Ciljevi Srbije u Partnerstvu za mir
 
Beograd - Vuk Jeremić predstaviće Savetu NATO-a tzv. prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir.
 
Međutim, kako je potvrđeno za B92, u tom dokumentu ne pominje se da je cilj Srbije da se jednog dana uključi u NATO, već da sa NATO-om sarađuje. Ministar spoljnih poslova Srbije predstaviće taj dokument na sastanku u Briselu, u jeku polemike među političkim partijama da li Srbija treba da postane članica NATO-a.

Nakon uručivanja dokumenta biće potpisan bezbednosni sporazum o razmeni poverljivih informacija, a očekuje se da će biti otvorena i misija Srbije pri Severnoatlantskom savezu u Briselu.

Milinković: Unapređenje saradnje prema interesima

Branislav Milinković, ambasador Srbije u NATO-u, izjavio je za B92 da taj dokument, koji treba da usvoji svaka članica programa Partnerstvo za mir, sadrži osnovne aktivnosti i ciljeve koje Srbija želi da ostvari učešćem u tom programu.

On kaže da je to i izraz njenih stremljenja i interesa u saradnji sa NATO-om. Predaja Prezentacionog dokumenta važan je korak u razvoju odnosa Srbije sa NATO-om posle prijema u Partnerstvo za mir.

"Smatram da se radi o unapređenju saradnje, u meri naših nacionalnih interesa, u oblastima koje smo sami izabrali kao što su reforma sistema odbrane, vojna obuka, vojne vežbe, saradnja u naučnoj i medicinskoj oblasti, saradnja u vanrednim okolnostima, kao i posebno važnija saradnja sa Kforom", kazao je Milinković.

Na bazi ovog dokumenta trebalo bi da se pripremi i individualni program Partnerstva koji imaju sve zemlje u Partnerstvu za mir.

Milinković je objasnio da će osim predaje Prezentacionog dokumenta sastanak sa ministrima NATO-a poslužiti i za produbljivanje političkog dijaloga sa tom organizacijom.

"Sastanak ima kao glavni povod predaju Prezentacionog dokumenta, ali je isto tako i prilika za produbljivanje redovnog političkog dijaloga koji Srbija ima sa NATO-om", kaže on.

"Danas će se taj dijalog nastaviti i produbiti, u smislu produbljivanja dalje saradnje, ali i o temama u kojima se naši stavovi razlikuju, poput određivanja budućeg statusa Kosova i Metohije", rekao je Milinković.

Projekat Partnertstvo za mir usmeren je na stvaranje poverenja NATO i zemalja u Evropi koje su van tog vojno-političkog saveza, kome su, od osnivanja 1994, pristupile 23 države.

Polovinom decembra 2006. Srbija je zvanično primljena u Partnerstvo za mir, a tome je prethodio zvaničan poziv sa samita alijanse u Rigi.

Popović: Skupština da odluči o nepristupanju

I dok ministar Jeremić iz DS-a predstavlja dokument o planovima u Partnerstvu za mir, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i ministar u Vladi Aleksandar Popović ponovio je stav svoje stranke da Skupština treba da glasa protiv pristupanja NATO-u.

On je rekao da bi bilo najbolje da sve relevantne stranke podrže predlog te partije da parlament donese odluku da Srbija ne može da pristupi NATO-savezu, ukoliko SAD ili neke druge članice tog vojnog saveza priznaju jednostranu nezavisnost Kosova.

On je rekao za Tanjug da je predsedništvo DSS-a u novi program unelo odredbu da je ta stranka protiv ulaska Srbije u "NATO-pakt".

"To je naš načelan stav, a DSS ostalim strankama kao zajednički stav predlaže da Skupština Srbije donese odluku da Srbija ne može pristupiti NATO-paktu ako države članice ovog vojnog saveza priznaju jednostranu nezavisnost Kosova ", kazao je Popović.

DS: Ne preispitivati poziciju o pristupanju

U međuvremenu, oglasila se i šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija, koja se nada da Srbija neće imati posebnog razloga da preispituje ranije utvrđenu poziciju o pristupanju NATO-u.

