EU SPREMNA DA PONUDI SRBIJI„BRZI PUT” KA EVROPI

BRISEL – Lideri Evropske unije spremni su da ponude Srbiji „brzi put do kandidature za članstvo u Uniji” i saglasili su se da ubrzaju pripreme policijske misije kako bi stabilizovali situaciju na Kosovu, navodi se u nacrtu zaključaka današnjeg samita EU.

U nacrtu teksta, do kojeg je došla Beta, navodi se da su pregovori o Kosovu iscrpljeni, da je status kvo na Kosovu neodrživ i da je rešavanje budućeg statusa suštinsko za stabilnosti Balkana.

EU izražava uverenje da se napredak na putu ka EU, uključujući status kandidata, može ubrzati - ističe se u nacrtu dokumenta koji danas trreba da bude usvojen u Briselu.


Beta

BEZ POTPISA ŠP UKOLIKO EU TRAŽI PRIHVATANJE NEZAVISNOSTI


BEOGRAD , 14. decembra (Tanjug) - Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković izjavio je danas da Srbija nikako ne može da pristane na potpisivanje Sorazuma o stabilizaciji i pridruživanju ukoliko se od nje bude tražilo da prihvati priznavanje nezavinost Kosova i Metohije od strane Evropske unije.

"Za tako nešto mi bi morali da menjamo Ustav Srbije, jer on govori o teritorijalnom integritetu i suverenitetu. I po preambuli Ustava Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije, a po nekim drugim članovima Ustava Srbija provodi svoj suverenitet institucija u pokrajini", kazao je Proroković na predstavljanju istraživanja javnog mnjenja agencije "Publikum" u Međunarodnom pres centru Tanjuga.

On je ocenio da "na to uslovljavanje niko u Srbiji ne može da odgovori pozitivno, jer bi time prekršio Ustav Srbije", mada smatra da do takvog uslovanjavanja ne može ni da dođe".

"Jedinu vezu koju vidim između evropskih integracija i odlučivanja o budućem statusu Kosova i Metohije jeste da postoje države članice EU čiji pojedini entiteti i regioni nisu u EU, kao što je Severi Kipar ili Farska ostrva", kazao je Proroković.

On je istakao da "ne postoji nijedan entitet koji nije država i nije priznat od UN , a koji jeste članica EU".

"U osnivačkom aktu EU stoji povelja UN na čije odredbe se EU poziva. Nemoguće je da neko postane članica EU, a da nije istovremeno članica UN. I zato su nemoguće integracije i članstvo Kosova i Metohije u EU bez saglasnosti Srbije", kazao je Proroković i ocenio da je to jedina paralela između rešavanja kosovskog pitanja i integracija u EU.

On je dodao da je to tako "ma šta izjavljivali svetski i evropski zvaničnici" i ocenio da neke njihove izjave predstavljaju "pritisak na srpsko javno mnjenje".

"Ne postoji, međutim, pravni mehanizam kojim bi mogli da ostvare takve političke pritiske", rekao je Proroković.

On je naglasio da je njegovo lično mišljenje da uslovljavanje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kosovskom nezavinošću "ne dolazi u obzir".

Proroković je ocenio da nastavka pregovora o statusu pokrajine nema alternativu.

"Mnogo bolje je da nastavimo pregovore u 2008. godini, nego da otvaramo pregovore 2015. i 2020. godine", naveo je Proroković.

On je kazao da je razgovarao sa nekoliko "žestokih albanskih lobista" i nekim albanskim političarima iz pokrajine i da niko u tim razgovorima nije mogao da mu objasni šta će biti dan posle u pokrajini ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavinosti i kako će oni da organizuju ekonomski, energetski, privredni život na Kosovu i Metohiji.

"Uloga Srbije u tom smilu jeste ključna i pre ili kasinije morali bi da budu otvoreni novi razgovori", rekao je Proroković.

On je naglasio da je Vlada Srbije pripremila akcioni plan, ali da on ne može da iznosi detalje tog plana, dodajući da bi, ukoliko Albanci proglase nezavisnost, a Srbija želi da trguje sa Kosovom i Metohijom, naše institucije morale da potpišu sa kosovskim institucijama međunarodni bilateralni ugovor za trgovinu.

