Djelić: Kosovo nas neće omesti na putu ka EU
Subota, 8. decembar 2007. 10:21

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić ocenio je da će Srbija bez obzira na to kako bude bio rešen problem Kosova nastaviti svoj put ka EU i poručuje da se kosovskom problemu "mora reagovati isključivo razumom".

"I da o statusu Kosova i Metohije bude doneta odluka koju ne odobri Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a koja bi za zvanični Beograd bila nelegitimna i nelegalna, dalji koraci Srbije na putu ka Evropskoj uniji biće mogućni", rekao je Djelić u intervjuu "Politici" i dodaje da u "medjunarodnim odnosima, moramo isključivo reagovati razumom”.

Javnost u Srbiji pita se kako će vlast reagovati u slučaju da Albanci proglase nezavisnost Kosova, a srpski vicepremijer odgovara da je sada vreme za traženje kompromisa, a ne vreme da se razmišlja o hipotetičkim situacijama.

"U slučaju da dodje do najcrnjeg scenarija, mi se, naravno, za to spremamo: poznato je da postoje akcioni planovi, koji su državna tajna. A što se tiče daljih koraka u evropskoj integraciji, u tom slučaju, kao što je i sam Oli Ren rekao dan pre parafiranja sporazuma sa Srbijom – pristup Evropi i rešenje statusa Kosova dva su odvojena pitanja, pa u tehničkom smislu to neće predstavljati bilo kakav problem. Ali budimo realni, sigurno je da bi i u našoj zemlji prestiž zemalja EU bio pogodjen jednim takvim razvojem dogadjaja", rekao je Djelić.


Izvor: MTS-Mondo

SSP sa Srbijom u interesu EU

Beograd - Božidar Đelić ocenio da Evropska komisija i veliki broj zemalja članica EU želi da podrži Srbiju na njenom evropskom putu.

Nakon najave da bi na Samitu Evrope 28. januara 2008. Srbija sa EU mogla potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpredsednik Vlade Srbije je za B92 rekao da je ipak jasno da se mora dokazati puna saradnja s Haškim tribunalom.

"Saradnja sa Haškim tribunalom se meri u svakom momentu, ali je važno i za Hag da postoji vlada kao ova koja želi da sarađuje sa Tribunalom. Ponekad, ako zatražite nemoguće, sve upropastite. Zato, mislim da je u interesu i Haškog tribunalai EU da Srbija ostane na Evropskom putu, što bi podrazumevalo da 28. januara potpišemo Sporazum o stabilizaciji", rekao je Đelić.
 
B92

Pomoć za evrointegracije
 
Finansijska pomoć EU za iduću godinu biće namenjena ekonomskom i društvenom razvoju Srbije, sa ciljem ubrzanja procesa evrointegracija.

"Pomoć iznosi 190,9 miliona evra, a stiže iz predpristupnog finansijskog paketa EU za 2008. godinu - IPA. Glavnu reč u procesu programiranja te pomoći imaće ministarstva", rekla je pomoćnica ministra finansija Gordana Lazarević.

Ona je navela da ministarstva predlažu i koordiniraju izbor projekata u svojim resorima, a da svaki ministar ličnim potpisom potvrđuje listu projekata koja se dostavlja Sektoru za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojne pomoći u Ministarstvu finansija.

Programiranje pomoći iz IPA-e započelo je početkom 2007. godine, a projekti srpskih ministarstava za finansijsku pomoć EU u 2008. godini trebalo bi da budu dostavljeni Briselu do februara.

Za sada je poznato da će Srbija za razvoj lokalne infrastrukture tražiti od Brisela oko 25 miliona evra, za podršku medijima oko dva miliona evra, a za borbu protiv korupcije 2,5 miliona evra.

Lazarevićeva tvrdi da se kriterijumi po kojima se vrši izbor odnose na doprinos svakog projekta realizaciji osnovnih prioriteta iz Evropskog partnerstva i Sporazuma o stabilizaciji i pidruživanju EU.

"Novac mora da se koristi na način na koji je unapred utvrđen da bi proces evropskih integracija bio brz i efikasan i da građani iz njega vide opipljive koristi - efikasnu državnu upravu i bolje usluge", kazala je ona.

Lazarevićeva je navela da će se prilikom izbora projekata voditi računa da li su oni već bili finansirani od nekog drugog donatora ili iz pređašnjih sredstava pomoći EU.
 
Tanjug

Đelić: Izveštaj Del Ponteove da omogući približavanje EU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da je od tužiteljke Karle del Ponte zatražio da njen izveštaj pred Savetom bezbednosti UN omogući Srbiji nastavak približavanja Evropi.

"Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i prudruživanju EU 28. januara 2008. godine je način da se Srbija približi Evropi, ali i da nastavi da sarađuje sa Haškim tribunalom", izjavio je Đelić novinarima na skupu o obavezama Srbije u upravljanju fondovima razvojne pomoći EU.

