Jeremić pred Parlamentarnom skupštinom SE
Autor: Tanjug | 04.10.2007 - 09:00
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić obratiće se danas Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE), u svojstvu predsednika Komiteta ministara SE.

Jeremić će govoriti o aktivnostima tog tela najstarije evropske organizacije za zaštitu ljudskih prava, od kada je Srbija u maju preuzela ulogu predsedavajućeg.
Srbija je do novembra predsedavajući Komiteta ministara, u kome odluke u ime ove organizacije donose ministri spoljnih poslova zemalja članica ili njihovi predstavnici u Strazburu.
Tokom boravka u Strazburu, ministar Jeremić će razgovarati predsednikom PS SE Reneom van der Lindenom, generalnim sekretarom Saveta Evrope Terijem Dejvisom i specijalnim izvestiocem za politička pitanja PS SE lordom Raselom Džonstonom, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

Izvor: Blic

Evropska komisija: Budućnost Srbije i Kosova je u EU
Autor: Beta | 02.10.2007 - 21:12
Pregovori Beograda i Prištine, pod okriljem "trojke" Evropske unije, SAD i Rusije, su poslednja "ograničena" mogućnost za rešavanje pitanja budućeg statusa Kosova, smatra Evropska komisija.

Evropska komisija je danas pozdravila namere slovenačkog predsedavanja EU, koje je izneo premijer Janez Janša u pismu predsedniku Komisije Žozeu Mauelu Barosu i predsednicima država i vlada EU.
U pismu se navodi da Slovenija tokom predsedavanja želi u prvi plan da stavi zapadni Balkan i podršku tom regionu na putu ka EU, javila je iz Brisela slovenačka agencija STA.

Kada je reč o Srbiji i Kosovu, Evropska komisija smatra da "u ovoj fazi procesa treba ozbiljno i snažno nastojati da se postignu sporazumna rešenja, što je prvi i glavni prioritet EU", dodajući da je budućnost Srbije i Kosova u Evropskoj uniji.
Na poziv da dodeli Srbiji statusa kandidata za članstvo "barem u prvoj polovini 2008. godine", Brisel je saopštio da "ne sumnja da će Srbija dobiti status kandidata, ali da će se to dogoditi samo kada ispuni neophodne uslove".

Prijem pisma predsednika slovenačke vlade potvrdio je predsedavajući EU Portugal i saopštio da će ga "analizirati i uvrstiti u decembarsku agendu".

Izvor: Blic

Od decembra u Šengenskoj zoni nove zemlje

Šengenska zona Evropske unije biće proširena na devet novih država članica Unije 21. decembra, saopštilo je portugalsko predsedništvo EU.

Od tog datuma, državljani Češke Republike, Estonije, Madjarske, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske i Slovačke moćiće da putuju u 15 država Šengenske zone bez pokazivanja pasoša, saopštila je predstavnica za štampu predsedništva EU, preneo je Rojters.

Svih devet novih članica pristupilo je Uniji 2004. godine. Kipar, deseta država koja je takodje primljena u EU 2004. godine, zatražila je odlaganje pristupanja Šengenskoj zoni na godinu dana.

Rumunija i Bugarska koje su postale članice EU tek ove godine, treba da urade više na ispunjenju bezbednosnih kriterijuma, podseća Rojters.

Sporazum o slobodnom prekograničnom kretanju, koji sada obuhvata 15 "starih" članica EU, u malom luksemburškom mestu Šengen u junu 1985. potpisali su Nemačka, Francuska, Španija, Portugal, Belgija, Holandija i Luksemburg, a na snagu je stupio deset godina kasnije, kada je ovih sedam država uklonilo svoje unutrašnje granice.

Sporazumu su kasnije pristupile i Italija, Austrija, Grčka, Danska, Finska, Švedska, kao i dve države koje nisu članice EU - Norveška i Island. Britanija i Irska odlučile su da ne budu deo Šengenskog sporazuma.

