PREZENTACIONI DOKUMENT, PA OTVARANJE KANCELARIJE U BRISELU


BEOGRAD 3. septembra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić predstaviće Savetu NATO u sredu Prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima za koje je Srbija zainteresovana u programu Partnerstvo za mir (PZM) , a potom sledi i otvaranje kancelarije u Briselu.

Prezentacioni dokument sastoji se iz tri dela - političkog okvira koji predstavlja osnovu partnerskog odnosa, oblasti saradnje za koje je Srbija zainteresovana i resursa koje možemo da ponudimo za učešće u PZM.

Tim dokumentom, koji je krajem jula - prema rečima vicepremijera Božidara Djelića, jednoglasno - usvojila Vlada Srbije, definisani su programi Partnerstva.

Srbija je, kako je navedeno, zainteresovana za obuku vojnog kadra za vanredne situacije i vojno-medicinsku saradnju, za šta Vojska Srbije ima potencijala.

Pored vojnog, dokument sadrži i politički deo, u kome se, pored ostalog, ističe da se Srbija zalaže za regionalnu saradnju i kompromisno rešenje za Kosovo i Metohiju.

Prezentacioni dokument definiše odnose i prioritete Srbije u saradnji sa članicama PZM, rekao je ministar Jeremić prošle sedmice.

Posle prezentacionog dokumenta, prema proceduri, Srbija će otvoriti i kancelariju (misiju) u sedištu NATO.

Pre toga je, međutim, neophodno da Srbija potpiše Sporazum o bezbednosti (Bezbednosni sporazum) sa NATO kako bi mogla da ostvari pristup poverljivim informacijama alijanse.

Taj sporazum je uobičajen za države članice PZM i njime se stvaraju uslovi za buduće aktivnosti - otvaranje Misije Srbije u sedištu alijanse, školovanje pripadnika VS u NATO ustanovama, vojnotehničku saradnju, zajedničke vežbe.

Vrsta i kvalitet informacija koje bi po potpisivanju bezbednosnog sporazuma bile dostupne zvaničnicma Srbije predstavljale bi značajnu osnovu za unapređenje procesa reforme kompletnog sistema odbrane nase zemlje.

U međusobnoj saradnji potom sledi i izrada dvogodišnjeg Induvidualnog programa partnerstva, koji se ažurira na godišnjem nivou.

Individulani program partnerstva je za svaku od država, članica PZM, specifičan i njime se preciziraju kako očekivanja Srbije tako i NATO-a u budućim aktivnostima.

Srbija je veoma zainteresovana i za školovanje i obuku oficira u inostranstavu, transfere znanja i tehnologija, održavanje zajedničkih vežbi kurseva i seminara, simpozijuma...

Među najvažnije ciljeve rada Misije spadaju i koordinacija aktivnosti Srbije u PZM i konsultacije sa NATO i državama članicama tog programa u oblasti reforme odbrane naše zemlje.

Kancelarija Srbije će imati politički deo koji predstavlja Ministarstvo spoljnih poslova, odbrambeni za koji je zaduženo Ministarstvo odbrane i vojni - o kojem se stara Generalštab, a sedšite će biti u Briselu.

Prijekat PZM je usmeren na stvaranje poverenja NATO i zemalja u Evropi koje su van tog vojno-političkog saveza, kome su, od osnivanja 1994, pristupile su mu 23 države.

Polovinom decembra 2006. Srbija je zvanično primljena u PZM a tome je prethodio, mesec dana ranije, zvaničan poziv sa samita alijanse u Rigi.

Izbačene „evroatlantske integracije”
 
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavio je da će sutra u sedištu NATO predstaviti prezentacioni dokument Vlade Srbije, kojim Srbija definiše u kojim oblastima želi da sarađuje sa tom organizacijom. „To je važan korak pošto smo mi poslednja zemlja na jednom širem evroatlantskom prostoru koja nije pristupila Partnerstvu za mir i to ćemo učiniti”, rekao je Jeremić.

Kako saznaje „Politika”, u konačnoj verziji prezentacionog dokumenta koji Vuk Jeremić nosi u Brisel, izbačena je rečenica u kojoj se pominje mogućnost da Srbija jednog dana postane i članica NATO-a. Takva formulacija, kako saznaje naš list, postojala je u prvoj verziji ovog „papira”. U prvoj verziji dokumenta pisalo je da je pristupanje Partnerstvu za mir naš „prvi korak ka dubljim evroatlantskim integracijama”. U vladajućoj koaliciji postoji podela na one koji su samo za evropske integracije (oni koji su samo za ulazak u Evropsku uniju) i one koji su za evroatlantske integracije (pod kojim se podrazumeva pristupanje ne samo EU, već i NATO-u).

