BUBALO: U PONEDELJAK OKONČANJE TEHNIČKIH PREGOVORA SA EU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić dao je na sednici Vlade Srbije usmenu informaciju da bi u ponedeljak trebalo da se okončaju tehnički pregovori sa Evopskom unijom.

Kako je na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade rekao ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo, Đelić je na sednici kazao da će se polovinom oktobra stvoriti uslovi za parafiranje i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Bubalo je naveo da je Đelić saopštio da je većina stvari dogovorena, da su ostala dva-tri otvorena pitanja oko kojih ne bi trebalo da bude 'ozbiljnijih problema'.

Bubalo je rekao da je Vlada Srbije prihvatila predlog izmena i dopuna uredbe o rasporedu i korišćenju sredstava za projekte razvoja putne, komunalne, energetske i turističke infrastrukture u 2007. godini.

On je podsetio da su u pitanju projekti za čiju realizaciju je iz budžeta izdvojeno 500 miliona dinara.

Prema njegovim rečima, za turističke i objekte infrastrukture na Paliću biće utrošeno 156,5 miliona dinara, a za Divčibare je izdvojeno 19 miliona za projekte vodosnabdevanja i izgradnje elektroenergetskih objekata.

Za Staru planinu su predviđena sredstva u iznosu od 224,7 miliona dinara za rekonstrukciju elektro-mreže, asfaltiranje puta, izgradnju parkinga, za Gornje Podunavlje namenjena su sredstva u iznosu od 30 miliona dinara za izradu hidrotehničkih objekata, dok je za Donje Podunavlje izdvojeno 23,8 miliona za uređenje i korišćenje zemljišta za rekreaciju, uređenje staza.

Za osvetljenje Resavske pećine izdvojeno je 12 miliona dinara, za izgradnju trafo-stanice na Zlatiboru 11 miliona, Sokobanja će dobiti 11,5 miliona za uređenje ulica, trotoara i pešačkih staza, Goliji je dodeljeno 3,5 miliona za završetak prostornog plan i Vlasini osam miliona dinara za finansiranje projekte turističko-informativno-edukativnog centra Surdulica.

Bubalo je istakao da je na sednici Vlade doneta odluka o dopuni odluke o rasporedu sredstava predviđenih Zakonom o budžetu Srbije za 2007. godinu za realizaciju NIP-a, a to se pre svega odnosi na projekte koji će biti realizovani u Vojvodini.

Vlada je danas konsultantsku kuću 'Rotšild' izabrala za privatizacionog savetnika za Jat, a taj posao koštaće oko milion evra, istakao je Bubalo.

On je naglasio da je takođe usvojena i informacija o potrebi realizacije projekta preseljenja naselja Vreoci, u kolubarskom ugljenokopu, što podrazumeva obezbeđenje uslova za život 3.300 stanovnika tog mesta.

Bubalo je podsetio da su Strategijom razvoja energetike u Srbiji do 2015. godine utvrđeni osnovni ciljevi i pravci u ovoj oblasti, kao i program na koji način će to biti realizovano.

Pedviđeno je da se proširi 'Polje D' koje zalazi u katastarsku opštinu Vreoci jer će se na taj način obezbediti uredno snabdevanje ugljem za nesmetanu i kontinuiranu proizvodnju električne energije.

Vlada je usvojila i informacija o realizaciji projekta razvoja turističkog kompleksa Palić, čiji je glavni zadatak da se od današnjeg Palića stvori uzorna panonsko-banjska destinacija namenjena aktivnom porodičnom odmoru, kazao je Bubalo.

On je rekao da je ministar prosvete i sporta Zoran Lončar dao usmenu informaciju da je ove godne povećan broj prvaka u Srbiji u odnosu na ranije godine.

Bubalo je još saopštio da će u narednih nekoliko dana on, Lončar i ministar energetike Aleksandar Popović otputovati u Republiku Srpsku na sastanak sa resornim kolegama.

