"Trnovit put Hrvatske u EU"

Ljubljanski dnevnik Delo piše da je put Hrvatske u Evropsku uniju nesiguran, nejasan i trnovit.

"Hrvatske reakcije na presudu Haškog tribunala "vukovarskoj trojci", koja je i za nepogođene van Hrvatske preblaga i sramotna, posebno reakcija na objavljivanje pisma premijera Slovenije Janeza Janše premijerima članica EU i predsedniku Evropske komisije, u kom poziva na ubrzano uključenje Srbije u EU, najkonkretniji je odgovor zašto je evropski put Hrvatske tako trnovit, zamršen, često nesiguran i nejasan", ocenjuje list.

List, pored ostalog, navodi da Međunarodni sud za ratne zločine na području SFRJ u Srbiji često nazivaju antisrpskom ustanovom, a od četvrtka u Hrvatskoj važi i za antihrvatsku.

"Ne samo ekstremni i manje ekstremni desničari, već i oni koji se smatraju političkim centrom, ozbiljno razmišljaju da li još ima ikakvog smisla sarađivati s takvim Hagom, a istovremeno se budi i jača ne tako stara hrvatsko-srpska mržnja", piše Delo.

"Do četvrtka, recimo, nikome nije smetalo to što se u centru Zagreba već nekoliko meseci prodaje jedan od romana haškog begunca Radovana Karadžića", piše list.

"Sada mnogima smeta Janšino nastojanje za ubrzanu evropeizaciju Srbije, iako bi ona veoma koristila Hrvatskoj jer je, na kraju krajeva, njen sused, kao što bi, recimo, Sloveniji i njenim građanima koristilo kada slovenačko-hrvatska granica ne bi bila spoljna granica EU", piše list.

"U Hrvatskoj će događaji s Hagom, hrvatsko-srpskim i hrvatsko-slovenačkim odnosima biti veoma važni za dijagnozu stanja u Hrvatskoj, koju je presuda Haškog tribunala zbunila, pa su u prvi plan došle snage koje Evropu prihvataju samo takvom kakva bi Hrvatskoj donosila samo korist, bez obaveza", piše list.
 
Beta

Kipar spreman da pomogne Srbiji

Kipar spreman da pomogne Srbiji u pripremi kandidature za članstvo u EU.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić zahvalio se danas u susretu sa ministrom finansija Republike Kipar Mihalisom Sarisom na principijelnom stavu Kipra povodom rešavanja statusa Kosova i Metohije i podršci koju ova zemlja pruža pronalaženju kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane.

Saris je naglasio da je Kipar spreman da pomogne Srbiji u pripremi kandidature za članstvo u EU i prenese svoja iskustva našim zvaničnicima i administraciji, saopšteno je iz Đelićhevog kabineta.
 
Tanjug

EK: Uslovi, pa kandidatura Srbije

Srbija će postati kandidatkinja za članstvo u EU čim ispuni tražene uslove, uključujući saradnju s Haškim sudom, kažu u Briselu

To su u Briselu stavili do znanja predstavnici Evropske komisije, odgovarajući tako na pitanje novinara kako se u EU gleda na zahtev premijera Slovenije Janeza Janše da Srbija što pre dobije status kandidatkinje za ulazak u EU.

Evropska komisija je veoma posvećena političkoj budućnosti Zapadnog Balkana i pozdravlja odluku Slovenije da za vreme predsedavanja EU u središte delovanja stavi Zapadni Balkan.

Međutim, portparol Evropske komisije Johanes Lajtenberger je izjavio da Komisija ne sumnja da će Srbija dobiti status kandidatkinje, ali kada ispuni međunarodne obaveze.

"Evropska komisija pozdravlja predlog Slovenije da to pitanje bude uvršćeno na dnevni red. Znate da pregovaramo o Sporazumu sa Srbijom. Rad na tome je napredovao poslednjih meseci, tehnički razgovori su nedavno završeni, tako da sada samo treba da se završi tekst i sve to potpiše", kaže on.

Lajtenberger je, međutim, rekao da je to jedna od etapa i da ima drugih. Nužno je da Srbija uspostavi potpunu saradnju s Haškim sudom kako bi prešla u sledeću fazu na putu ka EU, poručio je portparol Evropske komisije.

On je ukazao i na to da će Evropska komisija u novembru objaviti godišnji izveštaj o reformama i napretku kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, među njima Srbije.

"Ono što je važno, a što je Janša jasno rekao, jesu uslovi vezani za zaključenje Sporazuma. On je rekao da Srbija mora potpuno da sarađuje sa sudom u Hagu", kaže on.

