Premijer Švedske, koja predsedava EU, Frederik Rejnfelt ocenio je u saopštenju da je "Srbija napravila istorijski korak odlučivši da aplicira za članstvo u EU".

"Sa zadovoljstvom ću primiti predsednika Srbije Borisa Tadića u Stokholmu 22. decembra kada će zvanično biti podnet zahtev", naveo je Rejnfelt.

U kabinetu predsednika Srbije agenciji Beta je potvrđeno da će Tadić otputovati u Stokholm u utorak 22. decembra.

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković potpisali su danas u ime vlade zahtev za podnošenje kandidature za punopravno članstvo Srbije u EU.

Tadić i Cvetković su na konferenciji za novinare potpisli zahtev i memorandum u vezi sa prijemom Srbije u EU.

Predsednik Srbije je objasnio da odluku o tome donosi predsedavajući EU - Švedska.

Cvetković je precizirao da je Vlada Srbije donela odluku o podnošenju kandidature za punopravno članstvo u EU, navodeći da se sada očekuje informacija od Švedske, kada je moguće tu kandidaturu i formalno podneti.



Tadić i Cvetković su ocenili da je danas veliki svečan dan za Srbiju, jer je odlukom o kandidaturi trasiran put Srbije u opravcu kojim će se dalje kretati.

"Očekujemo nakon donošenja ove odluke koja predstavlja deklaraciju o našem političkom stavu, da od predsedavajućeg Evropske unije, Švedske, dobijemo informaciju o tome kada ta kandidatura može biti i formalno podneta", rekao je Cvetković.

Cvetković je rekao da je odluka o podnošenju kandidature rezultat dugog i iscrpnog rada Vlade, ali i nevladinog sektora i drugih činilaca koji su podržali evropske integracije.

"Tom odlukom Srbija je trasirala pravce kojima će se kretati u narednom periodu i pokazala da deli teženje evropskih država", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare.



Predsednik Srbije rekao je da odluka o podnošenju kandidature za članstvo u EU predstavlja prekretnicu i novu etapu koja će zahtevati duboke i bolne reforme, ali će na kraju građanima i njihovim porodicama doneti korist.

On je rekao da je Srbija obavestila evropske lidere o nameri da podnese kandidaturu i da je ta odluka naišla na veliku podršku evropskih partnera.

"Odluku o tome kada će Srbija podneti kandidaturu, kao što je red, doneće zemlja predsedavajuća Evropske unije", rekao je Tadić i dodao da je tokom švedskog predsedavanja doneta odluka o podnošenju kandidature i da se čeka datum "kada ćemo biti pozvani".



Predsednik Srbije rekao je da nema nikakve dileme da Švedska i bez hapšenja haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića može da odredi datum za podnošenje kandidature, jer Srbija čini sve da okonča saradnju s Haškim tribunalom.

"Srbija namerava da okonča saradnju sa Tribunalom zbog naših građana, pomirenja, bezbednosti i stabilnosti u regionu zapadnog Balkana, a ne zbog EU i Haškog tribunala i mi ćemo taj posao završiti", rekao je Tadić.


Tadić je čestitao građanima, nevladinim organizacijama, političarima koji su podržali evropske integracije, Kancelariji za evropske integracije i ministrima pravde, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i ostalim članovima Vlade i premijeru Cvetkoviću.

"Naš program je jednostavan, mi želimo Srbiju u Evropskoj uniji sa našim identitetom", rekao je Tadić i dodao da je važnost odluke Vlade Srbije u tome što "niko danas ne može imati dilemu kuda Srbija ide".

On je rekao da još ima protivnika evropskih integracija, ali da dominantna volja građana mora da se poštuje i da će biti učinjeno sve da Srbija bude primljena u članstvo EU.

Savet za evropske integracije danas je Vladi Srbije predložio da donese odluku o podnošenju zahteva za prijem Srbije u članstvo EU do kraja 2009. godine.

Ovu odluku Savet je doneo u svetlu činjenice da članstvo u EU predstavlja dugoročni strateški cilj naše zemlje, ističe se u saopštenju Saveta kojim predsedava premijer Srbije.