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je da cena konsultanskih usluga kompanije
Rotšild, koja je izabrana za privatizacionog savetnika za Jat ervejz, iznosi oko milion evra.

Privatizacioni savetnik JAT-a konzorcijum koji predvodi Rotšild banka

Vlada Srbije donela je na sednici Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o utvrdjivanju programa o rasporedu i korišćenju sredstava za projekte putne, komunalne, energetske i turističke infrastrukture u 2007. godini.

Na sednici je doneta Odluka o dopuni Odluke o rasporedu sredstava predvidjenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, navodi se u saopštenju nakon sednice.

Doneta je Odluka o izmenama Odluke o broju studenata za upis u prvu godinu osnovnih studija na fakultetima čiji je osnivač Republika za školsku 2007/2008. godinu, kojom je za 70 mesta povećan broj studenata koji se finansiraju iz budžeta na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu.

Vlada je donela Odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu Nacionalne strategije za razvoj sporta.

Donet je i Zaključak o prihvatanju Izveštaja o radu Komisije za javnu nabavku konsultantskih usluga izrade i implementacije strategije privatizacije Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj Jat Ervejz. Za najpovoljnijeg ponuđača izabran je Konzorcijum - Rothisild and Cie, Citadel Financial Advisory, Clyd and Co LLP, Aviation Economics i Dekonta.

Data je saglasnost na Finansijski plan Agencije za lekove i medicinska sredstva za 2007. godinu. Takodje je data saglasnost na Odluku o izmenama Finansijskog plana Agencije za privredne registre za 2007. godinu.

Vlada je dala saglasnost na Pravilnik o izmenama Pravilnika o visini naknade za usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru Registra založnog prava na pokretnim pravima.

Na sednici je usvojena Informacija o realizaciji Projekta razvoja turističkog kompleksa Palić-Master.

Izvor: RTS

 U PONEDELJAK POSLEDNJA TEHNIČKA RUNDA PREGOVORA SA EU

U Briselu će u ponedeljak biti održana poslednja, peta tehnička runda pregovora delegacija naše zemlje i Evropske komisije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

Delegaciju Srbije predvodiće šef pregovaračkog tima srpske vlade Božidar Đelić, dok će na čelu Evropske komisije biti direktor Direkcije za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Pjer Mirel.

Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU i član pregovaračkog tima Tanja Miščević rekla je Tanjugu da će predmet pregovora biti trgovinske koncesije za primarne i prerađene poljoprivredne proizvode, Protokol 2 koji reguliše promet vina i alkoholnih pića između Srbije i EU i Protokol 4 o kopnenom saobraćaju.

Ona je precizirala da će tema pregovora biti novi Član 32, predstavljen posle novog otvaranja pregovora, a koji se odnosi na trgovinu proizvodima koji sadrže veliku količinu šećera.

'Tu pre svega mislim na konditorske proizvode. Reč je zapravo o novoj tendenciji u EU da se pazi na preferencijalni status koji takva vrsta proizvodnje ima kada se ti proizvodi uvoze u Uniju', kazala je Miščevićeva.

Prema njenim rečima, poenta je da se preferencijalni tretman koji imaju domaći proizvođači ne može narušiti momentalno i ne jednostranom odlukom Evropske komisije, već samo u saradnji sa odgovarajućim ministarstvima u Srbiji.

Najveći deo pregovora odnosi se na poljoprivredu, odnosno utvrđivanje pojedinačnih tarifnih linija za poljoprivredne proizvode i prebacivanja proizvoda i grupe više osetljivih u manje osetljive proizvode.

Pregovarački tim je, kako je navela, pripremio snažnu argumentaciju za pšenicu, mleko, ali i druge proizvode koji su nam jako važni.

'Poenta i logika pregovaračkog tima je zaštita malih proizvođača. Pomoći ćemo im tako što ćemo im dati još prostora da se prilagode na evropske standarde i stvore uslove za bolju proizvodnju, tako da nećemo u velikoj meri otvoriti tržište za konkurentnu robu koja dolazi iz Unije', objasnila je ona.