Prema nezvaničnim informacijama, do izmene u prezentacionom dokumentu je došlo na insistiranje ministara iz DSS-a.
 
Politika

Izjava Vojislava Koštunice izazvala negodovanje kod koalicionih partnera
Kriza u Vladi zbog NATO
Autor: D. B. Vukajlović | 04.09.2007 - 09:27

Vlada Srbije nalazi se pred prvom ozbiljnijom krizom koja bi, ukoliko koalicioni partneri ne usklade spoljnopolitičku orijentaciju, mogla da rezultira i vanrednim parlamentarnim izborima! Naime, dok partija premijera Vojislava Koštunice zahteva da Skupština Srbije izglasa rezoluciju protiv ulaska u NATO ukoliko Albanci na Kosovu proglase nezavisnost, ministri iz redova Demokratske stranke poručuju da je u jeku pregovora o Kosovu neophodno da Srbija ima najbolje moguće odnose sa članicama NATO.
„Srbija je u delikatnoj fazi pregovora o Kosovu i potrebna nam je podrška svih međunarodnih faktora, od kojih su mnogi u NATO“, izjavio je juče ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, povodom stava Demokratske stranke Srbije da bi republički parlament trebalo da donese odluku da Srbija neće ući u NATO ukoliko kosovski Albanci proglase jednostranu nezavisnost.
Jeremić je istakao da su i za evropske integracije, koje su prioritet zemlje, neophodni što bolji odnosi sa članicama Severoatlanskog saveza. On je najavio da će sutra u sedištu NATO predstaviti prezentacioni dokument Vlade Srbije, kojim Srbija definiše u kojim oblastima želi da sarađuje sa tom organizacijom.
Stav i druge vladajuće partije, G17 plus, jeste da Srbija mora da nastavi evroatlantske integracije, uključujući i članstvo u NATO, ali da konačan sud o tome moraju dati građani na referendumu.
S druge strane, portparol DSS Branislav Ristivojević preneo je stav te stranke da, ukoliko se proglasi jednostrana nezavisnost Kosova, Skupština mora tu odluku da proglasi ništavnom i da donese odluku da Srbija ne može biti član NATO.
Prema njegovoj oceni, time bi se postigla dva efekta - niko u Srbiji ne bi bio iznenađen realnom i neposrednom opasnošću da kosovski Albanci u decembru proglase nezavisnost i zato treba biti pripravan, a ostvarila bi se i „jedna vrsta preventivnog delovanja“ prema SAD i onim članicama NATO koje tu nezavisnost priznaju.
„Ako SAD i NATO hoće da priznaju jednostranu nezavisnost i prvu NATO državu, najbolji je odgovor da ih danas upozorimo da to ne rade jer će, u protivnom, Srbija doneti odluku da neće biti član NATO“, rekao je juče Dragan Jočić, ministar policije. Odgovarajući na kritike da se u stavu DSS više „prepoznaje želja“ da se izađe u susret ruskim interesima za suzbijanje širenja NATO od istinske želje za očuvanjem Kosova, Jočić je ocenio da je to „zamena teza“.
„DSS pre svega gleda interese svoje zemlje, države Srbije i mislim da je to interes i drugih stranaka. Osim toga, elementarna je činjenica da ne pokušava Rusija da nam otme Kosovo, već je Rusija sprečila da se u Savetu bezbednosti Srbija rasparča. Zahvalni smo Rusiji što nas principijelno podržava, a DSS, kao državotvorna stranka, uvek će i isključivo štiti interese naše zemlje“, ukazao je Jočić.
Profesor na Fakultetu za civilnu odbranu Zoran Dragišić ističe da nikako nije dobro da se uoči nastavka pregovora o Kosovu priča o gubitku pokrajine.
- Čudi me defetizam iz DSS. Bolje je da se vlast usredsredi na pronalaženje predloga koji bi bio prihvatljiv i EU i SAD i Rusiji i koji onda neće moći ni Albanci da odbiju. Umesto toga, ulazi se u nepotreban konflikt s NATO, pogotovo što su članice te organizacije brojne zemlje koje dele stav Srbije kada je Kosovo u pitanju, poput Grčke, Slovačke, Španije - objašnjava on.
Dragišić je ocenio i da sukobljeni stavovi DS i DSS, kada je u pitanju saradnja s NATO, mogu dovesti i do novih izbora.
- Ako bi se stranke u vlasti toliko razišle po pitanju spoljne politike, onda nema razloga da dalje opstaje ta vlada. Ne treba zaboraviti i da je DSS uoči izbora obećavao evroatlantske integracije, a sada se tome protivi. Nije strašno biti protiv NATO, radikali to jasno kažu i dobijaju najviše glasova na izborima. Ali, DSS izađe na izbore sa jednom spoljnopolitičkom orijentacijom, na osnovu koje i uđe u vladu, a sada tu politiku menja. Tu promenu stava bi morali da potvrde i na izborima - ocenjuje Dragišić.
Ukoliko Skupština bude glasala o odbijanju ulaska u NATO, opozicione partije, radikali i socijalisti, podržaće predlog DSS. Generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić ponovio je da Srbija nema šta da traži u NATO.
- To je organizacija koja je bombardovala Srbiju, koja je razarala Srbiju, koja je izvršila agresiju na Srbiju. Istovremeno, NATO bi samo doprineo većim ekonomskim problemima Srbije. Nijedan razlog nemamo da ulazimo u NATO - kaže Vučić.
I predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija ne bi trebalo da ulazi u NATO, bez obzira na ishod pregovora o statusu Kosova i Metohije. Dačić je rekao da bi socijalisti u Skupštini glasali za predlog DSS, ali da bi bilo dobro i da se narod na referendumu izjasni da li Srbija treba da pristupi NATO ili ne.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je juče sve stranke u zemlji da državni interes stave iznad stranačkih.
„Do sada je naša snaga bila u jedinstvenoj i dobro osmišljenoj strategiji. Zato upozoravam partije da je u ovom trenutku veoma štetno da predlažu defetističke odluke kojima se prejudicira nepovoljan ishod pregovora i da stranačke promocije ostave za neka druga vremena“, rekao je Tadić.

