Jos samo da nam objasne sa kojim novcem da otputujemo u Evropu odmah kupujem kartu.

 Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Djelić izrazio je u utorak ubedjenje da će Evropska komisija u sredu predložiti da se gradjanima Srbije ukinu vize za putovanje u države članice Evropske unije.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Djelić je kazao da posle toga sledi usvajanje predloga Komisije u nadležnim institucijama EU, Savetu ministara i Evropskom parlamentu, koji će voditi ukidanju viza počev od januara 2010.

U jesen će Komisija poslati još jednu tehničku misiju u Beograd, koja će se uveriti da je Srbija ispunila sve uslove za "beli šengen", naveo je Djelić.

On je dodao da će i posle ukidanja viza Srbija nastaviti rad na reformama i borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i narkotika, kako bi mogla da očuva bezvizni režim i jednog dana postala deo šengenske zone.




Izvor: Krstarica

Predlog evropskih komesara ne podržavaju baš svi. Poslanici Zelenih u EP i jedna grupa nemačkih intelektualaca nezadovoljni su što građanima BiH nisu ukinute vize, jer su bili najveće žrtve rata tokom devedestih.
 

Ipak pojedini nemački političari tvrde da su Srbija i njena nova Vlada napravile vidne korake u procesu demokratizacije zemlje, i da za to zemlja i njeni građani moraju biti i nagrađeni.           

 

Odlukom o ukidanju viza za građane Srbije, Crne Gore, ali i nastavkom viznog režima za građane Bosne i Hercegovine, Evropska Unija i Zapad ponovo su izdali najveće žrtve poslednjeg rata, Bošnjake. To je stav jedne grupe nemačkih intelektualaca koji su pokrenuli inicijativu kojom žele da ukažu da Evropska komisija ovakvom odlukom razjedinjuje jugoistočnu Evropu. Nemački političari, međutim, tvrde da su Srbija i njena nova Vlada napravile vidne korake u procesu demokratizacije zemlje, i zato zemlja i njeni građani moraju biti i nagrađeni.

 

Ne može biti ignorisana činjenica, da narod koji je bio žrtva rata, proterivanja i genocida, opet bude kažnjen oduzimanjem slobode kretanja. Bošnjaci ostaju u getu, jer će Srbi i Hrvati, koji žive na prostoru Bosne i Hercegovine dobiti pasoše susednih država, smatra Tilman Cilh, predsednik Društva za ugrožene narode.

 

”Prvi put je u Evropi nakon 1945. godine, ponovo izolirana iz Evrope jedna nehrišćanska zajednica zbog svoje verske pripadnosti. Nekada su to bili evropski Jevreji, sada su to muslimani iz Bosne, koji su krajnje evropski narod.”

 

Bošnjaci razočarani u Zapad

 

I doktor Benjamin Biber koji predvodi Grupu naučnika ”Bosna” smatra, da su bosanski muslimani izdati po drugi put.

 

”To je najveći signal u vremenu kada se u svijetu vodi velika kampanja protiv islama. Bosanki muslimani su pritjerani uz zid i javno se pitaju, zašto nas ponovo izdaju. Razočarenje u Zapad i Evropsku uniju je veliko.”

 

Srbija zaslužuje nagradu!

 

Nemački parlamentarac i predsedavajući Parlamentarne grupe za Bosnu i Herecegovinu Rajner Štiner ponavlja, međutim, da Bosna i Hercegovina nije „ispunila zadatke“. Politika Srbije pozitivno je promenjena dolaskom nove vlade na vlast, i zato i Evropa mora Srbiji izaći u susret.

 

”Evropska unija će i dalje vršiti pritisak na srpsku vladu zbog hapšenja ratnih zločinaca. Međutim, mlade generacije ne mogu duže da trpe zbog stare politike. Mi moramo ostati u dobrom kontaktu sa Srbijom, jer je ona najvažnija zemlja za integraciju celog regiona u Evropsku uniju. Zato Evropa mora učiniti malu „preduslugu“ i omogućiti Srbima da putuju po Evropi.”

