EU i dalje o Srbiji      
Brisel -- Lideri EU na današnjem samitu treba da raspravljaju o daljoj saradnji sa Srbijom i usvoje deklaraciju o Zapadnom Balkanu.
   
BBC prenosi da se u deklaraciji navodi da je puno ugrađivanje miroljubive i napredne Srbije u porodicu evropskih nacija veoma važno za stabilnost regiona i da je Evropska unija spremna da sa Srbijom nastavi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju čim bude ostvarena puna saradnja s Haškim tribunalom.

Evropske diplomate kažu da vlada stav da EU treba da pošalje neku vrstu ohrabrujućeg signala jer su trenutno za Srbiju teški dani, pogotovo kada se uzmu u obzir nezavisnost Crne Gore i pregovori o statusu Kosova. Beta prenosi da su šefovi diplomatija EU sinoć razmenjivali mišljenja o tome kako pomoći Srbiji da ubrzano prevaziđe ekonomske i političke teškoće i zastoj u pridruženju EU. U krugovima samita se čula i zamisao da možda treba ustanoviti neko ad hoc telo EU, koje bi, slično takozvanoj Trojci EU u slučaju Hrvatske i optuženog Ante Gotovine, iz prve ruke pratilo, a možda i savetovalo vlastima Srbije kako da ojačaju napore za postizanje pune saradnje s Haškim sudom.

"Bez suštinske promene"

Ksenija Milivojević iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže za B92 da se politika EU prema Srbiji neće suštinski promeniti. "Bez saradnje s Tribunalom neće biti nastavka pregovora, ali EU neće dići ruke od Srbije, iako pod određenim uslovima. Pregovori o olakšanju viznog režima su u toku, bez obzira na prekid pregovora o pridruženju, a pregovori o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji će, pretpostavljam, biti nastavljeni po dosadašnjem modelu, po kom je Srbija korisnik autonomnih ekonomskih preferencijala, što znači da ima povlašćen položaj u trgovini sa EU. Ne očekujem neke veće pomake u toj oblasti, odnosno ne očekujem liberalizaciju trgovine, do koje može doći tek po potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju", kaže ona.


Izvor: B92

NIZ POZITIVNIH MERA ZA SRBIJU, UZ USLOV SARADNJE SA HAGOM

Šefovi diplomatija Evropske unije dogovorili su se kasno sinoć u Briselu da se Srbiji pomogne 'nizom pozitivnih mera', uz očekivanje da Beograd snažnije nastavi putem reformi i postigne punu saradnju s Haškim sudom. To je izjavila predsedavajuća ministarske rasprave o situaciji u Srbiji, šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, koja je istakla da su evropski ministri razgovarali o tome šta EU može da učini da se pomogne i podrži Srbija u kojoj postoji 'osećanje razočaranja i delom gorčine'.

Rasprava evropskih ministara je, po rečima Ursule Plasnik, imala za cilj i to da se Srbija 'pomogne i podrži da se opredeli za evropski put i da dela na evropskom razvitku. Za sve nas, okupljene za stolom ovde, to je važno pitanje'.

'Mi smo zaustavili pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju [sa Srbijom], jer se mora uspostaviti potpuna saradnja sa Haškim sudom. Tako da nema sumnje oko toga, niti prečice za to. Ali za ministarskim stolom je takođe iskazana volja da se potraže praktični putevi da se pomogne Srbiji u tom nastojanju', istakla je šefica austrijske diplomatije.

'Imali smo temeljitu raspravu o situaciji u Srbiji, gde smo sasvim svesni da postoji osećanje razočaranja i delom gorčine. I razgovarali smo o tome šta se može učiniti sa strane EU da se pomogne i podupre Srbija u takvoj situaciji', objasnila je Ursula Plasnik.

