Потписујем, Руско-Српска Федерација, од Јадранског до Јапанског мора, а ЕУ ће морати мало да се стисне.

Ја се трипујем или овде ликови цитирају сопствене постове и мисле да су занимљиви ... ?

NeNemoj tako, od 1991 se govori da ce se drugi morati da stisnu pa ne ide bas najbolje 

ne tripujes 

Izgleda i meni tako 

Meni je najzanimljivije pismo her Vili Vimera  .
Ovde ima likova koji su utripovali da ce makar dva dana pre ostalih gradjana Srbije uci u EU  .
Neka gi . 

Za učlanjenje u EU je 61 odsto građana Srbije

 BEOGRAD - Nešto manje od dve trećine građana Srbije, 61 odsto, podržava učlanjenje zemlje u Evropsku uniju, što je, i pored izvesnog pada, u okviru nivoa podrške koji je zabeležen proteklih godina, saopštila je danas direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.
Ona je, predstavljajući rezultate istraživanja javnog mnjenja koje je sprovedeno u maju, rekla da bi 17 odsto građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u EU, ako bi sada bio raspisan referendum sa tim pitanjem, a da 14 odsto ne bi glasalo.
Većina građana Srbije, 82 odsto, smatra da je vizna liberalizacija, značajno za zemlju, 10 odsto smatra da nije, a osam odsto je neopredeljeno, pokazuje najnovije redovno istraživanje, koje je sproveo Stratedžik marketing za potrebe Kancelarije na 1.023 ispitanika.
U podršci EU zabeležen je pad u odnosu na ranije godine, ali je Delevićeva navela da je podrška građana učlanjenju u EU u okviru "solidnog nivoa" između 60 i 70 odsto koji je zabeležen proteklih godina, od 2002. godine.
Na oscilacije u podršci utiču shvatanje građana koliko će im integraciji koristiti i okolnosti.
U podršci učlanjenju EU nije bilo promene od decembra prošle godine, ali je reč o najnižoj stopi od 2002. godine. Najveća podrška je zabeležena u decembru 2003. godine kada je za učlanjenje bilo 72 odsto građana.
Prema istraživanju,
50 odsto građana smatra da je problem u politici stalnog uslovanjavanja i ucena koju primenjuje EU prema Srbiji, dok 20 odsto ispitanika smatra da je razlog u nesposobnosti srpskog rukovodstva, a 15 odsto u neispunjavanju međunarodnih obaveza.
Sedam odsto navelo je kao razlog mentalitet držvljana Srbije i nespremnost za promenu, pet odsto objektivne prepreke poput obimnih reformi, a dva odsto želju nekih srpskih političara i stranaak da zemlja ne pristupi EU.
Većina građana Srbije, 76 odsto, svesna je da je saradnja s Haškim tribunalom uslov za napredak u integraciji u EU, a čak 21 odsto kako uslov navodi i pitanje Kosova.
U istraživaju je zabeležen porast procenta građana koji smatraju da će EU postavljati nove uslove u odnosu na maj i decembar prošle godine.
Milica Delević je navela da su građani Srbije realni u proceni kada će Srbiji biti ukinute vize.Većina građana, 49 odsto navodi da je za njih lično značajna vizna liberalizacija, a 33 odsto da nema značaja za njih. Ccak 85 odsto ispitanika je izjavilo da nije putovalo prošle godine u zemlje šengenske zone.
Građani Srbije imaju realna očekivanja od integracije u EU i 52 odsto očekuje da će to omogućiti bolju budućnost mladima, 44 odsto više mogućnosti za zapošljavanje, 40 odsto mogućnost da se putuje po EU, a 30 odsto u tome vide priliku da se sredi stanje u Sribji.

