Đelić: Dodatna sredstva EU
Brisel -- Božidar Đelić kaže da će Evropska komisija podržati Srbiju za dobijanje strukturnih fondova EU za manje razvijena područja.

Posle jučerašnjeg razgovora sa evropskom komesarkom za regionalni razvoj Danutom Hibner u Briselu, vicepremijer je rekao da bi Srbija mogla da računa na 200 do 300 miliona evra iz strukturnih fondova Evropske unije, ali pošto još nema status kandidatkinje za članstvo nema ni pristup tim sredstvima.

Đelić je posle sastanaka s više komesara EU novinarima rekao da je s evropskim komesarom za ekonomiju i finansije Hoakinom Almunijom razgovarao i o tome da Srbija, uz podršku EU, s Međunarodnim monetarnim fondom potpiše novi sporazum o programu reformi.

On je objasnio da je s Danutom Hibner dogovoreno da administracija Evropske komisije pomogne napore Beograda za što skoriju izgradnju instucionalnog sistema koji će omogućiti da Srbija, odmah po dobijanju statusa kandidatkinje, počne da koristi sredstva EU za regionalni razvoj.

Jedna tehnička ekipa će iz Beograda do kraja godine doći u Evropsku komisiju s ciljem da sa stručnjacima komesara za regionalni razvoj podrobno bude ustanovljeno koji regioni mogu dobiti finansijsku podršku EU.

Đelić je razgovarao i s komesarom na nauku i obrazovanje Janezom Potočnikom i komesarom za trgovinu Piterom Mendelsonom, s kojim je bilo reči o podršci EU ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Izvor: B92

Мишчевић: За предстојеће послове у вези са европским интеграцијама
у Србији је већ обучено три хиљаде службеника 

 
Србија би могла по убрзаној процедури да потпише споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, али под условом да заврши сарадњу са Хагом, изјавила је јуче Тања Мишчевић, директорка Канцеларије за придруживање ЕУ.

- Процедура која претходи потписивању споразума је замашна. Због обимног посла у вези са превођењем документа свака земља је бар четири до шест месеци после парафирања споразума чекала на његово потписивање - рекла је Мишчевићева агенцији Бета додајући да би у случају Србије процедура могла да се убрза с обзиром на то да је наш споразум у великој мери усаглашен са споразумом који је Црна Гора потписала са Унијом и који је већ преведен на све званичне језике ЕУ.

Обистине ли се жеље наше владе да већ у јануару потпише овај споразум и да, онда, Србија крајем следеће године добије статус кандидата за ЕУ, овдашњем државном апарату предстоји заиста огроман посао - од припреме преговора о приступању Унији до усклађивања нашег система са европским стандардима.

Имајући у виду чињеницу да је Европска комисија, пре десетак дана, у свом годишњем извештају о напретку Србије у процесу европских интеграција посебно похвалила наше административне капацитете могло би се рећи да је овдашња администрација спремна и за сложеније испите. С тим у вези, Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, ипак упозорава на то да нико не сме да се заварава да су, сада похваљени, капацитети довољни за наставак овог процеса.

У протеклим преговорима са стручњацима Европске комисије учествовало је, како сазнајемо, стотинак експерата из свих министарстава, који су, истини за вољу, због једногодишњег застоја у преговорима са ЕУ, имали и „додатно време” да се припреме за летошњу завршницу.

Међутим, поред тих стотинак људи који су учествовали у преговорима, наша канцеларија је у протекле три године организовала и обуку на тему европских интеграција за још три хиљаде људи из државне управе, и то са свих нивоа, каже Мајсторовић, додајући да ће обука државних службеника бити настављена.

На нашу опаску да домаћа администрација раније није добијала тако високе оцене из Брисела, па ни у Студији изводљивости преговора, донетој пре две и по године, Мајсторовић подсећа на то да смо ми раније били непознаница за Европску комисију.