Dodala je da 'postoji i snažno uverenje da je pitanje viza EU veoma važno za mladu generaciju' Srbije. I ministri su izrazili zadovoljstvo zbog spremnosti Evropske komisije da izradi mandat za pregovore o viznim olakšicama za neke kategorije srpskih žitelja.

'Radićemo na razvijanju niza pozitivnih mera, ali u očekivanju, istovremeno, da veoma jasno krene putem reformi i da posebno ojača napore za postizanje potpune saradnje s Haškim sudom', naglasila je Ursula Plasnik. Po njenim rečima, za austrijsko predsedništvo EU, Balkan je jedan od prioriteta u spoljnim odnosima.

'Početkom ove nedelje u Luksemburgu smo preduzeli više konkretnih poteza koji su jasno pokazali da evropska perspektiva za zemlje Balkana nisu prazna obećanja, već nešto veoma opipljivo i stvarno'.

Ursula Plasnik je rekla da je to učinjeno pokretanjem pregovora o članstvu sa Hrvatskom, potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Albanijom i 'davanjem političkog signala u vezi sa Crnom Gorom', kojim je zemljama članicama EU dato 'zeleno svetlo' za bilateralno priznavanje nezavisnosti te zemlje.

Evropski komesar Oli Ren predložio je na samitu Evropske unije da Srbija izradi akcioni plan za postizanje pune saradnje s Haškim sudom, a da EU to prati i podržava jednim ad-hok telom u kojem bi bili predstavnici predsedništva Unije, visokog predstavnika Havijera Solane i Evropske komisije.

Šefovi država i vlada EU danas će usvojiti Deklaraciju o zapadnom Balkanu.


Izvor: RTS

Dobar nagoveštaj
Ž. PANTELIĆ, 15. jun 2006

Od stalnog dopisnika BRISEL

- OVO je tek početak ozbiljne rasprave o Srbiji u raznim forumima EU. Mi nismo imali nameru da ta naša rasuđivanja stignu u javnost sada, ali vest je procurila i nismo imali kud. Sama činjenica da se, mo‘da, po prvi put priča o Srbiji u kontekstu da joj se pomogne, bez upotrebe pretnji i štapa, je vrlo ohrabrujuća - izjavio je jedan visoki diplomata, blizak austrijskom predsedništvu EU, pred početak debate o Srbiji na Evropskom savetu u Briselu.

Sinoćna debata ministara inostranih poslova dr‘ava EU o Srbiji bila je svojevrsna razmena mišljenja i slobodnih interpretacija aktuelne situacije u Srbiji u svetlu referenduma u Crnoj Gori, pregovora o konačnom statusu Kosova, zastoja u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridru‘ivanju i problemu nesaradnje sa Haškim tribunalom. U Evropskoj uniji je vrlo rašireno mišljenje da Beogradu treba pomoći da izađe iz aktuelne situacije, ali isto tako da Srbija mora prvo da pomogne sama sebi, da bi joj Brisel i druge velike evropske zemlje pomogle adekvatno.

Izvori “Novosti” u EU i Evropskoj komisiji su potvrdili da visoki predstavnik EU Havijer Solana i komesar za proširenje EU Oli Ren imaju apsolutno blagonaklon pristup i čvrstu nameru da pronađu mehanizme za adekvatnu pomoć Srbiji i njenim građanima.
- Evropska unija bi najviše mogla da pomogne Srbiji, ako bi ona potpisala što pre Sporazum o stabilizaciji i pridru‘ivanju. Od tog momenta, do dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, ne bi proteklo mnogo vremena, pogotovo ako bi Srbija pokazala konstruktivnost i fleksibilnost u rešavanju konačnog statusa Kosova - rekao je za “Novosti” visoki funkcioner EU, koji je ‘eleo da ostane anoniman.
PODRŠKA


PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić rekao je danas austrijskom kancelaru Volfgangu Šiselu da je neophodno da Evropska unija iskaže podršku Srbiji u jačanju ekonomskih i političkih potencijala, kako bi sa EU uspostavila črvšći partnerski odnos.
Tadić je sa Šiselom, čija je zemlja predsedavajuća EU, razgovarao telefonom, uoči samita EU.


