Đelić: Ubedićemo Holandiju
28. jun 2009. | 00:37 | Izvor: Beta

Beograd -- Učinićemo sve da ubedimo Holandiju da radimo sve što možemo da zaokružimo saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Uoči posete holandskog ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena, koji 21. jula stiže u Beograd, Đelić najavljuje da će Beograd tom prilikom predstaviti svoje argumente i to ne ne samo one u vezi sa saradnjom sa Hagom već i sa rezultatima u procesu evropskih integracija.

On se nada da bi Holandija mogla da podrži Srbiju već na sledećem ministraskom sastanku 27. jula u Luksemburgu.

"Nadamo se, i daćemo sve od sebe, da će se se omogućiti implementacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a time i odblokirati proces evropskih integracija Srbije. Kraj jula je prvi mogući rok za tako nešto", rekao je Đelić sinoć u Beogradu.

On je podsetio da 26 od 27 država članica Evropske unije podržava implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a da je samo Holandija protiv toga zbog "traumatičnih događaja u Srebrenici".

Đelić je podsetio da je Srbija prošle godine privela i predala Haškom tribunalu bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i dodao da se često zaboravlja da su vlasti u Beogradu isporučile 44 od ukupno 46 lica koje je potraživao taj sud.

"Tako da nije tačno da Srbija ništa ne čini po tom pitanju. Ne, Srbija je već uradila skoro sve i ostala su još dvojica ljudi za kojima se traga. Mi činimo sve što možemo i u tome sarađujemo sa nekoliko evropskih bezbednosnih službi", naveo je Đelić.

On je ukazao da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, prilikom podnošenja poslednjeg izveštaja o saradnji Srbije 16. juna u Luksemburgu, na pitanje da li Srbija čini sve što može da okonča saradnju odgovorio potvrdno.

Đelić je dodao da se Bramerc tada složio da bi implementacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pomogla i u procesu saradnje sa sudom u Hagu.

Potpredsednik srpske vlade je naveo da, iako Srbija još uvek nije dobila status kandidata za EU, ekonomski i finansijski ona pripada prostoru Unije.

"Oko 80 odsto banaka u Srbiji su zapravo banke koje ne samo što imaju sedište u EU, već su i deo evrozone. Srbija 65 odsto trgovine obavlja sa zemljama EU, a ako se tu dodaju i države regiona članice CEFTA onda je to 90 odsto", rekao je Đelić.

On je podsetio da 80 odsto direktnih stranih investicija u Srbiju dolazi iz zemalja članica EU, što je u prethodnih osam godina iznosilo 16 milijardi dolara.

Izvor: B92

Todorić: Srbiji treba jak advokat
28. jun 2009. | 01:28 | Izvor: Blic

Beograd -- Srbiji je potreban jak advokat koji će je voditi ka EU, kao što je to Nemačka radila za Poljsku, smatra stručnjak za evropske integracije Vladimir Todorić.

U intervjuu za list “Blic”, Todorić upozorava da je sadašnji nivo integracija jako nizak i da je Srbiji potrebna zemlja koja bi je podržala na putu ka Evropi. Prema njegovim rečima, suština je u ekonomskim interesima i podseća da Srbija u tom smislu ima podršku Italije, Austrije i Slovenije, koje štite svoj kapital uložen u Srbiju.

Todorić ipak navodi da je Srbiji potreban neko iz “velike dvojke” - Francuska ili Nemačka – ali da je poznato da su njihove vlade nezadovoljne tretmanom svojih investitora u Srbiji.

On kaže da Srbija ima istorijsku šansu da se od početka naredne godine nađe na beloj šengenskoj listi, “ukoliko se nađe rešenje za bezbedno izdavanje pasoša svima onima koji bi po sadašnjem Ustavu mogli da ga traže”.

