ŠABIĆ: EU ZAINTERESOVANA ZA PRIBLIŽAVANjE SRBIJE UNIJI

BEOGRAD – Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i šef delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras razgovarali su u Beogradu o usklađivanju pravnog poretka Srbije sa evropskim, saopšteno je iz kabineta poverenika.

Šabić i Ljoveras su razgovarali i o rezultatima na planu unapređenja ljudskih prava i sloboda i borbe protiv zloupotreba i korupcije, navedeno je u saopštenju.

Šabić je rekao da je ambasador Ljoveras potvrdio zainteresovanost EU za brže približavanje Srbije Uniji i njenu spremnost da nam u tome pomogne.
„Saglasno smo konstatovali da usklađivanje našeg pravnog poretka sa evropskim predstavlja veoma obiman i kompleksan posao čija realizacija od naših nadležnih organa traži izuzetnu odgovornost, ali i to da usvajanje velikog broja zakona, samo po sebi nije dovoljno. Konstatovali smo i da je izuzetno važno obezbediti primenu novih zakona uspostavljanjem institucija i angažovanjem ljudi koji to mogu da urade”, navedeno je u saopštenju.


Tanjug

KOŠTUNICA U BRISELU 12. SEPTEMBRA

BRISEL (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica posetiće 12. septembra Brisel kao gost predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, potvrđeno je danas Tanjugu u Barozovom kabinetu.

Srpski premijer i prvi čovek Evropske komisije razgovaraće, kako je najavljeno, o procesu integracije Srbije u evropske institucije i, u tom sklopu, o nastojanju da Srbija i EU što pre potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (S S P).

O ULASKU U EU I NATO ODLUCUJU GRAĐANI SRBIJE NA REFERENDUMU

BEOGRAD (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić upozorio je danas da o ulasku Srbije u članstvo Evropske unije (EU) i NATO mogu odlučiti samo građani na referendumu i odbacio kao neosnovane kalkulacije da se naše evropske integracije vezuju za, navodne, ustupke oko statusa Kosova i Metohije.

''U svakom slučaju, bilo kakvu odluku o integracijama naše zemlje ne može doneti nijedan političar i nijedna stranka. Samo se putem referenduma odlučuje da li želimo da uđemo u EU, odnosno, NATO'', naglasio je Djelić u intervjuu novom broju nedeljnika NIN.

SRBIJA PREDALA RATIFIKACIONI INSTRUMENT O LOKALNOJ SAMOUPRAVI U SE

STRAZBUR (Tanjug) - Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković predao je danas u sedištu Saveta Evrope u Strazburu generalnom sekretaru te organizacije Teriju Dejvisu ratifikacioni instrument za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, potvrđeno je Tanjugu u tom ministarstvu.

''Potvrđivanje Evropske povelje o lokalnoj samoupravi 23. jula u skupštini Srbije, pa samim tim i današnja ceremonija deponovanja rataifikacionog dokumenta, predstavlja obavezu koju je Srbija preuzela kao članica Saveta Evrope, ali pre svega predstavlja korak napred u jačanju demokratije na lokalnom nivou'', rekao je Marković uoči svečane predaje ratifikacionog instrumenta.

PARTNER PO MERI
EVN, 6. septembar 2007

Prezentacionim dokumentom za “Partnerstvo za mir” Srbija nije decidirano istakla ambiciju da postane članica NATO, kao što su to uradile BiH i Crna Gora, ali je jasno definisala u kojim sve oblastima želi partnerstvo sa ostalih 48 članica te orgaznizacije i zapadnoevropskom alijansom.
Ovaj dokument, čije najznačajnije detalje “Novosti” danas ekskluzivno objavljuju, osnovno je polazište budućeg aktivnog učešća Republike Srbije u Programu “Partnerstvo za mir”. Temelji se na jasnom političkom opredeljenju da RS razvija partnerski odnos s NATO, na osnovu postojećih sadržaja Programa i dosadašnjoj saradnji s NATO koja se u poslednjih nekoliko godina razvijala u duhu “Partnerstva za mir”.     
Republika Srbija prepoznaje kao prioritetne sledeće oblasti saradnje u okviru Programa “Partnerstvo za mir”:
Demokratska kontrola sistema odbrane - Srbija će u predstojećem periodu, usvajanjem pravne regulative, stvoriti neophodne preduslove za javno i odgovorno upravljanje sistemom odbrane. Ova oblast saradnje doprineće razvoju i jačanju parlamentarnih i civilnih mehanizama kontrole i nadzora.