Savet je, pri tome, imao u vidu pozitivne ocene o napretku Srbije iznete u nedavno objavljenim dokumentima Evropske komisije - Strategiji proširenja za 2009 -2010, kao i u Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2009. godinu.

U zaključcima sa sednice, navedeno je i da je Savet razmotrio i usvojio Informaciju o napretku Srbije u procesu približavanja EU za period jun - decembar 2009. godine.

Savet je pozdravio napore koje su državni organi Srbije, uz podršku građanskog društva, uložili u ispunjivanju kriterijuma potrebnih za ukidanje viza građanima Srbije, kao i za otpočinjanje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma između EU i Srbije.

Ovi napori omogućili su EU da donese odluku o stavljanju Srbije na listu onih zemalja čijim građanima nije potrebna viza za putovanja u države potpisnice Šengenskog sporazuma, ali i odluku o početku primene Prelaznog sporazuma.

Savet je pozvao Vladu da nastavi intenzivne napore na okončanju saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, kako bi se omogućio dalji napredak Srbije u procesu evropske integracije.

Vlada Srbije osnovala je Savet za evropske integracije 2002. godine kao najviše telo zaduženo za davanje strateških smernica i stvaranje nacionalnog konsenzusa po pitanju pristupanja Srbije EU.

Savet je danas zasedao osmi put, a treći u mandatu ove vlade.

Na sednici Vlade održanoj 27. novembra 2008. godine imenovan je aktuelni saziv Saveta za evropske integracije Vlade Srbije.

Izvor: MTS-Mondo

Boris Tadić u utorak predaje kandidaturu
Švedska i Španija krče put Srbiji
Autor: Tamara Spaić | Foto:Z.Raš | 21.12.2009. - 08:00


Švedski premijer Frederik Rajnfelt i šef diplomatije Karl Bilt svečano će prihvatiti zahtev za članstvo Srbije u Evropsku uniju, a Španija će učiniti sve da taj zahtev formalno prihvati i Savet ministara EU najkasnije do februara ili marta, kako bi do kraja sledeće godine Srbija probala da stekne status kandidata. Ovako, kako saznaje „Blic” iz izvora bliskih srpskoj vladi, izgleda ambiciozan plan vlasti u Beogradu, usaglašen sa glavnim partnerima u EU.