Ona očekuje da evropski put Srbije neće biti doveden u pitanje uprkos razlikama koje postoje među koalicionim partnerima i dodala da priključivanje Srbije Evropskoj uniji i NATO-u treba postaviti kao pitanje bolje budućnosti.

"Nadam se da postoji visok stepen političke odgovornosti kod svih koji upravljaju državnim i javnim poslovima i da će biti doneta mudra odluka", rekla je Kolundžija za Tanjug.

Ona je ocenila da je priključenje NATO-u ozbiljno pitanje, kojim se ne bi trebalo baviti samo sa stranačkog stanovišta, već da o tome, kako je dodala, treba voditi ozbiljnu raspravu u svim stručnim, političkim krugovima, široko u javnosti i tek onda doneti odluku u najboljem interesu Srbije.
 
Tanjug/B92

BAJATOVIĆ: SPS JE PROTIV ULASKA SRBIJE U NATO


NOVI SAD , 5. septembra (Tanjug) - Potpredsednik Glavnog odbora SPS Dušan Bajatović izjavio je danas u Novom Sadu da su socijalisti protiv ulaska Srbije u NATO, ali da bi o tome trebalo da odluče građani na referendumu.

"Smatramo dobrim što se Srbija našla u `Partnerstvu za mir`, kao i što podržavamo njen ulazak u Evropsku uniju, ali smo protiv učlanjenja u zapadnu vojnu alijansu", dodao je on na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, konačan sud o tom važnom pitanju bi trebalo da donese narod na plebiscitu.

"Sumnjam da bi referendum bio pozitivan, pošto je većina građana protiv NATO pakta iz poznatih razloga, a ni u vladajućim strankama ne postoji jedinstvo po tom pitanju", istakao je Bajatović, koji je ujedno i predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a.

On je ponovio da je ta partija spremna za svaku raspravu o Kosovu, uključujući i eventualnu izmenu Ustavnog zakona kojom bi se, zbog potrebe da se u vreme rešavanja konačcnog statusa južne srpske pokrajine sačuva stabilnost vlade, odložili predsednički, pokrajinski i lokalni izbori.

"SPS je za poštovanje zakonitosti, odnosno za održavanje izbora kako Ustavni zakon nalaže, a ukoliko bi došlo do njegove promene bila bi potrebna opšta saglasnost parlamentarnih stranaka, kao prilikom usvajanja novog Ustava", zaključio je Bajatović.

Visoki partijski funkcioner je najavio da će socijalisti imati svog predsedničkog kandidata, kao i kandidate za gradonačelnike, a predizbornu kampanju u Vojvodini će početi krajem ovog ili početkom idućeg meseca.

"S obzirom kako Vlada radi, bilo bi dobro da se istovremeno održe i prevremeni parlamentarnih izbori", kazao je Bajatović i odbacio insinuacije da je za nerad Skupštine Srbije odgovorna opozicija.

ULAZAK U NATO JE DRŽAVNO, A NE STRANAČKO PITANJE


BEOGRAD , 5. septembra (Tanjug) - Šef informativne službe G17 plus Nikola Papak pozdravio je danas pokretanje rasprave o ulasku Srbije u NATO, ali je ocenio da nije dobar način na koji je to urađeno, jer je "ulazak u NATO državno, a ne stranačko pitanje".

"Pitanje ulaska Srbije u NATO je strateško bezbednosno pitanje države, a ne tema za stranačarenje i dnevnopolitičke poene. O tome moramo debatovati na racionalan i argumentovan način, a ne kvazipatriotskim rečnikom i hladnoratovskom retorikom, a konačnu reč moraju imati građani na referendumu", izjavio je on za Tanjug.

Papak je dodao da je G17 plus programski opredeljena za evroatlanske integracije i da "ova država već osam godina radi na tome".

Podsetio je da u strategiji odbrane iz 2004. godine stoji da je cilj države pristupanje NATO, kao i da je Srbija decembra prošle godine pozvana u Partnerstvo za mir, koje predstavlja predvorje te alijanse.

Naša vojska je održala nekoliko zajedničkih vojnih vežbi sa NATO, formirana je zajednička Grupa za reformu vojske, a veliki broj oficira vojske Srbije se školuje u zemljama severnoatlanske alijanse, naveo je on.

