REN: PRVO HAG, PA PREGOVORI O PRIDRUŽIVANJU SRBIJE I EU

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u Beogradu da je EU spremna da istog dana kada Beograd podnese dokaze o saradnji sa Haškim tribunalom, nastavi sa Srbijom pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.

Ren je na konferenciji za novinare, posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, rekao da se nada da će pregovori Srbije sa EU biti uskoro nastavljeni, ali je naglasio da Srbija mora da što pre ispuni uslov saradnje sa Hagom, odnosno da uhapsi i preda haškog optuženika Ratka Mladića.

Ren je rekao i da je referendum u Crnoj Gori protekao u skladu sa medjunarodnim standardima i izrazio nadu da će političke snage obe republike prevazići se dalje prepreke.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je glavni strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU i da prepreke na tom putu moraju biti što pre uklonjene.

'Želimo da što pre nastavimo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju', rekao je Tadić i dodao da Srbija 'veoma dobro zna svoje obaveze', uključujući i saradnju sa Haškim tribunalom, ali da od Unije očekuje snažnu podršku evropskim integracijama, koja bi se ogledala u viznim olakšicama.

Tadić je rekao i da je Srbija, posle referenduma u Crnoj Gori, dokazala da ima evropske vrednosti i da je evropska zemlja.

Evropska komisija će do leta sa Srbijom i Crnom Gorom početi razgovore o ublažavanju viznog režima i sporazumu o readmisiji, izjavio je komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren. Srbija i druge zemlje u regionu moraju da pojačaju kontrolu granica i uvedu kvalitetnija lična dokumenta za svoje građane, rekao je Ren na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem i koordinatorom Pakta za stabilnost Erhardom Busekom.

Ren je ukazao da priče o referendumu u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, nisu dobre i da Evropska komisija to ne podržava, ističući da sve političke snage u BiH treba da poštuju integritet i ustavni sistem te zemlje.

Drašković je rekao da je BiH međunarodno priznata država, da Srbija to poštuje i da u regionu ne treba menjati granice.

Posle razgovora sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem u Beogradu, Oli Ren je rekao da Srbija i Crna Gora ka EU mogu da idu samo regularnim putem, 'pošto ispune sve uslove neophodne' za pristupanje. 'Jednoga dana posle zaključenja i implementacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju možemo nastaviti sa daljim koracima u procesu pristupanja', rekao je Ren.

Ren izjavio da je evropska perspektiva Crne Gore i Srbije jasna, ali da 'nema prečice' na putu priključivanja Evropskoj uniji.

Evropski komesar je kazao da od Beograda i Podgorice očekuje da posle saopštavanja zvaničnih rezultata da 'otpočnu sa konstruktivnim dijalogom plišanog razdvajanja u cilju dobrih, prisnih i medjusobno korisnih odnosa'.

Ren je ponovio da je referednum u Crnoj Gori održan na civilizovan i regularan način u skladu sa propisima i standardima EU.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio je da je referendum pokazao demokratsku zrelost Crne Gore, i rekao da je to i uspeh EU. Vujanović je izrazio zahvalnost EU na pomoći i podršci koju je pokazala u referendumskom procesu.

Ren I Milosavljević u institutu za majku i dete

Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren i ministar zdravlja Vlade Srbije prof. dr Tomica Milosavljević su polaganjem prve cigle otvorili radove druge faze rekonstrukcije Instituta za majku i dete 'Dr Vukan Cupić'.


Ren, koji je sa delegacijom EU posetio Institut, izrazio je zadovoljstvo zbog napretka Projekta hitne rekonstrukcije 20 zdravstvenih ustanova u Srbiji, koji se finansira povoljnim kreditom Evropske investicione banke, vrednim 50 miliona evra. 'Ponosan sam što smo vaši partneri u tom poslu, i bićemo to i dalje', rekao je Ren i dodao da pomoć obnovi zdravstva smatra 'još jednim dokazom posvećenosti EU ekonomskom i društvenom razvoju Srbije'.