"Procesi evropskih integracija su naravno jedan od koraka koji će bez sumnje dovesti do toga da Srbija dođe do pozicije kandidatkinje, ali će do toga doći tek kada Srbija ispuni sve uslove za učlanjenje u EU", kaže on.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren i haška tužiteljka Karla del Ponte nedavno su se dogovorili da uskoro bude sačinjena sveobuhvatna analiza Haškog suda o saradnji Beograda s Tribunalom.

Kacin za liberalizaciju viznog režima

Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Jelko Kacin pozdravio je danas napore za liberalizaciju viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana, pored ostalih i za Srbiju.

Uoči sutrašnje sednice Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Kacin je rekao da je "Evropski parlamenta uvek bio zagovornik liberalizacije striktnog viznog režima EU prema državama Zapadnog Balkana".

"Potpuno podržavamo tu inicijativu kao korak do konačnog ukidanja viza u bliskoj budućnosti", rekao je Kacin, koji je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

On smatra da je vizni režima "ugušio socijalni, kulturni, intelektualni i ekonomski razvoj i s time izolovao i osamio stanovnike i dao im osećaj da u Evropskoj uniji nisu poželjni".

Kacin je, takođe, naglasio da je žalosno što vizni režim nije opravdao svoj cilj, jer su kriminalci u svakom slučaju snašli za prelazak granice, dok su građani morali da se suočavaju sa visokim troškovima, nepreglednim redovima pred konzulatima i birokratskim preprekama.

Sprazume o ukidanju viznog režima Evropski parlament će usvojiti na oktobarskoj plenarnoj sednici.
 
Tanjug/Beta

 KIPAR SPREMAN DA POMOGNE SRBIJI ZA KANDIDATURU U EVROPSKU UNIJU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić zahvalio se u susretu sa ministrom finansija Republike Kipar Mihalisom Sarisom na principijelnom stavu Kipra povodom rešavanja statusa Kosova i Metohije i podršci koju ova zemlja pruža pronalaženju kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane.

Saris je naglasio da je Kipar spreman da pomogne Srbiji u pripremi kandidature za članstvo u Evropskoj uniji i prenese svoja iskustva našim zvaničnicima i administraciji, saopšteno je iz Đelićevog kabineta.

Obe strane su pozdravile rad na zaključenju sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Izvor: RTS

 DABETIĆ NA ZASEDANJU IZVRŠNOG KOMITETA VISOKOG KOMESARIJATA UN ZA IZBEGLICE

Komesar za izbeglice Srbije Dragiša Dabetić je na zasedanju Izvršnog komiteta UNHCR rekao da se budući status Kosova i Metohije mora zasnivati na obostrano prihvatljivom rešenju, baziranom na međunarodnom pravu, uključujući poštovanje principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

'U istupu sam istakao da i dalje imamo oko pola miliona izbeglica i interno raseljenih lica na teritoriji Srbije i da smo, na žalost, u tom pogledu u Evropi rekorderi', kazao je Dabetić Tanjugu.

On je, u telefonomskom razgovoru, dodao da je na zasedanju bilo govora i o interno raseljenima i izbeglicama u celom svetu, u kome, po podacima UNHCR, ima oko 10 miliona izbeglica i 11 miliona interno raseljenih.

'Posebno sam se osvrnuo na pitanje statusa Kosova i istakao da to rešenje mora da bude zadovoljavajuće za obe strane i da se pri tome mora poći od principa međunarodnog prava, odnosno od principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije', istakao je Dabetić.

Dabetić jer govorio i o problemima u sprovođenju Sarajevske deklaraciju [potpisale su je prethodna državna zajednica SCG, Hrvatska i Bosna i Hercegovina], a na zasedanju je pokrenuto i pitanje stanarskih prava i konvalidacije radnog staža Srba izgnanih iz Hrvatske.

'Istakao sam da su nam i dalje potrebna značajna finansijska sredstva za rešavanje pitanja izbeglica i raseljenih na teritoriji Srbije', rekao je Dabetić. On je dodao da je visoki komesar za izbeglice Antonio Gutereš rekao da UNHCR 'potpuno podržava sprovođenje Sarajevske deklaracije'.

'Gitereš je jasno rekao da otvorena pitanja, kao što su stanarska prava [u Hrvatskoj], moraju vrlo brzo doći na dnevni red i da se moraju na neki način rešiti i da taj proces ne sme da bude i dalje u zastoju, kao što je sada', naveo je Dabetić.

Gutereš je istakao da je UNHCR svestan 'komplikovane situacije raseljelnih i izbeglica na teritoriji Srbije' i da Srbija može i dalje da računa na pomoć te agencije UN.

Redovno, 58. zasedanje Izvršnog komiteta Visokog komesarijata UN za izbeglice, čiji je Srbija član, održava se od 1. do 5. oktobra u Ženevi.