"Nijedna postkomunistička zemlja jugoistočne evrope nije postala zemlja EU, a da pre toga nije ušla u NATO. Učlanjenjem u tu alijansu privukli bi nove strane investicije jer bi postali stabilnija zemlja. Time bi bila omogućena bolja civilna kontrola vojske i bezbednosnih službi, kao i trošenja budžetskih para za vojsku", istakao je Papak.

On je ukazao i da su sve zemlje u našem okruženju članice NATO ili na putu ka članstvu u toj organizaciji.

Potpisivanje sporazuma o viznim olakšicama 18. septembra


Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Briselu, nakon sastanka sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, da će 18. septembra Evropska unija i Srbija potpisati sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, dokument koji će stupiti na snagu 1. januara 2008. godine.
Ren je, takođe, ocenio da pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) "tehnički dobro napreduju" i da se nada "skorom parafiranju" tog sporazuma, ali je i naglasio da je za zaključenje procesa neophodna puna saradnja s Haškim tribunalom.
"Nakon uspešne saradnje Vlade Srbije ispoljene u proleće ove godine, očekujemo da ona tu saradnju oojača kako bi puna saradnja bila ostvarena... To podrazumeva akcije koje bi dovele do hapšenja Ratka Mladića i ostalih haških optuženika", naglasio je evropski komesar.
Jeremić je izrazio nadu da će Srbija parafirati SSP početkom oktobra i potpisati ga pre kraja godine, a to je, kako je rekao, i ambicija i Evropske unije.
"Iskoristio sam priliku da još jednom ponovim snažno opredeljenje Srbije za saradnju s Haškim tribunalom... Iskoristićemo sve resurse da bi se svi optuženici našli u Hagu", naglasio je srpski šef diplomatije.
Jeremić i Ren saglasili su se da je apsolutno neophodno podržati pregovarački proces o Kosovu, izrazivši uverenje da će on dovesti do kompromisnog rešenja.
"Saglasili smo se da je apsolutno neprihvatljivo pretiti jednostranim koracima i da svu podršku treba dati pregovaračkim stranama i procesu u okviru trojke Kontakt grupe. Jedino pregovorima možemo doći do kompromisnog rešenja za budući status Kosova i Metohije", podvukao je srpski minisar.
Jeremić je ponovio da je rešenje za Kosovo koje će stabilizovati Srbiju, ujedno način da se stabilizuje ceo zapadni Balkan i da se olakša uključivanje i Srbije i Kosova u Evropsku uniju.
Na pitanje da li je za EU prihvatljiva podela Kosova, Oli Ren je rekao da se EU drži načela Kontakt grupe "koja ne uključuju i mogućnost podele", ali je naglasio da će EU prihvatiti svako rešenje oko kojeg se dogovore Beograd i Priština. On je dodao da je danas razgovarao s predstavnikom EU u pregovaračkoj trojci Volfgangom Išingerom i da mu je preneo punu podršku evropske dvadesetsedmorice rešenju za Kosovo kroz pregovore.

Izvor: Blic

 JEREMIĆ PREDSTAVLJA NATO-U PREZENTACIONI DOKUMENT

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić predstaviće Savetu organizacije NATO u Briselu Prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir.

Prezentacioni dokument, koji treba da usvoji svaka nova članica programa, sadrži osnovne aktivnosti i ciljeve koje Srbija želi da ostvari učešćem u tom programu i predstavlja izraz njenih stremljenja i interesa u saradnji sa NATO-om.

Jeremić razgovarao sa Renom

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u Briselu, posle sastanka sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, da se Evropska unija zalaže za dogovorno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije, ističući da bi EU prihvatila 'skoro svako' rešenje o kojem bi se Beograd i Priština sporazumeli.

'EU bi želela dogovorno rešenje... Radimo vredno i ozbiljno na tome', istakao je Ren, dodajući da je o kosovskom procesu danas razgovarao i s predstavnikom EU u posredničkoj trojci Volfgangom Išingerom.

Ren je, takođe, naglasio da od Beograda i Prištine očekuje konstruktivan pristup pregovorima, a od članova medjunarodne zajednice 'odgovoran multilateralan pristup'.