Tanjug

"Erste banka" otvara kancelariju EU

"Erste banka" će 15. oktobra u Beogradu otvoriti kancelariju Evropske unije u Srbiji, putem koje će klijentima pružati informacije i praktičnu pomoć u prijavljivanju projekata za finansiranje iz fondova EU, najavili su danas predstavnici te banke.

Na konferenciji za novinare, direktor za odnose sa EU "Erste grupe" Gertruda Han precizirala je da će klijenti banke u kancelariji dobiti sve potrebne informacije o načinu prijavljivanja za subvencije i kredite iz EU fondova, kao i pomoć prilikom pripreme projektne dokumentacije.

Ciljna grupa kancelarije su mala i srednja preduzeća i lokalne zajednice, ukazala je Han, ističući da "pristupanje EU nije jedina bitna stvar, već da je važzno napraviti dobar posao od toga".

Prema njenim rečima, osnovna namera osnivanja kancelarije je da se zainteresovana preduzeća i opštine na vreme pripreme za kandidovanje projekata i tako izbegnu ono što se dogodilo u Rumuniji ili Hrvatskoj, gde je pretpristupna pomoć EU nedovoljno iskorišćena.

Han je napomenula da je "Erste banka", koja posluje u devet zemalja i ima više od 16 miliona klijenata, slične kancelarije krajem 2003. otvorila u Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj, 2006. u Hrvatskoj i u februaru 2007. u Rumuniji.

Koordinator za EU pitanja "Erste banke" u Srbiji Mirjana Šakić naglasila je da je, radi informisanja i savetovanja klijenata u vezi sa pristupanjem EU, ta banka pokrenula "Erste EU monitor".

Ona je objasnila da će monitor izlaziti jednom mesečno i objavljivati novosti u vezi sa aktuelnim pretpristupnim fondovima i programima dostupnim privatnom sektoru i lokalnim zajednicama.

Prvi broj biće tokom oktobra distribuiran klijentima "Erste banke" i zainteresovanim pravnim licima i pojedincima, a biće dostupan i u elektronskoj verziji.
 
Tanjug

Odluka kod Karle
Željko PanteliĆ, 4. oktobar 2007

Odluka o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU biće doneta 15. oktobra posle izveštaja Karle del Ponte ministrima spoljnih poslova EU na Savetu EU u Luksemburgu - potvrđeno je "Novostima" iz više izvora u Evropskoj komisiji, Savetu EU i zemljama članicama EU.
Prema rečima naših sagovornika, konačnu reč o parafiranju i dalje ima komesar za proširenje EU Oli Ren. Tačan datum inicijalnog potpisa SSP će zavisiti i od brzine tehničke procedure u Komitetu za zapadni Balkan Saveta EU.
Komesar Ren je na sastanku sa stalnim ambasadorima zemalja članica pri EU iza zatvorenih vrata, pre dva dana, rekao da je njegova želja da u Luksemburgu obznani datum parafiranja SSP sa Srbijom i BiH.
On je naglasio da su pridruživanje i status Kosova dve različite stvari, jer se, kako kaže, sporazum ne odnosi na Kosovo i neće važiti na njegovoj teritoriji, pošto je Beograd ne kontroliše. - Zato bi bilo neopravdano da potpisivanje SSP uslovljavamo procesom rešavanja statusa Kosova - argumentovao je Ren svoj stav pred ambasadorima EU.
Renov stav je podržala velika većina zemalja EU, a portugalsko predsedništvo EU je predvidelo da na sastanku Saveta u Luksemburgu Del Ponteova podnese samo izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, bez otvaranja debate o njemu i kreiranja dodatnih problema koje bi ta diskusija mogla da proizvede.
Izvori "Novosti" u Briselu veruju da procedura između parafiranja SSP i njegovog potpisivanja neće trpeti nikakve zastoje zbog nivoa saradnje sa Haškim tribunalom. Međutim, potpisa neće biti sve dok se Mladić ne nađe u Hagu ili Srbija ne dokaže da se on ne nalazi na njenoj teritoriji.
- Velika Britanija, Holandija, Belgija i Danska su stavile jasno do znanja da neće dati svoj pristanak za potpisivanje SSP bez Mladića u Hagu i da neće pristati na tzv. hrvatski scenario kada je Zagreb počeo pregovore o članstvu a da je Gotovina bio još uvek na slobodi - preneo je "Novostima" diplomata iz jedne članice EU.


