Centralna proslava Dana evropske baštine

Trodnevna, centralna proslava Dana evropske baštine, manifestacije koja je deo predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, počeće danas u Beogradu, a tokom nje će Srbija potpisati tri konvencije, među kojima i konvenciju o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo. U okviru proslave, čiji je domaćin Beograd, biće obeležen i Dan evropske zastave, 21. septembar, a tom prilikom ispred Skupštine Srbije biće podignuta najveća evropska zastava, koja će za tu priliku biti dopremljena iz Strazbura.

Brojni muzeji i ustanove, među kojima su Etnografski muzej, Jevrejski muzej, Galerija fresaka, Narodna banka Srbije, Muzej Srpske pravoslavne crvke, Muzej Vuka i Dositeja i Muzej obrazovanja, biće besplatno otvoreni za javnost, a kulturni događaji održavaće se na nekoliko lokacija tokom večeri 20. septembra. Manifestacija će biti završena programom „Moć i svetlost, noć industrijske baštine" 22. septembra.

24 sata

Jeremić: Da je Srbija u EU, granice bi imale drugi značaj
Autor: Tanjug, Beta | 20.09.2007 - 12:10

Da je Srbija u Evropskoj uniji, "granice bi imale potpuno drugačiji značaj i o njima bi moglo da se razgovara", izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, ne nevodeći šta bi to moglo da znači u slučaju Kosova.

U intervjuu za današnji britanski "Tajms", Jeremić je rekao da Škotska i Belgija mogu da razmišljaju o nezavisnosti, odnosno podeli, pošto žive u miru, a da je na Balkanu, gde se "još borimo za stabilnost", raspirivanje nacionalističkih strasti kod manjina veoma opasno.
Pitanje je da li su Srbi spremni da žrtvuju evropsku budućnost kako bi sačuvali svoj ponos, a Jeremić upozorava da će mnogi upravo to učiniti, ističe "Tajms" i dodaje da će "EU i UN odlučiti koliko bi to uopšte bilo bitno".
U intervjuu, objavljenom pod naslovom "Ponos i predrasude", list navodi da se reči "ponos" i "poniženje" provalče kroz ceo razgovor i ocenjuje da su ta osećanja "u osnovi srpskog stava o Kosovu".
"Tajms" dodaje da je prepreka između Srbije i članstva u EU pitanje statusa Kosova, do sada nepremostivo, ali i prepreke u vidu saradnje sa Haškim tribunalom.
Jeremić je u intervjuu izrazio strahovanje da bi, ukoliko situacija oko utvrđivanja statusa Kosova "krene da se razvija u pogresnom pravcu", Srbija mogla da "okrene leđa Evropi".
Kako ističe "Tajms", Jeremiću je to "najbolja karta", ali postoji rizik da ostale zemlje "ovu pretnju ne shvate dovoljno ozbiljno da bi se složile sa zahtevima" Srbije.
Šef srpske diplomatije je rekao da nema koristi od spekulacija kako bi Srbija mogla da reaguje ako Kosovo bude unilateralno proglasilo nezavisnost, ali je odbacio mogućnost vojne intervencije.
"Nećemo upotrebiti silu, nećemo doprinositi nestabilnosti Balkana", rekao je Jeremić, dodajući da "ćemo imati mir samo uz dogovor Beograda i Prištine" i da "postoji samo jedna svetla budućnost Balkana, a to je budućnost u okviru Evrope".
List prenosi da je tokom posete ministra spoljnih poslova Srbije Londonu ove nedelje bilo reči i o problemu viznih olakšica.
"Tajms" navodi Jeremićevu izjavu da je "samo četvrtina građana koji su na izborima glasali za proevropske partije do sada bila u prilici da putuje u zemlje EU" i da je za Srbe "ponižavajuće da Hrvati i Rumuni mogu da putuju bez viza, a da oni ne mogu".
Jeremić je u intervjuu arapskoj satelitskoj televiziji Al Džazira da bi na Balkanu ponovo moglo doći do nemira i pozvao na oprez.
"Mislim da smo sada u stanju nestabilne ravnoteže i da ako bude potresa i ne budemo svi dovoljno oprezni, mogli bismo ponovo gurnuti Balkan u razdor i nezadovoljstvo", citirala je Al Džazira reči šefa srpske diplomatije iz intervjuu na engleskom koji će biti emitovan u petak.

Izvor: Blic

PRED SUDOM U STRAZBURU 1.200 PREDSTAVKI IZ SRBIJE


BEOGRAD , 20. septembra (Tanjug) - Pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu registrovano je 1.200 predstavki koje se odnose na Srbiju a očekuje se da će se ovaj broj povećati u narednim godinama, kazao je danas predsednik Suda Žan-Pol Kosta (Jean-Paul Costa).