Evropski komesar je, istovremeno, odbacio mogućnost podele Kosmeta.

'Osim toga, za Evropsku unije bi bilo prihvatljivo skoro svako rešenje o kojem bi se Beograd i Priština dogovorili', naglasio je Ren.

Jeremić je, sa svoje strane, istakao da je snažno 'protiv podele Srbije, demokratske i međunarodno priznate države'.

Srpski ministar je istakao da Srbija podržava posredničku trojku i proces, ističući da se nada da će taj proces omogućiti da se nađe rešenje za status Kosmeta koje će unaprediti evropsku budućnost regiona.

'Zato nam je potreban kompromis i na tome to moramo da radimo zajedno... Moramo da se uzdržavamo od pretnji jednostranim potezima. Beograd se slaže sa Evropskom unijom kad je reč o odvraćanju od pretnji jednostranim koracima', istakao je Jeremić.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je da će 18. septembra Evropska unija i Srbija potpisati sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, dokument koji će stupiti na snagu 1. januara 2008.

On je takođe, ocenio da pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju [S S P] 'tehnički dobro napreduju' i da se nada 'skorom parafiranju' tog sporazuma, ali je i naglasio da je za zaključenje procesa neophodna puna saradnja s Haškim tribunalom.

'Nakon uspešne saradnje Vlade Srbije ispoljene u proleće ove godine, očekujemo da ona tu saradnju oojača kako bi puna saradnja bila ostvarena... To podrazumeva akcije koje bi dovele do hapšenja Ratka Mladića i ostalih haških optuženika', naglasio je evropski komesar.

Izvor: RTS

JEREMIĆ PREDSTAVIO PREZENTACIONI DOKUMENT U SAVETU NATO

BRISEL – Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić predstavio je danas u Savetu NATO u Briselu Prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima za koje je Srbija zainteresovana u NATO programu Partnerstvo za mir, kao izjavu temeljne predanosti Srbije ispunjenju ključnog napora, usmerenog ka stvaranju celovite, slobodne i mirne Evrope.

Jeremić je tom prilikom pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije ocenio kao „najvažnije i najistaknutije bezbednosno pitanje u Evropi”.

Srpski ministar istakao je da je jedan od strateških prioriteta Srbije, pored punog članstva u Evropskoj uniji, učešće u aktivnostima programa Partnerstvo za mir i konsolidacija izgleda zemlje za uključenje u evro-atlantske institucije.

„Uveren sam da bi, bez tih dveju blisko povezanih perspektiva, koje izviru iz Brisela, mogao biti dramatično umanjen podstrek reformi i saradnji u našem delu sveta”, rekao je Jeremić.

On je, u tom kontekstu, upozorio da bi zapadni Balkan „mogao da se ponovo vrati podelama i sporenju, mržnji, sukobima i užasnoj bedi”.

„Stabilnost ne bi zaživela, a blagostanje bi ostalo iluzija”, rekao je Jeremić, insistirajući na ostvarenju „dvostruke perspektive”, jedine kadre da Srbiji i regionu donese mir i blagostanje.


Tanjug

Ren: EU za dogovorno rešenje o Kosmetu

BRISEL - Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Briselu, posle sastanka sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, da se Evropska unija zalaže za dogovorno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije, ističući da bi EU prihvatila "skoro svako" rešenje o kojem bi se Beograd i Priština sporazumeli. "EU bi želela dogovorno rešenje... Radimo vredno i ozbiljno na tome", istakao je Ren, dodajući da je o kosovskom procesu danas razgovarao i s predstavnikom EU u posredničkoj trojci Volfgangom Išingerom.

Ren je, takođe, naglasio da od Beograda i Prištine očekuje konstruktivan pristup pregovorima, a od članova međunarodne zajednice "odgovoran multilateralan pristup". Evropski komesar je, istovremeno, odbacio mogućnost podele Kosmeta. "Osim toga, za Evropsku unije bi bilo prihvatljivo skoro svako rešenje o kojem bi se Beograd i Priština dogovorili", naglasio je Ren. Jeremić je, sa svoje strane, istakao da je snažno "protiv podele Srbije, demokratske i međunarodno priznate države".