Izvor: Novosti

Predsednici država Zapadnog Balkana istakli su danas, na 16. samitu šefova država Centralne Evrope u Novom Sadu, da je primarni cilj svih zemalja ulazak u Evropsku uniju, ocenivši da je za taj korak, kao i za prevazilaženje svetske ekonomske krize, neophodna dobra regionalna saradnja. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Unija samo punom integracijom Zapadnog Balkana, sa Srbijom u centru, postati celovita i prostor istinske bezbednosti i stabilnosti. Tadić je preporučio da zemlje, aspiranti za članstvo u EU, trenutno usporavanje procesa proširenja unije treba da iskoriste za unutrašnje reforme. Predsednik Srbije je istakao činjenicu da se skup održava u Novom Sadu, koji je, kako je naveo, simbolično odobran kao domaćin samita, budući da se nalazi na Dunavu, reci koja povezuje Balkan i države centralne Evrope. "Novi Sad je i glavni grad Vojvodine, koja predstavlja primer kako se u uslovima multietničnosti i različitosti stvaruju miran suživot i dobri komšijski odnosi u skladu sa najboljim vrednostima i praksom EU", ocenio je Tadić. Regionalna solidarnost u rešavanju ekonomskih i energetskih problema u uslovima svetske krize, po mišljnju Tadića je od izuzetnog značaja, a ekonomija, energija i integracija, trebalo bi, kako je naglasio, da oblikuju zajedničku budućnost. "Ne možemo da dozvolimo da one budu izvor naših podela, posebno ne u periodu krize. Obavezani smo pred građanima naših zemalja da budemo odlučni, kreativni i ujedinjeni kako bi im obezbedili realni prosperitet i budućnost", zaključio je Tadić. Premijer Srbije Mirko Cvetković je rekao da je svetska ekonomska kriza zajednički izazov država Balkana, ali i prilika da se u praksi pokažu preimućstva regionalne saradnje i povezivanja. Cvetković je istakao da je u globalizovanom svetu neophodno udruženo delovanje zasnovano na principima regionalne solidarnosti i partnerstva kako bi bili prevladani izazovi koje donosi svetska ekonomska i finansijska kriza. "Vlada Srbije smatra da su put reformi i integracija najbolja garancija trajnog mira i prosperiteta u ovom delu Evrope, što je istinski interes svih nas. Zato duboko verujemo da je svaki napor u pravcu jačanja regionalne saradnje i partnerstva investicija u našu zajedničku evropsku budućnost", rekao je Cvetković. Predsednik Češke Vaclav Klaus izjavio je da njegova zemlja, trenutno predsedavajuća Evropsko unijom, podržava zemlje Zapadnog Balkana u procesu evropskih integracija i da će nastaviti da sprovodi politiku sadržanu u paroli "Evropa bez granica". "Debata o evropskoj budućnosti se nastavlja i mi ne želimo da zaustavimo demokratski proces razmene gledišta u tom pogledu", rekao je Klaus. "Želimo da budemo racionalni i uravnoteženi u odgovorima na krizu. Kriza će se pre ili kasnije završiti, ali dugoročne posledice mera kojima ćemo odgovarati na krizu ostaće sa nama još dugo u budućnosti", zaključio je Klaus. Spoljno-političke ambicije Zagreba neće biti zadovoljene ulaskom samo Hrvatske u EU, već i svih preostalih zemalja regiona u EU, poručio je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. Mesić je ukazao da ujedinjena Evropa ne bi imala smisla, ako bi na njenom jugoistoku ostalo "sivo ostrvo izuzeto od svega što evropske integracije znače" i da zbog toga ne sme da dođe do zamora od proširenja u samoj Uniji. Govoreći o suočavanju sa sva tri problema koja su postavljena pred učesnike samita - ekonomskoj krizi, snabdevanju energentima i pristupanju EU - Mesić je naveo da je potrebno zajedničko delovanje. Podgorica je posvećena da, uz kontinuiranu i punu saradnju, dostigne standarde EU i postane deo evropske porodice, rekao je crnogorski predsednik Filip Vijanović. On je izrazio uverenje da će EU biti "dosledna u politici proširenja na države Zapadanog Balkana, ali i jednako doledna da u procesu pridruživanja istraje u individualnom tretmanu svake države". Vujanović je naglasio da