Strategija i politika odbrane - Shodno potrebi za adekvatnim zajedničkim odgovorom na savremene bezbednosne izazove, rizike i pretnje, jasno se iskazuje interes Srbije za obezbeđivanjem kompatibilnog nacionalnog sistema odbrane sa sistemima odbrane zemalja članica NATO i Programa “Partnerstvo za mir”. U tom smislu, Republika Srbija je zainteresovana za korišćenje značajnih iskustava, mehanizama, kapaciteta i resursa Programa “Partnerstvo za mir”, kao i za saradnju sa partnerima na bilateralnom nivou. Izrada odgovarajućih strategijsko-doktrinarnih dokumenata i njihova dalja razrada u planove i programe, prioritet je saradnje u ovoj oblasti.

Vojno obrazovanje, obuka i doktrina - U cilju unapređenja kvaliteta obrazovanja i obuke u sistemu odbrane, Republika Srbija namerava da harmonizuje doktrinu i program sa državama NATO i “Partnerstva za mir” i da pristupi Konzorcijumu vojnih akademija i instituta bezbednosti “Partnerstva za mir”.

Vojnomedicinske sluŽbe - Ova oblast saradnje podrazumeva unapređenje različite sposobnosti sopstvene vojnomedicinske službe, kako za potrebe u zemlji, tako i za potrebe međunarodnih mirovnih operacija.

Atomsko-bioloŠko-hemijska odbrana - Republika Srbija želi da unapredi i promoviše svoje nacionalne sposobnosti zaštite od radioloških, nuklearnih, bioloških i hemijskih pretnji, kao i konsultacije i koordinaciju aktivnosti u ovoj oblasti sa državama “Partnerstva za mir” i NATO.

Pored navedenih, Srbija je zainteresovana i za saradnju u sledećim oblastima:
Vojne veŽbe i obuke. - Ova oblast podrazumeva intenziviranje saradnje u oblasti vojnih vežbi i obuke i na taj način podizanja stepena interoperabilnosti Vojske Srbije sa oružanim snagama država NATO i “Partnerstva za mir”. To uključuje unapređenje obuke jedinica i pojedinaca za učešće u međunarodnim formacijama, prilagođavanje sistema komande i kontrole i štabnih procedura i razvoj civilno-vojne saradnje i tehnika upravljanja krizama.

Saradnja i koordinacija za odgovor na vanredne situacije - Ovde se naglašava neophodnost saradnje sa Evroatlantskim koordinacionim centrom za odgovor na katastrofe i NATO, a u cilju unapređenja koordinacije nacionalnog odgovora na prirodne ili ljudskom delatnošću izazvane katastrofe i razmene informacija u toku svih faza ciklusa upravljanja u katastrofama (prevencija, odgovor, ublažavanje i oporavak).
Kontrola i upravljanje vazduŠnim prostorom - podrazumeva unapređenje efektivne civilno-vojne koordinacije upravljanja vazdušnim saobraćajem, dostizanje interoperabilnost u sistemima komunikacije, navigacije i izviđanja vazdušnog prostora, dalji razvoj i primenu savremenih mera bezbednosti vazdušnog saobraćaja i dosledno primenjivanje međunarodnih propisa i standarda.
Upravljanje krizama - RS želi da unapredi organizaciju i operativnost Operativnog centra sistema odbrane, da aktivno sarađuje sa Situacionim centrom NATO, kao i da učestvuje u relevantnim aspektima vežbi NATO upravljanja krizama (CMDž) i na sastancima na kojima se raspravlja o temama od zajedničkog interesa u ovoj oblasti.

Odgovor na terorizam - Kroz ovu oblast saradnje Republika Srbija namerava da unapredi razmenu informacija i razvoj nacionalnih sposobnosti za borbu protiv terorizma, interoperabilnih sa državama NATO i “Partnerstva za mir”.