 

Isti tretman za sve zemlje Balkana

 

Među nemačkim političarima vlada i mišljenje da je odluka o viznoj liberalizaciji trebalo da bude donesena u paketu, za sve zemlje Balkana istovremeno. Nemačka parlamentarka Uta Capf kaže:

 

”Time bi sve zemlje dobile potvrdu da bi u budućnosti mogle biti primljene u članstvo Evropske unije. Situacija je sada loša i veoma je nezgodno kada kažete da jedni dobijaju viznu slobodu početkom naredne godine, a drugima ona ostaje uskraćena.”

Deutsche Welle

Србија је део Европе а ако је Америка могла да се уједини и постане највећа сила може и Европа да се уједини и постане бар њихов јак конкурент, ја против тога не бих имао ништа против. 

 

Pa sa onim parama sa kojima se ide u CG, Grcku, Tursku, Tunis i ostale zemlje 

ЗА БАЛКАН ИНТЕГРИСАН У ЕУ


БЕОГРАД, 23. јул 2009. (ФоНет) - Шеф српске дипломатије Вук Јеремић и његов турски колега Ахмет Давутоглу нагласили су данас да ће, упркос неслагању о статусу Косова, Србија и Турска наставити да се залажу за стварање просперитетног и стабилног Балкана, интегрисаног у Европску унију (ЕУ).

Јеремић и Давутоглу су у изјави новинарима, после разговора у Београду, истакли важност даљег унапређења економске сарадње Србије и Турске.

Они су потписали Меморандум о разумевању између Владе Србије и Владе Турске о отварању Канцеларије за програмску координацију турске агенције за међународну сарадњу и развој.

Наглашавајући да Турска има важну улогу у балканском региону, Јеремић је нагласио да постоји пуна политичка воља Турске да направи крупне инвестиције у инфраструктуру Србије.

Владе Србије и Турске ће, како је истакао Јеремић, у наредним месецима заједнички ангажовати на реализацији економских пројеката, пре свега аутопута кроз Србију.

"Надамо се најбољим могућим односима између Србије и Турске и стратешком партнерству две државе. Постоји заједнички интерес за заједничку сарадњу", рекао је Јеремић.

"Постоје, нажалост, и отворена питања. Најважније је неслагање Србије и Турске око будућег статуса наше јужне покрајине, али и поред тог неслагања постоји пуна спремност српске и турске стране да заједнички раде на оставрењу мира и стабилности у региону, уз наду и жељу да ће те разлике у будућности бити превазиђене", истакао је он.

Јеремић је изразио наду да ће ускоро све земље Западног Балкана и Турска постати чланице ЕУ.

Он је поновио да је унапређење регионалне сарадње један од три спољнополитичка приоритета Владе Србије која ће наставити да ради на стварању најбољих могућих односа у региону.

"Постоје разлике у мишљењима и отворена питања. Њих не би требало потцењивати. Једини начин да се реше отворена питања су разговори и заједнички рад. То је управо оно што ћемо ми наставити да радимо", рекао је Јеремић.

Давутоглу је истакао да је Београд и Анкара имају заједничку визију стабилног и просперитетног региона.

"Имамо заједничку позицију да променимо имиџ региона Балкана како би он постао регион стабилности, безбедности, коегзистенције и просперитета", рекао је он.

"Можда понекад имамо различито виђење о неким питањима, али то никада неће угрозити нашу заједничку визију", поручио је турски шеф дипломатије.

Турска, како је истакао Давутоглу, подржава евоатлантску оријентацију региона.

"Са таквом оријентацијом развоја билатералних односа и опредељености ка европским и евроатлантским интеграцијама верујем да имамо сјајну будућност испред нас", истакао је Давутоглу.

Давутоглу је истакао да је Турска у историјском, културном, политичком и економском смислу део балканског региона.

"Не смемо дозволити да се о региону формира слика конфликата и тензија као што је било деведесетих година. Заједно са Босном и Херцеговином и Србијом жалимо да створимо другачији имиџ нашег региона који се ослања на политички дијалог, културну коегзистенцију и економску сарадњу", поручио је Давутоглу.

Упитан да ли ће Турска преиспитати своју одлуку о признању Косова уколико Међународни суд правде донесе мишљење да је то у супротности са међународним правом, Давутоглу је рекао да о неким питањима чак и најбољи пријатељи имају различито мишљење, али да се, упркос разликама о питању Косова, заједничким радом може унапредити стабилност региона.