Neprihvatljive pretnje jednostranim potezima

Srpski ministar je istakao da Srbija podržava posredničku trojku i proces, ističući da se nada da će taj proces omogućiti da se nađe rešenje za status Kosmeta koje će unaprediti evropsku budućnost regiona. "Zato nam je potreban kompromis i na tome to moramo da radimo zajedno... Moramo da se uzdržavamo od pretnji jednostranim potezima. Beograd se slaže sa Evropskom unijom kad je reč o odvraćanju od pretnji jednostranim koracima", istakao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije potvrdio je danas u Briselu rešenost vlade Srbije da dostigne punu saradnju sa Haškim tribunalom, što je i uslov za okončanje procesa pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU. Jeremić je to rekao posle sastanka sa evropskim komesarom Olijem Renom, koji je naglasio da puna saradnja sa Haškim sudom mora voditi hapšenju i izručenju Hagu Ratka Mladića i svih preostalih optuženih. 
"To je uslov da se okonča proces pregova o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Ren, ocenivši da se "tehnički" očekuje vrlo skoro završetak tih pregovora.

Evropska integracija Srbije prioritet i za EU

Evropski komesar je podvukao da je uspostavljanje pune saradnje srpskih vlasti s Haškim sudom istovremeno "stvar okončanja s prošlošću i pomirenja, kao i potvrde o vladavini prava" u Srbiji, kao temeljne evropske vrednosti. Jeremić je rekao i da Srbija do kraja godine treba da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, a Ren je saopštio da će sporazum EU-Srbija o viznim olakšicama biti potpisan 18. septembra i stupiti na snagu u januaru. Jeremić je istakao da su se i on i Ren saglasili da je evropska integracija Srbije prioritet za zapadni Balkan, za Srbiju, ali i za Evropsku uniju.

Dvojica zvaničnika ukazali su na nužno ubrzavanje proevropskih reformi i u tom cilju usvajanja neophodnih zakona u srpskom parlamentu. Evropski komesar je naveo da će potpisivanje i sprovođenje Sporazuma o pridruživanju Srbija-EU srpskim građanima doneti opipljive trgovinske i ekonomske koristi, a otvoriće i put ulasku Srbiju u članstvo EU.

RTV

BEZ"KRAJNJEG HORIZONTA", ZABRINUTOST ZBOG DEBATA U SRBIJI


BRISEL , 5. septembra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u Briselu, gde je danas u sedištu NATO predstavio Prezentacioni dokument o planiranim aktivnostima Srbije u NATO programu Partnerstvu za mir, da taj dokument ne sadrži odrednice o tome koji je "krajnji horizont" saradnje Beograda i Severnoatlantske alijanse.

Jeremić je u izjavi srpskim novinarima istovremeno preneo "zabrinutost gotovo svih" članica NATO na današnjem sastanku povodom toka političke debate u Srbiji o perspektivi odnosa sa Alijansom.

"Danas je zaokružen širi evroatlantski prostor, od Aljaske do Vladivostoka, i Srbija više nije jedina zemlja na severnoj polulopti koja je izolovana od svih bezbednosnih integracija, i zbog toga mislim da je ovo jedan važan dan za bezbednost i za političku integraciju Srbije", izjavio je Jeremić.

Ssef srpske diplomatije je naglasio važnost predloženih aktivnosti za olakšavanje reforme u bezbednosnom sektoru i povećanje sredstava za tu svrhu.

"Aktivnim učcešćem u programima Partnerstva za mir, učvršćujemo i konsolidujemo našu evroatlantsku perspektivu", istakao je Jeremić, i dodao da Prezentacioni dokument "ne sadrži krajnje odrednice o tome koji je krajnji horizont za partnerstvo koje se definiše u okviru Partnerstva za mir".

On je istakao i da su ambasadori članica NATO pozitivno ocenili predlog aktivnosti Srbije u okviru programa."Međutim, gotovo svi su iskazali zabrinutost zbog nekih izjava koje su u poslednje vreme dolazile iz Beograda", naveo je jeremić.

"Velika većina se sa ozbiljnom zabrinutošću osvrnula na tok debate čiji smo svedoci poslednjih par nedelja, pa su izrazili zabrinutost za perspektivu saradnje i partnerstva Srbije i NATO", naglasio je Jeremić.