Vlasti u Srbiji su već obaveštene ili će uskoro biti obaveštene o 200 predstavki od ukupnog broja, a o četiri su već donete odluke, kazao je Kosta, napomenuvši da se jedna odnosi na dužinu procesa, jedna na pravo na dostupnost sudova a dve na pravo na privatni život.

Očekuje se da će se broj predstavki povećati jer je Srbija tek pre tri godine potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kazao je on novinarima na dvodnevnoj Regionalnoj konferenciji o ulozi vrhovnih sudova u primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Obično postoji srazmera između broja stanovnika i broja predstavki, pa nije verovatno da će broj predstavki iz Srbije dostići broj iz nekih drugih zemalja regiona, poput Rumunije, istakao je Kosta.

On je ocenio i da je Evropski sud za ljudska prava "u opasnosti da se uguši od količine predstavki" i dodao da je rešenje u tome da zemlje same regulišu veći broj žalbi u nacionalnim pravosudnim organima a da Evropski sud za ljudska prava ostane tek krajnja instanca.

Predsednik suda je rekao i da se više od polovine podnetih žalbi Evropskom sudu za ljudska prava ne bi ni pojavilo da su pravosudni organi radili svoj posao i najavio da će srpskim vlastima poručiti da zaštita ljudskih prava počinje na nacionalnom nivou prevencijom ili korekcijom presuda.

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero rekla je da će najveći problem našem pravosuđu sigurno predstavljati pravo na suđenje u razumnom roku.

Direktor Generalnog direktorata Saveta Evrope Filip Boaja izjavio je da je neophodno da svih 47 članica Saveta Evrope imaju efikasno sudstvo i nezavisne sudije jer je pravosuđe osnova vladavine prava.

On je istakao da posle odluka Evropskog suda za ljudska prava treba da uslede dva tipa mera - da se sa jedne strane ispravi povreda prava a sa druge strane da se izmeni zakonodavstvo kako se predstavke po istim pitanjima ne bi ponovo ulagale Sudu.

Konferencija je organizovana u okviru predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope.

PONOŠ: STAVOVI STRANAKA O NATO NISU DRŽAVNA POLITIKA

NIŠ –Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Zdravko Ponoš rekao je danas da se Vojska ponaša u skladu sa zvaničnom državnom politikom, a da izjave stranačkih funkcionera o NATO-u nisu zvanična politika.

„Izjave stranačkih funkcionera za nas (vojsku) nisu zvanična politika. Evroatlantske integracije su proces, a ne da li smo ili nismo u NATO savezu. U ovom momentu postoji opredeljenje države i ono podrazumeva aktivno učešće Srbije u NATO programu Partnerstvo za mir”, rekao je Ponoš novinarima u Nišu.

Prema njegovim rečima, Vojska prati šta se dešava na terenu u vezi sa rešavanjem statusa Kosova.

Na vojnom aerodromu u Nišu jutros je počela zajednička obuka pripadnika 63. padobranskog bataljona Vojske Srbije i pripadnika Nacionalne garde američke države Ohajo.

Beta

Artemije: Članstvo u NATO sunovrat Srbije

Episkop raško-prizrenski Artemije rekao je na međunarodnoj konferenciji na Krimu da bi ulazak Srbije u NATO bio "sunovrat" za Srbiju, prenela je danas Eparhija raško-prizrenska.

Kako se navodi u saopštenju, episkop učestvuje na konferenciji "Natovski ili vanblokovski vektor za Ukrajinu: perspektive i rizici".

"Zahvaljujući delovanju NATO saveza, preti opasnost da nestanu i poslednji tragovi našeg hiljadugodišnjeg postojanja na Kosovu i Metohiji", rekao je episkop Artemije.

Vladika je kazao da najpre misli na bombardovanje SRJ 1999. godine, ali i na prisustvo tog saveza u pokrajini i nesprečavanje "etničkog čišćenja" Srba i drugih nealbanaca na Kosovu.

"Sve tačke iz Konvencije UN o genocidu, koje karakterišu genocid, izvršene su nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji u proteklih osam godina, a u prisustvu i pod 'zaštitom' NATO trupa", rekao je episkop Artemije.

Dodao je da "danas NATO nastoji svim silama da sve te zločine...

kruniše tako što će njihove počinioce nagraditi darujući im nezavisno Kosovo, protivno svim međunarodnim konvencijama, rezolucijama i opšte važećem međunarodnom pravu".

"Ucenjuju nas bezočno nudeći nam da za pristanak na nezavisno Kosovo po kraćem postupku budemo primljeni u članstvo NATO... Međutim, u Srbiji nema te spremnosti", rekao je vladika Artemije.