Odnosi sa javnoŠĆu - Saradnja u oblasti odnosa sa javnošću omogućiće Republici Srbiji obuku iz oblasti javne diplomatije, razmenu iskustava, saradnju u izradi i implementaciji projekata i istraživanja vezanih za odnose sa javnošću, saradnju sa međunarodnim univerzitetima, institutima i medijima u cilju ostvarivanja efikasnije promocije evroatlantskog partnerstva i jačanja podrške u javnosti za planirane procese reforme sistema odbrane Republike Srbije.
Razvojni programi saradnje u oblasti naoruŽanja i vojne opreme - Saradnju u ovoj oblasti Republika Srbija želi da sprovodi kroz istraživanja u oblasti naoružanja i vojne opreme, proizvodnju streljačkog i artiljerijskog oružja i municije različitog kalibra, baruta i eksploziva, inžinjerijskih mašina, oklopnih borbenih i neborbenih vozila, vazduhoplova, sredstava lične zaštite, itd.



GRUPA SRBIJA - NATO
KAO specifičan mehanizam saradnje, Srbija ističe svoju nameru da saradnja sa NATO bude nastavljena i kroz rad Grupe Srbija - NATO za reformu odbrane. Osnovne oblike saradnje u Programu “Partnerstvo za mir”, kako u navedenim tako i u naknadno usaglašenim oblastima i mehanizmima, vidimo u sledećem:
-izrada zajedničkih planova i programa saradnje i koordinacije,
-učešće u radu odbora (komiteta) i komandne strukture NATO,
-učešće u zajedničkim naučnoistraživačkim projektima kroz razmenu radnih grupa, stručnjaka i istraživača i druge mere saradnje u oblasti nauke i tehnologije,
-podrška u sprovođenju ciljeva partnerstva,
-organizacija i učešće na međunarodnim seminarima i konferencijama,
-konsultacije, sastanci i savetovanja,
-razmena kadrova, informacija i podataka,
-školovanje i usavršavanje kadrova,
-angažovanje mobilnih timova za obrazovanje i obuku (METT),
-zajedničko učešće u komandno-štabnim vežbama na operativnom i taktičkom nivou,
-zajedničko učešće u mirovnim i humanitarnim operacijama pod mamdatom UN,
-zajednička obuka vojnog i civilnog kadra u nacionalnim i međunarodnim centrima za obuku,
-učešće na sajmovima naoružanja i vojne opreme.


Izvor: Novosti

Jeremić: Srbija želi "evroatlansku perspektivu"
Pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije srpski šef diplomatije ocenio je kao „najvažnije i najistaknutije bezbednosno pitanje u Evropi” 
 
Brisel, 6. septembar – Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić predstavio je juče u Savetu NATO-a u Briselu Prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima za koje je Srbija zainteresovana u programu NATO-a Partnerstvo za mir, kao izjavu temeljne predanosti Srbije ispunjenju ključnog napora, usmerenog ka stvaranju celovite, slobodne i mirne Evrope. Jeremić je tom prilikom pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije ocenio kao „najvažnije i najistaknutije bezbednosno pitanje u Evropi”. Srpski ministar istakao je da je jedan od strateških prioriteta Srbije, pored punog članstva u Evropskoj uniji, učešće u aktivnostima programa Partnerstvo za mir i konsolidacija izgleda zemlje za uključenje u evro-atlantske institucije. „Uveren sam da bi, bez tih dveju blisko povezanih perspektiva, koje izviru iz Brisela, mogao biti dramatično umanjen podstrek reformi i saradnji u našem delu sveta”, rekao je Jeremić.

On je, u tom kontekstu, upozorio da bi zapadni Balkan „mogao da se ponovo vrati podelama i sporenju, mržnji, sukobima i užasnoj bedi”. „Stabilnost ne bi zaživela, a blagostanje bi ostalo iluzija”, rekao je Jeremić, insistirajući na ostvarenju „dvostruke perspektive”, jedine kadre da Srbiji i regionu donese mir i blagostanje.

Srbija želi, kako je Jeremić naglasio, da bude aktivno uključena u aktivnosti Partnerstva za mir i da „učvrsti svoju evro-atlantsku perspektivu”. „Uskoro ćemo potpisati sporazum o bezbednosti i otvoriti našu misiju u NATO-u da bismo se potom bacili na posao da građanima naše zemlje i regiona osiguramo blagodeti Partnerstva za mir”, rekao je šef srpske diplomatije.

Govoreći o želji Srbije da bude uključena u obezbeđivanje boljeg i sigurnijeg sveta, Jeremić je naveo da je Srbija spremna da učestvuje u mirovnim misijama koje se izvode pod zastavom Ujedinjenih nacija. Srbija time želi da „pomogne postkonfliktnim društvima da se ponovo izgrade i obnove, kao što se već čini u raznim krajevima sveta, uključujući južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju”, objasnio je on.

