RAZGOVOR O MANJINAMA SA IZVESTIOCEM PS SAVETA EVROPE


BEOGRAD , 27. septembra (Tanjug) - Šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Miloš Aligrudić istakao je danas da Srbija čini sve da se omogući poštovanje individualnih ljudskih prava na najvišem nivou i da se svakom čoveku prizna pravo da se izjasni o etničkoj pripadnosti.

U saopštenju Odeljenja za odnose sa javnošću parlamenta navodi se da je Aligrudić to rekao u razgovoru naše delegacije sa izvestiocem PS SE za položaj manjina u Vojvodini i istočnoj Srbiji Jirginom Hermanom u Domu Narodne skupštine.

Izvestilac Herman boravi u našoj zemlji od 26. do 28. septembra, a cilj njegove posete je upoznavanje sa položajem nacionalnih manjina u Srbiji, što će poslužiti kao osnova za pripremu izveštaja koji će biti razmatran na zasedanju PS Saveta Evrope.

Iznoseći utiske nakon posete Timočkoj krajini, Herman je ocenio da se čini mnogo više u zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina u Vojvodini nego etničke grupe Vlaha u istočnoj Srbiji. On je ocenio da bi država trebalo da pomogne afirmaciji, posebno njihovog pisanog jezika, preko Nacionalnog saveta Vlaha.

Narodni poslanici Ninoslav Dimitrijević i Miletić Mihajlović, pripadnici vlaške etničke grupe, naglasili su da se to pitanje poslednjih godina nepotrebno politizuje i nameće, kao i da vlaška etnička grupa ne prihvata status rumunske nacionalne manjine u Srbiji.

Oni su istakli da su Vlasi potpuno integrisani u politički i ekonomski život zemlje u kojoj žive i dele sudbinu srpskog naroda i pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji.

Vlasi imaju jednake šanse i visoko su zastupljeni u političkom životu istočne i jugoistočne Srbije, na primer u Negotinu, Boru, Petrovcu i u drugim mestima. Oni su, pre svega, zainteresovani za očuvanje svoje kulturne tradicije i običaja, rekli su narodni poslanici.

Članovi naše delegacije ukazali su da je neravnomeran razvoj pojedinih delova Srbije, posebno njenog istočnog dela, razlog niske zaposlenosti i standarda stanovništva, ali da se čini sve da se ubrza ekonomski razvoj ovog regiona.

DJELIĆ ODRŽAO PREDAVANJE O SRBIJI EVROPSKIM POSLANICIMA


BEOGRAD , 27. septembra (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić danas je, u okviru posete Evropskom parlamentu, govorio o Srbiji i rešavanju pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije pred više od 250 poslanika - pripadnika Partije evropskih socijalista i Liberalne partije.

On je poslanicima Evropskog parlamenta poručio da bi jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije doprinelo povećanju nestabilnosti čitavog regiona zapadnog Balkana.

Podvukavši da je za Srbiju od suštinskog značaja da nastavi proces evropskih integracija, Djelić je izrazio uverenje da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uz podršku EU moguće do kraja godine, saopšteno je iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije.

Poslanici Partije evropskih socijalista u potpunosti su podržali evropsku agendu Srbije, i zauzeli se za što skorije davanje statusa kandidata Srbiji.

U pogledu statusa Kosova i Metohije, evropski poslanici podržali su konstruktivan stav Srbije, složili se da su pregovori najbolji način za rešenje i odbacili jednostrano priznanje eventualne samoproglašene nezavisnosti kao opciju.

KOŠTUNICA PRED PARLAMENTARNOM SKUPŠTINOM SAVETA EVROPE

STRAZBUR (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbija Vojislav Koštunica obratiće se u utorak, 2.oktobra, Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) u Strazburu, u okviru jesenjeg zasedanja na kome će govoriti i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Premijer Srbije će biti specijalni gost na oktobarskoj sednici skupštine SE, pored novog turskog predsednika Abdulaha Gula, predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića i ruskog patrijarha Alekseja II.