KAD ĆE PARAF?
O terminu konačnog potpisivanja SSP, postoje razlike u stavovima između EK i Saveta EU. Prvi spominju januar i februar, a drugi april i maj. Komesar Ren je izdao naređenje svim službama koje rade na neophodnoj proceduri za potpisivanje SSP da maksimalno ubrzaju svoj rad. Međutim, u zemljama članicama EU su uzdržani u prognozama o brzini potpisivanja SSP.

Izvor: Novosti

EK: Odluka 15. oktobra
 
Beograd - Odluka o datumu parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU biće doneta 15. oktobra.
 
Kako saznaju beogradske Večernje novosti u Evropskoj komisiji u Briselu, odluka će biti doneta pošto glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte podnese izveštaj ministrima spoljnih poslova Evropske unije u Luksemburgu.

Sagovornici Večernjih novosti naveli su da "konačnu reč" o parafiranju i dalje ima komesar za proširenje Oli Ren, a tačan datum "inicijalnog potpisa" Sporazuma zavisiće i od brzine tehničke procedure u Komitetu za zapadni Balkan Saveta EU.

Kako se dodaje, o terminu konačnog potpisivanja Sporazuma postoje razlike u stavovima Evropske komisije i Saveta EU.

"Prvi spominju januar i februar, a drugi april i maj. Komesar Ren je izdao naređenje svim službama koje rade na neophodnoj proceduri za potpisivanje Sporazuma da maksimalno ubrzaju rad. Međutim, u zemljama članicama EU uzdržani su u prognozama o brzini potpisivanja Sporazuma", prenosi list.

Izvori Večernjih novosti tvrde da su u Briselu uvereni da procedura između parafiranja Sporazuma i njegovog potpisivanja neće "trpeti nikakve zastoje zbog nivoa saradnje sa Haškim tribunalom, ali da potpisa neće biti sve dok se (Ratko) Mladić ne nađe u Hagu ili Srbija ne dokaže da se on ne nalazi na njenoj teritoriji".

"Velika Britanija, Holandija, Belgija i Danska su jasno stavile do znanja da neće dati pristanak za potpisivanje Sporazuma bez Mladića u Hagu i da neće pristati na tzv. hrvatski scenario, kada je Zagreb počeo pregovore o članstvu dok je (Ante) Gotovina još bio na slobodi", rekao je za Večernje novosti diplomata iz jedne od članica EU.
 
Beta

ORAŠEVIĆ: SRBIJA JE GARANT BEZBEDNOSTI U REGIONU


BRDO KOD KRANJA , 5. oktobra (Tanjug) - Srbija je, ostvarenim nivoom reformi u oblasti granične kontrole i uvođenjem novih i bezbednih ličnih dokumenata, postala garant bezbednosti u regionu i siguran partner Evropske unije u ostvarivanju kolektivne bezbednosti, izjavila je danas državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Mirjana Orašević.

Na skupu ministara unutrašnjih poslova zemalja zapadnog Balkana i EU, koji se održava na Brdu kod Kranja u Sloveniji, Orašević je ocenila da je najveći problem u sprečavanju prekograničnog kriminala u regionu, a posebno ilegalnih migracija i krijumčarenja ljudi, "neadekvatno obezbeđena granica na području Kosovo i Metohija, i to prema Albaniji i Makedoniji, u zoni odgovornosti UNMIK-a".

"Situacija je utoliko teža kada se uzme u obzir izuzetno visok nivo organizovanosti i snaga kriminalnih grupa, koje čine pripadnici albanske zajednice poreklom sa Kosova i Metohije, a koji deluju u evropskim razmerama", navela je ona.

Orašević je podsetila da 70 odsto od ukupnog broja ilegalnih migranata koji se otkriju u Srbiji dolazi sa Kosova i upozorila da se teritorija južne srpske pokrajine koristi i kao veliko "skladište" heroina, ukazujući da je reč o problemu "evropskih razmera".