“To predstavlja problem jer se naša zvanična politika nalazi između deklarativnog tretiranja kosovskih Albanaca kao građana Srbije (bez obzira na to što oni ne glasaju na našim izborima niti plaćaju porez ovoj državi) i stvarne želje da se što pre svi mi kao građani integrišemo u normalne evropske tokove”, ocenjuje Todorić.

On podseća da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u EU i da bi pravo vreme da se to učini bilo čim se odmrzne Privremeni sporazum, odnosno promeni stav Holandije.

Todorić smatra i da EU neće moći zvanično da zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova sve dok u Uniji ima zemalja koje ga nisu priznale, ali da EU sigurno neće oduzeti evropsku perspektivu građanima Kosova, jer od toga zavisi stabilnost političkog sistema na Kosovu, pa i čitavog regiona.


Izvor: B92

Јеремић: Србија је на путу приступања ЕУ


Министар спољних послова Србије Вук Јеремић (Фотодокументација Политика)

БЕОГРАД – Србија је на „добром путу” у процесу придруживања Европској унији и наставља да улаже максималне напоре да ухапси преостала два хашка бегунца да би за њене грађане чланство ЕУ могло да постане реалност, рекао је српски шеф дипломатије Вук Јеремић у интервјуу за телевизију Би-би-си (ББЦ).

„До сада је ухапшено 46 од 48 оптужених и ми сада радимо на томе са службама, владом, суседима, пријатељима и савезницима да осигурамо да више нема оптуженика на слободи, и наставићемо са тим напорима док се посао не заврши”, рекао је Јеремић у Лондону.

Он је рекао да верује да још има само можда једна или две земље у свету које још увек нису „у потпуности уверене да Србија чини максималне напоре” у том смислу, али није желео да их именује.

Рекао је да, због механизма одлучивања у ЕУ, због тих земаља Србија не може да напредује даље ка Европској унији.

Упитан о недавно објављеним снимцима Ратка Младића за које се тврди да су скорашњи, Јеремић је рекао да најновији снимак Младића датира из 2002. године и да је тужилаштво Србије још раније проследило те снимке Трибуналу у Хагу.

„Влада Србије наставља да улаже напоре да за грађане Србије чланство у ЕУ претвори у реалност и наставићемо то да чинимо док то (хапшење бегунаца) не буде било иза нас”, рекао је он.

Он је рекао да мисли да су сви већ уморни од те ситуације и да људи знају да Србија чини све што може.


Фотодокументација Политика

„Надам се да ће то бити схваћено и исправно процењено тако да ми можемо да наставимо стратешки процес интегрисања западног Балкана у ЕУ”, рекао је Јеремић и подвукао да се не ради само о једној земљи него о стратешкој визији западног Балкана који је интегрисан у ЕУ.

Што се тиче других реформи потребних за приступање ЕУ Јеремић је рекао да сматра да „Србија добро обавља посао” али је подсетио да је тај процес блокиран зато што нема још пуног консенсуса међу двадесетседморицом да се процес одмрзне.

Он је ипак нагласио да је Србија на „добром путу” и да „следи стабилан курс” у процесу приступања ЕУ, а упитан када очекује да би то могло да се деси он је одговорио: „Надам се да ће за неколико година то бити на домак руке”.


Izvor: Politika

Папандреу: Балкан у ЕУ 2014. године


Јоргос Папандреу и председник Србије Борис Тадић

БУДВА – Председник Социјалистичке интернационале (СИ) и бивши министар иностраних послова Грчке Јоргос Папандреу изјавио је да ће земље балканског региона бити примљене у Европску унију (ЕУ) до 2014. године.

„Верујем да ће цео Балкан бити у Европској унији 2014. године”, рекао је Папандреу који председава седичом Савета СИ која се одржава у Бечићима код Будве.

Папандреу је рекао да су земље Балкана показале „напоран рад” да своја друштва трансформишу у правцу прикључивања ЕУ.

Учесници скупа највиших представника партија социјалдемократске оријентације у Будви оценили су да је „неолиберализам” главни кривац за светску економску кризу.