Beta

REN: PROGRAM IPA SPREMA ZAPADNI BALKAN ZA ČLANSTVO U EU

BRISEL – Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Briselu da će program predpristupne pomoći Evropske unije (IPA) za zapadni Balkan omogućiti državama tog regiona da se pripreme za ulazak u članstvo EU i za korišćenje zamašnih strukturnih i kohezionih fondova Unije.

Iz programa IPA će za zapadni Balkan i Tursku do 2013. biti izdvojeno oko 13 milijardi evra sredstava, a Srbija će godišnje dobijati po 190 miliona evra godišnje za projekte iz tog programa.

Komesar Ren je, na seminaru s predstavnicima zemalja regiona, rekao da će presudno za spremnost svake od njih biti u kojoj meri će njihove državne uprave biti osposobljene da preuzmu odgovornost i kapacitet za upravljanje i trošenje dobijenih sredstava.

Delegaciju Srbije na seminaru predvodi državni sekretar u ministarstvu finansija Ranko Guzijan, a učestvuju i predstavnici Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Albanije, kao i UNMIK-ova delegacija za Kosovo.


Beta

DULIĆ: SRBIJA - SNAŽAN I UTICAJAN DEO EVROPSKE KULTURE


BEOGRAD , 21. septembra (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je danas je da su "Dani evropske baštine" važni da bi se pokazalo da je Srbija snažan i uticajan deo evropske kulture.

Dulić je rekao da je održavanja te manbifestacije u Beogradu "prilika da pokažemo koliko smo mi kao narod učestvovali u nečemu što može da se smatra evropskim indentitetom".

On je izrazio zadovoljstvo što će danas ispred Doma Narodne skupštine biti podignute zastave Saveta evrope (SE) i Evropske unije, nazivajuci to istorijskm trenutkom.

"To je prvi put da se u Beogradu podignu te zastave i nadam se da će današnji dan biti početak poštovanja te zastave kao simbola nečega čemu srpsko društvo stremi, a to je da postane deo ujedinjene Evrope", rekao je Dulić na konferenciji za novinare.

Predsednik Skupštine je ukazao da na tom putu Srbija ima veliku podršku prijatelja iz Evrope koji danas borave u Beogradu.

Ministar kulture Voja Brajović je istakao da danas Srbija počinje velike promene u oblasti zaštite kulturnog nasleđa potpisivanjem više međunarodnih dokumenata kojim će biti prihvaćen sistem evropskim konvencija o zaštiti kulturne baštine u celini.

Brajović je ocenio da treba poštovati kulturni sopstveni indentitet ali da se međusobna saradnja zaokružuje u sloganu "jedinstvo različitosti".

Ponosni smo što se centralna Evropska proslava obeležava u Srbiji, zemlji bogate istorije i nasleđa, a koji predstavlja spoj različitih kultura, rekao je on.

Brajović je istakao da Ministarstvo kulture sve spomenike na Kosovu i Metohiji tretira kao spomenike kulture Srbije i naveo da je, uz pomoć UNESKO-a, obnovljeno više od 30 spomenika.

Zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović je podsetila da se Dani evropske baštine po šesti put održavaju u Beogradu i da su uvek bili praznik.

Navodeći da je prošle godine tu manifestaciju posetilo više od 100.000 ljudi, Hrustanovićeva je izrazila očekivanje da će ove godite taj broj posetilaca biti premašen.

Ona je rekla da će ovogodišnji program, koji će trajati mesec dana, biti bogatiji i sadržajniji, takođe, prilagođeni deci i omladini i osobama sa invaliditetom.

Beograd intenzivno radi na zaštiti i obogaćivanju nasleđa sa ambicijom da postane jedan od regionalnih centara kulturnog turizma u ovom delu Evrope, rekla je Hrustanovićeva, ističući da je "Evropa u Srbiji i Beogradu kod svoje kuće".

Generalni sekretar SE Teri Dejvis izrazio je zadovoljstvo boravkom u Beogradu i prisustvom toj manifestaciji, ukazavši da je Srbija posle pristupanja SE "ispunila skoro sve obaveze i da je pređen veliki deo puta".

Dejvis, međutim, nije mogao da predvidi kada će biti ukinut monitoring SE koji se sprovodi nad Srbijom u ispunjavanju obaveza prema SE.

Za kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji on je rekao da to nije nasleđe samo Srbije već i svih Evropljana.

Šef delegacije Evrpopske komisije (EK) u Beogradu Žosef Ljoveras je rekao da je cilj EK da se "u ovoj zemlji pomogne integracija" i ocenio da Srbija zajedno sa njima radi u tom pravcu.

Za EK poznavanje kulture jednog naroda bitno je za poboljšanje odnosa sa tom zemljom, rekao je Ljoveras.

