KOŠTUNICA: PARTNERSTVO ZA MIR - PUNA MERA SARADNJE S NATO

BEOGRAD, 21. septembra (Tanjug) - Srpski premijer Vojislav Koštunica ocenio je da je NATO program "Partnerstvo za mir" - puna mera saradnje Srbije i Severnoatlantske alijanse, i da bi Srbija trebalo da se utvrdi u politici vojne neutralnosti.

Koštunica je objasnio da distanciranje od članstva u NATO nikako ne znači da su dovedene u pitanje evropske integracije Srbije i podsetio da neke članice EU nisu u NATO paktu.

On je rekao da će se narod izjasniti o članstvu u toj vojnoj alijansi, uz ocenu da je Srbija imala previše žrtava u tolikim ratovima da bi sada kroz pristupanje NATO paktu sejala nove žrtve, zarad tuđih interesa i na drugim kontinentima.

U intervjuu koji će biti objavljen u sutrašnjem broju "Večernjih novosti", premijer je konstatovao da je Srbija dovoljno propatila da bi učestvovala u konfrontacijama u svetu i dodatno stradavala, i zato je, kako je naglasio, sasvim izvesno da ni jedan srpski vojnik neće ići u vojne misije u Irak ili Avganistan.

Predsednik srpske vlade je napomenuo i da Beograd, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, mora imati pripremljen odgovor, pre svega- za NATO, kao glavnog aktera, bez koga takvog razvoja događaja ne bi ni bilo.

LJAJIĆ: SPORAZUM O PRIDRUŽIVANJU EU BIĆE PARAFIRAN


BEOGRAD , 21. septembra (Tanjug) - Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je večeras, da je posle sastanka sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte, siguran da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji (EU) biti parafiran.

Ljajić je gostujući u "Dnevniku" RTS-a rekao da će sporazum biti parafiran, a da li će biti i potpisan, zavisiće od ispunajvanja naših obaveza prema Haškom tribunalu i izveštaja koji Del Ponteova, do kraja godine bude podnela EU.

Prema njegovim rečima, za sada je Ratko Mladić jedina prepreka na putu ka EU.

Ljajić je ocenio da je sastanak sa Del Ponteovom "protekao u konstruktivnoj atmosferi" i da su predsednik i premijer, kao i ostali srpski zvaničnici, iskazali jasnu odlučnost i političku opredeljenost da se obaveze što pre ispune.

Srpska strana je Del Ponteovu upoznala i sa svim tekućim aktivnostima na ispunjavanju obaveza, odnosno o operativnim akcijama koje su sprovedene i onima koje su u toku, kazao je on.

"Rekli smo da ćemo do 1. oktobra dostaviti svu dokumentaciju, vezanu za postupke koji se vode pred tim sudom i obavestili o merama koje ćemo preduzimati u narednom periodu", rekao je Ljajić.

On je najavio da će Del Ponteova u drugoj polovini oktobra ponovo doći u Beograd.

БРДО КОД КРАЊА, 22. септембра (Тањуг) - Словеначки министар одбране Карл Ерјавец изјавио је данас да је потребно што пре пронаћи решење за будући статус Косова и Метохије које би било прихватљиво и за Београд и Приштину.

Како је пренела словеначка национална новинска агенција СТА, министар Ерјавец је говорећи о Космету као "горућем проблему у региону", поновио став званичне Љубљане да је неопходно што пре пронаћи решење које би било прихватљиво за обе стране.

На панелу, који је одржан последњег дана конференције о безбедности западног Балкана, закључено је да будућност тог региона лежи у евроатлантским интеграцијама.

Словеначки министар одбране је нагласио како ће западни Балкан бити један од приоритета председавања Словеније Европском унијом у првој половини 2008. године.

"Руку под руку са изградњом демократије и са подршком европским интеграционом процесу, напредак који је остварен, као и економски и политички развој западног Балкана морају бити осигурани", рекао је Ерјавец на скупу коју је организовао Атлантски савет Словеније.

Словеначки министар је оценио да напредак у евроатлантском интеграционом процесу, пре свега, зависи од самих држава у региону.