U ponedeljak počinje skupština Saveta Evrope

U Strazburu u ponedeljak počinje redovno jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope tokom kojeg će se, u utorak, poslanicima te skupštine obratiti premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Kako je najavljeno, poslanicima će se u četvrtak obratiti ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji je ujedno i predsednik Komiteta ministara parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Srbija, koja je u stalno članstvo Saveta Evrope primljena pre tri godine, od 11. maja je preuzela šestomesečno predsedavanje Komitetom ministara.

Prvog dana zasedanja, kako je najavljeno, poslanicima će se obratiti crnogorski predsednik Filip Vujanović.

Tokom pet dana zasedanja, poslanici će raspravljati o aktivnostima Međunarodne organizacije za migracije, o humanitarnoj krizi u Darfuru, o opasnostima teorije kreacionizma po obrazovanje, o regionalizaciji u Evropi.

U petak, poslednjeg dana zasedanja Parlamentarne skupštine SE poslanicima će biti podnet izveštaj o dosadašnjem toku kampanje posvećene nasilju u porodici prvenstveno nad ženama.

Kako je najavljeno, skupštini će prisustvovati i novi turski predsednik Abdulah Gul, kao i patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije drugi.

Beta

Integracije i evroskepticizam
 
Budimpešta, Beograd - Oliver Dulić kaže da nema dileme da Beograd želi članstvo u EU, ali je upozorio da u Srbiji postoji evroskepticizam.

Obraćajući se učesnicima konferencuje predsednika parlamenata država Zapadnog Balkana, predsednik Skupštine Srbije je rekao da je Srbija u mnogo boljoj situaciji nego što je bila u prošloj deceniji.

Dulić je izjavio da u Srbiji nema neposredne ratne opasnosti, šef države i Vlada su čvrsto predani evropskim intregracijama, funkcionišu tržišna ekonomija i reagionalna saradnja i nema sumnje da vladavina prava i demokratija prave spor, ali pozitivan napredak.

Istovremeno je Dulić upozorio na postojanje evroskepticizma i dodao da jedan deo populacije u Srbiji stremi ekstremnom nacionalizmu.

"Kao predsednik Parlamenta uveravam vas da postoji jako opredeljenje moje zemlje da nastavi reformski proces, a najsloženije u procesu evropskih integracija je usklađivanje domaćih propisa sa onima u Evropi", izjavio je Dulić.

Za Srbiju, kao i za svaku drugu evropsku državu, prema rečima Dulića, EU je "privlačno okruženje", koje daje mogućnost za razvoj i stvaranje mirnog okruženja.

Dulić je izjavio da je namera Srbije da sva otvorena pitanja i nesuglasice sa susedima reši kroz proces saradnje u obostranom interesu.

"Uprkos svim teškoćama kroz koje je prošla protekle dve decenije, Srbija veruje da Evropa veruje u nju. Srbija poseduje i individualne i kolektivne potencijale da usvoji evropske vrednosti i standarde i nastavićemo da radimo kako bismo taj cilj dostigli što pre", rekao je Dulić.

"U EU se ne možemo prošvercovati"

Milan Pajević smatra da će građani, što se Srbija bude bliže EU, manje zavisiti od naprasnog ponašanja lokalnih političara.

"Mora da nam bude jasno da se u EU ne možemo prošvercovati, ali i da što se više budemo približavali EU i prilagođavali evropskim standardima, manje ćemo zavisiti od naprasnog ponašanja naših lokalnih političara", rekao je Pajević, saradnik nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC.

On je na predstavljanju časopisa Evropski forum, koji izdaje Beogradski centar za evropske integracije, rekao da je tužna i mučna činjenica da Srbija za sedam godina nije uspela da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruženju sa EU.

Savetnik u Kancelariji Vlade Srbije za pridruženje EU Vladimir Međak objasnio je da je Srbija sa Evropskom komisijom usaglasila tekst tog sporazuma i da sada komisija treba da ga usaglasi sa zemljama-članicama.

Suština tog sporazuma, prema njegovim rečima, je da će srpska privreda u prelaznom roku od šest godina morati da se prilagodi režimu slobodne trgovine sa EU.

U prelaznom periodu Srbija će morati da usaglasi zakonodavstvo sa evropskim standardima, i to posebno u oblastima konkurencije, javnih nabavki, zaštite intelektulane svojine i prava potrošača, istakao je Međak.