Izvor: Novosti

Tadić: Srbija najranije 2012. u EU      
Beograd -- Predsednik Srbije ocenio je da Vlada Srbije ne može da ostvari prioritetne ciljeve, kao što je ulazak Srbije u Evropsku uniju.


Govoreći o prijemu Srbije u Evropsku uniju, Boris Tadić je ocenio da je, uz reformski kurs, 2012. godina najranija godina za ulazak Srbije u EU. Tadić je za list Danas rekao da vlada ne može da bude koncipirana kao "konferedarcija ministarstva" već da mora da bude vođena "s jasnim planom i serijom snažnih i hrabrih poteza.

On je rekao da treba što pre izvršiti obaveze prema Hagu, ne samo zbog toga što nas na to obavezuje zakon i međunarodno pravo, već zbog unutrašnjih vrednosti jer, kaže Tadić, ne može se dopustiti da ljudi osumnjičeni za ratne zločine budu na slobodi.

Ljajić: Mladić do 2005. u Srbiji


Činjenice govore da je haški optuženik Ratko Mladić od 1997. do 2005. godine bio najvećim delom u Srbiji, izjavio je predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i bivši ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić. "Ako znamo da Mladić nije tu, onda moramo da im kažemo tačnu lokaciju gde je. Činjenice govore da je od 1997. do 2005. godine najvećim delom bio u Srbiji. Prema tome, mi nemamo nikakve podatke kojima ćemo govoriti da se on nalazi u nekoj drugoj zemlji", rekao je Ljajić. "Svakako da, ako bismo mi ustanovili da je u nekoj drugoj zemlji, i uverili u to međunarodnu zajednicu, skinuli bismo dobar deo odgovornosti sa naših leđa", dodao je on.

"Drugi bitan momenat je da su, manje više, otkrivene lokacije na kojima je boravio u pomenutom periodu 1997-2005. godine. Računalo se da će te informacije biti dovoljne da dovedu do Mladića, ali se to nije dogodilo. Preostaje da civilne i vojne službe bezbednosti nastave potragu za njim", rekao je Ljajić. On kaže i da nema napretka u hapšenju Mladića, osim da je uhapšeno 11 njegovih pomagača i drugih koji su ga štitili. On je za Glas javnosti rekao da Srbija mora da reši problem Mladića ako želi da nastavi pregovore sa EU i ocenio da je prekidom pregovora o stabilizaciji i pridruživanju došlo do "političke destabilizacije u zemlji".

Međutim, ministar i član Nacionalnog saveta Zoran Lončar kaže da je osnovni problem u procesu saradnje sa Tribunalom u ovom trenutku to što se od zemlje očekuje ono što je jako teško uraditi, da se dokaže negativna činjenica - da neko nije na teritoriji jedne zemlje. Lončar je za Tanjug rekao da je u svim ostalim oblastima uspostavljena potpuna saradnja sa Tribunalom, prenosi RTS.

Hag i vize


U deklaraciji o zapadnom Balkanu, koju su na Samitu usvojili čelnici Evropske unije, poručeno je da jedini uslov za nastavak pregovora sa Srbijom ostaje puna saradnja sa Haškim tribunalom. Zbog toga je komesar Oli Ren na samitu Unije predložio da Srbija izradi akcioni plan za postizanje pune saradnje s Tribunalom. Ren je naglasio da je saradnja sa Hagom odgovornost Srbije, ali je bitno da joj se pomogne.