Miščevićeva je ponovila da puna saradnja sa Hagom ostaje uslov za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.

Posle završetka ove runde pregovora, tekst sporazuma se prevodi na 24 jezika, a razmatraće ga prvo Komitet za zapadni Balkan u Savetu ministara EU gde sede eksperti iz država članica.

Pre parafiranja i potpisivanja sporazuma, navodi Miščevićeva, oni će razmatrati pojedinačne zahteve zemalja članica i eventualno korigovanje sporazuma.

Miščevićeva ne očekuje da bi potpisivanje sporazuma mogle da odlože eventualne primedbe na deo o poljorivredi naših suseda koji su u EU.

S druge strane, savetnik potpredsednika Vlade za poljoprivredu Dragan Mirković smatra da bi takve primedbe mogle malo da pomere potpisivanje sporazuma.

On zapravo očekuje da će primedbe na deo sporazuma o poljoprivredi imati naši susedi, poput Ruminije i Bugarske, koje su nam direktni konkurenti, kao i Poljska, koja dosta ulaže u poljoprivrednu proizvodnju.

Govoreći o liberalizaciji trgovine, Mirković je rekao Tanjugu da je pregovarački tim Srbije predložio da ta liberalizacija između naše zemlje i EU bude izvršena u roku do pet godina, što takođe treba da se utvrdi sporazumom.

Dobra vest za Srbiju je, kako je naveo, što će Evropska komisija predložiti da kvota za izvoz vina bude 65.000 hektolitara, umesto 55.000, koliko je dogovoreno na prethodnoj rundi pregovora.

Cetvrta tehnička runda je održana sredinom jula u Beogradu, kada je Srbija dobila kvotu za izvoz 180.000 tona šećera u EU, kao i kvotu za bescarinski izvoz 8.700 tona teletine, čija je vrednost po trenutnim cenama više od 30 miliona evra.

Osim kvote za izvoz vina, prvi put je dobijena i kvota za ribu [pastrmku i šarana].

Prema rečima Mirkovića, kvote su utvrđene na godišnjem nivou, ali je otvorena mogućnost da se one povećaju, ukoliko stručne službe u Briselu tako odluče.

'Važno je da, na primer, poboljšamo kvalitet vina. U tom slučaju kvote koje su utvrđene za njegov izvoz mogle bi da važe samo u prvoj godini primene sporazuma, dok bi se već u drugoj one povećale. Isto važi i za teletinu', objasnio je Mirković.

Izvor: RTS

Solana u sredu sa Koštunicom

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas da u sredu 12. septembra očekuje da se u Briselu sastane sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i podržao ideju da se "ubrzaju postupci" za uključivanje Srbije u evropske struktureSolana je, kako prenosi BBC, naglasio da su razjašnjene neke nedoumice oko izjave jednog člana srpske vlade o Kosovu, koje je list Njujork tajms na svoj način protumačio kao pretnju da će Srbija uputiti vojsku na Kosovo, u slučaju da kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost.

Zamoljen od novinara da potvrdi susret s Koštunicom, u sredu u Briselu, s obzirom na naznake iz Evropske komisije da bi srpska vlada pre toga morala razjasniti izjave jednog svog člana oko Kosova, Solana je rekao da su "izjave tog člana srpske vlade bitno razjašnjene".

Prema njegovim rečima, "to bitno razjašnjenje dali su svi srpski lideri - šef države, premijer, ministar odbrane, tako da je sve dobilo tačnu i pravu meru".

Na pitanje da objasni svoj stav da pre posete Koštunice Briselu i razgovora srpskog premijera s čelnicima Evropske komisije, srpske vlasti moraju "jasno odgovoriti da pretnje silom nisu podudarne sa sadašnjim vremenom", evropski komesar Oli Ren je kratko odgovorio da je on u toj poruci "bio vrlo jasan".