Kostreš: Vojvodina najkraći put Srbije u EU

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je da je Vojvodina najkraći put Srbije u Evropsku uniju, "ne samo u geografskom, već u ekonomskom i političkom smislu".

Prisustvujući u Budimpešti konferenciji predsednika parlamenata Zapadnog Balkana, Kostreš je ocenio da bi za uvođenje evropskih standarda Vojvodina morala da raspolaže zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, sopstvenim prihodima i imovinom.

"Ako bi raspolagala tim alatima, Vojvodina bi mogla mnogo lakše da sprovodi evropske standarde, ali i pomogla Srbiji da postane deo EU", rekao je Kostreš.

Kostreš je na konferenciji učestvovao u funkciji posmatrača. Organizatori konferencije su Savet Evrope i Skupština Vojvodine.
 
FoNet/Beta

Srbiji status kandidata
Željko Pantelić, 29. septembar 2007

Slovenija, sledeća zemlja koja će predsedavati EU, u prvoj polovini 2008. godine, uputila je pismo na adrese 26 glavnih gradova EU i predsedniku Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu u kojem traži da se Srbiji da status kandidata u prvim mesecima 2008. godine ili barem u prvoj polovini sledeće godine.
Ideja Slovenije, podržana od nekoliko zemalja EU, jeste da šefovi vlada i država EU daju mandat ministrima spoljnih poslova EU da naprave plan za združenu akciju koju bi predstavili već u decembru na Evropskom savetu u Briselu.
U pismu slovenačkog premijera Janeza Janše kolegama iz EU, koje su "Novosti" imale ekskluzivno na uvid, piše:
- Verujem da moramo da pokažemo Srbiji da je naša podrška za njenu evropsku perspektivu stvarna. Po dostizanju pune saradnje sa Haškim tribunalom, ta perspektiva predstavlja najbolji mogući put za prevazilaženje trauma prošlosti i usmeravanje ka budućnosti u kojoj bi se jačao ekonomski razvoj i društveni napredak... Proces davanja statusa kandidata Srbiji ne bi trebalo uslovljavati procesom odlučivanja budućeg statusa Kosova - piše Janša.
Kako "Novosti" saznaju, Slovenija je za svoj predlog već dobila podršku nekoliko vrlo važnih zemalja članica, pre svih Italije i Austrije. Čak i ako ne uspe da isposluju Srbiji status kandidata u prvoj polovini 2008. godine, zbog proceduralno-tehničkih razloga ili odsustva političke volje, grupa zemalja EU, koju možemo nazvati "evropskim prijateljima Srbije", odmah će po potpisivanju SSP, pokrenuti akciju u Savetu EU da se izda mandat Evropskoj komisiji da da mišljenje o spremnosti Srbije za dobijanje statusa kandidata.
ALIJANSA
SLOVENAČKO pismo je drugo pismo u roku od tri nedelje koje se pojavilo na stolovima svih premijera EU u kojem se traži da Srbija dobije status kandidata u 2008. godini. Pismo istovetnog sadržaja uputio je i italijanski premijer Romano Prodi 4. septembra. Bliski toj ideji su i Grčka, Švedska, Slovačka, Kipar, Španija, Češka, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

VIZE

SLOVENIJA se priprema da izradi i predlog za ukidanje viznog režima za građane Srbije. Kako "Novosti" saznaju, u Ljubljani čekaju da Srbija počne sa izdavanjem biometrijskih pasoša i da izađu sa predlogom da se na Srbe primene ista pravila koja su Sjedinjene Države primenile za građane EU - ko ima biometrijski pasoš, putuje bez vize, ko ima stari pasoš, mora da ga vizira pre putovanja.

Izvor: Novosti

Miščevićeva: Bez talasa povratnika

Sporazum o readmisiji koji je Srbija potpisala sa EU ovog meseca ne dopušta talase povratnika, kaže Tanja Miščević.

Direktorka kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU je na okruglom stolu "Ka beloj šengenskoj listi" kazala da postoji veliki stepen neinformisanosti i nerazumevanja o tome šta donose sporazumi o readmisiji i viznim olakšicama.