Lideri Evropske unije razmatrali su načine na koje konkretno mogu da pomognu Srbiji, a posebno o uvođenju viznih olakšica. Zbog zaustavljenih pregovora, lideri su zabrinuti da bi ta vrsta izolacije kod građana Srbije mogla da izazove veću podršku radikalnim nacionalista i odvede zemlju još dalje od ostatka Evrope. Oni su poručili poručili da je miroljubiva i napredna Srbija, uključena u porodicu evropskih nacija, veoma važna za stabilnost regiona. Lideri Evropske unije složili se da Srbiji treba pomoći, ali su, kako prenosi agencija AP, bili podeljeni oko odobravanja viznih olakšica za Srbiju. Protiv olakšavanja viznog režima bila je grupa zemalja koju je predvodila Francuska. Predstavnici tih zemalja sugerisali su da se pronađu drugi načini da se olakša integracija Srbije u Evropu. Jedna od tih sugestija bila je da se olakša srpskim studentima da školuju u zemljama EU.

Kongres o Kosovu i Srbiji


I Vašington je zabrinut zbog činjenice da Srbija još nije uhapsila Mladića u skladu sa svojim međunarodnim obavezama.

Pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa održan je pretres o ljudskim pravima, demokratiji i integracijama u jugoistočnoj Evropi. Članovi komisije čuli su svedočenja četvorice stručnjaka za region Balkana, kao i pomoćnice zamenika američkog državnog sekretara Rozmari Di Karlo.

Predstavnica Stejt Departmenta je rekla da je stabilnost Srbije ključna za region i da SAD žele da pomognu Beogradu da prevaziđe nasleđe prošlosti, ali je ipak naglasila da je Vašington zabrinut zbog činjenice da Srbija još nije uhapsila generala Mladića u skladu sa svojim međunarodnim obavezama.

Danijel Server iz vašingtonskog Instituta za mir najavio je da će u svom svedočenju o situaciji u BiH, Srbiji i na Kosovu, biti brutalno iskren. On je oštro kritikovao vladu u Beogradu zbog regresivne politike: "Od ubistva Zorana Đinđića, Srbija se opredelila za prošlost umesto budućnosti. Zbog toga Ratko Mladić, odbijam da ga nazivam generalom, nije u Hagu. Premijer Koštunica upravlja uz podršku onih koji zagovaraju veliku Srbiju, koji žele da zaštite Mladića od hapšenja i spreče reformu srpskih snaga bezbednosti. On odbija da vlada uz podršku Đinđićeve partije koja je više evropski orijentisana".

Di Karlova je rekla je da bi 2006. trebalo da bude ključna za Balkan i da je rešavanje jedinog preostalog velikog pitanja - kosovskog statusa - prilika da sukobi iz devedesetih godina postanu deo prošlosti. Ona je naglasila da je zaštita manjina ključan deo američke politike prema Kosovu, a da rešenje kosovskog statusa mora da obezbedi multietničnost: "Zaštita ljudskih prava i ostalih sloboda je u srži naše politike prema Kosovu. Nastavljamo da intenzivno pozivamo kosovsku vladu da primeni standarde UN-a o upravi i zaštiti manjina. Ti standardi treba da obezbede zaštitu privatne svojine, slobodu kretanja, kao i suđenje počiniocima zločina i finansiranju povratka raseljenih".

Server je kritikovao i Prištinu zbog neuspeha privremenih institucija da obezbede siguran povratak izbeglih Srba, što je nazvao najvećom preprekom u određivanju konačnog statusa Kosova. Zbog tog neuspeha, Priština rizikuje da odluka o konačnom statusu bude mnogo manje jasna i nedvosmislena nego što bi trebalo da bude, kaže on.