Ministar Milosavljević je podsetio da je od 2000. godine EU, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, uložila oko 90 miliona evra bespovratne pomoći za zdravstvene programe u Srbiji. 'Srbija je na putu u Evropu i njen zdravstveni sistem mora da bude na nivou visokih standarda Evropske unije', rekao je Milosavljević.


Izvor: Rts

Nema prečice ka Evropi
30. maj 2006

BEOGRAD - Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da evropska per­spektiva Crne Gore i Srbije jasna, ali da "nema prečice" na putu priključivanja Evropskoj uniji.
Posle odvojenih razgovora sa predsednicima Srbije Borisom Tadićem i Crne Go­re Filipom Vujanovićem u Beogradu, Ren je rekao da Srbija i Crna Gora ka EU mogu da idu samo regularnim putem, "pošto ispune sve uslove neophodne" za pristupanje.
- Srbija ima izuzetne intelektualne i ekonomske potencijale koje treba oslobodi­ti. Evropska komisija i Evropska unija su partneri Srbije i verujem da će njeni gra­đani izabrati evropsku budućnost, a nacionalističku prošlost ostaviti za sobom, poručio je Ren, na konferenciji za štampu posle sastanka s predsednikom Srbi­je Borisom Tadićem.
Ponovio je da se nada da će pregovori EU sa Srbijom radi zaključenja Sporazu­ma o stabilizaciji i pridruživanju uskoro biti nastavljeni i okončani do kraja godi­ne.
Predsednik Srbije je naglasio da je glavni strateški cilj Srbije punopravno član­stvo u EU, što kako je rekao, znači da "sve prepreke na tom putu moraju biti ot­klonjene".


Izvor: Novosti

U EU se vodi velika rasprava o tome da li joj je Srbija potrebna

Beograd nužno zlo za Brisel

- Srbija će završiti u EU, ali samo zato što je Evropljanima jeftinije da je prime u svoje redove nego da održavaju "crnu rupu" koja bi ostala izvan Unije - tvrdi direktor CPA Milan Nikolić

Srpski zvaničnici i najveći deo domaće javnosti nemaju dilemu da Srbija što pre treba da uđe u Evropsku uniju, ali raspoloženje vodećih evropskih zemalja prema toj želji postaje sve odbojnije. U to se uverio i premijer Vojislav Koštunica koji je, posle izglasavanja nezavisnosti Crne Gore i zamrzavanja pregovora Srbije i EU nakon neizručenja generala Ratka Mladića, u Briselu popio i treću gorku pilulu.

Očekujući da od Angele Merkel, kancelara Nemačke i šefa "pobratimske" hrišćansko-demokratske unije, dobije kakvu-takvu poruku ohrabrenja i podrške za projekat "Srbija na evropskom putu", Koštunica je ostao kratkih rukava. Merkelova, naime, rečju nije pomenula mogućnost ulaska Srbije u EU, čak i u slučaju Mladićevog izručenja.

A zatim su stigla još dva "šamara": koordinator Pakta za jugoistočnu Evropu Erhard Busek u intervjuu Špiglu rekao je da u EU "vladaju opšta nejasnoća i nesigurnost" i da je "sasvim realna mogućnost da Srbija ne bude primljena u Evropsku uniju". U istom intervjuu Busek je otkrio i da ga je premijer nemačke pokrajine Bavarske Edmund Štojber otvoreno pitao: " A da li su nam Srbi potrebni?!"
Konzervativci u uzletu
      

SRBIJA NE MOŽE U EU PRE 2012.

