Sporazum s EU će pojeftiniti i strane i domaće proizvode


Ako Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU (SSP), obični građani će moći proizvode iz Evropske unije, ali i brojne domaće artikle da pazare po mnogo nižim cenama od sadašnjih. Potpisivanje SSP-a doprineće i privlačenju stranih investitora i stvaranju pravnog okvira za donacije iz EU, čime će se kvalitet života građana Srbije značajno poboljšati.

CARINA - Najveći deo Sporazuma odnosi se na uspostavljanje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, odnosno najviše na otvaranje domaćeg tržišta za proizvode iz Evrope, pošto se tržište EU već u dobroj meri otvorilo za srpske proizvode, s izuzetkom nekih kao što su riba, junetina i vino.
U Kancelariji za pridruživanje EU objašnjavaju da će se carine fazno ukidati i da bi to trebalo da dovede do pritiska i na cene domaćih proizvoda, ali i artikala s trećih tržišta.

- Postepenim smanjivanjem carina stvaraju se svi preduslovi da padnu cene artikala uvezenih iz EU, ali moguće je da neki proizvođači ocene da je njihov proizvod dovoljno kvalitetan i da će biti konkurentan i s višom cenom - objašnjava za „24 sata" Zoran Sretić, savetnik u Kancelariji.

On kaže da neki proizviđači luksuznih artikala namerno ne žele da snize cene, iako su im se smanjili troškovi, jer je visoka cena garant kvaliteta. Prema njegovim rečima, brojne investicije i velika finansijska pomoć koju Srbija može da očekuje značajno će povećati kvalitet života građana.

S ovakvim ocenama slaže se i Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije koji objašnjava da bi eventualno potpisivanje Sporazuma bilo izuzetno važno jer bi predstavljalo prvu pravnu vezu Srbije i EU.

- Potpuno ukidanje carina u roku od šest godina od potpisivanja Sporazuma svakako bi učinilo da građani, zbog povećane konkurencije, mogu da kupuju proizvode koji su i kvalitetniji i jeftiniji - objašnjava za „24 sata" Nikolić. On dodaje da će se s druge stane domaći privrednici naći na muci da odole svim izazovima tržišta.

24 sata

Ljajić očekuje skoro parafiranje sporazuma sa EU

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je danas da očekuje da će sledeći izveštaj glavne tužiteljke tog suda Karle del Ponte biti pozitivniji od prethodnog i da će Srbija nakon toga parafirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU

"Očekujem da će nakon posete glavne tužiteljke Srbiji naredne nedelje Srbija parafirati Sporazum. Bilo bi iznenađenje i velika politička šteta ukoliko se to ne dogodi", kazao je Ljajić novinarima u beogradskom hotelu "Slavija".

Prema njegovim rečima, nakon parafiranja Sporazuma sa EU Srbija će
imatio dovoljno vremena da učni dodatne korake do nove godine kako bi uverila zvaničnike EU i Haškog tribunala u namere za značajan napredak u saradnji sa Tribunalom.

Ljajić je naveo da sedam dana, koliko je preostalo do posete glavne tužiteljke Beogradu, "dovoljno da Srbija još jednom pokaže
političku volju i učini niz važnih koraka u saradnji sa Tribunalom", ali nije dovoljno da se locira i uhapsi haški optuženik Ratko Mladić.

"Čuda su moguća, ali u ovom slučaju ne verujem u ta čuda... Ako kažem da Ratko Mladić nije u Srbiji morao bih da kažem gde je. Ako kažem da je u Srbiji, niko u ovom momentu ne poseduje informacije da li se on nalazi u Srbiji", odgovorio je LJajić na novinarsko pitanje o tome da li je Mladić u Srbiji.

On je istakao da će Srbija narednih dana i nedelja učiniti niz praktičnih koraka u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom, ali da o tome ne bi govorio.

"To nije ništa spektakularno, reč je o merama i aktivnostima koje planiramo da uradimo". kazao je on.