Izvor: Press

Sutra nastavak tehničkih pregovora Srbije i EU

Pregovori o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije biće nastavljeni sutra u Briselu

Prema rečima direktorke Kancelarije za pridruživanje Tanje Miščević, tokom pete runde tehničkih pregovora trebalo bi da bude postignut konačan dogovor o trgovinskim koncesijama za primarne i prerađene poljoprivredne sporazume.

Tema te runde pregovora je i Protokol 2 koji reguliše promet vina i alkoholnih pića između Srbije i EU, kao i Protokol 4 o kopnenom saobraćaju.

Delegaciju Srbije na pregovorima u Briselu predvodiće potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a Evropsku komisiju glavni pregovarač Pjer Mirel koji je direktor Direkcije za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU.

Miščević je ranije izrazila nadu da će to biti poslednja runda pregovora, odnosno da će biti potpisan taj tehnički deo sporazuma.

Ona je najavila i sastanak Stalnog unapređenog dijaloga sa EU u Beogradu naredne nedelje na kome će se raspravljati o pitanjima pravde, sloboda i bezbednosti.

Miščevićeva je rekla da nakon tog sastanka očekuje razgovore o stavljanju Srbije na belu šengensku listu.

Prethodna runda pregovora održana je 12. i 13. jula u Beogradu.

Izvor: Press

 U BRISELU U PONEDELJAK PETA TEHNIČKA RUNDA PREGOVORA SA EU
 
U Briselu će u ponedeljak biti održana poslednja, peta tehnička runda pregovora delegacija naše zemlje i Evropske komisije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

Delegaciju Srbije predvodiće šef pregovaračkog tima srpske vlade Božidar Đelić, dok će na čelu Evropske komisije biti direktor Direkcije za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Pjer Mirel.

Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU i član pregovaračkog tima Tanja Miščević rekla je Tanjugu da će predmet pregovora biti trgovinske koncesije za primarne i prerađene poljoprivredne proizvode, Protokol 2 koji reguliše promet vina i alkoholnih pića između Srbije i EU i Protokol 4 o kopnenom saobraćaju.

Ona je precizirala da će tema pregovora biti novi Član 32, predstavljen posle novog otvaranja pregovora, a koji se odnosi na trgovinu proizvodima koji sadrže veliku količinu šećera.

'Tu pre svega mislim na konditorske proizvode. Reč je zapravo o novoj tendenciji u EU da se pazi na preferencijalni status koji takva vrsta proizvodnje ima kada se ti proizvodi uvoze u Uniju', kazala je Miščevićeva.

Izvor: RTS

 TODORIĆ: PODRŠKA SRBIJI NA UBRZANJU INTEGRACIJA DOBRODOŠLA

Savetnik potpredsednika Vlade Vladimir Todorić smatra da je svaka podrška Srbiji na ubrzanju evropskih integracija dobrodošla, jer je cilj naše zemlje da u prvoj polovini 2008. godine, tokom predsedavanja Slovenije EU, podnese kandidaturu za članstvo u Uniji.

'Planiramo tada da podnesemo kandidaturu, da bi nam bila odobrena do kraja 2008. godine, tokom predsedavanja Francuske EU', kazao je Todorić Tanjugu.

Govoreći o rešavanju statusa južne srpske pokrajine u kontekstu evropskih integracija, on je ocenio da 'ideja da se pozicija Srbije u procesu integracija poboljša ne bi li se omekšao njen stav prema Kosovu nije ništa novo'.

Međutim, smatra Todorić, ne znači da bi eventualno odricanje Srbije od članstva u EU značilo da bi se time poboljšala pozicija naše zemlje prema Kosovu.

Todorić je podsetio da EU sada pokušava da postigne jedinstven stav o Kosovu, jer su njene članice prilično podeljene po pitanju rešavanja statusa južne pokrajine.

On je dodao da se to najbolje vidi u činjenici da nije plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija propao samo zbog podrške Rusije Srbiji u rešavanju kosovskog pitanja, već i zbog podrške velikog broja zemalja EU, koje imaju rezerve prema stavu SAD o rešavanju statusa južne pokrajine.