Очекује се да ће социјалисти света сутра усвојити резолуцију, са позивом да се свет супротстави савременим изазовима.


Izvor: Politika

Lakše do švajcarskih viza
Utorak, 30. jun 2009. 12:40    


Zamenik premijera Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i savezni ministar pravde i policije Švajcarske Evelin Vidmer Šlums potpisali su danas u Beogradu više sporazuma i protokola, uključujući i Sporazum o olakšanoj proceduri za izdavanje viza.

Dačić je na zajedničkoj konferenciji za novinare istakao da je Sporazum o viznim olakšicama sa Švajcarskom veoma značajan za Srbiju i izrazio nadu da će biti privremenog karaktera, jer će od 1. januara 2010. godine biti omogućena vizna liberalizacija za Srbiju.

Ministarka Vidmer-Šlums je izrazila očekivanje da će Sporazum o viznim olakšicama predstavljati prelazno rešenje do ukidanja viza za građane Srbije od strane EU.

Dačić je ukazao na značaj potpisanih dokumenata, naglašavajući da je za Srbiju saradnja sa Švajcarskom izuzetno važna, kako u privrednoj i ekonomskoj, tako i u oblasti policijske saradnje, emigracija i readmisije.

On je istakao da je saradnja policija dve države i do sada bila dobra i izrazio uverenje da će, zahvaljujući potpisanim sporazumima, u budućnosti biti još i bolja.

Dačić se zahvalio Švajcarskoj policiji na dosadašnjoj pomoći i donacijama u borbi protiv organizovanog kriminala. On je rekao i da u toj zemlji živi veliki broj naših državljana i da je bitno da se spreči svaki vid nelegalnih aktivnosti - trgovina narkoticima, krađe, finansijski kriminal...

Dačić je ukazao i na značaj saradnje u oblasti readmisije, podsećajući da je Švajcarska jedna od evropskih država odakle je u postpuku readmisije vraćen najveći broj naših građana.

Prema njegovim rečima, pitanje readmisije važno je i zbog prelaženja "mape puta" za viznu liberalizaciju Srbije ka EU.

On je dodao da je švajcarsku ministarku upoznao i sa time da je Srbija ispunila sve kriterijume za ukidanje viza, kao i da se očekuje da će sredinom jula Evropska komisija doneti odluku o pokretanju postupka za primenu vizne liberalizacije.

Ministarka Vidmer-Šlums je ocenila da je od izuzetne važnosti saradnja policija dve države, naglašavajući u tom kontekstu potpisane sporazume o viznoj liberalizaciji i readmisiji.

Ministarka Švajcarske je navela da u toj zemlji živi relativno veliki broj osoba koji u njoj ilegalno borave i koje trebaju da se vrate, najavivši i pomoć Švajcarske u reintegraciji povratnika.

Prema njenim rečima, migracioni procesi imaju pozitivne i negativne strane, a cilj potpisanog dokumenta o saradnji u toj oblasti je zajednička borba protiv negativnih strana migracije.

Vidmer-Šlums je kazala da je sa srpskim ministrom razgovarala i o konrektnim oblicima saradnje policija dve države, jer je, kako je objasnila, na suzbijanju terorizma, trgovine drogom i kriminala neophodan zajednički rad.

Ona smatra da je stvorena dobra osnova za još bolju saradnju dve države u budućnosti, izrazivši optimizam u pogledu zajedničkih aktivnosti.

Dačić i Vidmer-Šlums razgovarali su o unapređenju saradnje pravosudnih organa i policija dve države, a potpisali su i sporazum o policijskoj saradnji, sporazum i protokol o readmisiji i Memorandum o razumevanju o partnerstvu u oblasti migracije.