- Разлог због којег Европска комисија у овогодишњем извештају истиче не само да Србија има административне капацитете, потврђене у процесу преговарања о споразуму, него чак и капацитете за примену тог споразума (што је, степеница више у хијерархији циљева) јесте тај што смо у току преговора показали да можемо да будемо активни партнери у разговорима са колегама из Европске комисије - наглашава наш саговорник.

Признање Европске комисије овдашњој администрацији стигло је - према мишљењу Марка Слокара, Словенца, који је, ево, већ годину и по, у српској канцеларији твининг саветник, именован од стране ЕУ да помогне у јачању овдашњих државних капацитета - због тога што је Србија „веома брзо успела да припреми технички део ССП”. На питање да ли похвалу Европске комисије упућену српској администрацији схвата и као своју заслугу, он одрично одговара наводећи да је помоћ ЕУ у овој области упућена тек лане.

Међутим, за разлику од Мајсторовића, који тврди је недавна висока оцена из Брисела стигла и због тога што Србија има знање и високо образовану класу државних службеника, Слокар сматра да се та оцена односи, пре свега, на квантитет српске администрације. Он претпоставља да је Европска комисија такав став изразила и на основу поређења са другим државама у окружењу, рецимо са Црном Гором, којој се, пребацује да нема довољно људи способних да се баве европском интеграцијом.

А, то како ће Србија искористити свој административни капацитет када постане кандидат, по мишљењу Слокара, сасвим је друга прича.

Иначе, следећи приоритетни задатак државе у овој области јесте, како каже Слокар, припрема националног плана за интеграцију, односно плана за комплетан пренос европског права у наше законодавство.

„Политика" сазнаје да би о овом документу, који би требало да буде „Библија наше европске интеграције”, ускоро требало да расправља Влада Србије.

Када Србија постане и званично кандидат за члана ЕУ, тај план, каже наш саговорник, биће претворен, аутоматски, у национални програм за преузимање европског законодавства, а обавеза прихватања европских прописа и стандарда настаје тек када споразум са ЕУ буде закључен.

- Чекамо да влада донесе одлуке у вези са тим планом - објашњава Слокар.

У Словенији је израда оваквог плана трајала девет месеци. Србија је намерила да свој посао брже оконча. Хоће ли ту томе успети - видећемо. Као што ћемо, истовремено, видети и њену администрацију „у новој ватри”.


 
Политика

DVA SRPSKA FILMA DOBILA NOVAC OD GENERALNE SKUPŠTINE SEE CN

BEOGRAD – Generalna skupština mreže kinematografija jugoistočne Evrope sa po 5.500 evra podržala je srpske filmove „Šišanje” Stevana Filipovića i „April u Beogradu” Bojana Vuletića, saopštio je danas Filmski centar Srbije.

Na 13. Generalnoj skupštini , koja je održana juče u Solunu, finansijski je podržano ukupno 11 filmova, a novac je namenjen za razvoj projekata, posebno za traganje i nalaženje partnera koproducenata i kofinansijera filmova u regionu, piše u saopštenju.

Sredstva obezbeđuje Fond za razvoj projekata pri SEE CN, doprinosima koje daju nacionalni centri za kinematografiju zemalja članica.

„Poštujući Povelju i Statut, Generalna skupština SEE CN podržala je 11 projekata sa manjim iznosom od uobičajenog, sa namerom da podrška raspoređena na veći broj projekata bude očigednija i kao svojevrstan poziv zemljama članicama da blagovremeno ispune svoje obaveze prema Fondu”, naveo je Filmski centar Srbije.


Beta

 POZITIVNE REAKCIJE EU NA PREDLOG BAKOJANI

Portparol grčkog ministarstva spoljnih poslova Jorgos Kumucakos izjavio je da su evropski zvaničnici pozitivno reagovali na predlog šefa grčke diplomatije Dore Bakojani da EU sa Srbijom odmah potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Kumucakos je rekao da su evropski komesar za proširenje Oli Ren i Portugalija kao predsedavajući Evropske unije pozitivno reagovali na predlog, koji je Bakojani juče iznela na sastanku Saveta ministara EU u Briselu, preneli su grčki mediji.