je za prevazilaženje problema globalne ekonomske krize, potrebna saradnja država, posebno naglasivši saradnju u oblasti energetike. Predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je da proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana "nema alternativu", izrazivši nadu da će građani BiH "odmah po ispunjavanju svih uslova iz mape puta, u drugoj polovini godine, doći do ukidanja viznog režima početkom naredne godine". Radmanović se osvrnuo i na gasnu krizu s početka zime, zahvalivši se predsedniku Srbije za pomoć koji je Srbija pružila BiH i pozdravio konkretizaciju projekta "Južni tok". Predsednik Makedonije Djorđe Ivanov istakao je da je zvanično Skoplje posvećeno integraciji u EU i spremno da na tom putu sarađuje sa svojim komšijama i državama članicama unije. On je kazao da ceo region zalaže za evropske vrednosti i ideje i dodao da globalna ekonomska kriza ne sme da utiče na postupke država prilikom integracija u EU. Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin je poručio je da je njegova zemlja odlučna da u što kraćem roku postane punopravni član Evropske unije. Visoki gost iz Kinjiševa se založio za konkretne poteze u prevazilaženju opšte svetske krize, umesto potpisivanja brojnih dokumenata, koji često ostanu mrtvo slovo na papiru. Predsednik Poljske Leh Kačinjski je ukazao da je ta zemlja manje osetila opštu krizu od drugih, da se, štaviše, Poljska suočila sa stagnacijom a ne sa krizom, ali da to ne znači da ne treba da sarađuje s drugim državama u umanjenju njenih posledica. On se založio za, kako je rekao, ukidanje "intelektualnog monopola" razvijenih zemalja u ekonomskoj politici, dodajući da se konačne odluke o privrednom razvoju, ipak, donose unutar pojedinačnih država-članica, a ne na nivou EU. Poljski predsednik je, takođe, rekao da se zvanična Varšava zalaže za nastavak proširenja EU, ali ne samo na Zapadni Balkan, već i na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Za predsednika Slovačke Ivana Gašparoviča najvažnije je izbeći novu energetsku krizu sa kakvom se Evropa suočila protekle zime. Ne imenujući krivce za prestanak isporuka gasa (iz Rusije) početkom godine, Gašparovič se zahvalio onima koji su Slovačkoj u tom trenutku pomogli. "Slovačka podržava dalje proširenje EU, jer će ona time postati još konkurentnija u međunarodnim privrednim odnosima. Brisel bi trebalo da bude kreativniji u pomaganju pretendentima za prijem, kako bi lakše ispunili kriterijume. Jedna od tih mera bila bi i vizna liberalizacija za zemlje Zapadnog Balkana", smatra slovački lider. I predsednik Slovenije Danilo Tirk založio se za ukidanje viza državama Zapadnog Balkana i njihov što brži ulazak u EU. "Proširenje i konsolidacija EU trebalo bi da idu istovremeno, ruku pod ruku. Smatram da u Evropskoj komisiji postoji dovoljno političke volje i konkretnih predloga rešenja za prijem novih članica. Tu pozitivnu energiju Brisela bi, svakako, trebalo iskoristiti na najbolji mogući način", naglasio je Tirk. Učesnicima skupa obratio se i predsednik Ukrajine Viktor Juščenko koji je istakao da se solidarnošću i zajedničkim delovanjem može prebroditi aktuelna finansijska i privredna kriza u svetu. "Formula za prevazilženje opšte krize je uzajamna ekonomska podrška, jedinstvena energetska politika i zajednički napori ka evropskim integracijama. U svemu tome neophodna je solidarnost, umesto nacionalne sebičnosti i protekcionizma", dodao je Juščenko. "Izvori energije ne bi smeli da budu sredstvo za izazivanje političkih tenzija i pritisaka, a jedini način da se ti problemi reše jeste usvanje zajedničke energetske politike u Evropi. Zalažemo se za jednaka pravila igre za sve, za isti tretman svih učesnika u toj oblasti", zaključio je Juščenko. Samit, koji se održava na temu "Tri izazova: ekonomija, energija i evrointegracije", nastavljen je u popodnevnom delu zatvorenom plenarnom sednicom i bilateralnim susretima.