"Оне (државе) треба да испуне критеријуме за чланство који се тичу поштовања људских права и владавине права, борбе против организованог криминала и илегалне имиграције, као и изградње економске и социјалне стабилности", подвукао је Ерјавец.

Ерјавец јеоценио да евроатлантска перспектива представља "најснажнију мотивацију" за земље региона да наставе са структуралним, економским и политичким реформама.

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин је истакао да су демократије у западном Балкану "рањиве" и да је, из тог разлога земљама региона потребна јача парламентарна контрола над владом.

Бивши високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Волфганг Петрич је оценио "погрешним" присуство међународне заједнице у БиХ, наводећи да је та земља развила синдром "зависности".

Касније у току дана ће бити организована дискусија под називом "Косово и безбедност у западном Балкану".

У току дана ће, у оквиру конференције на Брду код Крања, бити организована и дебата о "наученим лекцијама и будућим изазовима у безбедности у западном Балкану", којом ће председавати некадашњи високи представник међународне заједнице у БиХ британски политичар Педи Ешдаун.

BUSEK: EVROATLANTSKE PERSPEKTIVE JAČAJU NAPREDAK REGIONA

BRISEL (Tanjug) - Specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek izjavio je da evropske i evroatlantske perspektive zemalja jugoistočne Evrope jačaju napredak regiona postignut proteklih godina, saopštila je danas pres služba Pakta za stabilnost.

Busek i generalni sekretar Saveta regionalne saradnje Hido Biščević razgovarali su sa zamenikom generalnog sekretara NATO-a Alesandrom Ricom u sedištu Alijanse u Briselu.

Potpis na Evropu
Ž. PANTELIĆ, 23. septembar 2007

Od stalnog dopisnika Brisel

U FINALNOJ verziji teksta preporuka Evropskog parlamenta Savetu EU o odnosima sa Srbijom potvrđuje se da budućnost naše zemlje leži u Evropskoj uniji i da je Srbija veoma važan faktor za stabilnost i prosperitet regiona sa perspektivom članstva u EU.

Najvažnija poruka Evropskog parlamenta je poziv Evropskoj komisiji i Savetu EU da se što pre parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i preduzmu mere za izbegavanje kašnjenja, tako da dokument bude potpisan pre kraja 2007. godine. U red veoma pozitivnih poruka Srbiji je i eksplicitan poziv Savetu EU i EK da u najkraćem roku naprave precizan plan za što brže uspostavljanje bezviznog režima između EU i Srbije.

Evroparlamentarci izražavaju uverenje da Srbija zaslužuje posebne pohvale za mirno rešenje serije teških izazova, uključujući i raspad Državne zajednice Srbije i Crne Gore, slobodne i fer izbore i formiranje proevropske vlade. U 48 članova preporuka, Srbiji su odata priznanja za seriju poteza koji su preduzeti u poslednjih godinu i po dana, ali nisu izostale ni kritike.

U EP su veoma zadovoljni zbog postignutih rezultata u oblasti ekonomije, i zbog volje da se dostigne puna saradnja sa Hagom, uz poziv Srbiji da se uhvati ozbiljnije u koštac sa nezaposlenošću i da se usvoje mere koje će balansirati ekonomski razvoj, sa posebnom pažnjom na jugoistočni deo zemlje. Stiže i poziv da se poboljša ekonomska klima za strane investicije.

Evroparlamentarci su ocenili pozitivno usvajanje novog Ustava, uz izraze zabrinutosti zbog predviđene procedure za izbor, napredovanje u karijeri i otpuštanje sudija i tužilaca, sa posebnim naglaskom na tome da bi Srbija trebalo da poradi na teritorijalnoj decentralizaciji, pre svega, kada je reč o Vojvodini, Sandžaku i Preševskoj dolini.
Pohvaljena je veća transparentnost u radu Vlade i Parlamenta. Prelaznu ocenu dobili su i administrativni kapaciteti, a dobijene su i čestitke za budžet, izbor ombudsmana i komesara za javne informacije. Izraženo je žaljenje što još nisu popunjena mesta u Ustavnom sudu.