"Naša Vlada ne može da potpiše nikakav ugovor sa institucijama u Prištini, a kakve će posledice biti, neka o tome razmisle i međunarodni zvaničnici koji zagovaraju nezavinost, ali i Albanci na Kosovu", reako je on.

Proroković je naglasio da posledica po Srbe na Kosovu i Metohiji neće biti.

Samit EU: Kosovo i prijem Srbije
Brisel -- EU saopštila da će Srbiji ponuditi ubrzani put ka članstvu, uz uslov pune saradnje sa Hagom i poštovanja nezavisnosti Kosova.

Lideri unije juče, međutim, nisu uspeli da postignu zajednički dogovor o konačnom statusu Kosova, ali su se saglasili o slanju policijske misije u pokrajinu, koja bi trebalo da osigura bezbednost na terenu. U zaključcima sa samita navodi se da EU podržava stav da je “status quo” za Kosovo neodrživ i da je neophodno da se pronađe rešenje.

Za nezavisnost se, međutim, sasvim jasno, izjasnio francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je rekao da je uslov da se Srbija pridruži uniji da poštuje nezavisnost Kosova i istovremeno je kritikovao upozorenja da nezavisno Kosovo otvara probleme u drugim državama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da se mora sagledati mogućnost za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji sa Srbijom, uz rešavanje osetljivog pitanja Kosova.

"Srbija, kao stožer u regionu, ne sme postati nestabilna", ukazala je Angela Merkel.

Lideri 27 zemalja dogovorili su se da na Kosovo pošalju policijsku i bezbednosnu misiju od 1.800 pripadnika koja će zameniti postojeću civilnu misiju UN-a.

Britanski premijer Gordon Braun izjavio je da će se o odluci o sprovođenju misije raspravljati nakon sastanka šefova diplomatija 28. januara.

Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu izjavio je u Briselu da Rumunija neće priznati nezavisno Kosovo. Taričeanu je istakao da Rumunija "neće priznati nezavisno Kosovo" jer "ima ozbiljne rezerve prema načinu na koji se o tom statusu odlučuje i mogućim posledicama na region zapadnog Balkana".

Inače, holandski mediji sinoć su preneli da je inicijativu o ubrzanom prijemu Srbije u EU blokirala Holandija. Oni su citirali izjavu holandskog šefa diplomatije koji je rekao da neće biti potpisivanja sporazuma sa Srbijom do Ratko Mladić ne bude u Hagu.

"Želim da Mladić bude u avionu pre nego stavim potpis na sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Maksim Ferhagen.

Izvor: B92

Srbija odbacuje uslovljavanje
Beograd -- Domaći zvaničnici jednoglasno odbacuju mogućnost da se prijem Srbije u EU vezuje za priznavanje nezavisnosti Kosova.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da su za Srbiju neprihvatljivi i uvredljivi zaključci sa samita EU. Koštunica je kao posebno uvredljivo i neprihvatljivo odbacio da se, kako je naveo, osakaćenoj Srbiji za mirenje sa nasiljem nudi nagrada u vidu ubrzanog prijema Srbije u EU.

On je rekao i da je neprihvatljivo da nema nastavka pregovora i da se, priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti, podržava kršenje Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić saopštili su da je za Srbiju neprihvatljivo uslovljavanje brzine evrointegracija priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Izvor: B92

BAKOJANI PROTIV VEZE EVROPSKE PERSPEKTIVE SRBIJE I KOSMETA

ATINA – Grčki ministar spoljnih poslova Dora Bakojani oštro se usprotivila bilo kakvom pokušaju da se evropska perspektiva Srbije povezuje s pitanjem budućeg statusa Kosova i Metohije, saopštilo je grčko ministarstvo spoljnih poslova.

„U ovom ključnom trenutku, svaki pokušaj da se evropske perspektive Srbije povežu sa pitanjem budućeg statusa Kosmeta bilo bi kontraproduktivno i pogrešno”, istakla je šef diplomatije Grčke.

Bakojani je ocenila da zemlje zapadnog Balkana prolaze kroz „kritičan period za njihovu stabilnost, mir i perspektive razvoja”, javila je grčka agencija ANA.