Bakojani je takođe predložila da šefovi država EU u decembru 2008. odluče da li da Srbiji daju status kandidata za članstvo u Uniji.

'Lisabon je predložio da se o ovom predlogu razgovora na sledećem sastanku Evropskog saveta u decembru', rekao je Kumucakos.

Na pitanje kakve bi posledice predlog mogao imati po razvoj situacije u Srbiji vezano za Kosovo, portparol je međutim naglasio da 'ne postoji ni direktna ni indirektna veza' i odbacio ideju da predlog predstavlja neka vrstu 'šećera za gorku pilulu' nezavisnosti Kosova.

On je objasnio da je iznošenje ovakvog predloga podstaknuto razvojem situacije u regionu a naročito zabrinutošću u vezi sa procesom rešavanja budućeg statusa Kosova.

'Predlog je rezultat zabrinutosti za Balkan, koji, po našem mišljenju, treba da dobije specifičnu, pozitivnu i praktičnu poruku EU', dodao je Kumucakos.

Evropska unija, prema njegovim rečima, treba da pokuša da spreči da region ponovo dođe u stanje 'neproduktivne introvertnosti, bez opipljivih nada i izgleda za evropsku budućnost'.

Bakojani je istakla juče u Briselu da je jasna perspektiva članstva za region najvažnije i možda najefikasnije sredstvo u rukama Evropske unije.

'U tom kontekstu i kao prvi korak, EU bi trebalo da odmah potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i što je pre moguće s Bosnom i Hercegovinom', podvukla je Bakojani.

'Srbija, na prvom mestu, a posle nje i druge zemlje koje bi imale potpisan Sporazum, ali ne i status kandidata, trebalo bi da budu ohrabrene da se prijave za kandidaturu za članstvo u EU Evropska komisija bi predstavila svoje mišljenje na jesen 2008. godine, a u decembru 2008. godine bi Savet EU mogao da odluči o davanju statusa kandidata onima koji su se prijavili', dodala je grčka ministarka.

Izvor: RTS

Sledi EU-turneja po regionu
Brisel, Beograd -- Šef diplomatije Slovenije najavio posetu budućih predsedavajućih Evropskoj uniji Zapadnom Balkanu.

Ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel juče je u Briselu najavio da će predstavnici četiri buduće predsedavajuće države EU, odnosno Slovenije i budućeg predsedavajućeg trija koji čine Francuska, Češka i Švedska, narednih dana krenuti na Zapadni Balkan. Tokom te posete ministri tih zemalja će pokušati da stvore sliku o novim događajima, odnosno o tome šta ih čeka početkom iduće godine.

Rupel je izjavio da se u pregovorima o budućem statusu Kosova rešenje traži u pravcu neutralnog statusa, odnosno uređenja koje ne bi pretpostavljalo bilo kakvo konkretno rešenje statusa, odnosno da se traži rešenje koje bi u vezi sa statusom bilo neutralno.

Komentarišući predlog Beograda da bi Kosovo moglo da dobije status Olandskih ostrva, Rupel je rekao da mu se predlog čini originalnim, ali da ne zna da li će biti primeren, odnosno prihvatljiv za kosovsku stranu.

"Moguće je razgovarati o svim mogućim formulama, ali mi se čini da je bitniji sadržaj, odnosno ta da u ponašanju naših kosovskih i srpskih prijatelja očekujemo evropski nivo ponašanja", rekao je Rupel i dodao da njega najviše zanima, odnosno brine, zaštita kulturnih spomenika i srpskog stanovništva na Kosovu i dodao da tu treba još nešto preduzeti.

Iako Slovenija 1. januara 2008. preuzima polugodišnje predsedavanje EU, tokom kog će se prioritetno baviti pitanjima koja se tiču Srbije, Srbija u Sloveniji još nema ambasadora.

"Pozicija Prištine za žaljenje"

Aleksandar Bocan-Harčenko kaže da je žalosno što delegacija Prištine nije zainteresovana ni za jednu varijantu sem nezavisnosti. Predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe je dodao da se pregovori o statusu Kosova nastavljaju i da ne treba odustajati.