Izvor: MTS-Mondo

Švedska na čelu EU
Stokholm za Balkan u EU
Autor: Agencije | Foto:AFP | 01.07.2009. - 05:00

Švedska, koja će danas od Češke preuzeti predsedavanje EU u narednih šest meseci, najavila je podršku pridruživanju zapadnog Balkana Uniji i viznoj liberalizaciji za zemlje tog regiona.


Stokholm počinje predsedavanje sa novim sazivom Evropskog parlamenta, a na jesen ga očekuje i formiranje nove Evropske komisije. Zbog toga će izveštaj Brisela o napredovanju zemalja u pridruživanju EU biti objavljen u oktobru umesto u novembru.
Glavni prioriteti predsedavanja Švedske EU su borba protiv ekonomske krize i klimatskih promena, proces proširenja i ratifikacija Lisabonskog sporazuma.
Švedska smatra da je važno da se zapadni Balkan u celini pokrene napred u pridruživanju EU, ali da se zemlje regiona neće kretati istom brzinom već na osnovu ispunjenih kriterijuma. Novo predsedništvo EU se zalaze za ukidanje viza za građane zapadnog Balkana, a odluka o tome se očekuje do kraja godine, pošto preporuku Evropske komisije, pojedinačno odobre članice EU.
Stokholm će nastojati da utvrdi da li je za napredovanje Srbije u pridruživanju EU dovoljan zaključak da je Beograd značajno poboljšao saradnju sa Haškim tribunalom. Ta zemlja će u vezi sa Kosovom zauzeti pragmatičan pristup, pošto nekoliko članica EU ne priznaje njegovu nezavisnost. Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, rekao je juče da se Stokholm neće mešati u spor između Hrvatske i Slovenije, kojim su blokirani pregovori Zagreba sa EU.

Bringeus: Proširenje EU je imperativ
„EU je otvoreni projekat, a njeno širenje je istorijski imperativ“, izjavio je Tanjugu Krister Bringeus, ambasador Švedske u Srbiji. On je kazao da su prioriteti švedskog predsedavanja EU u vezi sa Srbijom i zapadnim Balkanom - vizna liberalizacija, reaktiviranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i podsticanje regionalne saradnje.

Izvor: Blic

Put ka EU blokira korupcija
Autor: Irena Radisavljević | 05.07.2009. - 00:01

Borba protiv korupcije u Srbiji spala je, po oceni mnogih, na dve, tri redakcije jednu ženu (Vericu Barać, prim. aut.) i nekoliko odvažnih pojedinaca. Četiri institucije koje bi trebalo da se bave suštinskom borbom i još više od deset koje neposredno učestvuju u kontrolisanju potencijalno koruptivnih radnji ne daju gotovo nikakve rezultate, a ako i daju, svi njihovi predlozi po pravilu udare u zidove vladajućih struktura – složni su u oceni sagovornici „Blica nedelje“.