Prema njenim rečima, mnogi se pitaju da li sporazum o readmisiji, koji je Srbija potpisala 18. septembra i koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2008, predviđa da stotine hiljada ljudi dođe u Srbiju.

"To se neće dogoditi", rekla je ona, navodeći i da prema statistikama ima između 4.000 i 4.500 povratnika.

Kada je reč o viznim olakšicama, sporazum predviđa da će oni koji prvi put apliciraju za vizu zemalja šengenskog sistema, moći da dobiju vize na duži period i sa više ulazaka, a biće potreban i mnogo manji broj dokumenata nego do sada.

Postoje i određene kategorije za koje će vize biti besplatne, a to su između ostalog studenti, đaci, akademska i naučna zajednica, novinari, sportisti, osobe koje putuju radi lečenja. Poslovni ljudi i oni koji putuju u privatnu posetu porodici plaćaće polovinu dosadašnje cene viza, navela je Tanja Miščević.

Evropska Unija će meriti našu uspešnosti ne samo brojem povratnika vec i time da li su oni integrisani u dršutvo. Srbiji ne ide u korist ni činjenica da su naši državljani medju prvima u svetu po broju zahteva za politički azil.

Programski koordinator Grupe 484 Vladimir Petronijević kaže ipak da statistika ne ohrabruje: "Srbija sa 15.647 podnetih zahteva za azil zauzima 4. mesto u svetu 2006. godine, drugo u Evropskoj uniji kojoj težimo, a po preseku podataka za 2007. godinu se u EU ispred nas nalaze samo građani Iraka i Pakistana."
 
Tanjug

'Srbiji hitno dati status kandidata EU'



 Tijekom svog predsjedanja Europskom Unijom Slovenija će nastojati ojačati europsku perspektivu zapadnog Balkana i osigurati jedinstvo EU oko teških odluka koje će se uskoro morati donijeti.

Opisuje to slovenski premijer Janez Janša u pismu poslanom predsjedniku Europske komisije Joseu Manuelu Barrosu do kojeg je došao i Jutarnji list. Janša, koji će od 1. siječnja sljedeće godine formalno biti prvi čovjek Europske Unije kao predsjednik Europskog vijeća, navodi da je Balkan zbog sukoba interesa lokalnih i globalnih centara moći stoljećima bio izložen ratovima, a zadnji sukobi su izazvali najveću europsku krizu nakon 2. svjetskog rata.

Zato slovenski premijer navodi da je sada trenutak istine i da je Balkan najveći izazov sigurnosne i vanjske politike EU. Spomenuvši Hrvatsku kao pozitivan primjer, Janša inzistira na jačanju europske perspektive i drugih država zapadnog Balkana na osnovi Solunske agende.

“Hrvatska je izliječila svoje ratne rane, konzistentno surađivala s Haaškim sudom, otvorila pregovore o članstvu i postavila pozitivan primjer ostalima. Ostale države također dijele istu perspektivu, ako odluče to napraviti i ispune potrebne uvjete”, piše Janša.

S ispunjenjem potrebnih uvjeta Srbiji bi se mogao dati status kandidata za nekoliko mjeseci ili najmanje tijekom prve polovice 2008. godine

Janša
Ono što je novost u pismu je prijedlog slovenskog premijera da se Srbiji dade muogućnost stjecanja statusa kandidata za članstvo u EU po hitnom postupku.

“Vjerujem da trebamo Srbiji dokazati da je naša potpora za europsku perspektivu te države stvarna”, piše Janša i dodaje: “S ispunjenjem potrebnih uvjeta Srbiji bi se mogao dati status kandidata za nekoliko mjeseci ili najmanje tijekom prve polovice 2008. godine”.

On piše da se davanje statusa kandidata Srbiji ne treba uvjetovati procesom odlučivanja o budućem statusu Kosova.

Sličan prijedlog Europskoj komisiji o brzom davanju statusa kandidata Srbiji nedavno je dao i talijanski premijer Romano Prodi, također u pismu upućenom predsjedniku Europske komisije Barrosu.