Mark Almond: Udvaranje Rusima
Mark Almond, profesor na Orijel koledžu Univerziteta u Oksfordu i stručnjak za Balkan, ocenio je za Bi-Bi-Si da retorika DSS protiv NATO ima vezu sa dešavanjima daleko od srpskih granica.
- Veruje se da će na predstojećim izborima u Rusiji glavni faktor biti ruski nacionalizam. Prema tome, ako se predstavi kao neko ko podržava suštinu ruskog nacionalizma, a to je da ne želimo da nas Amerikanci i NATO više maltretiraju, Beograd računa da će učvrstiti podršku Moskve kada je reč o Kosovu... Trenutno se interesi ljudi oko Koštunice i interesi Moskve podudaraju, ali tu uvek postoji opasnost da Rusi i Amerikanci naprave odvojen sporazum i da Rusi, kao i nekoliko puta ranije, ostave Srbiju na cedilu - ocenio je Almond.

Šutanovac: Ne protiv NATO
Ministar odbrane Dragan Šutanovac, kadar Demokratske stranke u Vladi, komentarišući ranije poruke iz Demokratske stranke Srbije rekao je da stvaranje NATO države na Kosovu svakako ne podržava, ali i dodao da to niko ni ne namerava.
- Ne mogu da zamislim šta bi se u ovom trenutku desilo u južnoj srpskoj pokrajini ukoliko bi se snage Kfora povukle. Moram da podsetim da su u okviru tih snaga i vojnici Grčke, Bugarske, Francuske i drugih tradicionalno prijateljski nastrojenih zemalja prema Srbiji i srpskom narodu. Zemlje za koje kažemo da su nam bratske ne možemo da smatramo neprijateljima na Kosovu i Metohiji, a prijateljima u nekim drugim odnosima - rekao je Šutanovac za magazin „Odbrana“.

Srbija u obruču
Srbija je okružena članicama NATO i kandidatima za ulazak u tu vojnu organizaciju. Tako su Grčka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Slovenija punopravni članovi NATO, dok su na pragu prijema u tu organizaciju naše komšije Hrvatska, Makedonija i Albanija. Ulazak u NATO je strateški cilj i Crne Gore.

Zabrinuti u EU
Funkcioneri u sedištu EU su za Bi-Bi-Si rekli i da sa zabrinutošću gledaju na izjave zvaničnika u Beogradu da Srbiju neće interesovati priključenje Evropskoj uniji i NATO ukoliko joj bude oduzeto Kosovo. Evropske diplomate podvlače da je veoma važno da proces utvrđivanja statusa Kosova ne poremeti proces približavanja Srbije Uniji.