Povodom pretresa pojedinih kasarni ovih dana, Ljajić je rekao da je to deo uobičajenih aktivnosti Vojske i naveo da je tokom poslednjih nekoliko meseci pretreseno više od 160 civilnih i vojnih objekata, ali i stanova za koje je postojala sumnja da se neki od haških begunaca skriva.

Ljajić je naglasio da se ti pretresi ne obavljaju da bi se haška tužiteljka uverila da se nešto rad da bi se dobio pozitivan izveštaj.

"Naš cilj je samo da nam se veruje i da se na adekvatan način vrednuje ono što radimo", kazao je Ljajić i dodao da je 60 odsto kapaciteta službi bezbednosti i drugih državnih organa posvećeno rešavanju pitanja saradnje sa Haškim tribunalom.

On je rekao da Srbija treba da učini nekoliko koraka u cilju pristupa arhivama koji je Karla del Ponte istakla kao problem u svom najnovijem izveštaju.

Ljajić je najavio da će do utorka biti razrešene dileme vezane za objavljivanje broja telefona za prijave informacija o haškim optuženicima i naveo da je odluka Srbije da raspiše novčane nagrade za te informacije naišla na dobar prijem u Briselu.

Izvor: Press

Milivojević: Srbija u EU do 2014.
Autor: Tanjug | 18.10.2007 - 22:30

Savetnica potpredsednika vlade za evropske intregracije Ksenija Milivojević izrazila je večeras nadu da će Srbija do 2014. godine ući u Evropsku uniju (EU). "Do 2014. godine ćemo biti spremni da uđemo u EU, do tada ćemo ispuniti sve kapacitete, i nadam se da ćemo tada i ući u EU, ako sve bude u redu", rekla je Milivojevićeva Studiju B.

Ona je izrazila i očekivanje da će sporazum o viznim olakšicama biti potpisan do kraja godine, posle čega treba da sledi predaja zahteva za članstvo.
"Posle toga EU nam šalje upitnik koji služi za proveru onoga što smo obavezni da sprovedemo i nadamo se da ako ova dinamika bude zadržana možemo postati kandidat za članstvo u EU krajem iduće godine", objasnila je Milivojevićeva.
Prema njenim rečima, Sporazum o viznim olakšicama je uvod u dobijanje "bele šengenske liste".
Milivojevićeva je naglasila da je "potpisivanje tog sporazuma maksimum koji je Srbija postigla", kao i da "u ovoj fazi nije bilo moguće napraviti bolji ishod, odnosno vizne olakšice za sve građane".
Za potpisivanje sporazuma o readmisiji, Milivojevićeva je rekla da se očekuje da će broj naših građana koji na taj način treba da se vrate u zemlju biti oko 100.000, kao i da će se oni "vraćati postupno".
Ona je rekla da članstvo Srbije u NATO-u, nije uslov za članstvo u EU.
"To (članstvo u NATO) nije uslov za članstvo u EU. Takvog uslova nema i ne postoji mogućnost da bilo koju zemlju naterate da uđe u NATO, ali je to pitanje kod nas političke stranke različito vide", rekla je Milivojevićeva.
"Mislim da pitanje članstva u NATO nije prioritetno, ali je članstvo u Partnerstvu za mir, apsolutno potrebno", navela je ona.
Prema njenim rečima, različita gledanja oko članstva u NATO-u nisu takva da bi dovela do razmimoilaženja, a u Vladi Srbije se sprovodi jedinstvena spoljnja politika.

Izvor: Blic

Ljajić: Službe bezbednosti usredsređene na haške begunce
Autor: Tanjug | 19.10.2007 - 12:09

Rasim Ljajić
Predsednik Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je danas da je 60 odsto kapaciteta službi bezbednosti i drugih državnih organa posvećen i usredsređen na pitanja hapšenja haških begunaca.