Evropski parlamentarci su hteli posebno da istaknu kao veliki državnički gest Tadićevo izvinjenje građanima Hrvatske zbog ratnih zločina koje su počinili Srbi u Hrvatskoj i pozvali su ostale da slede njegov primer. Na kraju se pozivaju nove članice EU da pomognu Srbiji na njenom putu ka Uniji, stavljajući joj na raspolaganje svoja iskustva iz procesa učlanjavanja.

Konačni tekst preporuka o odnosima Srbije i EU biće stavljen na glasanje u oktobru na plenarnoj sednici EP, ali ne treba sumnjati da će u toj verziji i otići na adresu Saveta EU.


KORUPCIJA KAO PREPREKA
EVROPSKI parlament prepoznaje i priznaje napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja je u poslednje vreme rezultirala veoma važnim hapšenjima. Međutim, smatraju u EP, korupcija u policiji i pravosuđu i dalje je ozbiljan problem, a istovremeno, po njihovom viđenju, zvanične istrage o korupciji često izgledaju kao politički motivisani procesi. "Korupcija je najveća prepreka privlačenju stranih investicija", upozoravaju iz Brisela.


KOSOVO
IZVESTILAC EP za Srbiju Jelko Kacin, snažno podržan od Evropske socijalističke partije, ali i važnih ljudi iz Evropske narodne partije, poput Doris Pak, uspeo je da spreči da u preporuke o Srbiji uđu stavovi koji prejudiciraju rešenje za konačni status Kosova i Metohije. „Smatramo da e rešenje statusa Kosova konsolidovati stabilnost zapadnog Balkana i da će olakšati integraciju regiona u EU“ glasi kompromisni član o Kosovu.

Izvor: Novosti

Vojna neutralnost Srbije, NATO I EU
 
 
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je izjavio je da su direktni pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije jedini pravi put da se pronađe održivo rešenje i izrazio uverenje da će u susretu delegacija Beograda i Prištine u Njujorku na videlo izaći sva snaga srpskih argumenata. „U našem predlogu je predviđena veoma široka autonomija za kosmetske institucije, ona ide sve dotle dok se ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet zemlje. Nudimo albanskoj nacionalnoj manjini da, u svim pitanjima, odlučuje o svojoj sudbini, ali ne damo da nam se zadire u bit države, a to je njen integritet i suverenitet”, kazao je premijer Koštunica.

Premijer Koštunica je rekao da su započeli razgovori o zajedničkoj državnoj politici kojom se mora sve učiniti da do takvog raspleta ne dođe. „Takođe, razgovori se vode i oko toga šta učiniti ako do takve odluke, ipak, dođe. Najopštije govoreći, stav je da Srbija takvu odluku neće prihvatiti. Kosovo će ostati sastavni deo Srbije. Sa druge strane, za Srbe na Kosovu ćemo stvoriti sve uslove da sačuvaju veru da su deo Srbije, da ih se država nije odrekla. Ne samo simbolično, nego i realno”, rekao je on.

Govoreći o načinu na koji bi Srbija trebalo da odgovori na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Koštunica je kazao da smatra da „moramo izdvojiti glavnog aktera, bez kojeg cele ove priče o nezavisnosti ne bi ni bilo”, navodeći da je to Severnoatlantski pakt. Prema njegovim rečima, takav stav nema nikakve veze sa odnosnom prema prema pristupi Evropskoj uniji i nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje evropske integracije Srbije.

„Uostalom jedan broj članica EU nisu u NATO. To nije uslov. Napokon, narod će se izjasniti o stavu prema toj organizaciji. Imali smo sasvim dovoljno žrtava da bismo ih sejali i na drugim kontinentima. Srbija je dovoljno propatila da bi učestvovala u konfrontacijama u svetu i dodatno stradavala”, rekao je Koštunica. „Partnerstvo za mir” je puna mera saradnje sa NATO-om, i Srbija treba da se utvrdi u politici vojne neutralnosti, rekao je premijer.


Tanjug
 

NATO PREDAO SRBIJI PODATKE O KASETNIM BOMBAMA

BRISEL – NATO je danas dostavio Beogradu podatke o lokacijama u Srbiji koje su gađane kasetnim bombama 1999. godine, izjavio je Tanjugu jedan portparol Alijanse.