"Oni su uvek na istim pozicijama, nezavisnosti Kosova, pa ono što je bilo do izbora ostaje i posle. Za žaljenje je što kosovska strana čvrsto stoji na zahtevima za nezavisnost i nije zainteresovana da razmatra bilo koje druge varijante", rekao je on.

Ne želeći da komentariše mogućnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bez odluke Saveta bezbednosti Ujdinjenih nacija, Harčenko je za nameru nekih zapadnih zemalja da nađu formulu za priznanje samoproklamovane nezavisnosti rekao da nema smisla jer nikakve formule takvo rešenje ne mogu učiniti pravnim.

"Srbi su veoma detaljno izložili predlog široke autonomije za Kosovo, povlačeći paralele s kineskim Hongkongom. Srpska delegacija težila je da pokaže na konkretnom primeru da je model široke autonomije efikasan i funkcionalan. Nažalost, kosovski Albanci odbijaju da to dublje razmatraju", rekao je on.

Prema rečima Harčenka, Albanci nisu spremni da razmatraju predloge koji izlaze iz okvira nezavisnosti po planu izaslanika UN Martija Ahtisarija i govorili su isključivo o budućem sporazumu o saradnji Srbije i Kosova.

On je rekao da trojka nije iznosila nikakve zvanične predloge i da su strane postigle dogovor da zajedno rade na traženju nestalih u vreme sukoba.

Angela Merkel i Prodi za jedinstven stav EU

Kancelarka Nemačke Angela Merkel i premijer Italije Romano Prodi najavili su da žele usklađeno rešenje za Kosovo i jedinstven stav EU o tom rešenju. "Želimo da učinimo sve za postizanje koordiniranog i usklađenog stava Evrope", rekla je Angela Merkel sinoć, posle sastanka s Prodijem u dvorcu Mezeburg, nedaleko od Berlina.

Nemačka i Italija žele da se pregovarački proces do kraja odvija što je moguće konstruktivnije i da se izbegnu sukobi, preneo je internet-dnevik Netcajtung i dodao da je Prodi izjavio da "Srbiji jasno mora da se kaže da ima budućnost u EU".

"Obratiti se albanskoj većini"

Čelnica Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković izjavila je u Poligrafu B92 da nijedan Srbin na Kosovu nije prepreka sprovođenju državnih pregovaračkih planova.

Rada Trajković je, međutim, zamerila državnom vrhu što se nijednom nije obratilo albanskoj većini. "Nije problem šta misle Srbi, nego Albanci i one zemlje koje ih podržavaju", rekla je ona.

Izvor: B92

Ren: Status Kosova, demokratija u Srbiji, BiH glavni izazovi

Rešavanje kosovskog statusa, "učvršćenje demokratskih snaga u Srbiji" i "izgradnja državnih institucija u Bosni i Hercegovini" glavni su izazovi na zapadnom Balkanu s kojima je suočena Evropska unija, rekao je danas u Briselu evropski komesar za proširenje Oli Ren

Ren je, obrazlažući izveštaj Evropske komisije o strategiji proširivanja EU, istakao da "Srbija ima opipljivu perspektivu ulaska u Evropu" i dodao da će potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju otvoriti vrata Srbiji za članstvo u EU.

Uslov za to je puna saradnja s Haškim tribunalom i sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija nedavno parafirala sa EU, i sada je, kako je poručio Ren, "lopta u dvorištu srpske vlade".

Ren je preneo stav Evropske komisije da "budući status Kosova mora biti jasan i brzo odlučen" zbog regionalne stabilnosti i razvoja Kosova.

U raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, Ren je istakao da je "Evropska unija rešenja da učini sve, pa i više od toga, da se dođe do rešenja pregovorima".

"Nažalost, do sada nisam uočio da se nešto pomera u tom smeru, mada se nadam da će doći do napretka u preostalim poslednjim danima procesa pod okriljem 'trojke' (Kontakt grupe)", rekao je evropski komesar.