Izvor: Blic

Đilas: Za evropski razvoj Srbije bitni i školski toaleti

Ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan (NIP) Dragan Đilas ocenio je danas da su u evropskom razvoju Srbije pođednako važni i saobraćajni koridor 10 i toaleti u svim školama u zemlji.

"Ne možemo govoriti o evropskoj budućnosti Srbije i njenom razvoju ukoliko deca po seoskim školama nemaju toalete već idu u poljske WC-e", rekao je Đilas u Valjevu, u razgovoru sa načelnikom Kolubarskog okruga i predsednicima opština Kolubarskog okruga.

Đilas je promovišući novi način konkurisanja za sredstva NIP-a ponovio da će taj plan u naredne tri godine biti osnova privrednog razvoja Srbije.

Kako je istakao, vlada će novac usmeravti na strateške ciljeve umesto u potrošnju, a zaustaviće i nenamensko trošenje novca.

On je najavio da će u Koridor 10 u naredne tri godine biti investirano tri milijarde evra, a vladi će biti predloženo da se više ne finansiraju stanovi za državne činovnike, kao i da se uradi kontrola svega što je do sada finansirano iz NIP-a.

Sredstva će biti plasirana po principu "duplog ključa", jer će svaki projekat NIP-a potpisivati resorni ministar za oblast u kojoj je projekat prihvaćen i ministar za NIP.

Predstavnici šest opština Kolubarskog okruga kao najveće regionalne projekte naveli su projekat gasifikacije i izgradnju deponije u Kaleniću kod Uba za 11 opština Kolubarskog i Mačvanskog okruga, kao i beogradske opštine Lazarevac, Obrenovac i Barajevo.

Zajednički projekti su i vodosnabdevanja sa buduće brane i hidroakumulacije "Rovni" na reci Jablanici kod Valjeva, kao i dovršetak Termoelektrane-toplane "Kolubara B" u Kaleniću.

Na sastanku je razgovarano i o razvoju Divčibara i Banje Vrujci, regulaciji vodotokova Tamnave i Jadra, razvoju industrijskih zona i biznis inklubatora, izgradnji dalekovoda i sistema za prečišćavanje otpadnih voda, te projektu iz oblasti uštede energije i biogasa.

Izvor: Press

Srbija je za primer
Goran ČVOROVIĆ, 4. septembar 2007

Od stalnog dopisnika
BEOGRAD će, u okviru zvaničog programa predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, u septembru biti domaćin "Dana evropske baštine", kao najstarije inicijative u oblasti kulturnog nasleđa na kojoj sarađuju najobimnija evropska integraciona institucija Savet Evrope i Evropska komisija.
"Jedinstvo različitosti" je moto pod kojim Evropa želi da poveže svoju prošlost, sadašnjost i budućnost, na osnovu zajedničkog kulturnog nasleđa celog kontinenta.
Smatrate li i srpsku kulturnu baštinu delom evropske, s obzirom na to da mnogi smatraju da Srbiji još nije mesto u Evropi?
- Srpska baština je, naravno, apsolutno suštinski integralni deo evropske kulturne baštine. Srbija je deo Balkana, i njeno nasleđe pripada balkanskom kulturnom nasleđu, ali je Balkan, podsećam, deo Evrope. Neki ističu da je Balkan odvojen od "ostatka" Evrope jer nije u Evropskoj uniji. Ali, SE je mnogo veći od EU, ima 47 članova. Srbija, Crna Gora i ostale zemlje Balkana su članice SE, i to veoma aktivni članovi. Veoma dobro se sećam da je jednom prilikom bivši premijer Velike Britanije Toni Bler izjavio da je Balkan "na pragu Evrope". Greši: Balkan nije pred vratima Evrope, Balkan je deo Evrope. Mnogo puta kroz istoriju važan doprinos evropskoj baštini dale su zemlje kao što je Srbija - kaže u razgovoru za "Novosti" generalni sekretar SE Teri Dejvis koji će od 20. do 22. septembra boraviti u Srbiji u okviru "Dana evropske baštine".
Na susretima u Beogradu biće predstavljena još jedna zajednička inicijativa SE i Evropske komisije, Regionalni program za kulturno i prirodno nasleđe jugoistočne Evrope. Dokle se napredovalo u sprovođenju ovog programa, koji obuhvata i zaštitu spomenika na Kosovu?
- SE je zadužen za njihovu obnovu, popravku i renoviranje. Oštećeno je više od trideset dobara koja pripadaju srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali ona nisu samo deo nasleđa Srpske pravoslavne crkve, ili Srba, već su deo i mog nasleđa, kao Evropljanina, i veoma sam ponosan što učestvujemo u obnovi ove vitalne vrednosti evropskog nasleđa.
Kakva je prva ocena srpskog predsedavanja Komitetom ministara SE?
- Veoma dobro se odvija. Nadam se da ostalim članicama neće smetati ako kažem da se srpsko predsedavanje ističe u odnosu na ostale. To je, delom, rezultat profesionalizma ambasadora Srbije pri SE Slađane Price i onih koji joj pružaju podršku, kao što su ministar Vuk Jeremić, ambasador Dejan Šahović, ali ne samo njih. Predsednik Tadić obavlja izuzetan posao u ime Srbije, ali ne promoviše samo Srbiju, već i mir i harmoniju na celom Balkanu. Predsedavanje Srbije se ističe profesionalizmom, ali i aktivnostima. Jedna od njih je uvođenje u rad civilnog društva. Mislim da je ovo prvi put od kada jedna zemlja predsedava, da nevladine organizacije zauzimaju značajnu ulogu u razvoju programa predsedavajućeg. Iskreno se nadam da će ostale zemlje nastaviti da slede ovaj srpski primer.