Predlog Grčke da se da novi podstrek pristupanju Evropskoj uniji zemalja ovog regiona, uključujući Srbiju, svakodnevno je na dnevnom redu EU, ukazala je Bakojani.

Tanjug

EVROPA ILI DRŽAVNI INTEGRITET?


BEOGRAD , 15. decembra (Tanjug) - Pritiskom na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, svesno se uskraćuje evropska perspektiva Srbiji, ocenio je savetnik predsednika Vlade Srbije Mile Savić u autorskom tekstu u sutrašnjem broju "Večernjih novosti", dodavši da će, "u zaoštrenoj dilemi: ili Evropa ili državni integritet sa Kosovom, prevagu odneti ovo drugo".

"Šta, uopšte, znači ta (evropska) perspektiva? Da li će na taj način zaista biti rešen problem pravnog statusa Kosova? Da li bi samoproglašena država, koja nije članica UN, mogla da postane članica EU? A ako bi, šta bi to značilo za politiku širenja EU i njen odnos prema Srbiji?", postavlja pitanje autor.

"Da će to stvoriti probleme i EU i samom Kosovu uočio je, čak, i Kris Paten, šef Međunarodne krizne grupe, čija je pristrasnost u pogledu kosovske nezavisnosti nedvosmislena. NJega, naime, brine što će u tom slučaju pravni status Kosova ostati nedefenisan i, praktično, bez efekta, jer članice EU neće moći sa samoproglašenom državom ni da sklapaju trgovinske sporazume, niti da pokrenu proces pridruživanja EU", naglašava Savić.

On navodi Patenovu izjavu da bi Kosovo "nastavilo da postoji u međunarodnom vakuumu, ali samo pod drugim imenom".

"Do sada su se EU pridruživale samo zemlje koje su članice UN. Pod tim uslovom, „evroatlantska perspektiva Kosova“ praktično ne postoji. Srbija će odmah, u skladu sa Poveljom UN, Rezolucijom 1244 i svojim Ustavom, čin proglašenja nezavisnosti poništiti, a SB UN, što je sasvim izvesno, neće priznati novu članicu UN. U tom slučaju, Kosovo će zaista ostati u statusnom vakuumu", ističe autor teksta.

On primećuje da bi problem, ipak, bilo mogućno prevazići tako da se odustane od jednostrane nezavisnosti i evropska perspektiva Kosova, sa suštinskom autonomijom u Srbiji, otvori kroz proces njenog pridruživanja EU.

Napomenivši da je za evropsku perspektivu Srbiji dosad postavljan jedan uslov: Hag, a posle sastanka šefova država i vlada EU pre nekoliko dana, postavljen je novi i neuporedivo teži - priznavanje nezavisnosti Kosova, što je jasno rekao francuski predsednik Nikola Sarkozi, autor ističe da je " jasno je da će se pojačati pritisci na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova".

"No, u ovom trenutku, za to ne postoje realni izgledi, jer je raspoloženje u Srbiji ubeljivo protiv nezavisnosti. Igraće se, međutim, na novu kartu - da raspoloženje za evropske integracije nađača spremnost za očuvanjem državnog integriteta", naglašava on.

Savić navodi da "već postoje istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da će politika uslovljavanja izazvati oštar konflikt između visokog procenta izjašnjavanja za EU i još većeg procenta opredeljenosti za očuvanje državnog integriteta, i to na štetu raspoloženja za EU".

"U zaoštravanju dileme - ili Evropa, ili državni integritet sa Kosovom - prevagu će odneti ovo drugo, jer se tiče elementarnog samopoštovanja. Tada uslovljavanja i pritisci gube smisao", naglasio je savetnik premijera.

"Može se, međutim, očekivati kako će EU odlučiti da integriše Kosovo uprkos tome što ni Srbija ni SB UN neće priznati nezavisnost. Takva odluka imala bi dalekosežne posledice", upozorava autor teksta.