On je izrazio žaljenje što na nedavnim izborima na Kosovu nisu učestvovali kosovski Srbi i rekao da je sada na novoizabranim političkim liderima u pokrajini odgovornost da "delaju na održivom rešenju zajedno s međunarodnom zajednicom i Evropskom unijom".

"Kosovo je poslednje otvoreno statusno pitanje na Zapadnom Balkanu i zato smo", naveo je Ren, "poslali jasnu poruku Beogradu da stanje u Bosni i Hercegovini ne čini još složenijim nego što jeste".

On je predočio da je "politička situacija u BiH zabrinjavajuća" i da povlačenje predstavnika Republike Srpske iz državnih tela "može biti veoma štetno".

Ističući podršku međunarodnom predstavniku i izaslaniku EU u BiH Miroslavu Lajčaku, Ren je naveo da je sada najvažnije "smiriti situaciju i izbeći dalje zaoštravanje".

Ocenio je i da nedavna Deklaracija iz Mostara pokazuje da su lideri u BiH "svesni krize u zemlji" i da sprovođenje u delo te deklaracije može obezbediti temelj za dalji napredak, a to znači da se sprovede i reforma policije.

"Moramo da poštujemo Dejton, ali i da ostvarimo napredak u stvaranju funkcionalnijih institucije u BiH", rekao je Ren.

Evropski komesar za prošivanje je objasnio da parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom "odražava napredak Srbije".

"Verujem da će Srbija učiniti poslednji i odlučujući potez ka potpisivanju sporazuma", istakao je Ren i dodao da se nada da će u prvoj polovini 2008. godine taj sporazum biti zaključen i sa Srbijom i sa BiH.

"Naša politika uslovljavanja je dala rezultate i ja sam u stalnoj vezi s (glavnom tužiteljskom Haškog tribunala) Karlom del Ponte", rekao je on.

"Uveren sam da Srbija može brzo da napreduje, ali najpre mora da dostigne punu saradnju s Haškim sudom, koja će vodi hapšenju Mladića i ostalih odbeglih optuženika", dodao je evropsko komesar.

Ren je istakao da sporazumi EU sa zemljama Zapadnog Balkana o viznim olakšicama i readmisiji moraju biti sprovedeni da bi se konačno i ukinule vize EU.

On je posebno podvukao da je za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana nužno da se podrži bolje delovanje institucija vlasti, ojača pravna država i razvoj civilnog društva.

Ren je istakao da bi Hrvatska mogla da završi pregovore o članstvu u EU u prvoj polovini 2009. godine.

Prema njegovim rečima, to međutim zavisi na prvom mestu od hrvatske vlade i parlamenta i sposobnosti državne uprave da ispune zahtevane uslove i merila,"�kao što su reforma brodogradnje ili javne nabavke".

Ren je rekao da je veoma važno i da se pospeši povratak srpskih izbeglica, bolje štite manjinska prava i unapredi reforma pravosuđa.

On je precizirao i da je Hrvatska u bici protiv korupcije "bolja od svih zemalja jugoistočne Evrope, ali da to ne znači da ne postoje ozbiljni problemi".

Evropski komesar je rekao i da "nema izgleda da neka druga zemlja u paru s Hrvatskom uđe u članstvo EU" i time odgovorio na pitanje poslanika EP da li može Srbija da računa da zajedno sa Hrvatskom postane članica Unije.

"Svako prema svojim zaslugama, svako prema svojim mogućnostima", glasio je odgovor evropskog komesara za proširenje.

Izvor: Press

 ĐELIĆ: OČEKUJEM POTPISIVANJE S S P U JANUARU 2008. GODINE
 
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izrazio je očekivanje da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU biti potpisan u januaru a da će Srbija dobiti status zemlje kandidata za članstvu u Uniji 15. decembra 2008. godine.

On je na proslavi 15 godina postojanja Evropskog pokreta u Srbiji kazao da je puna saradnja sa Haškim tribunalom i dalje uslov za potpisivanje sporazuma i dodao da vlasti rade sve kako bi taj uslov bio ispunjen.