VOLIM BEOGRAD
TREĆI put u veoma kratkom roku dolazite u Beograd. Izgleda da volite ovaj grad?
- Da, veoma!
S kim ćete se sresti od srpskih zvaničnka?
- Tokom obeležavanja "Dana evropske baštine" srešću se, naravno, i sa visokim zvaničnicima u Srbiji, predsednikom skupštine Oliverom Dulićem, ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, ministrom kulture Vojislavom Brajovićem, a nadam se i sa predsednikom Tadićem, s kojim sam se do sada već sreo nekoliko puta i kojeg veoma cenim.

NASLEĐE

KAKO celokupna evropska baština u Evropi može da se zaštiti i ko to treba da uradi?
- Savet Evrope ima vodeću ulogu kada se radi o baštini, ali reč koju ste iskoristili nije dobra. Ne treba samo, jednostavno, štititi nasleđe, već ga i razvijati i koristiti. Mislim da Beograd, gde, eto, dolazim po treći put, i cela Srbija, nisu dobili pažnju koliku bi mogli u evropskom turizmu. Imate izuzetno nasleđe i trebalo bi da to iskoristite.


Izvor: Novosti

Srbija da ne uđe u NATO ako Kosovo bude priznato

Demokratska stranka Srbije predložila je "svim relevantnim" strankama da Skupština Srbije donese odluku po kojoj Srbija ne može da pristupi NATO-u, ukoliko SAD ili neka druga članica tog saveza do kraja godine priznaju jednostranu nezavisnost Kosova, rekao je danas Beti potpredsednik DSS-a Aleksandar Popović.

Popović je ocenio da takva akcija treba da ima "snažan preventivni karakter" i utiče na to da se odustane od "opasnog scenarija proglašenja jednostrane nezavisnosti (Kosova) do kraja godine".

"Ukoliko SAD ili neka druga država NATO-a priznaju do kraja godine jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, pravi je trenutak da se započne razmatranje koje mere treba preduzeti protiv takve odluke", rekao je on.

Prema Popovićevim rečima, DSS je "donela odredbu kojom je iskazala načelan stav da je protiv ulaska Srbije u NATO" i pozvala ostale stranke da je u tome podrže.

Popović, koji je i ministar energetike, nije želeo da odgovori da li Vlada Srbije ima jedinstven odgovor na eventualno jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova.


Beta

Marković u Strazburu predaje ratifikacioni instrument

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković predaće sutra u sedištu Saveta Evrope u Strazburu ratifikacioni instrument uz Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi.

Marković putuje u Strazbur na poziv generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Tokom boravka u Strazburu, ministar će razgovarati i sa generalnim sekretarom Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope Ulrihom Bonerom, zamenikom sekretara Venecijanske komisije Tomasom Markertom i sa generalnim direktorom za demokratiju i političke poslove Žan-Luj Loranom.

Skupština Srbije ratifikovala je Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi na sednici održanoj krajem jula.


Beta

Jeremić danas u Briselu

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić predstaviće danas Savetu organizacije NATO u Briselu Prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir (PzM).