On je izrazio očekivanje da će pregovori o Kosovu i Metohiji rezultati obostrano prihvatljivim rešenjem i naglasio da EK i SE podržavaju obnovu kulturnih spomenika na Kosovu i da je EK spremna da izdvoji sredstva i uloži napor kako bi se podržala inicijativa UNESKO-a.

U okviru predsedavanja Srbije komitetu ministara SE, pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadsića, u Beogradu se od 20. do 23. septembra obeležavaju "Dani evropske baštine", u organizacije SE i EK.

ZVANIČNICI UKAZALI NA VAŽNOST EVROPSKE BAŠTINE


BEOGRAD , 21. septembra (Tanjug) - Predstavnici Vlade i Skupštine Srbije, kao i Evropske komisije i Saveta Evrope, ukazali su danas u Beogradu, na važnost očuvanja i negovanja evropske baštine, kao glavnog nosioca evropskog identiteta.

Otvarajući Međudnarodni okrugli sto povodom manifestacije "Dani evropske baštine", generalni sekretar SE Teri Dejvis istakao je važnost koju ima regionalni program za kulturno i prirodno nasleđe jugoistočne Evrope.

"Ovaj zajednički projekat SE i Evropske komisije počeo je 2003. godine i ima za cilj proširenje institucionalnih kapaciteta država za očuvanje evropskog kulturnog nasleđa. Cilj je da možemo da posećujemo i uživamo u obnovljenim spomenicima kulture", rekao je Dejvis.

Šef misije Evropske komisije u Beogradu Žozef Ljoveras izrazio je zadovoljstvo što je ovo zajednički projekta SE i Komisije, koji podstiče regionalnu saradnju u jugoistocnoj Evropi.

"Ovo je primer uspešne saradnje u regionu, utoliko pre što je obnova kulturnih spomenika sprovedena bez obzira na njihovo versko ili etničko poreklo", rekao je on.

Pozdravljajući okupljene u Domu Narodne skupštine, predsednik parlamenta Srbije Oliver Dulcih istakao je da je nasleđe kulturni kapital koji treba čuvati i poštovati.

"Nema boljeg teritorijalnog okvira za očuvanje kulturnog nasleđa od evropskih regiona", rekao je on, dodajući da će se kao presednik parlamenta boriti da promoviše kulturnu toleranciju i protiv svake diskriminacije.

Minastar kulture Srbije Vojislav Brajović ocenio je da "naše nasleđe, uprkos njegovom bogatstvu, nije adekvatno predstavljeno", ali je dodao da je "Srbija postigla napredak, što dokazuje i odluka da se ova manifestacija održi u Beogradu".

On je ukazao i na važnost tri konvencije koje će danas Srbija potpisati. Radi se o Okvirnoj konvenciji SE o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, Evropskoj konvenciji o zaštiti arheološkog nasleđa i Evropskoj konvenciji o predelu.

Na skupu je pročitana i poruka šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, koji predsedava Komitetu ministara SE.

"Srbija nastoji da da pun doprinos izgradnji jedinstvene Evrope bez granica i podela", naveo je Jeremić, dodajući da je od izuzetne važnosti očuvanje evropskog identiteta zasnovanog na našem zajedničkom nasleđu.

Ministar Jeremić je posebno ukazao na neophodnost zaštite srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

PLANIRANJE OPERACIJA PO SVETSKIM STANDARDAIMA

BEOGRAD (Tanjug) - U Generalštabu Vojske Srbije danas je završena štabna vežba Združene operativne komande ''Pomak 2007'', posvećana planiranju operacija po savremenim svetskim standardima.

Oficiri su se obučavali po novim uputstvima za planiranje operacija, koja uskoro treba da budu uvedena u proceduru, a čije odredbe su usklađene sa procedurama koje koriste armije zemalja članica NATO.

Ren: Program IPA priprema Balkan za EU
Autor: Tanjug | 20.09.2007 - 18:39

Program pretpristupne pomoći Evropske unije za zapadni Balkan (IPA) počeće iduće godine da priprema zemlje regiona za ulazak u Evropsku uniju i za korišćenje fondova Unije, izjavio je danas u Briselu evropski komesar za proširenje Oli Ren.

Srbija će za projekte iz programa dobijati 190 miliona evra godišnje, dok će ceo Balkan i Turska do 2013. godine dobiti ukupno 13 milijardi evra.
Ren je istakao da će od presudne važnosti biti sposobnost država da upravljaju i troše dobijena sredstva, u koja su uključeni pojedini delovi strukturnih fondova i zajedničke poljoprivredne politike EU koji će pomoći pripremi za primenu instrumenata kohezione politike i ruralnog razvoja Unije.
Nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo, zemlje zapadnog Balkana će biti u mogućstvu da koriste fondove IPA i za projekte iz oblasti ekologije, poljoprivrednog razvoja i obrazovanja kadrova

Izvor: Blic