"Srbija je odlučna u nameri da obezbedi najviši nivo kontrole državne granice, na način koji će omogućiti sigurnost, zaštitu prava i sloboda građana i nesmetano i efikasno odvijanje privrednih tokova", poručila je Orašević.

Prema njenoj oceni, međunarodna policijska i pravosudna saradnja postala jedan od "ključnih segmenata ukupnih bilateralnih odnosa" i skup u Sloveniji je "dobar okvir za unapređenje saradnje svih zemalja zapadnog Balkana sa Evropskom unijom".

"Zbog toga su ostvarivanje punog sadejstva policijskog rada, efikasna razmena informacija, ujednačavanje standarda i prakse, ali i jačanje međusobnog poverenja, važni činioci uspešne borbe protiv prekograničnog kriminala", istakla je državni sekretar MUP-a.

Orašević je podsetila i na aktivnosti resornog ministarstva u proteklom periodu, ističući važnost Nacionalne strategije za integrisano upravljanje granicom, kojom je, kako je rekla, "obezbeđena efikasna saradnja i koordinacija rada svih graničnih službi u našoj zemlji".

Ona je dodala da je Srbija nedavno usvojila Zakon o putnim ispravama, a da su Zakoni o azilu, zaštiti državne granice i strancima već u zakonodavnoj proceduri.

Ocenjujući da je uvođenje "novih i sigurnih ličnih dokumenata" jedan od načina za uspešnu borbu protiv ilegalnih migracija i suzbijanja prekograničnog kriminala, Orašević je navela da je u Srbiji u toku "realizacija sveobuhvatnog projekta uvođenja novih isprava", koja će smanjiti mogućnost zloupotrebe na najniži mogući nivo.

U radu dvodnevne regionalne konferencije, koja se danas završava, učestvuju evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini i delegacije ministarstava 13 država članica EU i zapadnog Balkana.

Fratini je prvog dana konferencije ocenio da će se EU boriti protiv organizovanog kriminala na zapadnom Balkanu uspešnije kada se Slovenije uključi u Šengensku zonu krajem ove godine.

Evropski komesar je naglasio da i EU treba da se pozabavi pitanjem organizovanog kriminala na zapadnom Balkanu.

Predstavnici Evropske policijske kancelarije (Evropol) predstavili su studiju o proceni opasnosti od organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi, koja treba da bude primenjena u zapadnom Balkanu za borbu protiv organizovanog kriminala, poput trgovine ljudima, krijumčarenja narkotika, vojnih materijala i ukradenih vozila.

KACIN: UBRZATI PROCES PRIKLJUČENJA SRBIJE EU


Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je danas, predstavljajući nacrt izveštaja o odnosima Beograda i EU, da proces prijema Srbije u EU treba da bude ubrzan, ali i da je rano tražiti da se Srbiji da status kandidata u prvoj polovini 2008. godine.

Srbija bi mogla da bude pokretačka sila za ulazak čitavog regiona u Uniju, a ubrzavanje procesa priključenja Srbije EU moglo bi pozitivno da utiče na sve njene susede, rekao je Kacin u Ljubljani.

Kacin je, međutim, izneo kritike na račun pisma koje je slovenački premijer Janez Janša uputio predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu, u kome je predložio da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU početkom 2008, nezavisno od procesa odlučivanja o budućem statusu Kosova i Metohije.

Kacin smatra da je odluka Janše da napiše pismo bila pomalo ishitrena i da bi takvo pismo bilo veoma dobrodošlo kada bi ga premijer napisao posle 1. januara 2008, pošto Slovenija preuzme šestomesečno predsedavanje EU.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju istakao je da pitanje budućeg statusa Kosova nije bilo deo njegovog izveštaja i dodao da to pitanje ne treba da utiče na prijem Srbije u EU.

Glavna poruka izveštaja evropskog parlamentarca jeste da za Srbiju postoji mnoštvo mogućnosti ako nastavi tempom kojim je započela, ali da je glavni uslov i dalje potpuna saradnja s Haškim sudom, navela je slovenačka agencija STA.