Jeremić je istakao da rešenje pitanja Kosmeta mora biti kompromisno. „Želim da izrazim oprezan optimizam da će novi pregovori, koje vodi ′trojka′, doneti takvo rešenje. To je jedini put napred, put koji predstavlja najbolju nadu za učvršćenje demokratije i stabilnosti u regionu”, naglasio je Jeremić.

On je, istovremeno, ukazao na opasnosti eventualnog nametanja nezavisnosti Kosmeta, odnosno zaobilaženja Saveta bezbednosti UN, zato što bi time bio „stvoren opasan presedan, uprkos svim pokušajima da se tvrdi suprotno”. „Taj presedan bi doprineo miniranju bića međunarodnog poretka, jer bi njime bilo ozakonjeno nasilno cepanje jedne demokratske zemlje. To bi nas dovelo u situaciju koja bi gotovo sigurno izmakla kontroli i koja bi dovela u pitanje veliki moralan skok prekida s prošlošću, koji smo započeli svrgavanjem Slobodana Miloševića”, rekao je Jeremić.
 
Politika

SKARD POZDRAVIO SRPSKO RATIFIKOVANJE EVROPSKE POVELJE


STRAZBUR , 6. septembra (Tanjug) - Predsednik Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope Halvdan Skard pozdravio je danas srpsko ratifikovanje Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, rekavši da će takav potez obezbediti veća ovlašćenja i finansijska sredstva lokalnim zajednicama.

Skardova izjava usledila je pošto je srpski ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković ranije danas predao u Strazburu generalnom sekretaru Saveta Evrope Teriju Dejvisu ratifikacioni instrument za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi.

"Ovaj potez veoma je važan za razvoj lokalne demokratije u Srbiji. Do sada je svih 27 članica Evropske unije, kao i 43 od 47 članica Saveta Evrope ratifikovalo ovaj sporazum, koji predstavlja kamen temeljac lokalne samouprave", dodao je Skard.

"Simbolično je što je do ratifikacije došlo u trenutku kada slavimo 50 godina od prvog sastanka Evropske konferencije o lokalnoj upravi, obrazovane s ciljem da razvije lokalnu demokratiju na našem kontinentu", rekao je on.

Komitet ministara SE usvojio je 1985. godine Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi zasnovanu na principu da je delotvorna lokalna samouprava osnova demokratije. Ona, takođe, predstavlja okvir za zakonske reforme čiji je cilj razvitak demokratskog društva.

SARADNJA SA HAGOM OSTAJE USLOV ZA POTPISIVANJE SSP


BEOGRAD , 7. septembra (Tanjug) - Puna saradnja naše zemlje sa Tribunalom u Hagu ključni je uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbije Evropskoj uniji (EU) do kraja godine, izjavila je danas direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević.

"Ne postoji nijedan znak pitanja da li je puna saradnja sa Hagom uslov za završetak celokupnog procesa. To je ključna mera da do kraja godine potpišemo ŠP", rekla je ona na konferenciji za novinare i dodala da će se srpski pregovarački tim potruditi da sa "tehničke strane" stvori uslove za potpisivanje sporazuma do kraja godine.

Miščević je podsetila da će Srbija i Evropska komisija u ponedeljak u Briselu održati poslednju, petu tehničku rundu pregovora o ŠP, posle čega sledi parafiranje i potpisivanje sporazuma, u zavisnosti od ispunjenja naših haških obaveza.

Osvrnuvši se na debatu o priključenju Srbije NATO-u, Miščević je ukazala da je nesumnjivo da je članstvo u severnoatlanskoj alijansi uslov za priključenje EU zemalja zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.

"Naravno, ostaje da se o članstvu u NATO izjasne građani na referendumu", rekla je ona i dodala da je zato važno da se građanima objasni šta znači članstvo Srbije u NATO-u i koja je uloga severnoatlanske alijanse danas u Evropi i svetu.

Govoreći o predstojećoj rundi pregovora sa EU, Miščević je kazala da je optimista da će do "tehničkog dogovora" u ponedeljak doći, odnosno da će se dve delegacije dogovoriti o trgovinskim koncesijama za primarne i prerađene poljoprivredne proizvode, kao i o protokolu o kopnenom saobraćaju i protokolu koji reguliše promet vina i alkoholnih pića između Srbije i EU.