Izvor: B92

Solana: Stanje redovno
Željko Pantelić, 22. jun 2006

Od stalnog dopisnika Brisel
REAKCIJE iz kabineta srpskog premijera Vojislava Koštunice na komentare evropskog komesara Olija Rena. U Briselu su previđene kao retorika za unutra­šnju političku upotrebu, nego kao stvarna slika relacija između Brisela i Beogra­da. O tome, kako za "Novosti" otupila izvor blizak komesaru Renu, dovoljno govo­ri činjenica da su Koštunica i Ren pričali telefonom prošle nedelje.
- Njih dvojica i dalje održavaju vrlo aktivnu vezu. I pored toga što je došlo do zasto­ja u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, prilično redovni i fre­kventni telefonski kontakti nisu se poremetili u poslednja dva meseca. Niko u EU ne želi da izoluje ili ošteti Srbiju, naprotiv. Zbog toga je komesar Ren i reagovao, jer je EU stalo do srpskih građana - kaže naš sagovornik iz Evropske komisije.
O razmeni "vatr3" između Brisela i Beograda za "Novosti" je govorio i visoki pred­stavnik EU Havijer Solana.
- Ne bih želeo da komentarišem ničije izjave. Ali, reći ću vam ovo. Ja sebe sma­tram velikim prijateljom Srbije i mislim da mi imamo dobre odnose sa Srbijom i da joj želimo sve najbolje. O tome najbolje svedoče zaključci sa poslednjeg Evrop­skog saveta i rasprava koju su vodili ministri inostranih poslova EU. Iz tih zaključa­ka i naših stavova svima je jasno kakav je naš odnos prema Srbiji i da se ne mo­že govoriti ni o zapostavljanju, ni o politici koja proizvodi negativne rezultate.
Kao i u Komesarijatu za proširenje EU, tako je i u kabinetu visokog predstavnika EU Havijera Solane, "Novostima" potvrđeno da odnosi sa Srbijom nisu zahladneli i da se obavlja redovna komunikacija

REN SE ŠALIO
KRISTINA Nađ portparol komesara za proširenje EU Olija Rena, rekla je za "Novo­sti" da smatra da je opaska vezana za poraz SCG od Argentine na SP u Nemač­koj, bila toliko jasna šala da nije ostavljala ni minimum prostora za zlonamerne in­terpretacije.
- Sa druge strane, komesar Ren ne predstavlja Finsku, niti govori u njeno ime, već zastupa Evropsku uniju, tako da poređenje sa Finskom nije na mestu - doda­la je Nađova.


Izvor: Novosti

Lene u Beogradu
Beograd -- Vicepremijerka Ivana Dulić-Marković danas razgovarala s predstavnikom EU za pregovore o Kosovu Štefanom Leneom.

U razgovoru sa predstavnikom Evropske unije za pregovore o statusu Kosova Štefanom Leneom, potpredsednica vlade je istakla da Srbija neće odustati od svoje evropske perspektive i izrazila nadu da će pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ubrzo biti nastavljeni, kaže se u saopštenju Vlade Srbije.

Lene je preneo Ivani Dulić Marković da u Uniji postoji politička volja da se pomogne Srbiji, ali i da se od Beograda očekuje da ispuno svoje obaveze. Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, u razgovoru u Vladi Srbije on je rekao da su obaveze Beograda konstruktivan i konkretan angažman u rešavanju ključnih pitanja i za završetak saradnje s Haškim tribunalom.

Ocenjujući da od političke stabilnosti i ekonomskog napretka u Srbiji zavisi i stabilnost cele jugoistočne Evrope, Lene je istakao da je Srbija ključni partner u regionu i da je u interesu Evropske unije dalja integracija Srbije. Ivana Dulić Marković i Štefan Lene složili su se u današnjem razgovoru da je konsenzus demokratskih snaga, uz dijalog sa medjunarodnom zajednicom, preduslov za nastavak uspešnog sprovodjenja reformi u Srbiji, dodaje se u saopštenju.