Priznanja predsednika Borisa Tadića da je poprište korupcije u strankama deluju isprazno kada se zna da sve inicijative Saveta za borbu protiv korupcije i Odbora za rešavanje sukoba interesa blokiraju upravo stranački funkcioneri i njima bliski moćnici. Ove dve institucije zapravo su među retkima koje su ispunile svoju funkciju u borbi protiv korupcije, ali isto tako njihovi predlozi i odluke nisu obavezujući, već su prepušteni volji funkcionera.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“, smatra da se stvaranje neefikasnih institucija i opstruiranje njihovog rada teško može drugačije objasniti do namerom vladajućih struktura.
– Mislim da su mnoge institucije osnovane zato što je to bilo dobro u očima EU, Saveta Evrope, OEBS-a ili donatorskih organizacija, a ne zato što je postojala iskrena želja da im se omogući da rade. U najvećem broju slučajeva, na početku, većina političke elite nije pokazivala otpor prema uspostavljanju novih institucija, nisu ih je shvatala kao ozbiljnu konkurenciju sopstvene moći, već više kao dekor. Sada kada se stvari menjaju, čini se da je otpor njihovom radu sve vidljiviji – kaže Nenadić.
Ovakvi, kozmetički potezi srpskih vlasti, međutim, nisu promakli zvaničnicima EU. To je za „Blic nedelje“ potvrdio Drago Kos, direktor GRECO, institucije Saveta Evrope koja se bavi kontrolisanjem napretka zemalja u borbi protiv korupcije. Kako kaže, Srbija je što se tiče broja antikorupcijskih tela dostigla gornji limit, ali je problem što one ne daju adekvatne rezultate.
– Da li je problem nepostojanje političke volje ili šta, to mi ne znamo, ali činjenica je da je aktuelna situacija u borbi protiv korupcije zabrinjavajuća. Suviše dugo treba da se donesu zakoni koji se prave po oprobanim modelima, a još duže da oni počnu s primenom. Srbija ima mogućnost da osnivanjem Agencije za borbu protiv korupcije to promeni jer će Agencija imati i izvršnu funkciju. Treba podvući i da su Savet i Odbor uradili veliki posao i da bi zato bilo veoma dobro da ljudi iz ovih tela pređu u Agenciju – kaže Kos, i dodaje da će ukoliko se borba protiv korupcije uskoro znatno ne poboljša, Srbija imati veliku, nepremostivu prepreku za ulazak u EU.
Upravo zbog dosadašnjih opstrukcija vlasti, očekivanja od Agencije su velika. Profesor Zoran Stojiljković, član Agencije, smatra da bi ova institucija mogla da opravda svoje postojanje i stane na kraj takvoj praksi.
– Do sada su vlasti uspevale da čitavu borbu završe povremenim „puštanjem krvi“ u gladijatorskoj areni, i to kadrova koji su se već zamerili aktuelnoj politici. Sve je rađeno zbog predizborne kampanje. Mislim da je sada politička klima nešto bolja jer s vrha vlasti dolaze takve, obavezujuće poruke. Sada je neophodno da se umreže sve institucije koje se bave borbom, bilo da su vladine ili ne. Bez toga, samo će se nastaviti sistem opstrukcija koje je vlast i do sada praktikovala – kaže Stojiljković.
Na kraju, rad svih pomenutih institucija se finansira iz budžeta, odnosno iz džepova poreskih obveznika. Ukoliko one kvalitetno rade, to uopšte nije problem, ali ako njihov rad nema rezultate, onda bi nas previše koštale i da su besplatne.
Savet za borbu protiv korupcije
Teorija: Savet je osnovan 2001. kao stručno savetodavno telo Vlade čiji je zadatak da sagleda aktivnosti u borbi protiv korupcije i predlaže mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe. Posao Saveta je i da prati sprovođenje tih mera.
Praksa: Savet je jedna od retkih institucija za borbu protiv korupcije koja je ispunila svoju funkciju. Ali, problem je što je najveći doseg Saveta isključivo savetodavan, pa većina njihovih inicijativa, ma koliko uspešne i potkovane bile, uglavnom udari u gumene zidove vladajućih struktura. Tako je bilo sa nalazima Saveta o slučaju prodaje „C marketa“, monopolističkom ponašanju kompanija, prodaji Luke Beograd i nizu drugih slučajeva. Te slučajeve nikada nisu adekvatno ispitale zvanične institucije koje raspolažu mogućnošću sankcije.
Agencija za borbu protiv korupcije
Teorija: Najvažniji poslovi Agencije koja je osnovana ove godine, a sa zvaničnim radom počinje 2010, jesu rešavanje sukoba interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, kontrola finansiranja političkih stranaka i međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije. Agencija bi za razliku od Saveta trebalo da ima ovlašćenja da predlaže sankcije, razrešenja i čak zatvorsku kaznu.
Praksa: Agencija je trebalo da bude osnovana još 2007. godine, ali za to do danas nije postojala jasna politička volja. U ovom trenutku, agencija još nije opremljena adekvatnim sredstvima za rad niti prostorijama, a još nije izabran ni direktor. Osnivanje agencije izazvalo je podeljena mišljenja stručne javnosti, jer se smatra da je bi ovo telo mogao biti još jedan ukras Vlade kojim se nastavlja urušavanje antikorupcijskih institucija.
Državna revizorska institucija
Teorija: DRI je najviša nezavisna državna organizacija za reviziju javnih sredstava. Njen posao je da vrši kontrolu trošenja svih budžetskih sredstava, otkrivanje prevara i korupcije, kontrolu usaglašenosti poslovanja državnih organa sa zakonom... Praksa: Srbija je do prošle godine bila jedina država u regionu i u Evropi koja nije imala DRI, što znači da gotovo niko nije kontrolisao trošenje budžetskih sredstva. Zakon o osnivanju DRI donet je još 2005. Međutim, i kada je osnovana (2008), dugo nije radila jer nisu imali prostorije, adekvatno osoblje, neophodnu tehnologiju... Opstrukcije rada DRI sve vreme su pripisivane Vladi. Nije poznat nijedan slučaj koji je ova institucija ispitala.
Odbor za rešavanje o sukobu interesa
Teorija: Zakon o osnivanju Odbora donet je 2004. Odbor je samostalan i nezavisan organ koji, između ostalog, odlučuje da li je činjenje funkcionera prouzrokovalo povredu Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Odbor može da izriče mere za kršenje zakona, ali je njihovo sprovođenje ostavljeno na savesti samih funkcionera.
Praksa: Iako Odbor za rešavanje o sukobu interesa adekvatno ispunjava svoju funkciju, najčešće se dešava da njihove nalaze Vlada ne uvaži ili da ne sprovede neophodne kaznene mere prema sopstvenim funkcionerima. Takav slučaj je bio u nalazu Vlade da je ministarka pravde bila u sukobu interesa dok je paralelno primala platu u RIK i na poziciji zamenika ministra pravde, a potom i ministra. Sličan primer je i nalaz Odbora da su državni sekretari ministarstva finansija i pravde prekršili zakon predlogom da se stopiraju radni sporovi. Niko od pomenutih nije snosio adekvatne posledice za kršenje zakona.