Kacin je ocenio da, pre primanja novih članica, EU treba da razreši svoja instutucionalna pitanja, posebno kad je reč o novom evropskom sporazumu.

Pošto je i dalje nejasno koliko će članica EU organizovati referendum o ratifikaciji novog sporazuma, Kacin smatra da je rano zatražiti da se Srbiji da status kandidata u prvoj polovini 2008.

Prema njegovom mišljenju, Srbija ima još puno toga da učini, ali i ima kapacitet da usaglasi svoje zakonske propise sa evropskim.

Kacin očekuje da će Evropski parlament, koji će raspravljati o izveštaju krajem oktobra, usvojiti ovaj dokument velikom većinom glasova.

Izvor: RTS

Đelić: Srbija hita ka statusu kandidata za EU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da posle Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija "hita" ka statusu kandidata za Evropsku uniju koji sa sobom donosi pristup evropskom budžetu, a najpre fondovima za poljoprivredu i regionalni razvojĐelić je u razgovoru sa privrednicima užičke regije podsetio da je Srbiji sledeće godine na raspolaganju 199,9 miliona evra iz budzeta EU.

"Naša zemlja je ušla u pregovore, u okvirni Sporazum za pretpristupanje EU koji će biti ratifikovan najkasnije do kraja februara iduće godine kako bismo bili u situaciji da iskoristimo 2008. godinu i spremimo se za dolazak novca za poljoprivredu i regionalni razvoj", kazao je Đelić u Užicu.

On je dodao da će u novembru početi obuka 300 ljudi u Srbiji kako bi svi sistemi u ovom važnom poslu bili spremni.

"Uveliko se priprema Agencija za agrarna plaćanja koja će biti specijalizovana za ovu oblast kako ne bismo izgubili četiri godine kao susedna Bugarska zbog 'komplikovanih eseja i biznis planova' nerazumljivih seljaku što je posle dogovora sa EU upodobljeno u odgovarajuće formulare i novac je počeo da dolazi", kazao je ministar.

Đelić je danas u Užičkoj privrednoj komori razgovorao sa privrednicima i predstavnicima lokalnih samouprava Užica, Požege, Čajetine, Bajine Bašte i Kosjerića.

Izvor: Press

NAJVEROVATNIJE OD PRVE POLOVINE 2009. PUTOVANJA BEZ VIZA


 Šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Dražen Maravić izjavio je da će Srbija krajem 2008. godine biti u situaciji da može potpuno legitimno i zasnovano da traži stavljanje Srbije na belu šengen-listu.

"Zatim čekamo odluku Evropske unije o tome u narednih nekoliko meseci. Dakle, naši građani će, najverovatnije, od prve polovine 2009.godine moći bez viza da putuju u zemlje EU", najavio je Maravić za sutrašnju "Politiku".

On je naveo da će Srbija do kraja godine imati sve potrebne zakone za bezvizni režim - uz zakon o pasošu (koji je nedavno donet), i zakone o azilu, strancima i kontroli državne granice.

U toku sledeće godine Evropska komisija pomno će, kako ističe Maravić, pratiti sprovođenje tih propisa u praksi, zatim, sprovođenje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, kao i situaciju u nasoj zemlji kad je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Međutim, iako postoje određeni akti EU kojima je propisano koji su uslovi za "beli šengen", ipak su ti uslovi prilično rastegljivi, pa je odluka EU o stavljanju neke zemlje na ovu listu, u krajnjoj liniji, i politička i jednostrana, naveo je on.

Maravić je najavio i da bi izdavanje novih ličnih karata trebalo da počne u novembru.

"To će biti plastificirani dokument, veličine kreditne kartice, takav da se ne može lako falsifikovati, a na kojem će biti upisani standardni lični podaci i na kojem će se nalaziti fotograija, ali i prostor za čip" kaže on i dodaje da građanin moze da izabere da li želi da ima čip na tom dokumentu ili ne.

Izvor: RTS