Izvor: B92

Koštunica: Veoma važan nastavak pregovora sa EU

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica istakao je da je za našu zemlju veoma važno da budu nastavljeni pregovori sa Evropskom unijom i ukazao na neophodnost punih partnerskih odnosa između Srbije i EU, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

U razgovoru sa ambasadorima zemalja članica EU u Srbiji, Koštunica je naglasio da rešenje za budući status Kosova i Metohije mora da se zasniva na poštovanju medjunarodnog prava i uvažavanju evropskih vrednosti. Srbija je spremna da obezbedi suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju, u okviru Srbije, rekao je Koštunica, naglasivši da je takvo rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Premijer Srbije je ukazao da rešenje za Kosovo i Metohiju ne sme biti nametnuto, već ono treba da bude rezultat kompromisa, što se navodi i u principima Kontakt-grupe. Koštunica je naglasio da je prilikom iznalaženja rešenja za Kosovo i Metohiju neophodno voditi računa o stabilnosti u regionu.

Ambasadori zemalja članica EU su takodje ocenili da je potrebno doći do kompromisnog rešenja za budući status Kosova i Metohije i istakli da je za EU veoma važna stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, navedeno je u saopštenju.

Dinkić:Srbiji i EU ne treba prepucavanje, već saradnja

Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da ne opravdava izjave predstavnika EU i činovnika Vlade Srbije u vezi stava premijera Vojislava Koštunice o odnosu Brisela prema Srbiji. 'Niti nama, niti Evropskoj uniji nije potrebno prepucavanje, već saradnja', rekao je Dinkić na konferenciji za novinare u sedištu srpske vlade.

Predstavnica za štampu evropskog komesara za proširenje Kristina Nađ odbacila je u sredu kritike premijera Srbije na račun politike EU prema Beogradu i navela da 'evropski komesar za proširenje Oli Ren smatra da je na Srbiji i njenim liderima da ispune uslove i ostvare perspektivu EU'.

'Nije ozbiljno optuživati EU za neuspehe svoje zemlje', dodala je Nadj reagujući na izjavu srpskog premijera da je stav EU prema Beogradu 'pogrešan i kontraproduktivan'. Istog dana reagovao je direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Srdjan Đurić, koji je rekao da nije ni korektno, ni ozbiljno reći da je Koštunica 'optužio EU za neuspehe svoje zemlje'. On je izrazio uverenje da je u obostranom interesu da Srbija i EU grade partnerske odnose, a ne da se vodi politika uslovljavanja, istakavši da nije ni lepo da se daju kvalifikacije o tome da li je neka politika uspešna ili nije.


Izvor: RTS

"OFANZIVA" LONDONA I VAŠINGTONA
Ž. PANTELIĆ, 24. jun 2006

Od specijalnog izveštača
LONDON - Srpskog premijera Vojislava Koštunicu čekaju vrlo teški razgovori s bri­tanskim zvaničnicima, pre svega, s njegovim kolegom, Tonijem Blerom, koji će bez pardona od Koštunice tražiti da na pitanje Kosmeta ne gleda sa epske pozor­nice već iz perspektive evropske budućnosti Srbije.
Kako je "Novostima" rekao izvor blizak britanskoj vladi, Koštunicu će sagovornici u Londonu pokušati da uvere da zauzme konstruktivan stav prema kosovskom pi­tanju i da dobro osluškuje šta kažu Vašington i London.
- Razumemo poziciju u kojoj se nalazi premijer Koštunica, ali očekujemo od nje­ga sa shvati da je za Srbiju najkorisnije da učestvuje u razgovorima o konačnom statusu Kosova, sa pozicije zemlje koja će u budućnosti biti deo EU. Velika Brita­nija i SAD su najveći saveznici Srbije na putu ka EU i, baš zato što smo prijatelji Beograda, premijeru Koštunici biće rečena istina. To neće biti ono što bi on hteo da čuje, ali je bolje da zna na čemu je - rekao je naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman.
Razgovori premijera Koštunice u Londonu, poziv za put u Vašington na sastanak s Bušom, baš kao i susreti komesara za proširenje EU Olija Rena početkom jula, s najvišim američkim zvaničnicima, samo su najava angloameričke ofanzive čiji je cilj da se na konačni status Kosmeta stavi tačka u ovoj godini. U Londonu, niko ne sumnja da će julski izveštaj specijalnog pregovarača Martija Ahtisarija Savetu bezbednosti UN otvoriti vrata za to. Odnosno, da će on biti dovoljno pozitivan i "podnošljivo negativan" kada je u pitanju implementacija standarda.