Izvor: RTS

Kacin: liberalizaciju viznog režima

Slovenački poslanik u EP Jelko Kacin pozdravio je danas napore za liberalizaciju viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana

Uoči današnje sednice Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Kacin je rekao da je "Evropski parlamenta uvek bio zagovornik liberalizacije striktnog viznog režima EU prema državama Zapadnog Balkana". "Potpuno podržavamo tu icijativu kao korak do konačnog ukidanja viza u bliskoj budućnosti", rekao je Kacin, koji je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

On smatra da je vizni režima "ugušio socijalni, kulturni, intelektualni i ekonomski razvoj i s time izolovao i osamio stanovnike i dao im osećaj da u Evropskoj uniji nisu poželjni".

Kacin je, takođe, naglasio da je žalosno što vizni režim nije opravdao svoj cilj, jer su kriminalci u svakom slučaju snašli za prelazak granice, dok su građani morali da se suočavaju sa visokim troškovima, nepreglednim redovima pred konzulatima i birokratskim preprekama.

Sprazume o ukidanju viznog režima Evropski parlament će usvojiti na oktobarskoj plenarnoj sednici.
 
Tanjug

Evropski parlament o vizama
Brisel, Beograd -- Odbor Evropskog parlamenta za spoljne poslove danas raspravlja o sporazumima o viznim olakšicama.

Sporazum se, pre svega, odnosi na vize za kraći boravak, a izvestioci za države Zapadnog Balkana, među njima poslanik iz Slovenije Jelko Kacin, zadužen za Srbiju, za Odbor Evropskog parlamenta za slobode državljana, pravosuđe i unutrašnje poslove, pripremili stavove o sporazumima o kojima će na današnjoj sednici poslanici Odbora za spoljnu politiku i glasati.

Jelko Kacin je najavio govor, u kom se navodi da se podržava inicijativa oslobađanja, do sada striktnog, viznog režima EU država Zapadnog Balkana, što je korak ka ukidanju viza, u bližoj budućnosti.

"Vizni režim je ugušio socijalni, kulturni, intelektualni i ekonomski razvoj i time izolovao i osamio stanovnike i dao im osećaj da u EU nisu poželjni", zapisao je Kacin, koji naglašava da je žalosno što vizni režim nije ostvario osnovni cilj jer su kriminalci u svakom slučaju našli način da pređu granice, dok su državljani morali da se suočavaju s visokim troškovima, nepreglednim redovima i birokratskim barijerama kada su hteli da dobiju vizu.

Upravo zbog toga, Kacin očekuje da će pretpristupni instrument pomoći regiji da se bori protiv organizovanog kriminala, a da će finansijska i tehnička pomoć EU za te države značiti dodatnu snagu, koja će im pomoći da, u što kraćem roku, ispune sve zahteve potrebne za ukidanje viznog režima i slobodno kretanje osoba.

Očekuje se da će Odbor Evropskog parlamenta danas izglasati pomenute sporazume i da će ih Evropski parlament usvojiti već na oktobarskom plenarnom zasedanju.

Jeremić: Podrška Slovenije veoma važna

Nedavno pismo premijera Slovenije Janeza Janše predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu, u kom se založio za to da Srbija što pre postane kandidatkinja za članstvo u EU, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je kao veoma važno.

"Priča o tome da Srbija odmah treba da dobije status kandidatkinje za članstvo u EU je priča koju smo mi kao Vlada lansirali krajem avgusta, tokom mog nastupa na strateškom forumu u Bledu. To je tada doživljeno kao prilično politički kontroverzna, ekstravagantna ideja, ali mi je drago da su krenule prve pozitivne reakcije. Prvo, od Romana Prodija, premijera Italijem sada i od Janše, što ima posebnu težinu jer Slovenija počinje da predsedava EU 1. januara", rekao je Jeremić u Poligrafu B92.

Jeremić je ponovio da su pitanja Kosova i evropskog puta Srbije dva odvojena pitanja.

Izvor: B92

PRODI: SRBIJA TREBA DA DOBIJE STATUS KANDIDATA EU

Italijanski premijer Romano Prodi izjavio je danas da Evropska unija treba Srbiji zvanično da dodeli status kandidata za članstvo i ojača saradnju sa Beogradom.

''Poslao sam pismo predsedavajućem EU (Portugalu) u kojem sam zatražio da se konkretnim merama podstakne politika saradnje sa Srbijom'', rekao je italijanski premijer na konferenciji za novinare u Rimu.

JEREMIĆ PRED PARLAMENTARNOM SKUPŠTINOM SE

STRAZBUR, 4. oktobra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić obratiće se danas Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE), u svojstvu predsednika Komiteta ministara SE.