"Данас и у будућности ми смо спремни да се консултујемо о сваком питању са нашим српским колегама и да радимо на заједничкој будућности", поручио је Давутоглу.

Давутоглу је, говорећи о билатералним питањима, рекао да између Београда и Анкаре нема нерешених и отворених питања и да постоји јака воља за даљи развој односа.

"Постоји пуна политичка воља да развијемо наше економске односе и повећамо турске инвестиције у Србију", рекао је он.

Давутоглу је напоменуо да је Турска заинтересована да улаже у Санџак који види "као мост пријатељства између Турске и Србије".

Према речима Давутоглуа, сарадња Србије и Турске ће ојачати после примене Споразума о слободној трговини.

@wayman

 

Šta je Oli Ren poručio Beogradu
Kandidatura za EU tek posle vraćanja imovine
Autor: P. Obradović, N. M. Jovanović | 24.07.2009. - 08:07

Evropski komesar za proširenje Oli Ren poručio je zvaničnicima u Beogradu da bez usvajanja zakona o restituciji Beograd ne treba da razmišlja o kandidaturi za članstvo u EU, saznaje „Blic”. Srbija je ostala jedina zemlja u istočnoj Evropi koja nije donela zakon o povratu imovine starim vlasnicima.


Odmrzavanje prelaznog sporazuma, početak procesa ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i buduća kandidatura Srbije za članstvo u Evropskoj uniji bile su glavne teme razgovora srpskih zvaničnika sa gostom iz Brisela prilikom njegove posete Beogradu, u sredu. Ren je svojim sagovornicima ponovio da je hapšenje i izručenje Ratka Mladića Hagu uslov koji Srbija mora da ispuni, ali je upozorio da bez usvajanja zakona o restituciji, ni uz Mladićevo hapšenje, Beograd ne treba da očekuje pozitivan signal iz Brisela za upućivanje kandidature. Evropski zvaničnik, kako saznajemo, bio je veoma direktan, objašnjavajući da EU želi čiste vlasničke odnose i da zemlja koja starim vlasnicima nije vratila ličnu imovinu koja im je u nekom trenutku oduzeta, ne ispunjava uslove za članstvo u Uniji.
A Srbija je ostala poslednja zemlja istočne Evrope koja taj zakon nema, iako je od petooktobarskih promena do danas svaka vlada obećavala usvajanje tog zakona.
Zakon je Vlada Srbije usvojila tek 2007. godine, u vreme dok je ministar privrede i privatizacije bio Milan Parivodić. Od tada je tekst nekoliko puta bio „na popravnom”, a u ovoj godini trebalo je da bude upućen Skupštini do kraja juna.
Ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je najavila da će predlog zakona Skupštini biti upućen u drugoj polovini godine. Prema njenim rečima, Ministarstvo finansija priprema novu verziju nacrta zakona o restituciji, koji će biti „pravičniji” od predloga iz 2007. godine. Parivodićevim predlogom je, između ostalog, predviđeno da ukupan maksimalni iznos za obeštećenja bude četiri milijarde evra i to u onim situacijama kada naturalna restitucija nije moguća. Prava bivših vlasnika na denacionalizaciju bila bi realizovana naturalnom restitucijom, a tamo gde to nije moguće to bi se uradilo kroz obeštećenje. Predmet restitucije bili bi i poslovni prostori, stanovi, zasebni delovi objekata, industrijski i trgovački objekti, odnosno sve nepokretnosti na kojima nisu naknadno stečena prava.

Neizvestan dodatni novac od EU
Zvaničnici Srbije, kako saznajemo, raspitivali su se kod evropskog komesara Olija Rena i o mogućnosti da EU izdvoji još novca za Srbiju, pošto će u drugoj polovini godine briselska administracija završiti projekciju budžeta za 2010. Ren je, prenose izvori „Blica”, rekao da se lično slaže sa predlogom, ali je dodao da sumnja da će EU biti u prilici da izađe Beogradu u susret zbog štete koju je budžetu Unije nanela svetska ekonomska kriza.

Izvor: Blic

Они који имају пара они путују и без виза,а они који немају неће путовати ни кад нам укину визе .
А ови на власти могли би створе услове,да не гледају само своје интересе да сви путујемо и радимо нормално