On, međutim, nije mogao da komentariše pismo italijanskog premijera Romana Prodija, u kome ovaj traži da se ubrza postupak za dobijanje kandidatskog statusa za Srbiju jer ga, kako je rekao, nije video.

Izvor: RTS

Hag u preambuli?
Željko Pantelić, 9. septembar 2007

Od stalnog dopisnika Brisel
ZAVRŠIĆEMO u ponedeljak tehnički deo pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a ako nešto ostane da se utanači, rešićemo to u svakodnevnoj komunikaciji putem elektronske pošte, bez zakazivanja nove runde pregovora. Srbija je napravila dobru ponudu za poljoprivredne proizvode, odustala je od traženja veće kvote za šećer, a na putu smo da se i definitivno dogovorimo oko transporta i tranzita robe kroz Srbiju, kao i konditorskih proizvoda. Neke šećerane će biti nezadovoljne, ali za tri godine ćemo moći da revidiramo SSP i tada ćemo videti šta možemo da uradimo za Srbiju – preneli su "Novostima" izvori bliski pregovaračkom timu Evropske komisije, koji će se u ponedeljak u Briselu, na poslednjoj rundi pregovora, suočiti sa predstavnicima Srbije.

Iza optimizma koji vlada u Evropskoj komisiji (EK), po pitanju tehničkog pregovaranja, međutim, krije se bojazan da bi cilj srpske Vlade i EK da parafiraju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u oktobru, mogao biti nedostižan. (Ne)saradnja sa Haškim tribunalom još jednom preti da uspori hod Srbije u evropskim integracijama. S obzirom na to da tekst SSP mora da prođe kroz proveru u Komitetu za Zapadni Balkan (KOVEB) Saveta EU i da na njega primedbe i zahteve mogu da stave sve zemlje članice, pa čak i da ga blokiraju, Holandija je već krenula u akciju.

Prošle nedelje, holandski predstavnik u KOVEB je, imperativno, zahtevao da u preambulu SSP uđe obaveza Srbije da sarađuje sa Haškim tribunalom i da isporuči Ratka Mladića. Na to je reagovao predstavnik EK, koji je rekao da je SSP tipski ugovor i da je, manje više, isti za sve zemlje, pa se ne praktikuju takvi zahtevi u preambuli. Holandski diplomata je, spremno, odgovorio podsećanjem da je EK, u poslednje vreme, stalno ponavljala da je svaka zemlja priča za sebe i da mora da bude koherentna. Nakon toga je usledila rasprava koja je, već, usporila tehnički deo posla na tekstu SSP u KOVEB.

- Za Holanđane je Ratko Mladić unutrašnje-političko pitanje, zbog njihove odgovornosti za Srebrenicu i oni smatraju da bi sa hapšenjem Mladića, konačno, mogli da stave tačku na sramotu koju osećaju zbog toga što njihovi vojnici nisu učinili ništa da spreče masakr – pojašnjava za "Novosti" visoki diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman. - Ne zaboravite da je zbog Srebrenice pala jedna holandska vlada i oni neće odustati, ne zato što imaju nešto protiv Srbije, nego zbog sebe.
Nije samo Holandija, u poslednjih mesec i po, nezadovoljna saradnjom Srbije sa Hagom. I visoki evropski zvaničnici ponovo podižu glas. Komesar za proširenje EU Oli Ren je otvoreno izrazio nezadovoljstvo zbog splašnjavanja intenziteta rada Beograda na hvatanju preostalih haških optuženika tokom susreta sa ministrom spoljnih poslova Jeremićem. Isto to će ponoviti i potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, sa kojim će se sresti u ponedeljak, po završetku pregovaračke runde. U Briselu smatraju da je Beograd, posle hapšenja Tolimira i Đorđevića, ponovo zapostavio rad na hapšenju preostalih lica optuženih za najteža krivična dela.

Izvori "Novosti" u EU su potvrdili da hapšenje Ratka Mladića neće biti uslov za parafiranje SSP, ali će Srbija morati, pre parafa, da pruži nove, konkretne dokaze o saradnji sa Haškim tribunalom. Ako toga ne bude, parafiranje će se odlagati, zvanično, iz "tehničkih razloga".