Prezentacioni dokument, koji treba da usvoji svaka nova članica programa PzM, sadrži osnovne aktivnosti i ciljeve koje Srbija želi da ostvari učešćem u tom programu i predstavlja izraz njenih stremljenja i interesa u saradnji sa NATO-om.

Dokument je rezultat zajedničkog rada ministarstva spoljnih poslova i odbrane, a jednoglasno ga je usvojila Vlada Srbije 27. jula.

Nakon uručivanja dokumenta biće potpisan bezbednosni sporazum o razmeni poverljivih informacija, a očekuje se da će biti otvorena i misija Srbije pri severnoatlantskom savezu u Briselu.

Srbija je pozvana u članstvo NATO programa Partnerstvo za mir na samitu u Rigi 29. novembra prošle godine, a zvanično je pristupila zajedno sa Crnom Gorom i BiH 14. decembra 2006. godine.


Beta

Bitka za Beograd  
 
 
Čim ne koristi, znači da šteti. Tako bi se, u obrnutom smislu, mogla parafrazirati ona poznata, mada pomalo već zaboravljena doskočica Laneta Gutovića („čim ne šteti - znači da koristi“). Reč je, naravno, o Kosovu, odnosno o tezi koju su nedavno lansirali Koštuničini ministri i savetnici, da, naime, Amerika, i svi oni koji je podržavaju, hoće da od južne srpske pokrajine naprave „NATO-državu“.

Početak „druge runde“ (na koliko je uopšte rundi ugovoren taj meč) pregovora o statusu Kosova (i Metohije), prošlog četvrtka u Beču, ponovo je aktuelizovao ovu DSS kreaciju. Naravno, ne zbog toga što će ona nešto uticati na bečke razgovore - već sada je svima jasno da, bez obzira na sve taktičke i druge zamke koje obe strane, budu priređivale jedna drugoj, kompromisa između Beograda i Prištine neće biti - nego zato da se još jednom pokuša sagledati njen smisao, domet i svrha.

U najkraćem, ova teza se obrazlaže tvrdnjom da NATO snage na Kosovu neće biti podvrgnute nikakvoj (civilnoj i demokratskoj) kontroli a imaće ovlašćenja kao nigde u svetu. Da li to znači da se Beograd zalaže da NATO bude podvrgnut kontroli parlamenta i vlade u Prištini? Pitanje je, razume se, retoričko.
 
NATO je vojska petnaestak najrazvijenijih država na svetu i radi u skladu sa njihovom politikom i planovima, ukoliko nije zaogrnut (i) plaštom Evropske unije ili Ujedinjenih nacija. Ni u kom se slučaju dakle ovaj vojni savez višedecenijskih političkih saveznika ne može tretirati kao banda ostrvljenih oficira koji u nekoj nedođiji terorišu nevino stanovništvo. Prema tome, to o NATO državi je čista glupost. Što ne znači da su oni koji o tome govore glupi i da to ne vide. Naprotiv. Nije stvar ni u tome što to neće pokvariti naše odnose sa Zapadom, jer su oni, navodno, već dovoljno loši, budući da Zapad nije pokazao razumevanje za Srbiju i nije joj izlazio u susret ni kad su njeni lideri bili servilni pa što im onda ne bi pokazala zube kad je već to ništa ne košta. Možda je zaista tako, možda to verbalno vatriranje i ne može da pokvari naše pregovaračke pozicije u Beču, ali je ništa manje legitimno i pitanje - može li da im koristi. Odgovor je: ne može. A čim ne koristi, znači da šteti.

Ipak to ne znači da je ta antinatovska retorika bez svakog smisla. Ako neće popraviti poziciju Srbije u Beču, hoće (nečije pozicije) u Beogradu. I Moskvi. Prvo o drugom.