MLADIĆ OD ZLATA
BRITANSKI zvaničnici reći će srpskom premijeru da bez hapšenja Ratka Mladića nema nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s EU, da će Srbija odgovornim ponašanjem prema saradnji sa Haškim tribunalom, u pregovori­ma o Kosovu, u građenju odnosa s BiH i Crnom Gorom, zaraditi ne samo velike kredite u EU, već će u Briselu postati ključni partner za Zapadni Balkan i lider u regionu.
Zvanični London pozdraviće razvoj odnosa između Srbije i Crne Gore. Po pitanju BiH, biće potvrđen stav Velike Britanije da se Dejtonski sporazum mora poštovati, odnosno teritorijalni integritet i suverenitet BiH, ali isto tako i srpski entitet u ovoj zemlji.

SRBIJA U DIPLOMATSKOJ OFANZIVI
I PRODI ZOVE KOŠTUNICU
BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica dobio je poziv i od novog premijera Italije Romana Prodija da uskoro zvanično poseti Rim - saznaju "Novo­sti" iz izvora u Vladi.
Tokom narednih dana trebalo bi da se utanači i poseta zvaničnika Srbije Sjedinje­nim Američkim Državama, a pozive su od generalnog sekretara Kondolize Rajs dobili prošle nedelje i predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Koštunica.
Kako u diplomatskoj praksi nije uobičajeno da u zvaničnu posetu idu istovremeno dva visoka državnika jedne zemlje, u Vašington će tokom jula, kako saznajemo, gotovo sigurno ići samo jedan od njih.
Još nije iz Bele kuće stigla ni konačna potvrda da li će premijera ili predsednika Srbije primiti prvi čovek SAD Džordž Buš, koji je tako nešto najavio prošle nedelje u Beču.
Koštunica već u ponedeljak putuje u London, gde će na Dauning stritu razgovarati s premijerom Velike Britanije Tonijem Blerom, a uskoro će u Beograd na razgovo­re doći i hrvatski premijer Ivo Sanader.
Predsednik Boris Tadić u ponedeljak će biti u prvoj zvaničnoj poseti nezavisnoj Cr­noj Gori, a najavljeno je da će razgovarati sa crnogorskim predsednikom Filipom Vujanovićem i premijerom Milom Đukanovićem.
Tokom ove nedelje predsednik Srbije nastavlja regionalnu turneju. U utorak će po­setiti Hrvatsku, u sredu Makedoniju, a u četvrtak glavni grad BiH Sarajevo.


Izvor: Novosti / P. V.
 

EU: Otvorena vrata za Srbiju 
Brisel -- Šef diplomatije Finske Erki Tuomioja predstavio program finskog predsedavanja Evropskom unijom.
 
Erki Tuomioja, naredni predsedavajući Ministarskog saveta Evropske unije, rekao je da će se truditi da drži otvorena vrata za Srbiju i najavio da će Srbija biti jedna od tema već na prvom ministarskom sastanku EU 17. jula, kada bi Tuomioja mogao da se sastane i s nekim od zvaničnika Srbije.

Erki Tuomioja se nada se da će Ratko Mladić uskoro biti u Hagu i da će se time steći uslovi da Brisel sa Srbijom nastavi pregovore o stabilizaciji i pridruženju. Finska 1. jula od Austrije preuzima predsedavanje Evropskom unijom, a Tuomioja najavljuje da će EU u sklopu razmatranja procesa proširenja jasno potvrditi evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, što znači i potencijalnu kandidaturu za članstvo u EU. "Želimo da Srbija zna, ali i da oseti, da je dobrodošla da se pridruži Evropi. Onog trenutka kada to bude zaista želela, odnosno kada bude ispunila postavljene uslove, naići će na naša otvorena vrata", kaže on.