Pored Holandije, ti "tehnički" razlozi mogli bi da budu Bugari i Rumuni, koji su u međuvremenu ušli u EU i sada mogu da utiču na sadržaj SSP, posebno na najznačajniji deo sporazuma, koji se odnosi na poljoprivredu, u svoju korist i na štetu Srbije. Ipak, ako Beograd bude sarđivao na traženom nivou sa Hagom, Sofija i Bukurešt će biti izolovani i neće moći da koče parafiranje SSP.

Od tehničkog okončanja pregovora do parafiranja neophodno je, po pravilu, od 30 do 45 dana, u toku kojih se proverava sadržaj SSP, zemlje članice izraze, ako imaju, svoje primedbe i zahteve i dobije se zeleno svetlo KOVEB za potpis. Ako se bude kasnilo, razlog će biti samo jedan – nesaradnja sa Hagom.

Izvor: Novosti

Danas nastavak tehničkih pregovora Srbije i EU

Pregovori o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije biće nastavljeni danas u Briselu

Prema rečima direktorke Kancelarije za pridruživanje Tanje Miščević, u petoj rundi tehničkih pregovora trebalo bi da bude postignut konačan dogovor o trgovinskim koncesijama za primarne i prerađene poljoprivredne proizvode.

Tema te runde pregovora je i Protokol 2 koji reguliše promet vina i alkoholnih pića između Srbije i EU, kao i Protokol 4 o kopnenom saobraćaju.

Delegaciju Srbije na pregovorima u Briselu predvodiće potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a Evropsku komisiju glavni pregovarač Pjer Mirel koji je direktor Direkcije za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU.

Miščević je ranije izrazila nadu da će to biti poslednja runda pregovora, odnosno da će biti potpisan taj tehnički deo sporazuma.

Prethodna runda pregovora održana je 12. i 13. jula u Beogradu.

Izvor: Press

Svilanović: Saradnja sa Hagom za potpisivanje sporazuma

Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je danas bi nova hapšenja haških optuženika pomogla da se Srbiji omogući potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji s Evropskom unijom

Svilanović je za Radio B92 rekao da je trenutni stav većine zemalja članica EU da pre potpisivanja Sporazuma Srbija treba da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, ali da bi nastavak saradnje Srbije sa Hagom pomogao da se takav stav promeni.

"Ako bi u narednih nekoliko meseci došlo do hapšenja nekog od preostalih haški optuženika to bi pomoglo da prevagne stanovište onih koji smatraju da Srbiji treba omogućiti da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji", kazao je Svilanović.

On je podsetio da nakon potpisivanja Sporazuma Srbiji predstoji i period ratifikacije, a zatim i sama primena dokumenta.

"To je proces koji traje i po nekoliko godina", dodao je Svilanović.

On je ocenio da EU nema prava da evropske integracije Srbije uslovljava kooperativnošću u pregovorima oko Kosova, pošto ni njene članice nemaju zajednički stav o konačnom statusu južne srpske pokrajine.

"EU nema pravo da nas nas uslovljava da budemo kooperativni u procesu u kojem ona nema stav. Onog trenutka kada 27 ministara formira potpuno zajednički stav o tom je šta je njihova odluka o Kosovu onda može i da kaže: 'Samo ako to prihvatite možete da uđete u EU'", kazao je Svilanović.

Izvor: Press

Gost redakcije: Kasper Klinge
Rešenje statusa Kosova uslov za ulazak u EU
Autor: Željka Jevtić | 10.09.2007 - 08:05

Klinge očekuje da će misija EU
na Kosovo stići početkom naredne godine
Iskreno, ne verujem da ima mesta za nastavak pregovora posle isteka 120 dana, 10. decembra kada trojka Kontakt grupe treba da podnese izveštaj o pregovorima. Iscrpli smo sva moguća rešenja otkako traje kosovska kriza. Ovo je poslednja šansa. Ne očekujem produžetak pregovora - kaže u intervjuu za „Blic“ Kasper Klinge, šef tima Evropske unije za planiranje na Kosovu, koji ima zadatak da pripremi teren za dolazak misije EU koja bi trebalo da zameni UN.