Jeremić će govoriti o aktivnostima tog tela najstarije evropske organizacije za zaštitu ljudskih prava, od kada je Srbija u maju preuzela ulogu predsedavajućeg.

Srbija je do novembra predsedavajući Komiteta ministara, u kome odluke u ime ove organizacije donose ministri spoljnih poslova zemalja članica, ili njihovi predstavnici u Strazburu.

Tokom boravka u Strazburu, ministar Jeremić će razgovarati predsednikom PS SE Reneom van der Lindenom, generalnim sekretarom Saveta Evrope Terijem Dejvisom i specijalnim izvestiocem za politička pitanja PS SE lordom Raselom Džonstonom, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

Generalni sekretar PS SE Rene van der Linden je posle sastanka u utorak sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, u okviru jesenjeg zasedanja ovog parlamentarnog tela, istakao da je "Srbija inicirala brojne akcije" kao predsedavajući Komiteta ministara.

On je posebno istakao da je pod vođstvom srpske vlade Komitet ministara prošle nedelje proglasio Dan protiv smrtne kazne, odnosno borbu protiv te brutalne prakse kažnjavanja u zemljama u kojima je ona još na snazi, kao što su SAD, Iran ili Japan.

Predsednik Vlade Srbije je rekao da je uloga predsedavajućeg Komiteta ministara SE važna prilika za Srbiju "da pokaže šta može da uradi i šta može da se očekuje od buduće zemlje Evropske unije".

KOVAČEVIĆ: DILEMA MOSKVA ILI BRISEL JE RETORIČKA


BEČ , 4. oktobra (Tanjug) - Srbija ne treba da se opredeljuje između Moskve i Brisela i ta dilema je više retorička, iz razloga koji su vezani za unutrašnju politiku, izjavio je predsedavajući Spoljnopolitičkog saveta Srbije Živorad Kovačević u intervjuu za bečki "Standard".

"Spoznaje se strateška orijentacija Moskve za ponovnim etabliranjem kao svetska sila, i po pitanju Kosova Rusija je jedini prijatelj i saveznik Srbije. Za Srbiju bilo bi, međutim, strašno da se uopšte bavi pitanjem da li treba da se veže za Moskvu ili Brisel", ocenio je Kovačević.

On je primetio da se sada u Srbiji gleda sa većim simpatijama na Moskvu, ali je dodao da je "pitanje koliko daleko bi išla ta simpatija".

"Još uvek je vezivanje za Rusiju kao alternativa evroatlantskoj integraciji više retoričko pitanje u unutrašnje-političkom pozicioniranju, a nije pravi predmet debata", precizirao je Kovačević.

"Na drugoj strani, pitanje Kosova blokira gotovo čitavu spoljnu politiku Srbije", ocenio je on i dodao da je protivljenje nezavisnosti južne srpske pokrajine jedini zajednički spoljnopolitički stav Vlade Srbije.

"O svim drugim spoljnopolitičkim pitanjima postoje razlike u koaliciji, tako da se ne može govoriti o jedinstvenoj spoljnopolitičkoj strategiji", smatra Kovačević.

Kao primer, on je naveo neslaganje oko evropske i evroatlantske integracije.

"Velika je razlika da li će Srbija biti članica NATO i EU, ili samo težiti ka članstvu EU. To je dilema, koju smo već dugo smatrali zaključenom, dok skoro Demokratska stranka Srbije (DŠ) premijera Vojislava Koštunice u svom partijskom programu nije upisala da je protiv članstva Srbije u NATO", rekao je Kovačević.

On je dodao da ministri iz redova DŠ oštro govore o "NATO državi na Kosovu", traže povratak srpske vojske u pokrajinu i ekonomski embargo u slučaju nezavisnosti Kosova.

"Na drugoj strani Demokratska stranka (DS) predsednika Borisa Tadića gotovo isključivo govori o političkim i diplomatskim sredstvima. Mi trenutno ne znamo kako će Beograd reagovati na eventualnu nezavisnost Kosova i da li uopšte postoji plan 'B'", kaže Kovačević.

Upitan da li preti opasnost da Srbija skrene sa evropskog kursa, on je podvukao da po prvi put u istoriji svi narodi na Balkanu imaju apsolutno istovetnu stratešku orijentaciju, a to je evroatlantska integracija.

"Srbija bi bila izuzetak ako bi stvarno taj proces ograničila samo na Evropu. Sve nove zemlje članice Evropske unije na istoku Evrope najpre su pristupile NATO-u", istakao je on.

"Naravno da je jak psihološki i politički argument da je NATO pre osam godina bombardovao Srbiju zbog Kosova. To bi trebalo relativizirati, jer se isto tako može reći da su članice EU, kao članice NATO-a, bombardovale Srbiju", smatra Kovačević.