"Pripajajući sebi samovoljno otcepljene delove suverenih evropskih država, EU bi otvorila sasvim novu stranicu u svojoj politici širenja, čime bi pokazala da ni sama ne priznaje autoritet UN, da politički pokriva vojni intervencionizam NATO-a u Evropi, da evropske norme koristi kao providan plašt kako bi prikrila brutalne činjenica NATO intervencionizma i da, konačno, predstavlja samo instrument vodeće zemlje NATO-a", ističe Savić.

On naglašava da se na primeru "evropske perspektive Kosova" otkriva suština politike EU prema Srbiji - nastojanjem da se evropska perspektiva Kosova obezbedi putem pritisaka na Srbiju da prizna njegovu nezavisnost, svesno se uskraćuje evropska perspektiva samoj Srbiji.

"Takvom politikom vodeće zemlje EU praktično razbijaju Srbiju, inače punopravnu i, do juče, predsedavajuću članicu Saveta Evrope. Sarkozijeva izjava jasno pokazuje da EU postavlja Srbiji isti uslov za članstvo kao i NATO - priznanje nezavisnosti Kosova i naknadnu legitimacija NATO agresije u kojoj su, inače, njene vodeće članice svesrdno učestvovale", kaže Savić.

"Na kraju, ona nedvosmisleno otkriva da su NATO-agresija, priznanje nezavisnosti Kosova, članstvo u NATO i evropska perspektiva Srbije nerazdvojni momenti jednog te istog procesa", zaključio je savetnik predsednika Vlade Srbije.

Del Ponteova kritikuje Rim
16. decembar 2007. | 10:14 | Izvor: Beta
Rim -- Haška tužiteljka Karla del Ponte kritikuje Italiju zato što je postala glavni zagovornik kandidature Srbije za ulazak u Evropsku uniju

U intervjuu italijanskom listu "Republika", ona je osudila premijera Italije Romana Prodija i šefa diplomatije Masima D'Alemu zbog njihove podrške Srbiji. Del Ponteova je rekla da nije "začuđena" ponašanjem D'Aleme, koji je "uvek bio manje više prosrpski nastrojen", ali da je "zaprepašćena" ponašanjem Prodija.

"Osoba koja je bila predsednik Evropske komisije i do savršenstva zna koliko je važna pomoć EU za hapšenje važnih begunaca, on me je izbegavao", rekla je odlazeća tužiteljka Haškog tribunala, govoreći kako je bezuspešno pokušavala da telefonom razgovara sa italijanskim premijerom.

"Godinu dana sam pokušavala da dođem do njega, ali nisam imala uspeha u tome. U oktobru sam pokušala poslednji put", rekla je ona, kao i da Prodi za nju nije mogao da izdvoji ni par minuta.

Kako je ocenila, bilo je "jasno da nije želeo da se bavi mojim beguncima i da je već stao na stranu Srbije".

Podsećajući na D'Aleminu izjavu da nije ona ta koja treba da ocenjuje da li je saradnja Beograda s Hagom dovoljna, ona je rekla da italijanski šef diplomatije, koji je i potpredsednik italijanske vlade, pokazuje nepoštovanje prema međunarodnom pravu.

"Kada bi svi mislili kao on, ta ista pravda postala bi irelevantna i hapšenje odgovornih za najteža krivična dela bilo bi bismisleno", rekla je Karla del Ponte.

Ona je pročitala i jednu stranicu iz njenog rokovnika, iz 15. februara, kada je razgovarala s D'Alemom: "Dobrog je raspoloženja i dobro se ponašao prema meni, ne kao poslednji put kada me je maltretirao".

"D'Alema ne odustaje od ideje da se ne može više pretiti Beogradu, da treba nastaviti pregovore i, samo na kraju, postaviti kao uslov hapšenje Ratka Mladića. Objasnila sam mu da bi to bio veoma negativan signal, ali on nije odustao. Rekao mi je: tužiteljko, sada kad ste razgovarali sa mnom, nema smisla da tražite sastanak i s Prodijem", navela je Del Ponteva, citirajući svoje zapise.

D'Alema je pre dva dana, nakon oproštajne konferencija Del Ponteove, posle koje je napala Italiju i još neke zemlje zbog njihove podrške približavanja Srbije EU, rekao da je "uslovljavanje Srbije vezano za saradnju i da vlada u Beogradu sarađuje s Tribunalom".