U srpskoj delegaciji koju predvodi predsednik Srbije Boris Tadić i koja u Stokholm putuje sutra, biće ministri Vuk Jeremić, Božidar Đelić i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, saznaje „Blic” iz izvora bliskih Vladi Srbije. Delevićeva za naš list nije mogla da potvrdi sastav delegacije. Ona kaže da je subotnja odluka Vlade Srbije da sada podnese zahtev za kandidaturu veoma važan i značajan signal naše opredeljenosti za Evropu i potvrda naše spremnosti da prihvatimo sve reformske obaveze koje pred nas postavlja kandidatura.
- Odluka Vlade je veoma važna jer prvi put formalno kažemo i potvrđujemo da smo spremni da prihvatimo sve vrednosti i sprovedemo sve obaveze za transformaciju društva ka pridruživanju EU. Ova potvrda je utoliko značajnija jer je opredeljenost za EU više puta osporavana. Predaja zahteva označava početak velikog rada i radujem se početku posla - kaže Delevićeva.
Uz zahtev za kandidaturu predsednik Srbije će predati pismo i memorandum za podnošenje kandidature za punopravno članstvo koje je, pored Tadića, potpisao i premijer Mirko Cvetković. Iako je uobičajeno da zemlja preda i deklaraciju parlamenta kojom se potvrđuje želja i spremnost ulaska u EU, to u slučaju Srbije neće biti slučaj, s obzirom na to da imamo deklaraciju iz 2004. godine, kada smo još bili u zajedničkoj državi sa Crnom Gorom. Izvor „Blica” iz Vlade, međutim, kaže da deklaracija nije propisana briselskim formularom i da je, na primer, ni Slovenija nije svojevremeno priložila uz svoj zahtev.
Odluka Vlade Srbije da pre isteka švedskog predsedavanja EU preda zahtev za kandidaturu, jednoglasno je pozdravljena u domaćoj javnosti. Miljenko Dereta, član Nacionalnog saveta za evropske integracije, kaže za „Blic” da je najvažniji argument „nepovratna poruka svima da je EU naša jedina orijentacija, a sve drugo su samo dnevne kalkulacije za političku upotrebu”.
- Savet za evropske integracije je jednoglasno podržao odluku Vlade i nijednog trenutka nije bilo dileme oko datuma predaje zahteva, pogotovo što nam je predstavljeno od koga je sve dobijena podrška za ovu odluku. Svi smo pozdravili strpljivu i doslednu politiku i proceduru koje se naša vlada držala i koja je uzimala u obzir sva mišljenja najvažnijih aktera u EU - objašnjava Dereta za „Blic”.
Ambasador Srbije Ninoslav Stojadinović izjavio je juče da je tokom svog predsedavanja Švedska forsirala kandidaturu Srbije za članstvo u EU, a to je sada urodilo plodom. O tome da je odluka o datumu podnošenja kandidature za članstvo pažljivo koordinirana svedoči i brzina kojom je reagovano iz Stokholma, zeleno svetlo usledilo je svega nekoliko sati nakon odluke Vlade.
- Bez obzira na to kada će Savet ministara od Evropske komisije zatražiti mišljenje o aplikaciji Srbije za članstvo u EU, želimo da ono bude pozitivno - izjavio je juče šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, koji smatra da bi već trebalo razmišljati o priznavanju statusa kandidata i pripremati se za početak pregovora sa Briselom.
Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji za Srbiju bi značilo još 250 miliona evra iz evropskih IPA pretpristupnih fondova, iz kojih Srbija sada dobija 200 miliona, izjavio je juče ekonomski analitičar Goran Nikolić i podsetio da Srbija sada koristi dva takva fonda, a kad postane kandidat za članstvo moći će da koristi pet, iz kojih će ukupno dobijati 450 miliona evra godišnje.

Put od kandidature do kandidata
-Zemlja koja predsedava EU prihvata kandidaturu i treba da je prosledi Savetu ministara
-Nakon uspostavljanja konsenzusa među članicama EU da se zahtev prihvati, ministri EU traže mišljenje Evropske komisije
-Zemlja koja želi da postane kandidat dobija od EK upitnik sa pitanjima na koja treba da odgovori
-Evropska komisija šalje pozitivno mišljenje Savetu ministara
-Uz saglasnost Evropskog parlamenta Savet ministara donosi jednoglasnu odluku o statusu kandidata
-Evropski savet jednoglasno daje zemlji status kandidata i počinju pregovori o članstvu, što je poslednja faza pristupanja EU

Memorandum
Vlada Srbije objavila je juče tekst memoranduma koji prati kandidaturu Srbije i kojim se obavezuje na sledeće:
-Članstvo u EU je strateški cilj Srbije
-Srbija želi da u potpunosti učestvuje u izgradnji Evrope, pravde, slobode, solidarnosti i bezbednosti
-Posvećenost izgradnji društva u kome najznačajnije vrednosti predstavljaju pluralizam, tolerancija, solidarnost i sprečavanje diskriminacije, ali i jedinstva u različitosti
- Podstrek okončanju političkih i ekonomskih reformi u Srbiji
-Posvećenost unapređivanju saradnje u regionu Zapadnog Balkana
-Ulazak Srbije u članstvo EU doprineo bi stabilnosti regiona i zaokruživanju zone mira i bezbednosti u Evropi.

Izvor: Blic

Granica sa Rumunijom na minus 15 stepeni
Sa pasošem i dobrom voljom
Autor: Aleksandar Čupić | 20.12.2009. - 00:01

Prođe i tih tričavih 18 godina. Vize su prošlost. Na drumskom graničnom prelazu Vatin prvi putnik prema Rumuniji i Evropskoj uniji bio je student iz Vršca Filip Kalnak. Imao je celih pet godina kada su jači rešili da zatvore Srbiju - zbog našeg dobra. Jesmo se na(m)učili?!