Naš cilj je pre svega da nam se veruje, rekao je Ljajić novinarima u pauzi konferencije posvećene unapređenju socijalnog dijaloga u zemljama zapadnog Balkana koja se održava u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje da li je (Ratko) Mladić u Srbiji, Ljajić je rekao „šta kod da kažem lupiću”.
„Ne mislim da lupam, ali ako kažem da nije u Srbiji morao bih reći gde je, a ako kažem da je u Srbiji, u ovom momentu niko ne poseduje tu informaciju”, naglasio je on.
Ljajić je, pred dolazak Karle del Ponte u Srbiju i u iščekivanju njenog izveštaja, ocenio da ovu šansu ne smemo propustiti.
„Očekujem da će izveštaj biti pozitivniji od prethodnog i da ćemo parafitrati sporazum o stabilizaciji i pridrživanju, i tako imati dovoljno vremena da do kraja godine uverimo zvaničnike u Briselu i haški Tribunal u naše namere”, rekao je Ljajić.


Izvor: Blic

PLASNIKOVA ZA POTPISIVANjE SPORAZUMA SA SRBIJOM

BEČ (Tanjug) – Ministar spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik se založila da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji što je moguće pre potpiše. Takav Sporazum je prvi korak i uslov za prijem u EU, i on donosi Srbima veću mogućnost za putovanja, kao i finansijska sredstva iz Brisela, prenosi „Kurir” izjavu šefa austrijske diplomatije.

Evropska komisija, ukazuje list, radi na tome da ovaj Sporazum bude potpisan najkasnije početkom decembra. „Srbija mora biti ohrabrena i Beograd mora shvatiti da se reforme isplate”,rekao je jedan neimenovani visoki diplomata EU, čiju izjavu prenosi bečki dnevnik. „Kurir” naglašava da će se spoljna politika EU naći pred najvećim iskušenjem oko rešavanja statusa Kosova.

„To će biti test naše zrelosti”, kazala je Plasnikova. Pojedine zapadnoevropske diplomate ne žele da obelodane kako će reagovati na eventualnu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Ali, EU će u svakom slučaju preuzeti misiju UN i brinuti se o izgradnji policijskih i pravosudnih struktura.

„EVRO NOVAC”: DINKIĆ MINISTAR GODINE U SVETU

BEOGRAD –Mlađan Dinkić biće večeras u Vašingtonu proglašen za ministra finansija godine u svetu za 2006. godinu, saopštilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Ovu nagradu tradicionalno dodeljuje, u vreme godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, časopis „Evro novac” koji je vodeći u svetu u oblasti finansija i bankarstva.

Dinkić je prvi srpski ministar koji je dobitnik ove ugledne nagrade.

U obrazloženju dodele ovog priznanja ističe se da je Mlađan Dinkić uspeo da stabilizuje dinar, obnovi bankarski sistem i da zatečeni manjak u državnoj kasi pretvori u budžetski suficit u 2005. i 2006. godini, smanji državni dug i učini da Srbija postane jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi.

Ministar Dinkić je uveo red u poreski sistem. Uveo je porez na dodatu vrednost i smanjio porez na dobit preduzeća na najniži nivo u Evropi od svega 10 odsto, što je uvećalo javne prihode i značajno smanjilo obim sive ekonomije.

Fonet

U jebote kakvi li su njihovi ministri... 

Sudstvo kaska
za ekonomijom
Željko Pantelić, 21. oktobar 2007

Od stalnog dopisnika Brisel
Ako je suditi po poslednjem mesečnom izveštaju delegacije EU u Beogradu, u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, koji će biti predstavljen 6. novembra, naša zemlja će dobiti negativne ili niske ocene za rad Parlamenta, kršenje Ustava i zakona iz političkih razloga, situaciju u pravosuđu, za neadekvatni zakonski okvir za rad bezbednosnih službi i odustvo parlamentarne kontrole rada službi, sporost u uspostavljanju kancelarije ombudsmana, odsustvo političkog konsenzusa u osudi neonacističkih i rasističkih ispada, restrikciju verskih sloboda, veliki procenata nezaposlenosti i korupciju.