On je podsetio da je Beograd izručio 44 osobe Haškom tribunalu, među kojima bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i Srbije Milana Milutinovića, kao i niz zvaničnika i generala.

"Pod uslovom da ima saradnje, to ne znači da će neko uspeti i da uhapsi. Treba stalno pokušavati", rekao je italijanski ministar, kao i da je "uslov, svakako, da srpska vlada sarađuje, a ta saradnja postoji".

Nikolić: Kakve koristi od EU
16. decembar 2007. | 11:59 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Tomislav Nikolić za potpunu blokadu Kosova u slučaju proglašenja nezavisnosti i "minimalne odnose" sa državama koje taj čin priznaju

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić je izjavio da sukob unutar koalicije oko raspisivanja predsedničkih izbora može da dovede do krize vlade i prevremenog glasanja za novi sastav parlamenta.

"Ukoliko Vojislav Koštunica iskreno misli da je predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić prekršio Ustav, onda bi trebalo da zatraži da on bude smenjen. To mesto bi, u tom slučaju, ostalo upražnjeno i imali bismo vanredne parlamentarne izbore", rekao je Nikolić u intervjuu novosadskom Dnevniku.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da postane država u kojoj se premijer i predsednik neće svađati i koja će sarađivati s prijateljima kao što su Rusija, Kina, Indija i latinoameričke države.

"Srbija ne sme da prekine odnose ni sa Evropskom unijom, izuzev ukoliko Brisel prizna nezavisnost Kosova i Metohije", rekao je drugi čovek SRS i zapitao se kakve je koristi do sada imala Srbija od pojedinih sporazuma koje je potpisala sa EU.

Nikolić kaže da Srbija ne bi trebalo da vojno interveniše na Kosovu, jer su tamo snage NATO pakta pod zastavom Ujedinjenih nacija.

"Ali, ako se NATO skloni i odbije da zaštititi nealbance koji bi bili izloženi divljanju Albanaca, Srbija bi morala da reaguje", rekao je predsednički kandidat radikala.

"Mi, najpre, moramo odmah posle 19. decembra i sednice Saveta bezbednost UN da održimo zasedanje Narodne skupštine Srbije posvećeno Kosmetu. Tada ću zvanično zatražiti da u predlog rezolucije parlamenta uđe stav da Srbija mora svesti na minimum protokolarne diplomatske odnose sa svim državama koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije", rekao je Nikolić.

JEREMIĆ: UNAPREDITI ODNOSE SA EU, ALI I SA RUSIJOM I SAD


BEOGRAD ,16. decembra (Tanjug) - Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je danas, otvarajući Prvu ambasadorsku konferenciju Ministarstva spoljnih poslova, da se spoljna politika Srbije mora zasnivati na unapređivanju odnosa ne samo sa Briselom, nego i sa Vašingtonom i Moskvom.

"Dok je centralni prioritet Srbije ubrzano pristupanje Evropskoj uniji, od vitalnog je nacionalnog interesa dalje unapređivanje naših sveobuhvatnih odnosa ne samo sa Briselom, nego i Moskvom i Vašingtonom, što predstavlja tri glavna stuba naše spoljne politike", rekao je Jeremić.

Ministar je rekao da će Srbija nastaviti da posvećuje posebnu pažnju produbljivanju odnosa i sa Kinom i Indijom, "koje su naši tradicionalni partneri", ali i sa drugim azijskim zemljama, kao što su Japan, Indonezija i Južna Koreja.

Srbija će nastaviti da jača odnose izgrađene u vreme SFRJ u okviru Pokreta nesvrstanih, rekao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije je ukazao da je na putu evropskih integracija neophodno unaprediti regionalnu saradnju i postići pravo, istinsko pomirenje.

"U središtu ove apsolutne posvećenosti pomirenju nalazi se puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju", rekao je on, dodajući da je za Srbiju "saradnja sa Haškim tribunalom ne samo nesporna međunarodna obaveza, nego i moralna dužnost".

Govoreći o rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije, Jeremić je istakao da je neophodno postići kompromisno i ispregovarano rešenje, a ne nametnuti rešenje koje bi ugrozilo demokratiju u Srbiji, ali i stabilnost i bezbednost u regionu.