Krenusmo iz Vršca ka Vatinu oko 22,30. Bilo je 13 celzijusa ledenih ispod nule, a od magle nisu se videli ni brisači na šoferci. Do Evropske unije, celih 14 kilometara, putovali smo oko pola sata. Rešili smo da stignemo tamo gde smo pošli, pa nas u tome nije sprečio ni sneg na putu. Simbolično, pod klizavim belim pokrivačem bila je samo traka koja ide ka EU, dok je ona iz suprotnog smera, kojom su tutnjali teški kamioni, bila apsolutno čista.
Na graničnom prelazu dočekali su nas Dragan Kostadinovski, šef Carinarnice „Vršac“, Svetolik Subić, šef Carinske ispostave, i Jovica Nikolajev, šef revizije i PR vrčaške carine. Uz njih je bio komandir Regionalnog centra pogranične policije Goran Rašković sa saradnicima. Društvo su im pravile kolege iz Rumunije, a nama se posebno svidelo što su oni došli kod nas. Jer, trebale bi nam vize, bar još tih pola sata, da stignemo na veselje sa druge strane, danas obrisane linije. Ipak, najveću pažnu privukla su dva generalna konzula. U prostranoj sobi, za svečano postavljenim stolom, raspoloženo su ćaskali Dragomir Radenković, generalni konzul Srbije u Temišvaru, i Gabriel Nikola, generalni konzul Rumunije u Vršcu.
- Koliko je samo napora trebalo za ovo - zaključila su obojica u neformalnog razgovoru.
Pred ponoć svi su izašli na rampu. Iz mraka, u uskom kaputu, kratko ošišan sa jedva primetnom minđušom, nasmejao se mladić bez kape. Rukom bez rukavica pružio je crveni pasoš kroz tako malen otvor na policijskom šalteru, da je jedva prošao. Nije imao prtljaga.
- Nemam da prijavim ništa sem dobre volje, a nje imam na pretek. Kao i vremena. Idem da vidim šta ste to svi iščekivali - rekao je Kalnak gledajući u novinare, dok je živa na termometru već padala 15 podeoka ispod nule. Rekao je da dobro poznaje svoja prava, ali i obaveze u evropskim zemljama. Nismo ih zaboravili ni mi tridesetšestogodišnjaci, iako su se konture svega slabo odražavale kroz gustu maglu. Povezao ga je BMW temišvarskih tablica.
Kostadinovski i Rašković su sa Radenkovićem i Nikolom svečano proslavili ukidanje viza, kako to i doliči, isto onako kako je predsednik republike proslavljao plasman naših fudbalera na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Vatinski stadion bio je dovoljno daleko, a snimatelji su propustili pola, po običaju, laktaljući se za najbolji ugao. Hvala RTS-u na reflektoru.
Prazne čaše ostale su u snegu, kraj rampe. Peć nas je tog momenta više privlačila od Fri šopova i Evrope.
Šef Carinarnice Kostadinovski, posle posluženja, pozvao nas je na kratak razgovor. Tema nam se svidela. Granični prelaz Vatin, najveći drumski ka Rumuniji, ima mnogo bolje pokazatelje nego u 2008. godini. Prema statistici, broj putnika povećao se sa 188.280 na 283.952. Broj propuštenih putničkih vozila je sa 78.660 dostigao 103.379, dok je broj zabeleženih teretnih kamiona neznatno opao. Kriza je. Carinici i policajci imali su deset odsto više proverenih putničkih isprava, a carinskih prekršaja bilo je manje za trećinu, kako u broju tako skoro i u novcima.
Krenusmo za Vršac pola sata posle ponoći. Vozili smo se lagano, put pred nama bio je čist. To je ona traka kojom tutnje teškaši. A i štop svetla na vektri diplomatskih tablica dobar su orjentir za „šlepanje“ juga starog 18 godina (sa zimskim gumama, fluorescentnim prslukom, sajlom za vuču, rezervnim sijalicama...). Pusti Evropu, treba li aparat za gašenje požara ili ne?


Izvor: Blic

Ukinute sankcije 

Фратини: Врата ЕУ отворена за Србију


РИМ, 21. децембра (Тањуг) - Министар спољних послова Италије Франко Фратини изјавио је данас да су Србији, стављањем на белу шенгенску листу, отворена врата ка Европи, и поручио да ће та врата и остати отворена.