Miščević je kazala da posle pregovora Srbiju očekuje veliki sastanak Unapređenog stalnog dijaloga čije će teme biti pravda, sloboda i bezbednost.

Prema njenim tvrdnjama, taj sastanak je važan zbog pokretanja pitanja o uključivanju Srbije na "belu Šengen listu", kao i zbog ambicije da Srbija dobije izbalansiran pozitivan izveštaj o napretku u procesu integracija koji će Evropska komisija objaviti u novembru.

Šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras takođe je kazao da je puna saradnja sa Hagom uslov za potpisivanje ŠP.

Upitan da li bi EU mogla da modifikuje taj uslov, Ljoveras je odgovorio odrečno, istakavši da su "to pravila EU", te da ne vidi zašto bi se ona menjala. On je takođe podsetio da je za potpisivanje ovog sporazuma potrebna jednoglasna podrška Saveta ministara, odnosno svih zemalja članica Unije.

Osvrnuvši se na "zatezanje" odnosa Srbije i Crne Gore, Ljoveras je izrazio nadu da će incidenti koji se dešavaju na relaciji Beograd-Podgorica biti zaboravljeni i dodao da EU želi da dve države imaju najbolje moguće odnose i da budu bliske jer imaju zajedničku istoriju.

Inače, delegaciju Srbije na pregovorima u Briselu predvodiće vicepremijer Božidar Djelić, dok će na čelu pregovaračkog tima Evropske komisije biti direktor Direkcije za zapadni Balkan Pjer Mirel.

Posledice antinatoovske retorike

Beograd - Vuk Jeremić Vladu upozorava da je antinatoovska retorika nekih članova DSS-a zabrinula partnere Srbije u Evropskoj uniji.

Čak su i zemlje sa kojima Srbija ima tradicionalno dobre odnose navele zabrinutost zbog novog spoljnopolitičkog kursa Beograda, saznaje B92. Vlada se, kako saznaje B92, po ovom pitanju podelila jer deo ministara, bliskih premijeru Koštunici, smatra da u uslovima najava nezavisnosti Kosova Srbija mora da pošalje poruku o mogućem prekidu odnosa, ukoliko taj potez dobije podršku NATO-a.

Povodom ovih izjava, kako saznaje B92, na današnjoj sednici vlade oštre reči razmenili su ministar odbrane Dragan Šutanovac i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić. Vlada se, zvanično, nije izjasnila povodom Prorokovićevih izjava.

Problemi na relaciji Beograd-NATO mogu se odraziti na evropske integracije Srbije, podseća šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras i dodaje da , iako odvojeni procesi, ti procesi jesu povezani.

Ljoveras kaže da "antinatoovska" retorika može da utiče na proces evropskih integracija Srbije. "Srbija će sama odlučivati o svom budućem odnosu sa NATO-om. Ali, oba procesa treba posmatrati kao koherentne, odnosno komplemetarne procese", kaže on.

Španski diplomata kaže da je i u njegovoj zemlji postojalo snažno protivljenje članstvu u nato ali da su zvaničnici uspeli da ubede gradjane da je članstvo u njihovom interesu.

 
B92

Бугарска ради на укидању виза за суседе



ВИДИН, 7. септембра (Тањуг) - Бугарски министар иностраних послова Ивајло Калфин рекао је данас у Видину да се, са владама Србије и Македоније ради на укидању виза за држављане суседних земаља, и пре него што оне постану сталне чланице Европске уније

Министар Калфин је додао да се предлог стављања суседа на "белу шенгенску листу" односно бесвизног уласка у Бугарску, односи на пограничну зону која укључује 30 километара од граничне линије, а у случају специјалне административне области до 50 километра унутар земље суседа, јавила је бугарска новинска агенција БТА.

"Бугарска ништа не добија од увођења виза за суседе, напротив ми никада нисмо желели да их имамо и чинимо све што је могуће да се ослободимо тих захтева и укинемо их у будућности", истакао је Калфин.

Шеф бугарске дипломатије је додао да је припремњен нацрт споразума са суседима, да је у току усаглашавање између министарстава, као и да предложена процедура захтева одобрење Европске комисије у Бриселу.

"Комисија анализа наш предлог", додао је Калфин.

Бугарска и Румунија су 1. јануара 2007. постале 26. и 27. чланица ЕУ.