Glavna tužiteljka Haškog tribunala je u intervjuu agenciji Beta kazala da će njen izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, koji će danas izneti pred Savetom bezbednosti, biti negativan ukoliko se haški optuzenik Ratko Mladić do tada ne nađe u Hagu.

Đelić je napomenuo da je u diskusiji sa glavnom tužiteljkom ukazao da se saradnja Srbije sa Haškim tribunalnom meri svakodnevno i da bi trebalo uzeti u obzir posvećenost Srbije toj saradnji.

"Mi smo posvećeni tome da svi budu u Hagu, ali to što nisu tamo ne znači da mi ne radimo sve što je u našoj moći da to tako i bude", kazao je Đelić.

On je, kako je naveo, od Karle del Ponte zatražio do uzme u obzir činjenice, jer je moguće zamisliti i drugačije vlade u Srbiji, koje ni na koji način neće sarađivati sa Tribunalom.

Beta

EU RAZMATRA FLEKSIBILNIJI STAV O SSP SA SRBIJOM


BRISEL , 10. decembra (Tanjug) - Evropska unija razmatra mogućnost fleksibilnijeg stava ne bi li lakše došlo do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) sa Srbijom, preneli su Tanjugu izvori na sastanku Saveta ministara u Briselu.

Češki potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije Aleksandr Vondra izjavio je Tanjugu u Briselu, odgovarajući na pitanje koje se odnosilo na politiku uslovljavanja punom saradnjom s Haškim tribunalom, da očekuje "fleksibilniju" politiku EU prema pitanju S S P sa Srbijom.

"Češka smatra da bi trebalo vrlo brzo potpisati S S P sa Srbijom i da bi Srbiji trebalo pružiti ogromnu evropsku perspektivu", rekao je Vondra.

On je istakao da isporučenje Ratka Mladića Haškom tribunalu ne bi trebalo da bude "alfa i omega", ali i dodao da to ne znači da preporučuje Beogradu da ne ispuni svoje međunarodne obaveze.

"Moramo da delujemo, ali i budemo veoma fleksibilni", izjavio je Vondra nakon rasprave na Savetu ministara o strategiji proširenja.

Savet će istaći, u zaključcima sa današnjeg sastanka, da je parafiranje S S P "važan korak" i ponoviti da će samo potpisivanje zavisiti od pune saradnje s Haškim tribunalom.

Savet će, istovremeno, zatražiti jačanje reformi u oblasti pravosuđa i bezbednosti i borbe protiv korupcije, kao i jacanje strukturne reforme u ekonomiji.

"Savet je uveren, s obzirom na institucionalne kapacitete Srbije, da će Srbija biti spremna da primeni budući S S P i ubrza svoje pripreme na putu ka EU", stoji u nacrtu zaključaka.

Ministri EU će, po pitanju Kosova, oceniti da "neizvesnost oko budućeg političkog statusa Kosova predstavlja važan faktor koji sprečava napredak u reformama".

Savet će oceniti da su na Kosovu potrebni napori za jačanje pravne države, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i za primenu standarda i zaštite manjina, istorijskog i verskog nasleđa.

Ministri će izraziti zabrinutost zbog političke situacije u Bosni i Hercegovini, ali će pozdraviti skorašnji razvoj situacije, odnosno spremnost da se postigne dogovor o reformi policije.

 KARLA DEL PONTE PODNOSI IZVEŠTAJ
SAVETU BEZBEDNOSTI

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija saslušaće izveštaj glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, poslednji pre nego što je na čelu tužilaštva 1. januara zameni belgijski sudija Serž Bramerc.

Del Ponteova je najavila da će deo izveštaja koji se odnosi na saradnju Srbije sa Hašikim tribunalom biti negativan, s obzirom na to da vlasti u Beogradu nisu uhapsile nekadašnjeg ratnog komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića, koji je, kako smatra, na dohvat ruke srpskih vlasti.

Izvor: RTS

Srbija može brže ka EU
Brisel -- Šefovi diplomatija Evropske unije ocenili su da će "Srbija biti u stanju da ubrza svoje pripreme na putu ulaska u EU".

Najbitniji uslovi za nastavak tih priprema su reforme u pravosuđu i bezbednosti, jača borbe protiv korupcije i pospešivanje strukturalnih reformi u privredi.

Evropski ministri su rekli da parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja važnu etapu i podsetili na činjenicu da je uslov za potpisivanje sporazuma puna i celovita saradnja s Haškim sudom.

To je rečeno u sažetku rasprave o "Strategiji proširivanja" EU, koji je izrazila Evropska komisija, i u kojem se ističe da ceo zapadni Balkan treba da napreduje ka članstvu u Uniji.