"Моја земља је била, и још увек је највернији адвокат идеје да се Србији омогући да што пре постане чланица ЕУ. Ово није крај приче", изјавио је Фратини после сусрета са потпредседником Владе Србије Божидарем Ђелићем и 50 грађана који су, у оквиру пројекта "Европа за све", допутовали у дводневну посету Риму.

Шеф италијанске дипломатије је истакао да ће његова држава наставити да подржава Србију у процесу европских интеграција, али је додао да је брзина интегративних процеса у рукама Београда.

Ђелић је рекао да су власти у Београду свесне да ће за сваки следећи корак у процесу европских интеграција бити неопходан консензус свих чланица ЕУ.

"Наш пут ка ЕУ неће бити ни брз, ни лак. Али, као што смо показали кроз једнострану примену Прелазног трговинског споразума и реформе за бели шенген, Србија је спремна да обави свој део посла", рекао је Ђелић.

Он је додао да је неким државама требало око две године од подношења кандидатуре до стицања статуса кандидата, и изразио уверење да је Србија спремна да тај пут пређе доста брже.

Ђелић је истакао да сва министарства у Србији већ увелико спремају одговор на упитник који ће јој ЕУ тек доставити.

Он је захвалио шефу италијанске дипломатије на досадашњој подршци коју је пружао Србији у процесу европских интеграција, и најавио да ће сутра у Стокхолму бити у делегацији која ће, предвођена председником Борисом Тадићем, предати кандидатуру за чланство у ЕУ.

Фратини и Ђелић, који је и министар науке и технолошког развоја, потписали су данас и Меморандум о научној сарадњи двеју земаља.

Ђелић је сусрет у италијанском Министарству спољних послова искористио и да пожели брзо оздрављење председнику Владе Италије Силвију Берлусконију.

Учесници пројекта "Европа за све" су боравак у Риму започели данас посетом парламенту Италије, где је госте из Србије примио члан Одбора за спољне послове Ђорђо Дималфа.

Група путника из Србије, предвођена вицепремијером Ђелићем, имала је прилику да види неке од највећих знаменитости Рима, као што су Колосеум, Пантеон, фонтану Ди треви и Палатин.

Путници из Србије ће сутра, другог дана боравка у Риму, посетити Ватикан, а пред краја дана ће кренути пут Берлина.

Учесници пројекта "Европа за све" су грађани старости између 20 и 70 година, којима је ово прва посета некој од земаља ЕУ, а после Брисела и Рима, посетиће Берлин и Париз.

Срећних 50 путника изабрани су као заслужни грађани који су својим поступком, делом, успехом, инвентивношћу, моралношћу или храброшћу, задужили заједницу у којој живе.

Пројекат су организовали кабинет вицепремијера Ђелића и Европски покрет у Србији.

direktno na rts-u stokhlom

ovo je veliki dan za EU 

Kakva iskrivljena slika? Pa Srbija u EU znaci da moramo imati svoje institucije, svoje zakone kompatibilne sa trzistem EU. Da moramo da radimo i zaradimo a ne da prosimo.
Boris i Toma se utrkuju u demagogiji, jeftinim obecanjima, jer jednostavno hoce samo svoje chause da udome na funkcije a sve ostalo da prepuste stihiji.
Evropa kaze ovako, evropa kaze onako. Uz to zaboravljaju ono sto je samo sa dve reci pokojni patrijarh porucio: budimo ljudi.
Kako ce se na ovaj nacin odvijati?Pa predpristupne fondove ce trositi politicki chausi, tako sto ce se ponesto i uraditi a same investicije, ce ti doci svapski ili engleski arapi ili crnci, koji ce otvarati sitne pogone (plastificiranje daske - karikiram), koje ce posle negde sklapati u celinu a ti ces biti bedak najamnik.
Posao ce biti privilegija, za njega ces se svakodnevno boriti a opet ces ziveti od danas do sutra.

Svud neki problemcici

"Da se nikad ne ponovi" i sada i uvek  za navek ...

Kad stignemo u EU, nek' me neko obavesti, odoh u krevet