On je podvukao da je taj partnerski odnos "veoma važan" i da je neophodan naročito zbog činjenice da je Kfor zadužen za bezbednost na Kosovu i Metohiji.

Jeremić je rekao da je preneo generalnom sekretaru NATO Japu de Hop Sheferu da Srbija očekuje od NATO da bude na oprezu i da « učini sve da spreči bilo kakav pokušaj nasilja na Kosovu ».

Sheferov portparol Džejms Apaturaj je posle sastanka preneo zadovoljstvo ambasadora NATO zbog predstavljanja Prezentacionog dokumenta i očekivanje da će uslediti dalji neophodni koraci za početak njegovog sprovođenja.

On je, međutim, takođe preneo "zabrinutost i razočaranje među ambasadorima zbog pojedinih komentara koji u poslednje vreme stizali iz Srbije".

Apaturaj je ocenio da su izjave o stvaranje "NATO države na Kosovu nonsens" i da "nisu dobrodošle, niti konstruktivne".

Srbija još dugo neće ući u NATO

Srbija još dugo neće biti u stanju da ispuni uslove za ulazak u NATO, ocenio je danas Forum za bezbednost i demokratiju (FBD).
 
U saopštenju dostavljenom agenciji Beta Forum navodi da su "kontraproduktivne, štetne i izlišne radnje" to što se u medijima sve česće pominju "anti NATO deklaracije i nameću teme opredeljivanja javnosti prema članstvu u tom vojnom savezu".

FBD smatra da su takvi potezi kontraproduktivni i štetni i mogu se sagledati u funkciji unutrašnjih političkih sukobljavanja i neslaganja u Srbiji, kao što mogu biti i pokušaj izbegavanja suočavanja sa stvarnim političkim problemima u zemlji.

FBD upozorava da Srbija ulazi u razdoblje kada stranački interesi i način na koji ih stranke na vlasti ostvaruju, mogu da ugroze elementrane interese zemlje, unutrašnju demokratiju i već ionako "obezvređene" rezultate političkih promena u zemlji od 5. oktobra 2000. godine.

Beta

ŠUTANOVAC: NATO JE NAJBOLjI BEZBEDNOSNI STANDARD U SVETU

BEOGRAD – Ministar odbrane Dragan Šutanovac zauzeo se za što viši stepen saradnju s NATO-om ali je dodao da je odluka o eventualnom ulasku Srbije u severnoatlantski savez politička, a ne vojna.

Na konferenciji za novinare, on je kazao da se o tome ne može izjašnjavati samo parlament, već da je za takvu odluku možda potrebno raspisati i referendum, i ponovo izrazio uverenje da je NATO u ovom trenutku najbolji bezbednosni standard u svetu.

„Zalažem se da naša država bude u sistemu najrazvijenijih i ekonomski najjačih država koje su članice EU i NATO-a, pre svega jer je to i nama u interesu”, kazao je Šutanovac i podsetio da su sve države istočne Evrope koje su primljene u EU pre toga pristupile tom savezu.

Dodao je da je bliska saradnja s NATO-om značajna ne samo za ministarstvo odbrane već i za brojna druga ministarstva, i podsetio da Vojska Srbije ima izuzetno dobru saradnju sa tim savezom u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

Šutanovac je potvrdio da je na Vladi Srbije bilo protivljenja da se potpiše Bezbednosni sporazum s NATO-om pre nego se usvoji odgovarajući zakon o zaštiti tajnih podataka, ali je izrazio uverenje da će i taj sporazum biti potpisan čim se usvoji taj zakon koji je u proceduri.

On je ocenio kao štetne izjave o tome da Vojska Srbije treba da se vrati na Kosmet, i pozvao predstavnike Ministarstva za Kosovo i Metohiju koji su to predložili, da izmeste svoje ministarstvo u južnu pokrajinu.

Ministar je dodao da bi Srbija definitivno promenila svoj odnos prema državama koje bi eventualno jednostrano priznale nezavisnost Kosova i Metohije, ali je dodao da ne bi došlo do prekida diplomatskih odnosa niti proterivanja ambasadora tih zemalja.

Beta