– NATO je jutros predao podatke tokom sastanka sa ambasadorom Srbije Brankom Milinkovićem, izjavio je ovaj portparol, dodajući da će Alijansa krajem dana izdati i saopštenje tim povodom.

Podaci važe za čitavu teritoriju Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju, a dokument bi trebalo da sadrži koordinate GPS na koje je bačeno više od 1.000 kasetnih bombi.

Prema ranijim navodima, kasetnim bombama je zaraženo više od 23 kvadratna kilometra teritorije Republike Srbije.

Beograd je u februaru zatražio od NATO-a podatke o lokacijama na koje su bačene bombe. Kasetne bombe su 1999. godine ubile na desetine civila, tokom napada na Niš, ali i na brojne lokacije u Srbiji, a naročito na Kosovu i Metohiji.

Opasnost od kasetnih bombi je u tome što jedan broj ne eksplodira pri prvom kontaktu, već može da eksplodira godinama kasnije. Naročito su opasne po decu koja ih sakupljaju, misleći da se radi o igračkama.

Podaci NATO-a će poslužiti da se odredi koja mesta su još ugrožena. Za projekat razminiranja zaraženih područja je zadužena Norveška, u saradnji sa srpskim Centrom za deminiranje.

Tanjug

NEDOVOLJAN NAPREDAK U PRIMENI EVROPSKIH MEDIJSKIH STANDARDA

BEOGRAD (Tanjug) - Srbija nije dovoljno napredovala u primeni evropskih standarda u medijima i dostupnosti informacija od javnog značaja, ocenili su danas učesnici okruglog stola ''Novo medijsko pravo u Srbiji''.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je kazao da je Srbija u unapređenju dostupnosti informacija od javnog značaja napredovala više od većine zemalja jugoistočne Evrope, ali da rezultatom ipak nije zadovoljan.

DIMITRIJEVIĆ:ZNACAJNA FINANSIJSKA PODRŠKA ZA VIŠAK KADRA

BEOGRAD (Tanjug) - Pomoćnik ministra odbrane Srbije Bojan Dimitrijević ukazao je danas na značaj finansijske podrške NATO fonda za pomoć zbrinjavanju viška vojnog kadra u srpskom sistemu odbrane.

Dimitrijević je, na sastanku učesnika za sprovođenje tog projekta rekao da će se posle očekivanog smanjenja broja zaposlenih, u najtežoj situaciji naći ''izvestan broj'' civila.

MIŠČEVIĆ: NEĆE BITI TALASA POVRATNIKA U SRBIJU

BEOGRAD – Sporazum o readmisiji koji je Srbija potpisala sa EU ovog meseca, ne dopušta nagli povratak niti talase povratnika, istakla je danas u Beogradu direktorka kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević.

Na okruglom stolu u Beogradu pod nazivom „Ka beloj Šengenskoj listi”, ona je navela da postoji veliki stepen neinformisanosti i nerazumevanja o tome šta donose sporazumi o readmisiji i viznim olakšicama.

Prema njenim rečima, mnogi se pitaju da li sporazum o readmisiji, koji je Srbija potpisala 18. septembra i koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2008, predviđa da stotine hiljada ljudi dođe u Srbiju.

„To se neće dogoditi”, istakla je i dodala da prema statistikama ima između 4.000 i 4.500 povratnika.

Kada je reč o viznim olakšicama, sporazum predviđa da će oni koji prvi put apliciraju za vizu zemalja šengenskog sistema, moći da dobiju vize na duži period i sa više ulazaka, a biće potreban i mnogo manji broj dokumenata nego do sada.

Postoje i određene kategorije za koje će vize biti besplatne, a to su između ostalog studenti, đaci, akademska i naučna zajednica, novinari, sportisti, osobe koje putuju radi lečenja. Poslovni ljudi i oni koji putuju u privatnu posetu porodici plaćaće polovinu dosadašnje cene viza, navela je Tanja Miščević.

Dodala je da je potpisivanje sporazuma prvi korak Srbije ka beloj šengenskoj listi. Među zemljama koje nisu u EU a jesu na beloj šengenskoj listi je Hrvatska, dok su na crnoj šengenskoj listi zemlje regiona poput Srbije, BiH, Albanije, Crne Gore, Makedonije.

Tanjug