Ministri EU su ukazali na nužnost da napredak regiona ka ugrađivanju u evropske strukture, utemeljen na procesu stabilizacije, mora postati nepovratan, ali su upozorili da će budući ključni izazovi biti izgradnja ustanova vlasti, vladavina zakona, reforma pravosuđa i državne uprave, kao i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

EU ima odgovornost prema Kosovu

U zaključcima zasedanja je ukazano da je prelazna vlast na Kosovu ostvarila izvestan uspeh, ali je nužno osnažiti borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

"Savet ministara je podsetio na ključni značaj istinskog sprovođenja demokratskih standarda na Kosovu", kaže se u dokumentu zasedanja i naglašava da reforme koči "neizvesnost oko političkog statusa" Kosova, kao i da će "EU i dalje ostvarivati svoje odgovornosti" na Kosovu.

Komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da je sledeći korak u utvrđivanju budućeg statusa Kosova "usaglašeni nastavak procesa" i spremnost EU da ubuduće njime rukovodi.

Prema njegovim rečima, ova faza je sada iscrpljena i sledeće će biti ozbiljna rasprava u Savetu bezbednosti UN, prenosi BBC.

Napredak CG i BiH

Evropski ministri su istakli "napredak Crne Gore na mnogim poljima, uključujući usvanje Ustava i nužnog zakonskog i insitucionalnog okvira posle nezavisnosti".

Od Crne Gore je zatraženo da se "sprovede na delu novi Ustav, usaglašen sa evropskim normama, i nastave napori za što širi konsenzus o temeljnim vidovima izgradnje državnog aparata".

Od vlasti u Podgorici je zatraženo da nastave jačanje javne uprave, vladavine zakona i osnaže borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kada se radi o situaciji u BiH, ministri su ukazali na poslednji povoljan razvoj u ovoj zemlji, uključujući dogovor o policijskoj reformi i naglasili podršku međunarodnom predstavniku Miroslavu Lajčaku.

Političke vođe u BiH, kako se navodi, "odgovorne su za puno delovanje ustanova države i pospešenje reformi, da bi BiH napredovala i preuzela punu odgovornost vlasti".

Izvor: B92

Šengenske vize za Madjarsku od 2. januara
Utorak, 11. decembar 2007. 08:29

Madjarski konzulat u Subotici saopštio je da će od 21. decembra početi da prima pojedinačne molbe za izdavanje šengenskih viza, a 22. decembra molbe za grupne vize i aranžmane putničkih agencija.

Šengenske vize izdavaće se od 2. januara, a molba za izdavanje starog C-tipa može se predati najkasnije do 19. decembra.

Konzulat je saopštio da će u subotu, 22. decembra raditi po radnom vremenu za petak, kao i da će biti zatvoren od 23. do 26. decembra, kao i 31. decembra i 1. januara.


Izvor: MTS-Mondo

Ljoveras: Želja EU iskrena

Šef kancelarije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras izjavio je danas da je Evropska unija (EU) iskrena u želji da Srbija što pre potpiše sporazum o pridruživanju i stabilizaciji.

Upitan da li se poruke iz Brisela od ponedeljka mogu tumačiti kao iskrena želja ili reparacija Srbiji za Kosovo, Ljoveras je rekao da je mišljenje zvaničnika EU iskreno i da ne treba "govoriti o cenama".

Šef kancelarije EU je podsetio da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju povezano i sa ispunjenjem nekih uslova tokom određenog perioda vremena.

Ministar inostranih poslovaa Italije Masimo D'Alema preneo je novinarima u ponedeljak da Evropska unija smatra da su pregovori o statusu Kosova završeni i da je plan Martija Ahtisarija osnova za rešenje, s tim da se Srbiji što pre odobri status kandidata za članstvo u EU.

VEĆINA SRBA ZA EU, A PROTIV NATO

BEOGRAD – Građani Srbije iskazuju snažnu proevropsku orijentaciju, i njih 69 odsto je za to da država postane članica Evropske unije, ali su mnogo rezervisaniji prema NATO, jer je protiv ulaska u taj savez 55 odsto, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje agencije „Medijum galup”

Svega 28,2 odsto građana je za potpune evroatlantske integracije, uključujući i EU, Partnerstvo za mir (PZM) i NATO, pokazalo je istraživanje, napravljeno za potrebe Atlantskog saveta Srbije na uzorku od 1.000 punoletnih građana, metodom „licem u lice”.

Dodatnih 20,1 odsto podržava članstvo u PZM i EU, ali se protivi članstvu u NATO, 31 odsto je i protiv NATO i PZM, ali za EU, a 10,8 odsto je protiv svih oblika evroatlantskih integracija.

Za to da Srbija postane članica EU izjasnilo se 69 odsto ispitanika, 16 odsto je protiv, dok 15 odsto nije dalo odgovor

Pristupanje PZM podržava 48 odsto ispitanih, 32 odsto je protiv, a 20 odsto nije odgovorilo.

Za ulazak Srbije u NATO je 28 odsto ispitanika, 55 odsto je protiv, a 17 odsto bilo je bez odgovora.

Direktor „Medijum galupa” Srbobran Branković rekao je da raspoloženje građana prema integrativnim procesima varira u zavisnosti od pritiska međunarodne zajednice na Srbiju i unutrašnjopolitičke stabilnosti.

Fonet