U izveštaju, u koji su «Novosti» imale uvid, pozitivno su ocenjene promene u zakonu o Vladi i državnoj upravi, najave ministra Petrovića o reformama u sudstvu, uvođenje novih ličnih i putnih dokumenata, konstruktivan pristup Srbije CEFTI, i naravno ekonomija, koja će i ove godine biti srpska perjanica u godišnjem izveštaju.

PARLAMENT I IZBORI
Poslednji incidenti i događaji u Skupštini Srbije još jednom su pokazali sistematske teškoće u radu parlamenta i neadekvatnost Skupštinskog poslovnika po pitanju verbalnih uvreda i upotrebe govora mržnje. Čini se da ni novi tekst poslovnika, koji je u pripremi, neće imati instrumente da to bolje reši – smatraju u EU.

Konstatovano je da promene u Zakonu o Vladi jasno određuju njene kompetencije i bolje regulišu pravila o inkompatibilnosti funkcija i prevenciju konflikta interesa. Aktuelno političko nadmetanje kada će biti održani predsednički i lokalni izbori, viđeni su kao dokaz kako ustavna i zakonska rešenja postaju taoci političkih interesa i predmet jednokratne stranačke upotrebe.

DRŽAVNA UPRAVA
Pozitivno se ocenjuju najavljene promene o Zakonu o državnoj upravi koje bolje definišu kontroverzne mere koje su omogućavale Vladi da prekoračuje svoja ovlašćenja i ulazi na teren Ustavnog suda.

Zastoj u konstituisanju kancelarije Ombudsmana ocenjen je kao primer «hronične bolesti» spore implementacije zakona. Kao što je to bio slučaj sa poverenikom za inforamcije od javnog značaja, i institucija ombudsmana se suočava sa nedostatkom osnovnih preduslova za funkcionisanje.
Iako se u izveštaju navodi da u Srbiji nije raširen fenomen neonacističkih i rasističkih ispada, EU zabrinjava nedostaktak konsenzusa među glavnim političkim akterima u osudi tih događaja.

UNUTRAŠNjI POSLOVI
Najave minsitra pravde da će Zakon o Ustavnom sudu biti brzo usvojen i da će sudije biti izabrane brzo, po mišljenju EU, je pozitivan znak, iako su rokovi odavno probijeni. Imajući u vidu institucionalni vakuum, u smislu odsustva sudske kontrole admnistrativnih akata i odluka, puna operativnost Ustavnog suda ostaje apsolutni prioritet – poručuju iz EU.

Uvođenje novih ličnih dokumenata je prvi važan korak u budućem dijalogu o liberalizaciji viznog režima, ocenjuje se u izveštaju. Postavljeni rokovi za zamenu starih pasoša su vrlo ambiciozni, ali se spočitava što još nisu usvojeni novi zakoni o graničnoj kontroli, viznom režimu, azilu kao i nacionalna strategija za readmisiju. U oštre kritike spada i konstatacija odsustva adekvatnog zakonskog okvira za rad bezbednosnih službi i efikasne parlametnarne kontrole njihovog rada.

I pored toga što EU priznaje da postoje pozitivni pomaci u borbi protiv korupcije( usvajanje zakona, istraga i otvaranje vrlo važnih korupcionaških slučajeva, još nedostaje sistemska akcija u brobi protiv korupcije u Srbiji. Netransparentno finansiranje političkih partije i dalje je izvor brige.