Druge institucije
Zaštitnik građana – kontrola rada javne uprave. U nekoliko slučajeva pomagao u izmeni zakona.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – aktivan u sprovođenju vrlo važnog preventivnog antikorupcijskog propisa.
Uprave ministarstva finansija – Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, Uprava carina, Budžetska inspekcija...
- SBPOK, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, funkcioniše u sastavu MUP-a,
- Komisija za zaštitu prava – deo uprave za javne nabavke, koji odlučuje o zakonitosti milionski vrednih tendera, po zahtevu ponuđača ili na osnovu pokrenutog postupka zaštite javnog interesa.

Izvor: Blic

koliko znam,za ovog Rodoljuba Sabica su uglavnom vezane pozitivne stvari i akcije. Za ostalima se uglavnom vuce neki podrepak korupcije 

Potvrda evropskog puta

 VISOKI predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana dolazi danas u Beograd s porukom da će Brisel ispuniti svoje obećanje o evropskoj budućnosti Srbije i celog zapadnog Balkana.
Solana, u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, najavljujući svoju posetu Beogradu, ističe da je Srbija na dobrom putu i da sigurno napreduje ka kandidaturi, i članstvu.

* Dolazite u posetu Srbiji. Koji je razlog vaše posete i koje osnovne poruke donosite?
- Uvek sam podržavao Srbiju u naporima koje je činila da bi se približila Evropskoj uniji i održavao sam veoma fluidan dijalog s njenim vlastima. Čvrsto verujem da je ovo pravi put za vašu zemlju, za region i Evropsku uniju.
Srbija je ključna zemlja na zapadnom Balkanu. Naš angažman bio je i ostao konstantan u celom regionu, i smatrao sam da je ova poseta neophodna da bi još jednom istakli ovu našu opredeljenost.
Svi mi, i u Srbiji, i unutar Evropske unije, moramo vredno da radimo da bismo postigli cilj naše zajedničke budućnosti.