Adresa

Ne treba biti mnogo promućuran pa shvatiti da je prava adresa na koju je poslato pismo o NATO državi na Balkanu moskovski Kremlj. Time se šalje signal podrške Rusiji koja se već dugo, mada ne baš i uspešno, bori protiv širenja NATO na istok. U toj svojoj borbi, bar na evropskom tlu, gotovo da nije imala saveznika, osim Belorusije i, evo, sada - Srbije. Istovremeno, međutim, mora se u najmanju ruku postaviti pitanje nije li to signal i samoj Srbiji, tj. nama koji u njoj živimo, da je na delu nova (spoljno-)politička strategija. U tom kontekstu vredi pomenuti jedan skorašnji intervju ukrajinskog ambasadora Viktora Olijnika jednim ovdašnjim novinama. „Svi realni političari“, rekao je Olijnik tom prilikom, „razumeju da put u Evropsku uniju vodi kroz članstvo u NATO. Zato je antinatovsku retoriku nekih političkih snaga, prema mom mišljenju, potrebno posmatrati pre svega kao populizam“. Olijnik je, razume se, mislio na političke snage u svojoj zemlji, ali zašto to ne bi važilo i u Srbiji. To je, štaviše, razlog više da se postavi pitanje o strateškoj političkoj orijentaciji Srbije, tim pre ako se imaju u vidu ankete koje govore o raspoloženju naroda prema NATO paktu. Da li se, dakle, na tom putu pripremaju prvi koraci ili su već načinjeni pa ih sad samo treba objasniti (i narod pripremiti) pre nego što budu obelodanjeni. Te se i bliska nam istorija u skladu sa tom idejom i strategijom pokušava protumačiti. Pa se tako, recimo, kaže da „ne treba imati iluzija“ i da „glavni i najveći razlog“ što je Srbija u „poslednjem deljenju političkih karata na Balkanu“ prošla tako kako je prošla „leži u činjenici da smo na neki način platili ceh predrasudi da su Srbi, kada se sve sabere i oduzme, ipak samo produžena ruka ruskih strateških interesa“.

Da su u pitanju „predrasude“ nigde se i ničim ne potkrepljuje, to se, valjda, uzima kao samorazumljivi aksiom, kao „duboko u narodu ukorenjena istina“ a ko još sme da sumnja u narod, pogotovo naš, tj. srpski. Niko ni da se zapita, ako predrasuda zaista i ima, da li je Srbija, u poslednjih 15-20 godina naročito, učinila nešto da te predrasude suzbije i iskoreni. Ili je učinila sve da ih podstakne i ojača. Onda kad su, primera radi, u vreme raspada Jugoslavije srpski generali išli u Rusiju da traže podršku za svoje sumanute ideje, onda kad je Beograd podržavao antidemokratske snage u Moskvi, ili onda kad su sa Rusijom i Belorusijom pravljeni ugovori o konfederaciji.

Kad smo već kod toga, zanimljivo je da su odnosi između Srbije i Rusije bili najhladniji kad je prva bila u sastavu SFRJ a druga u sastavu SSSR, tj. kad su Srbijom (i Rusijom) upravljale komunističke partije. Paradoksalno, ispada da je Srbija bolje odnose sa Zapadom imala nekad, dok su njome vladali komunisti, nego sad, kad njome vladaju demokrate (raznih boja). (Ako je dozvoljena sugestija istoričarima i drugim naučnicima, jedno komparativno istraživanje položaja i ugleda Srbije u svetu u ovim vremenima, ne bi bilo na odmet.)

Izbori

Ništa manje nego što je signal i priprema terena na spoljnopolitičkom planu, „antinatovska retorika“ ima važnu ulogu na domaćoj političkoj sceni. Možda i važniju. Koja je povezana sa činjenicom da se približavaju izbori. Kako predsednički, tako i lokalni. Biće to, po svemu sudeći, bitka za Beograd. Za „Beograd“ i u praktičnom i u simboličkom njegovom značenju. Beograd nije samo najveći, on je najbogatiji grad u Srbiji, pravi Eldorado, u njega se svakoga dana slivaju milioni evra i svako bi ga poželeo pod svojom upravom. Istovremeno, njime već dugo manje-više suvereno vlada Demokratska stranka i sigurno bi mnogi da joj smrse konce.

Možda paradoksalno, još je važniji njegov simbolički značaj i smisao kao mesta na kome se formuliše i vodi državna politika. Dakle, predsednički izbori. Ma kako protokolarna i formalno slaba, funkcija neposredno od strane građana izabranog šefa države ima veliku političku moć i težinu. Dakle, to mesto niko neće predati bez borbe i svako će svoju podršku uslovljavati i (skupo) prodavati. Jedno je, međutim, ako glavna tema na tim izborima budu Evropska unija i, uopšte, evropske i regionalne integracije, posebno CEFTA, a nešto sasvim drugo ako kampanjom bude dominirala kosovska tema. U prvom slučaju Boris Tadić je neprikosnoven, u drugom šanse Tomislava Nikolića rastu do neslućenih razmera. Priča o NATO državi na Balkanu služi upravo tome - da pripremi teren i predizborne rasprave pomeri sa Evrope na Kosovo.