EKONOMSKI REZULTATI
Srpska ekonomija će dobiti pozitivne ocene. Naša privreda već 10 uzastopnih kvartala beleži rast. Bruto društveni proizvod Srbije je u prvoj polovini 2007. porastao za 8 procenata u odnosu na isti period 2006. godine. Industrijska proizvodnja je povećana za 6,5 odsto, a Srbija je izvezla poljoprivrednih proizvoda i hrane u vrednosti od više od milijardu dolara, ostvarivši trgovinski poljoprivredno-prehrambeni suficit od 400 miliona dolara. Privredni rast mogao bi da bude ugrožen na kraju godine, zbog vremenskih nepogoda koje su značajno smanjile rod na srpskim poljima. Prosečna plata u Srbiji je u prvih osam meseci 2007. godine porasla za 29 odsto u nominalnom i 23,6 u realnom smislu u odnosu na isti period iz 2006. i trenutno iznosi oko 360 evra.


Izvor: Novosti

PREDLOG ZA NOVI VIZNI REŽIM EU ZA VISOKO KVALIFIKOVANE MIGRANTE

BRISEL – Evropska komisija će predložiti uvođenje specijalnih „plavih karti” kako bi se olakšao ulazak visokokvalifikovanih migranata u 27 zemalja Evropske Unije.

Ovaj vizni režim će omogućiti visokokvalifikovanim migrantima bržu proceduru za dobijanje radnih dozvola i olakšati im mogućnost rada u drugim zemljama EU ili dobijanje državljanstva, navodi se u tekstu predloga.

Da bi stekao pravo na „plavu kartu”, migrant treba da ima ugovor za posao u nekoj od zemalja EU, kojim mu je garantovana plata za najmanje godinu dana u vrednosti od tri minimalne zarade u toj zemlji plus zdravstveno osiguranje, piše u tekstu.

Evropska komisija je rekla da Sjedinjene Države i Kanada rade dobar posao kada privlače visokokvalifikovane imigrante, ali EU mora da bude bolja od njih, i to ne samo zbog sve vremešnije populacije u zemljama članicama.

Ovaj novi vizni režim treba da bude odobren od svih 27 zemalja članica, naročito od nekih koje mu se protive, kao što je Nemačka.

Beta

USAGLASITI ZAKONSKU REGULATIVU SA ZAHTEVIMA EU


BEOGRAD , 23. oktobra (Tanjug) - Zakonska regulativa u Srbiji, koja se odnosi na kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda, treba da bude usaglašena sa zahtevima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, rekao je danas predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Vujović.

"Naša zakonska regulativa mora biti usklađena sa propisima, koji se primenjuju u EU i zahtevima Svetske trgovinske organizacije jer imamo nameru da budemo njen član", rekao je Vujović, koji je načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u resornom ministarstvu, na seminaru "Kontrola kvaliteta prehrambenih proizvoda" u Palati Srbije.

Dobar deo propisa je u tom pravcu već urađen i oni sadrže odrednice koje su prepoznate u EU, rekao je on i dodao da je trenutno jedan od najaktuelnijih propisa, koji je neophodan Srbiji, Zakon o bezbednosti hrane, koji uokviruje oblast proizvodnje i ispravnosti hrane i koji je u završnoj fazi izrade.

Govoreći o kontroli u toj oblasti koju sprovodi država, Vujović je kazao da novi propisi predviđaju određene izmene pri čemu će mnogo veću odgovornost od države imati proizvođač, koji će snositi najveću odgovornost za svoje proizvode.

Nova koncepcija pravne regulative podrazumeva da će inspekcijske službe u Srbiji izmeniti svoj način rada, a za to je neophodno organizovati edukaciju i uvesti nove procedure u rad inspekcijskih službi.

Vujović je istakao da se u Srbiji vrše redovne kontrole kvaliteta biljnih proizvoda, kako onih koji se proizvode u Srbiji tako i onih koji se uvoze.

On je naglasio da neispravni proizvodi ne mogu da se uvezu u zemlju jer se, kada se utvrdi nepravilnost, takvi proizvodi ne carine.

Ukazujući na nepravilnosti koje se odnose na deklaracije, Vujović je istakao da je najčešća neispravnost netačan naziv proizvoda upisan na deklaraciji.