Proširenje Šengena i Srbija


Pristupanjem novih devet članica, granice šengenske zone stižu u petak do Srbije, ali to gradjane ove zemlje neće udaljiti od Evropske unije - naprotiv, doneće im neke prednosti, ocenile su, u izjavi Tanjugu, strane diplomate, podsećajući da od januara 2008. godine stupa na snagu sporazum o viznim olakšicama izmedju Srbije i EU.

"Ulaskom novih devet članica, sistem Šengena će biti bolji, a šengenska vrata otvorenija nego ranije", izjavio je nacionalnoj agenciji Janoš Kolar, šef konzularnog odeljenja u ambasadi Madjarske u Beogradu.

U Srbiji ima puno ljudi koji imaju vazeću šengensku vizu i oni sada neće morati da dolaze u konzulat već će tu vizu koristiti i za Madjarsku i za sve ostale zemlje Šengena, naveo je on.

Od 21. decembra državljani Madjarske, Slovenije, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske i Slovačke, koje su se priključile Evropskoj uniji 2004. godine, moći će da bez pasoša putuju kroz 24 zemlje obuhvaćene šengenskim sporazumom.

Odluka o ukidanju granica i carina će biti primenjena na svim kopnenim i pomorskim pograničnim prelazima, sem na aerodromima, koji će zadržati carinsku kontrolu do 30. marta 2008. godine.

Valja očekivati da bi za zemlje koje se graniče sa pomenutim, to moglo značiti pojačanu graničnu kontrolu i još teže dobijanje viza.

U ambasadama Madjarske, Slovenije i Slovačke u Beogradu kažu da za gradjane Srbije u praksi neće biti velikih promena budući da su šengenska pravila primenjivali već neko vreme.

"Svi dokumnenti koje su gradjani ranije koristili za dobijanje madjarske vize, biće korišćeni i za šengensku", rekao je šef konzularnog odeljenja madjarske ambasade Janoš Kolar.

Sličnog je mišljenja i ataše za štampu slovačke ambasade Tomaš Ferko.

"Svi detalji, sve što se dosad tražilo za Slovačku, to je sve već u skladu sa šengenskim pravilima, tako da za gradjane neće biti neke razlike", rekao je Ferko Tanjugu.

Šef konzularnog odeljenja slovenačke ambasade Jožef Keček podseća da će, što se tiče kriterijuma i dokumentacije, stroža šengenska pravila za Srbiju praktično važiti samo 9 dana - od 21. do 31. decembra.

Od 1. januara će stupiti na snagu Sporazum o viznim olakšicama sa EU koji, kako je ukazao predstavlja prvi korak ka stavljanju Srbije na belu šengensku listu i "donosi bitne promene što se tiče lakšeg putovanja svih kategorija gradjana".

Po stupanju na snagu ovog sporazuma, vize će za mnoge kategorije gradjana, poput naučnika, studenata, penzionera, državnih službenika, kulturnih radnika, poslovnih ljudi itd biti gratis", rekao je Keček.

Za ostale, šengenske vize će koštati 35 evra, a ne 60 koliko bi iznosile bez pomenutog sporazuma.

Putovanja će, prema njegovim rečima, biti lakša i za one koji u Sloveniju i zemlje Šengena žele da idu ne nekim poslom već turistički, naprosto da bi videli Evropu.

Oni recimo više neće morati da podnose dokaze o primanjima ili imovini, već samo vaučer, ili pozivno pismo i osiguranje.

Neke stvari će se, ipak, promeniti, izjavio je madjarski konzul, navodeći da je glavna razlika u tome što će i madjarski konzulat od sada tražiti osiguranje koje važi za zemlje Šengena.

"To dosada nije bilo potrebno budući da izmedju Srbije i Madjarske postoji bilateralan sporazum, na osnovu kojeg su gradjani Srbije imali pravo na hitnu lekarsku pomoć u Madjarskoj", rekao je Kolar.

Ulaskom u Šengen donekle će se produžiti i rokovi za dobijanje vize, slažu se diplomate.

Tanjug