Jer, čak i da Vojislav Koštunica formalno podrži Tadića, birači DSS-a bi u tako stvorenoj atmosferi intuitivno shvatili šta se od njih traži, da se „žutima“ ne može verovati i spontano bi zaokružili Nikolića. Ili nekog drugog, ukoliko lider radikala - koji sigurno neće želeti da ni on lično ni njegova partija snosi bilo kakvu odgovornost za ono što se bude desilo sa Kosovom - pod bilo kojim izgovorom odustane.

 
EM

Izvestioci: Situacija nije gora !!!
 
Beograd, 5. septembar - Situacija u Srbiji nije se pogoršala u poređenju sa prošlom godinom, ocenili su izvestioci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

U intervjuu FoNetu Šarl Gerens i Andreas Gros tokom višednevne posete Beogradu pripremaju prvi izveštaj o tome kako samostalna Srbija ispunjava obaveze kao članica te organizacije. "Situacija se nije pogoršala i to je verovatno prvi zaključak koji možemo da izvedemo za sada," izjavio je Gerens.

"Bio sam ovde prošle godine neposredno pred referendum u Crnoj Gori i sada sam imao priliku da uporedim situaciju", rekao je Gerens i dodao da koliko su videli tokom dvodnevne posete, situacija se poboljšava "pogotovo u ekonomskom pogledu sigurno".

"Ipak, postoje dugoročne hipoteke iz prošlosti", rekao je on i upozorio da je suočavanje sa prošlošću uvek delikatan i dugotrajan proces.

Andreas Gros je dodao da su izvestioci tokom boravka u Srbiji hteli da se sastanu sa što više ljudi na svim nivoima društva jer se sada pravi prvi izveštaj o nezavisnoj Srbiji.

"Ovo je nova država i Savet Evrope sastavlja prvi monitoring izveštaj o tome kako Srbija ispunjava svoje obaveze u pogledu demokratije i ljudskih prava. Otvaramo novu stranicu", rekao je on.

Gros je rekao da su on i Gerens tokom posete pitali više ministara u vladi Srbije o najvećim problemima i prioritetima i dodao da je, sa nekim izuzecima, Kosovo uvek bilo među prva tri.

"Uglavnom su Kosovo stavljali na prvo mesto", precizirao je Gerens. "Mi smo čuli da lokalne vlasti izvan Beograda ne daju Kosovu isti prioritet," rekao je Gros.

"Kosovo bi moglo da bude veliki teret jer rešavanje tog pitanja nije u nadležnosti samo Srbije. Važno je da vlada i odgovorni ljudi postupe na mudar način kada se Srbija bude suočila sa tom teškom situacijom. Ako postupe mudro, Kosovo neće biti prepreka na putu ka Evropi," rekao je Gros.

Govoreći o konvencijama koje Srbija treba da ratifikuje, Gros je rekao da je primena mnogo važnija od ratifikacije.

"Ja ne brojim konvencije i sporazume, već pokušavam da shvatim realnost u vezi sa njihovom primenom, pogotovo u slučajevima ljudi kao što su izbeglice", naglasio je on.

Gerens je rekao da će proces nadzora trajati koliko god bude potrebno. "Mi smo došli ovde da vidimo kakva je veza oko procesa integracije u Evropu jer postoji jasna veza između pristupanja Srbije Evropskoj uniji i članstva u Savetu Evrope. To su dva lica iste stvari," rekao je on.

"Po mom mišljenju, posle razgovora sa ljudima koji nisu političari, najvažnije je pristupanje EU što pre", rekao je Gerens i dodao da je "to perspektiva koja daje najviše nade građanima Srbije".

"Partnerstvo za mir je od pomoći u procesu integracije, ali to nije jedini način da se Srbiji pomogne da ostavi izolaciju iza sebe", dodao je on.

Gros je rekao da posle razgovora o saradnji sa Haškim tribunalom ima utisak da svi znaju šta treba da urade i da bi svi hteli da se reše te obaveze tako što će je ispuniti.

"Utisak mi je da to više nije pitanje političke volje kao što je bilo ranije. To je važno za suočavanje sa prošlošću", rekao je on.

Gerens i Gros su najavili da će izveštaj biti objavljen verovatno sredinom iduće godine i objasnili da je to zbog toga što se vladi i parlamentu Srbije daje tri meseca da razmotre i reaguju na nacrt izveštaja.
 
FoNet