Đelić je naglasio da će Sporazum o viznim olakšiscama i redamisiji, kojim se olakšava proces izdavanja viza za određene kategorije građana i skraćuje rok za njihovo izdavanje, početi da se primenjuje od januara a da je cilj Srbije da do kraja sledeće godine uđe u 'šengenski prostor'.

Prema njegovim rečima, na tom putu se ubrzano radi, usvajaju se zakoni potrebni za to kao što je Zakon o putnim ispravama i usklađuje se naše zakonodavstvo sa evropskim.

'Sve ćemo uraditi da uredimo život bez viza za sve građane u roku od 13 meseci', istakao je potpredsednik Vlade Srbije.

On je takođe izrazio nadu da će u roku od tri godine Srbija dobijati pomoć od EU u iznosu od 600 do 800 miliona evra.

Izvor: RTS

Srbija nije spremna da se priključi NATO

Pomoćnik u Ministarstvu odbrane Dušan Spasojević ocenio je danas da je lažna dilema da li Srbija treba da uđe u NATO jer država za to nije spremna niti je pozvana da se priključi severnoatlantskom savezu.

Na okruglom stolu "Srbija (ne)mora u NATO", Spasojević je ocenio da u ovom trenutku nije potrebno "iscrpljivati se" u raspravi oko eventualnog priključena tom savezu jer postoje važnija pitanja poput rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije.

Prema njegovim rečima, o eventualnom pristupu Srbije NATO odlučiće građani na referendumu što je i jedan od zahteva koji se nameće svakoj zemlji kandidatu za članstvo u severnoatlantskom savezu.

Spasojević je podsetio da je oko priključenja Partnerstvu za mir (PZM) u Vladi Srbije postignut apsolutni konsenzus i dodao da članstvo u toj organizaciji pruža velike mogućnosti za međunarodnu saradnju.

On je izrazio očekivanje da će uskoro biti operacionalizovano članstvo Srbije u PZM - odnosno usvojen Bezbednosni sporazum i otvorena kancelarija Srbije u Belgiji.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković je citirao aneks 11 plana pregovarača UN Martija Ahtisarija za koji je ocenio da otvara mogućnost formiranja države i vojske Kosova pod NATO upravom.

On se, međutim, složio sa Spasojevićem da PZM pruža dovoljan okvir za saradnju Srbije sa NATO u ovom trenutku jer Srbiji nije u interesu da zaoštrava odnose sa tim vojnim savezom.

Prema njegovim rečima, predstavnici Srbije treba da učestvuju u radu Parlamentarne skupštine NATO. Takođe se zauzeo da se u integracionim procesima što više koriste iskustva država članica EU koje nisu u NATO poput Irske.

Beta

PAK: USKORO PROŠIRENJE EU NOVIM ČLANICAMA SA BALKANA


BAČKA TOPOLA , 23. novembra (Tanjug) - Poslanik u Evropskom parlamentu i šef delegacije za odnose sa jugoistočnom Evropom Doris Pak izjavila je danas u Bačkoj Topoli da očekuje skoro proširenje Evropske unije novim članicama sa Balkana.

"Unija postoji već pola veka. U njoj je trenutno 27 članica, a neće potrajati dugo do prijema novih sa prostora Balkana", rekla je ona na međunarodnom skupu "Tolerancija i mladi".

Konferenciju, koju je povodom Međunarodnog dana tolerancije 16.novembra organizovao Dunavski biro u Novom Sadu, otvorio je predsednik te ustanove i potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši.

Prema njegovim rečima, konferencija je prva ovakvog tipa i predstavlja nastavak Kampa tolerancije mladih podunavskih zemalja, održanog takođe u Bačkoj Topoli leta ove godine.

Taj kamp je, kako je rekao Egereši, pretvorio Bačku Topolu u svojevrsni centar tolerancije u svetu.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić ukazao je na miran suživot većeg broja nacionalnih zajednica u pokrajini, koja je zbog toga postala primer i drugima.