Izvor: Krstarica

Na upravo završenom zasedanju lidera EU izostala je rasprava o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, ali bi to mogla da bude tema EU krajem jula ili na jesen, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić u Briselu u petak.

Đelić je to rekao posle razgovora sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i drugim zvaničnicima, objasnivši da je ključni razlog za izostanak rasprave o Srbiji na samitu u Briselu bilo to što su evropske vođe imale izuzetno težak posao oko usaglašavanja finansijske reforme i pripreme za usvajanje ugovora iz Lisabona.

Potpredsednik srpske vlade je takođe objasnio da je razlog bio i to što je jedina zemlja koja se tome protivi, Holandija, istrajala u stavu da samo delimično može da se prihvati odmrzavanje trgovinskog sporazuma EU-Srbija.

Đelić je rekao da se očekuje da bi krajem jula na sastanku šefova diplomatija EU pod švedskim predsedništvom moglo ponovo biti stavljeno na dnevni red pitanje odnosa sa Srbijom, dodajući da je prilika potom susret vođa EU u oktobru ili u krajnjem slučaju u decembru, kada bi trebalo da bude objavljen novi izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.

On je naglasio da će u međuvremenu vlasti u Beogradu učiniti sve da dodatno uvere Holandiju u argumente da treba primeniti trgovinski sporazum sa Srbijom.

"Očekujemo seriju bilateralnih kontakata kako bi direktno toj zemlji predočili sve što smo uradili u oblasti saradnje sa Haškim tribunalom i opštu situaciju u našoj zemlji, a sa ciljem da se Holandija pridruži onome što se dogodilo ove nedelje - a to je konsenzus 26 zemalja EU za primenu trgovinskog sporazuma", rekao je Đelić.

"Ove nedelje dogodile su se tri pozitivne stvari za našu zemlju - konsenzus na političkom nivou o liberalizaciji viznog režima, sa EIB i Evropskom komisijom obezbedili smo 1,1 milijardu evra pomoći i konstatovali smo da uživamo veoma široku podršku 26 zemalja članica EU i cele EK za primenu prelaznog trgovinskog sporazuma", zaključio je Đelić.

Đelić je takođe naglasio da srpske vlasti čine sve da u potpunosti sarađuju sa Haškim sudom i ulažu najveće napore da pronađu poslednja dva odbegla haška optuženika.

Đelić se dogovorio sa Renom i o uslovima za dobijanje budžetske pomoći od 100 miliona evra.

Potpredsednik srpske Vlade bi trebalo da se sastane i sa Karlom Biltom, šefom diplomatije Švedske koja 1. jula od Češke preuzima šestomesečno predsedavanje Unijom.

Izvor: MTS-Mondo

Наставак у недоглед политике штапа и шаргарепе: Ништа од споразума са Србијом


Холанђани ће остати при свом ставу, то је ове недеље холандски министар иностраних послова Ферхаген рекао у парламенту, тако да неће бити Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, изјавио је посланик опозиционе Либералне странке у холандском парламенту и члан спољнополитичког одбора Ханс Ван Бален, који већ годинама пажљиво прати збивања на Балкану.
Ван Бален: Неће бити споразума са Србијом

“Наравно, можемо да разговарамо о трговини, Ферхаген је то понудио. Можемо да разговарамо и о укидању виза. Али не и о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Сматрамо да Србија није довољно напредовала у сарадњи са Хашким трибуналом. Србија то мора да одради и да дође код нас са оствареном пуном сарадњом са Судом. Онда ћемо моћи да разговарамо. Пре тога, не”, рекао је Ван Бален у разговору за ББЦ.

На питање зашто је Холандија предложила да се Србији омогући да на европско тржиште извози више шећера и вина, али и даље одбија да дозволи примену целог Споразума о стабилизацији и придруживању, холандски званичник је указао да су то само делови који се односе на трговину.

“Међутим, већина министара из других земаља ЕУ је заузела став да та делимична деблокада не би функционисала. Другим речима, они не подржавају делимичну примену споразума и траже да се он примењује у целини”, рекао је Ван Бален.

То, међутим, како је истакао, није прихватљиво за Холандију - ни за владу ни за опозицију. “Наш став је да око пута ка чланству у ЕУ нема погађања. Услови морају да буду испуњени и морамо да будемо строги”, рекао је Ван Бален. Он је додао да је добро што “Србија има владу која је мање-више демократска”.

“Али то није довољно. Неопходна је пуна сарадња са трибуналом. А главни тужилац Брамерц је рекао да Србија можда јесте на правом путу, али да сарадња нија потпуна.”

Холандија је ипак донекле попустила и предложила делимичну деблокаду јер жели, како је рекао, да помогне Србији.

“Желимо да помогнемо Србији, али не може се примењивати цео Споразум о стабилизацији. То је став холандске владе који подржава цео парламент.”

Холандски парламентарац је потврдио да је Холандија под великим притиском осталих чланица ЕУ, јер практично све остале земље Уније захтевају да почне примена целог споразума са Србијом. “Наравно, постоји велики притисак, али ми кажемо да у вези са ширењем Уније морамо да будемо одлучни. Ми као политичари верујемо у то. Такође, и грађани Холандије сматрају да око тога треба да будемо одлучни, па ћемо и бити одлучни”, рекао је Ван Бален.

Аутор: ФоНет