Kako su stručnjaci iz Europske komisije, na osnovi dosadašnjeg iskustva s Hrvatskom, a zatim i Makedonijom, govorili da je tehnički govoto nemoguće tijekom 2008. godine dati status kandidata Srbiji, Jutarnji je prije mjesec dana samom predsjedniku Barrosu postavio pitanje o tome.

- To je i političko, a ne samo tehničko pitanje - odgovorio je tada Barroso.

Naravno, najveći dio Janšina pisma predsjedniku Europske komisije posvećen je Kosovu, koje je najteži izazov za EU u ovom trenutku i kojim će se kao prioritetnim pitanjem morati baviti buduće slovensko predsjedništvo EU.

Janša traži da se EU pripremi za jednoglasnu politiku prema statusu Kosova te navodi da se Kosovo ne smije koristiti kao presedan za bilo koji problem koji se može činiti sličnim bilo gdje u svijetu.

jutarnji.hr

DEVET NOVIH ČLANICA EU U ŠENGENSKOJ ZONI DO KRAJA GODINE

LISABON – Devet novih država članica Evropske unije mogle bi da postanu deo Šengenskog sporazuma pre katoličkog Božića, dve nedelje pre planiranog, saopštio je danas u Lisabonu portugalski ministar unutrašanjih poslova Ru Pereira.

„Svi testovi koje smo sproveli potvrdili su da ćemo do kraja godine biti u stanju da uklonimo granice”, rekao je ministar Pereira, čija zemlja trenutno predsedava EU.

Devet novih članica su na putu da postanu deo Šengenske zone, čime će biti ukinute sve kontrole u drumskom i morskom saobraćaju, ali će na snazi do marta ostati provere putnika na aerodromima, objasnio je Pereira, a izvestio je AP.

Ministar je podsetio da se proširenje Šengenske zone tiče Slovenije, Slovačke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske i Češke, kao i da su te zemlje spremne da postanu nove potpisnice Šengenskog sporazuma.

Kipar, 10. država koja je pristupila EU 2004. godine, izabrala je da zadrži graničnu kontrolu i tokom 2008, podsetio je AP.

„Mislim da će ovo biti pravi podsticaj za građane novih država članica da osete da su punopravni evropski građani”, istakao je Pereira.

Sporazum o slobodnom prekograničnom kretanju, koji danas obuhvata 15 starih država članica EU, u malom luksemburškom mestu Šengen u junu 1985. potpisali su Nemačka, Francuska, Španija, Portugal, Belgija, Holandija i Luksemburg, a na snagu je stupio deset godina kasnije, kada je ovih sedam država uklonilo svoje unutrašnje granice.


Tanjug

Srbiji uskoro status kandidata?

Beograd, Brisel - Premijer Slovenije Janez Janša smatra da Srbija što pre treba da postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

To zalaganje i nedavni sličan zahtev premijera Italije Romana Prodija posledica su diplomatske inicijative Srbije, usmerene na maksimalno ubrzanje evropske integracije, kaže za B92 Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije.

Ona smatra da je ta inicijativa značajna pre svega zato što Slovenija 1. januara 2008. preuzima šestomesečno predsedavanje EU. "Slovenija je zemlja koja je vrlo visoko u svojim planovima predsedavanja stavila Zapadni Balkan i ubrzanje procesa evropske integracije Zapadnog Balkana, samim tim Srbije", kaže ona.

"Pošto uvek tokom predsedavanja predsedavajuća može da ima značajan uticaj na proces donošenja odluka u EU i da neke teme stavi u prvi plan, posebno je značajno što je Slovenija zemlja koja je u ovom trenutku u okviru priprema za predsedavanje pokrenula to pitanje", rekla je Ksenija Milivojević.

Da bi Srbija dobila status kandidata, prvo mora da parafira, a zatim i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruženju. Prema nekim ranijim procenama, do parafiranja Sporazuma moglo bi da dođe u oktobru, ali uslov za njegovo potpisivanje ostaje puna saradnja s Haškim tribunalom.

Upravo to će biti tema razgovora koordinatora za sprovođenje Akcionog plana Rasima Ljajića i Vladimira Vukčevića sa evropskim zvaničnicima u Briselu 16. oktobra. Iako je do tog susreta ostalo dve nedelje, Ljajić nije mogao da tvrdi da li će on i Vukčević zvaničnicima EU moći da saopšte nešto novo.