On je, ukazujući na nedavno istraživanje "Galupa", istakao da više od tri četvrtine stanovnika Vojvodine podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, a samo manji deo prihvata politiku stranaka nacionalnog karaktera.

Ministar u Uredu predsednika mađarske vlade Peter Kiš istakao je da nije tačna krilatica da vreme leči sve rane.

"Vreme u ovom našem regionu ne leči automatski sve rane iz prošlosti, već ih samo zatrpava, a one se ponovo javljaju", rekao je šef kancelarije u mađarskoj vladi i zamenik premijera.

Prema njegovom mišljenju, na prevazilaženju trauma iz prošlosti mora se aktivno raditi, s tim da se prvo mora stvoriti jasna namera da se to učini, kao što su to posle Drugog svetskog rata uradili Nemci i Francuzi, a potom da se pristupi građenju i društva i materijalnih dobara.

U nastavku konferencije održana je prigodna svečanost, na kojoj su nagrade za toleranciju uručene Doris Pak, direktoru beogradskog Centra za ljudska prava prof.dr Vojinu Dimitrijeviću i potpredsedniku Izvršnog veća Vojvodine Tamašu Korhecu, koji je primio priznanje namenjeno pokrajinskom sekretarijatu za upravu "Propisi i nacionalne manjine", na čijem se čelu nalazi.

DJELIĆ: O ULASKU SRBIJE U NATO ODLUČIVAĆE GRAĐANI


BEOGRAD , 23. novembra (Tanjug) - Potpredsednik srpske vlade Božidar Djelić izjavio je danas da će o ulasku Srbije u NATO odlučivati građani na referendumu ako to pitanje dođe na dnevni red.

"Za sada, Srbija će nastaviti da razvija odnose sa NATO u okviru 'Partnerstva za mir'", rekao je Djelić odgovarajući u Skupštini Srbije na poslaničko pitanje Elvire Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara, koju je interesovao stav Vlade Srbije o ulasku Srbije u tu vojnu alijansu.

Djelić je objasnio da Srbija za sada nije potencijalni kandidat za ulazak u NATO sledeće godine, kada se očekuje prijem Makedonije, Albanije i Hrvartske u tu alijansu.

Poslanika Demokratske stranke Dragana Vujadinovića interesovala su ekonomska pitanja vezana za očuvanje makroekonomske stabilnosti, podsticaja izvoza, kao i da li vlasnik više desetina preduzeća u Srbiji Vojin Djorđević duguje državi 12,5 miliona evra.

Djelić je odgovorio da je dug naše zemlje i dalje visok, ali je u okvirima 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, što omogućava evropske integracije naše zemlje.

On je najavio i da će Vlada Srbije do kraja marta 2008. godine usvojiti strategiju razvoja izvoza naše zemlje, jer se privredni rast, koji ove godine iznosi 7,3 odsto, ne može bez toga obezbediti, a deficit u razmeni sa inostranstvom koji iznosi 15 odsto bruto domaćeg proizvoda ne može smanjiti.

Povodom poslanickog pitanja o saniranju posledica suše u Srbiji, ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević rekao je da je Vlada usvojila značajne mere pomoći, kako bi ublažila posledice, ali da nije moguhe sanirati ukupnu stetu koja za ratarske kuture iznosi oko 45 milijardi dinara, što su skoro dva agrana budžeta Srbije.

On je istakao da će vlada do kraja godine poljoprivrednicima isplatiti oko 6,5 milijardi dinara pomoći na osnovu zahteva koji budu pristigli do kraja novembra.

On je najavio da će se Vlada Srbije truditi da svim područjima koja su pretrpela štetu od suše u prvom kvartalu iduće godine u formi avansa isplati 100 evra po hektaru.

Poslanici Demokratske stranke su Ministarstvu zdravlja Srbije postavili pitanje kada će se povećati naknada zarade za bolovanja obolelima od malignih bolesti i osobama koje održavaju trudnoću.