- Moj šef Havijer Solana je rekao da je jasno da je 120 dana pregovora veoma važno za obe strane, ali i za EU. Ukoliko dođe do dogovora Beograda i Prištine, a što je želja svih nas, biće to najbolje rešenje. A ako se to ne dogodi, onda će morati da se pronađu neka nova rešenja - dodaje Klinge.
EU insistira na tome da se odluka o statusu donese u SB. Šta ako rezolucija ponovo ne bude usvojena?
- Mi se nadamo da će rezolucija biti usvojena. Mi vidimo problem Kosova kao problem Evrope i kao nešto što se mora rešiti zbog ljudi koji žive na Kosovu, u regionu, ali i u celoj Evropi. Ukoliko iz nekog razloga rezolucija ne bude usvojena, moramo pronaći neki drugi način da se EU uključi na Kosovu. Tada će naš pravni tim razmišljati i o alternativnom rešenju. Iznad mojih zaduženja je da govorim koja bi to alternativa bila, ali mogu da kažem da situacija na terenu nije stabilna.
Da li je moguće da se usvoji samo rezolucija o ulasku EU, koja, međutim, ne bi definisala status Kosmeta?
- Ulazak misije EU bez statusa nije opcija koja nam se dopada. Na taj način Kosovo neće imati pristup međunarodnim organizacijama, neće moći da razvija ekonomiju, neće moći da postane deo Evrope, a postoji opasnost da postane pogodno tlo za širenje kriminala. Moramo pronaći rešenje koje će definisati status Kosova.
Sve više se govori o unilateralnom priznavanju Kosova?
- To je nešto što je prištinska vlada iznela na sto kao mogući odgovor međunarodnoj zajednici ukoliko ona ne donese rešenje. Opcija A za koju se mi zalažemo jeste da se obe strane dogovore i da to rešenje prođe kroz SB. Ne bih da spekulišem o tome šta bi se desilo u suprotnom.
Da li se EU protivi unilateralnom priznavanju zbog nejedinstvenog stava članica prema Kosovu?
- Za nas je najlakši način da UN donesu rezoluciju, a ako se to ne dogodi, biće komplikovano da se misija UN zameni na terenu. A biće komplikovano i zbog odnosa Srbije sa Evropom, ali i Kosova sa Evropom. Nije na meni da spekulišem o tome kakav bi mogao biti naš (EU) odgovor na unilateralno priznavanje Kosova. Nadam se da ćemo moći to da izbegnemo i da ćemo uspeti da pronađemo pravne regulative pomoću kojih ćemo poboljšati život ljudi na Kosovu, jer to i jeste naš cilj.
Ipak, da li bi varijanta unilateralnog priznavanja mogla da bude i kraj zajedničke spoljne politike EU?
- Glavni zadatak je da pronađemo pravne regulative koje će nam dati moć potrebnu da poboljšamo život ljudi. Rešenjem u SB dobija se moć za zaštitu ljudskih prava manjina, za zaštitu kosovskih Srba. Ukoliko se odstupi od toga, stvorili bi se problemi i interno na Kosovu jer bi nedostajala legalna baza za aktivnosti.
Da li je na Kosovu sve spremno za misiju EU?
- Spremni smo da misija dođe ovog trenutka. Ono što je nama potrebno jeste definisanje statusa i politička odluka koja će da pokrene celu misiju EU. Mi na pripremama za misiju radimo već godinu i po dana i veći deo posla je završen.
Ali, spremali ste misiju prema planu Martija Ahtisarija. Šta ako uslede izmene tog predloga?