Ksenija Milivojević očekuje da će izveštaj koji glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponta podnosi polovinom oktobra biti pozitivan i da će Srbiji to omogućiti parafiranje sporazuma. Njegovo potpisivanje, međutim, moraju da odbore sve članice EU.

"Tu se postavlja pitanje tumačenja pune saradnje s Haškim tribunalom. Dakle, da li to mora da podrazumeva izručenja ili je to uveravanje, odnosno dokaz da država čini sve što je u njenoj moći da do tih izručenja dođe", kaže Ksenija Milivojević.

Ona kaže da politička volja nesporno postoji, ali i da bi tu političku volju, u narednom periodu, morali da prate konkretni rezultati na lociranju i izručenju optuženih.

Ksenija Milivojević zaključuje da će puna saradnja s Haškim tribunalom na svakom sledećem koraku evropskih integracija značiti izručenje Ratka Mladića i ostalih haških begunaca.

Milivojevićeva kaže da će i pored nekih signala koji povezuju proces rešavanja Kosova i evropske integracije Srbije, ta dva procesa ostati odvojena.

Ljubljansko Delo navodi da su nastojanja Janeza Janše da Srbiji bude omogućeno ubrzano pridruženje EU naišla na otpor dela hrvatske javnosti i ocenjuje da su po objavljivanju presude Haškog tribunala "vukovarskoj trojci" porasle napetosti u hrvatsko-srpskim odnosima.

Del Ponteova razgovarala s Renom

Haška tužiteljka Karla del Ponte razgovarala je s evropskim komesarom Olijem Renom o saradnji Srbije s Tribunalom.

Portparolka Olija Rena, Kristina Nađ, saopštila je da je Karla del Ponte telefonirala Renu i "obavestila ga o svojoj poseti Beogradu".

Ona je navela da su se evropski komesar i haška tužiteljka "dogovorili da uskoro bude sačinjena sveobuhvatnija analiza Haškog suda" o saradnji Beograda s tim tribunalom.

Zamoljena da kaže da li se zna kada će Karla del Ponte, koja ovog meseca ponovo namerava da ide u Beograd, podneti taj izveštaj, Kristina Nađ je odgovorila da se to još ne zna.

Portparol Žozea Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije, Johanes Lajtenberger, izjavio je da je Evropska komisija "veoma posvećena političkoj budućnosti zapadnog Balkana i da predsednik Barozo pozdravlja činjenicu da će slovenačko predsedništvo EU u središte svog delovanja staviti zapadni Balkan".

To je bio odgovor na pitanje novinara kako se u EU gleda na zahtev slovenačkog premijera Janeza Janše da Srbija što pre dobije status kandidata za ulazak u redove EU.

On je, međutim, naglasio da je za to nužno da Srbija uspostavi potpunu saradnju s Haškim sudom.

"To je jedna od etapa, ima i drugih, ali nema sumnje da će Srbija steći status kandidata za članstvo. Ali će to biti moguće tek kad Srbija ispuni sve uslove da pređe u sledeću fazu na putu u Evropsku uniju", predočio je Barozov portparol.

EK: Srbija kandidat tek kada ispuni uslove

Srbija će postati kandidat za članstvo u EU tek kada ispuni neophodne uslove za taj status, izjavio je danas portparol Evropske komisije (EK) Johanes Lajtenberger, povodom pisma slovenačkog premijera Janeza Janše Komisiji u kojem on predlaže da taj status bude odobren u prvoj polovini 2008. godine.

"Mi pozdravljamo to pismo. U njemu, međutim, vrlo jasno stoji da Srbija mora pre toga da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom", izjavio je Lajternberger.

"Nema sumnje da će Srbija dobiti status kandidata, ali tek onda kada ispuni neophodne uslove", naglasio je on, i rekao da je predsednik EK Žoze Manuel Barozo pozitivno ocenio najavu Ljubljane da ovu temu stavi u svoj radni program tokom predsedavanja EU u prvoj polovini 2008. godine.
 
B92