Tuomioja kaže da rešavanje pitanja Kosova nije direktno povezano s procesom približavanja Srbije Evropskoj uniji. "Kosovo i Srbija su najveći izazovi s kojima ćemo se suočiti. Na Kosovu će prednost imati Ujedinjene nacije i Marti Ahtisari, a EU će biti tu da podrži njegove predloge pošto oni prođu kroz UN", kaže on.

Šef diplomatije Finske smatra da je veoma važno da mladi ljudi iz Srbije imaju mogućnost da putuju u EU i da shvata zašto je olakšavanje viznog režima bitno pitanje za građane Srbije.

"Poseta Ursule Plasnik značajan signal"

Ursula Plasnik, ministarka inostranih poslova Austrije, zemlje koja još danas predsedava Unijom, sinoć je doputovala u Beograd i sastala se s ministrom finansija Mlađanom Dinkićem. Ona je posle razgovora izjavila da Srbija treba da sledi primer Hrvatske kada je reč o pripremi i sporovođenju Akcionog plana za ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu. Dinkić je rekao da će Ursula Plasnik razmotriti mogućnost da kreditori Pariskog kluba, među njima Austrija, uslovno otpišu deo duga Srbiji.

Ursula Plasnik danas će razgovarati s predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojsilavom Koštunicom.

Šefica diplomatije Austrije boravi u Srbiji poslednjeg dana predsedavanja EU, čime, kako procenjuju agencije, Beč i Brisel žele da pokažu značaj koji pridaju evropskoj perspektivi Srbije.

"Važno je kako nas vide, a ne kako se vidimo"

Vuk Drašković kaže da nije važno kako Srbija vidi sebe, već kako je vide drugi. Ministar spoljnih poslova je posle razgovora s ministarkom spoljnih poslova Poljske Anom Fotig, u Varšavi, izjavio da je veoma važno ispuniti hašku obavezu pre odlučivanja o statusu Kosova. Drašković je izjavio da je glas Poljske u Evropskoj uniji veoma važan i da je koleginici iz Poljske objasnio situaciju na Kosovu i pregovaračku poziciju Srbije i spremnost za kompromis.

"Uobičajeno se kaže da je sve to pažljivo saslušano, ali ono što želim da naglasim jeste uporno insistiranje na tome da ne smemo da budemo prepreka evropeizaciji Zapadnog Balkana, a postajemo prepreka samim tim što smo zakočili pristupanje Srbije EU zbog neispunjenja haške obaveze. Utisak koji nosim jeste taj da nije presudno važno to šta mi mislimo o sebi i svojim naporima da ispunimo hašku obavezu, već je presudno važno šta drugi misle o nama. Treba da učinimo sve što je moguće da tu hašku prepreku uklonimo što pre, a svakako ranije nego što bude odlučivano o statusu Kosova", kaže Drašković.


Izvor: B92

Rasim Ljajić pred posetu Rena
Pregovori sa Unijom i bez Mladića

Moguće je da će biti nastavljeni pregovori sa Evropskom unijom, a da se potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uslovi izručenjem Ratka Mladića u Hag, izjavio je juče za „Blic“ Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom.

- Srbija vodi ozbiljnu diplomatsku aktivnost da EU dozvoli da se ti pregovori nastave, s tim što sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne može biti zaključen dok se Mladić ne nađe u Hagu - objasnio je Ljajić.

On je ocenio da će to biti jedna od glavnih tema razgovora premijera i predsednika Srbije Vojislava Koštunice i Borisa Tadića sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom sutra u Beogradu.

Ljajić je još naveo da je, osim odlaska Mladića u Hag, donošenje novog ustava Srbije drugi uslov za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Nenad Čaluković

Izvor: Blic