- Nije tajna da smo Ahtisarijev plan uzeli kao početnu tačku našeg posla. Jasno je i da ćemo mi podržati ono što obe strane budu odlučile tokom pregovora. Otuda, ukoliko dođe do promene Ahtisarijevog predloga, mi ćemo morati da se prilagodimo promenama. Međutim, ako pogledate Ahtisarijev predlog (tehnički deo bez statusnog), sve stavke, svi detalji su o zaštiti manjina i decentralizaciji. To su stvari koje predstavljaju osnovu evropske integracije i one se mogu primeniti podjednako u Prištini, u Beogradu, Skoplju, Sarajevu... bez obzira na to kako će ceo proces (statusni deo) da izgleda.
Kada će misija EU doći na Kosovo?
- Nadam se, veoma brzo. Ipak, neće se desiti ove godine, jer to tehnički nije izvodljivo. Od odluke o statusu (izveštaj trojke se podnosi 10. decembra) potreban je tranzicioni period od 90 do 120 dana. Ali se nadam da će se to desiti početkom 2008. godine.
Stalno se govori o strpljenju dva miliona stanovnika na Kosovu. A šta je sa osam miliona onih koji žive u centralnoj Srbiji?
- Mislim da je jako nepošteno reći da Srbija nije deo EU. Ona je i te kako sastavni deo Evrope. EU želi Srbiju u svom sastavu, ali je upravo situacija na Kosovu jedna od glavnih prepreka zašto Srbija već nije u EU. Moramo pronaći način da idemo napred, i definisanje statusa Kosova je jedan od važnih koraka za rešenje cele situacije. I rešavanje statusa bi doprinelo da se Srbija mnogo brže nađe na putu i priključenju EU.
Postoji li trgovina - EU za Kosovo?
- Ne morate da birate između Kosova i EU. Da biste postali članica ili prišli bliže EU, morate da rešite pitanje statusa Kosova. Kada se reši to pitanje, EU će biti potpuno otvorena prema vama i ubrzaće kompletan proces da što pre primi Srbiji. Politika EU je vrlo konkretna. To pre svega znači unapređenje života ljudi u Srbiji. To su beneficije koje će se desiti kada se reši status Kosova. Ali, narod Srbije i vaša vlada moraju doneti odluku da li žele da uđu uEU, ili ne. Članstvo u EU je dobrovoljna stvar i niko nikoga tu ne tera.
Kakve utiske nosite iz razgovora sa vlastima u Beogradu?
- Želimo da sa beogradskim vlastima uspostavimo dijalog. Mi sve naše planove predočavamo Vladi i pozvali smo ih da iznesu svoje predloge, kritike. Voleli bismo jaču povratnu reakciju beogradskih vlasti, ali se one ne uključuju onoliko koliko bi zapravo trebalo. Ovo je zlatna prilika i srpska vlada treba to da shvati i pregovora sa nama zbog boljitka ljudi na Kosovu. Mi želimo da radimo dobre stvari, ali nemamo s kim da sarađujemo. Imamo problem i da nađemo sagovornike među Srbima na terenu. Postoji raskorak između politike Beograda i realnosti na terenu. Srpska politika je razumljiva sa beogradske tačke gledišta, ali ljudima koji žive na Kosovu takva politika ne pomaže mnogo da se poboljšaju uslovi života.

Srbi da izađu na izbore
Da li ste preneli poruku u vezi sa predstojećim novembarskim izborima na Kosovu?
- Predložili smo vladi u Beogradu da podstakne Srbe da izađu na izbore. Važno je da oni imaju političke izabrane predstavnike koji će moći da ih predstavljaju. Jer, ukoliko tako ne bude, to neće uticati na život ljudi u Beogradu nego na ljude koji žive na Kosovu. Srbi na Kosovu su uglavnom zainteresovani za izbore, ali ako vlada bude stopirala njihov izlazak, upravo tim ljudima će život biti otežan. Ako Beograd zaustavi izlazak na izbore, žrtve će biti ljudi dole, a ne Beograd. Ali i politički gledano, bojkotovanje izbora neće biti pozitivan korak ni vlade u Beogradu.

Izvor: Blic