* Posle deset godina, uskoro odlazite s funkcije visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku. Kako gledate na tok evropskih integracija zapadnog Balkana, naročito Srbije, za vreme obavljanja vaše funkcije? Da li ste, uopšte, zadovoljni rezultatima?
- Izuzetno je šta je sve u regionu postignuto u pogledu mira, bezbednosti i stabilnosti. Mislim da je sveukupni napredak stalan i da će ubrzo početi da daje konkretnije plodove. Nadam se da će žitelji Srbije uskoro uživati blagodeti liberalizacije viznog režima sa zemljama
potpisnicama Šengenskog sporazuma. Znam koliko je to važno za građane Srbije. Mogućnost da slobodno putuju u zemlje Evropske unije doneće nove razmene i omogućiće sticanje novih iskustava.
Naravno, predstoji, takođe, još mnogo posla da se uradi. Saradnja s Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu i dalje je presudna, i drago mi je što se aktuelna vlada u potpunosti tome posvetila. Srbija treba da nastavi dobru saradnju koju je već istakao glavni haški tužilac Serž Bramerc u svom najnovijem izveštaju. To će nam omogućiti da napravimo napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja. Ostvarivanjem dobrih merljivih rezultata, već sada primenjujući privremeni sporazum, Srbija priprema teren za ubrzano kretanje ka statusu kandidata.

* Kako će se ubuduće, i kojim ritmom, odvijati evropski put Srbije? Treba li Beograd da se u tom smislu pribojava nekih eventualnih novih uslovljavanja, kao, na primer, onih koja se odnose na nezavisnost Kosova?
- Sve zemlje zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspektivu. Uslovi su dobro poznati, kao i ono što je potrebno da se uradi. Uveren sam da Srbija pravilno usredsređuje svoju energiju na ostvarivanje brzog napretka.
Dozvolite mi, takođe, da istaknem da nema novih uslova. Svaka zemlja koja želi članstvo u Evropskoj uniji mora da se povinuje uslovima propisanim Sporazumom EU. Ovi uslovi uključuju stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, delotvornu tržišnu ekonomiju i sposobnost da se preuzmu obaveze iz članstva, naročito privrženost političkim i ekonomskim ciljevima i ciljevima monetarne unije. Ovi uslovi su jednaki za sve potencijalne kandidate.
Proširenje je postepen i brižljivo vođen proces, i mislim da imate sve mogućnosti da brzo napredujete.

BALKANSKA TURNEJA
HAVIJER Solana svoju turneju po regionu zapadnog Balkana započenje posetom Srbiji. Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku će, prema najavama iz Brisela, u Beogradu razgovarati s predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, zamenikom premijera i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem i ministrom za Kosovo i Metohiju Goranom Bogdanovićem.
Solana u utorak iz Beograda ide prvo u Skoplje, a zatim u Prištinu, dok će u sredu posetiti Crnu Goru.
Iz Solaninog kabineta su istakli da će poseta regionu pružiti priliku da se razgovara o najnovijem lokalnom razvoju, regionalnim pitanjima i odnosima s Evropskom unijom.

Izvor: Novosti

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u ponedeljak u Beogradu da po pitanju vizne liberalizacije Srbija može očekivati dobre vesti.

"To će biti dobre vesti za gradjane Srbije", rekao je Solana na beogradskom aerodromu, posle razgovora sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem.

Solana koji je susretom sa Jeremićem počeo seriju sastanaka sa srpskim zvaničnicima, rekao je da su njegove najvažnije poruke - dobra vest o viznojliberalizaciji, kao i nastavak rada na jačanju isntitucionalnih veza Srbije sa EU.

Izvor: Krstarica