliko nećemo da se igramo. I tako do izumiranja. Čijeg? Pa našeg, čijeg bi?

Sasvim ozbiljno, Evropska unija je kanda rešila da usvoji Srbiju, postavila ju je na tračnice koje vode ka tom mitskom Briselu, i sve što oni koji se u Beogradu za nešto pitaju treba da rade jeste da tu lokomotivu voze tako da ova ne ispadne iz šina. Dakle, bez obzira koliko će ceo proces trajati (a potrajaće, nije da neće), Srbija ipak ide u EU, a ne u federaciju sa Rusijom i Belorusijom ili neki još mahnitiji prekomorski angažman. Može li išta to da izmeni? Ako ne računamo udarac gigantskog meteora u Zemlju i slične stvari van ljudske kontrole, ovaj tok stvari može da promeni samo neka nova radikalna degeneracija unutrašnjih prilika u Srbiji.

Koji su faktori rizika? Najpre, kosovski sindrom. Ovaj je, da se razumemo, potpuno veštački uzgojen, kao kakav opaki sintetički virus, i obitava samo u našoj tužnoj političkoj eliti. Što se «običnih građana» tiče, i najveći kafanski patriota intimno odlično zna da je to propala stvar koja više ne vredi ni po lule duvana, a kamoli života jednog jedinog mladića iz Srbije. Jasno je da će Srbija, pre pristupanja Evropskoj uniji, morati da nađe načina da nekako reguliše svoje odnose sa Kosovom, makar i bez eksplicitnog priznanja. Međutim, klupko mahnitosti koje se naziva «spoljna politika Srbije», pod vodstvom onog «politički nezrelog čoveka» (Dimitrije Boarov) Jeremića Vuka, naprosto je nepredvidivo, i teško je reći koliko daleko može da ide u svom štetočinstvu. Sve dok se ta i takva pijana i bećarska politička strategija ne demontira onako kako se demontiraju opasne eksplozivne naprave, Srbija nije sigurna.

Šta smo još imali? Možda «povratak na vlast mračnih snaga iz devedesetih»? Zvuči gadno, brrr, ali koje su to zapravo snage? Socijalisti, kao autori i kreatori devedesetih, to više nisu ni pod razno: drugi i drugačiji interesi njih sada pokreću, «patriotskih igara» su se nauživali dovoljno. Radikali? To je vrsta pred izumiranjem; kada se Šešelj vrati u Srbiju, verovatno će biti zanimljiv još samo voditeljima freak-show brbljaonica sa opskurnih televizija koje se na svim daljinskim upravljačima nalaze memorisane negde iza broja dvadeset.

Ostaje nam duet Nikolić-Vučić, praćen terciranjem para Koštunica-Ilić. Prva dvojica su u velikom usponu (mada ne bih Voždovac tu nužno uzimao za reper), i jasno je da bi u nekom trenutku mogli preuzeti vlast. Međutim, tu ima dva problema: 1. veliki je i dugačak put – prepun iskušenja, zamki i opasnosti - od «mogli bi» pa do toga da tako zaista i bude; 2. sve i da tako bude, mogu li oni istinski da promene jedan sve neminovniji istorijski tok? Oni možda jesu vešti demagozi i brbljavci, ali nisu ljudi tih kapaciteta, ni slučajno. Zapravo, najviše podsećaju na braću Kačinjski: ovi su bili u stanju da na razne načine brukaju Poljsku i čine je smešnom u očima drugih, ali ne i da u bilo čemu bitnom promene poljski položaj unutar EU i evropskog kontinenta. O onom drugom paru ne bih ovaj put, ostanimo ipak ozbiljni.

Sve u svemu, ispada da je Srbija sigurnije nego ikada na putu ka EU. Da li je to dobro? Naravno da jeste. Hoće li to vladajuća struktura iskoristiti da digne sve četiri u vazduh (osim kad je sopstveno blagoutrobije u pitanju)? Naravno da hoće. Sme li im se to dozvoliti? Naravno da ne sme. Dakle, neka svako uradi svoje. Za početak, treba ostaviti Jeremića negde u Burundiju, pod izgovorom da je zakasnio na avion. Ima stvari koje su relaksirajuće jednostavne, u duhu onog reklamnog slogana: just do it!


izvor: Peščanik.net

Vi se nalazite ovde: Mondo  > Info > Srbija
Ministar spoljnih poslova Španije u Beogradu
Srbija do Unije, uz pomoć Španije (VIDEO)

    * Odštampaj
    * Make font size smaller Make font size default Make font size larger

12. decembar 2009. 18:15 > 18:21

Jedini razlog zbog kojeg šef srpske diplomatije veruje da će 2010. godina biti još bolja za Srbiju, jeste što Španija preuzima predsevanje EU.
Ministar spoljnih poslova Španije u Beogradu

Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos izjavio je danas u Beogradu da će Španija kao predsedavajuća Evropske unije (EU) učiniti sve da pomogne Srbiji na putu ka Evropskoj uniji.

"Španija će od 1. januara 2010. godine biti predsedavajuća EU i učiniće sve što je u njenoj moći da snovi i težnje Srbije postanu realnost, a to je da uđe u EU", rekao je Moratinos novinarima posle sastanka sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem.

Moratinos, koji danas boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, rekao je da će Španija pokrenuti sve instrumente kako bi došlo do ratifikacije sporazuma Srbije-EU, i za podršku kandidaturi za prijem Srbije u EU.

Prema njegovim rečima, Vlada Španije u potpunosti se poistovećuje sa svim stavovima srpskih vlasti po pitanju međunarodnih i regionalnih pitanja. "Naši zajednički stavovi ne potiču samo iz prijateljstva između dve zemlje, već što svaka zemlja brani načela međunarodnog prava", rekao je on.

Španski ministar je rekao da su bilateralni odnosi u usponu i izrazio nadu da će 2010. godina biti još bolja za odnose Srbije sa EU i sa Španijom.



Jeremić je na istoj konferenciji za novinare izrazio "duboku zahvalnost španskoj Vladi za svu podršku Srbiji".

Srpski ministar je rekao da je 2009. godina bila dobra za Srbiju na putu ka EU. "Ukinuli smo vize, odmrzli konačno prelazni trgovinski sporazum i dobili najbolji izveštaj Evropske komisije. Jedini razlog zbog kojeg sam uveren da će 2010. godina biti još bolja, jeste što Španija preuzima predsevanje EU", rekao je Jeremić.

Prema njegovim rečima, Srbija ima ambiciozne planove za 2010. godinu, među kojima je glavni dalje približavanje Srbije ka EU.

Jeremić je pohvalio bilateralne odnose, izrazivši da će biti još "dublji na svim poljima". "Nema puno zemalja koje podržavaju Srbiju na svim poljima kao što je Španija", rekao je srpski ministar.

Šefu španske diplomatije u Skupštini grada će večeras biti uručeno priznanje počasnog građanina Beograda pošto je Skupština Beograda 6. oktobra proglasila Moratinosa za počasnog građanina.