- Da su Evropljani sve manje raspoloženi za proširenje, pokazuju i primeri Nemačke i Austrije koje su znatno pooštrile režim protoka roba, ljudi i usluga. Te dve države mnogo su restriktivnije i od mnogih zemalja koje su izvan EU, tako da je lako uvideti koliko oni žele bilo koga. Međutim, nije isključeno i da oni ubrzaju proces priključenja Srbije u njihove redove u želji da deluju preventivno i da spreče da se situacija na ovom prostoru još ne zakomplikuje - ocenjuje Stanković. On kaže da Srbija, u najboljem slučaju, u EU može da uđe 2012. godine.
- Ako je Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj, koje su tranziciju započele 1990. godine trebalo da tek 2004. budu primljene u EU, ne verujem da ćemo i mi mnogo brže ući. A kako je tranzicija kod nas počela 5. oktobra 2000. godine, trebaće nam još dosta vremena dok ne uđemo u granice EU - procenjuje Stanković.
      
   
   

Da se u Evropi vodi velika rasprava o granicama Evropske unije i o tome ko od zemalja zapadnog Balkana može i treba da uđe u "veliko evropsko carstvo", potvrđuje i direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić, koji tvrdi da je sada u zapadnoevropskim zemljama na sceni veliki talas evropesimizma. Javnost većine starih članica EU, dodaje on, prilično je rezervisana prema novim članicama u svojim redovima.

- Srbija će, ipak, završiti u EU. Ali ne zato što nas neko mnogo voli i želi. Jer, ukoliko bi Srbija, posle prijema Rumunije i Bugarske, ostala izvan EU, tada bi se pretvorila u najveću "crnu rupu" u Evropi. A održavanje takve "crne rupe" sigurno bi bilo mnogo skuplje nego njen prijem u EU. Trenutno su konzervativne snage u EU u velikom uzletu - tvrdi Nikolić.

U nepoverenju prema novim članovima Evropske unije prednjače nemački konzervativci. Slede Francuzi, povremeno u taj film ulete zemlje Beneluksa ili Italija. Međutim, ti talasi evropesimizma i evrooptimizma smenjuju se veoma često tako da će krajnji epilog, najverovatnije, biti prijem Srbije u EU, ocenjuje Nikolić. Tome, uveren je, kumuje stotine razloga, počev od infrastrukturnih do geostrateških, gde će Srbiju "biti nemoguće zaobići". Što Amerikanci brže "zaposedaju" Bliski istok i Srednju Aziju, ističe Nikolić, Evropa ima sve veću potrebu da se ukrupnjava.

- Kako se Evropa bude više ukrupnjavala, to će uslovi za prijem u EU biti sve strožiji. Mi ćemo se veoma brzo uveriti da je Mladić, u tom pogledu, najsitnija prepreka. Naša najveća prepreka u ovom trenutku su još nesređene granice. Jer, iako se Amerikancima žuri da se nakon izglasavanja nezavisnosti Crne Gore do kraja godine reši i problem Kosova, Evropa ne zna šta bi s tim, ali se nada da će, kad se reše sva ta razdruživanja, Srbija biti spremna za prijem u krilo EU. Mi izglasavamo evropske zakone, a moraćemo da ih izglasamo još mnogo. Kako vreme bude prolazilo, i u EU, ali i ovde, biće sve manje otpora tako da će Srbija, u najboljem slučaju, biti primljena u EU posle 2020. godine u paketu sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Crnom Gorom - procenjuje direktor Centra za proučavanje alternativa, dodajući da bi, u najboljem ali i malo verovatnom slučaju, Srbija mogla da postane članica EU do 2015. godine.

Pooštravanje uslova
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je ulazak Srbije u EU teško ostvarljiva ali ne i nemoguća misija.
- Brzina našeg ulaska u Evropu zavisi od naše sposobnosti da ispunimo političke uslove koje nam je Brisel naložio. Pored toga, i naša privreda mora da se osposobi da postane konkurentna na evropskom tržištu. Bez ispunjavanja ta dva uslova, od ulaska Srbije i u EU neće biti ništa - kaže Stanković, dodajući da će skepticizam evropskih država prema novim članicama EU, verovatno, rasti tako da će uslovi za priključenje u budućnosti možda biti i znatno oštriji od dosadašnjih.


Izvor: Glas Javnosti \ Goran Đogić

Beograd je nuzno a takodje i ruzno zlo po srpski narod (mislim na politiku).

EU u četvrtak o odnosima sa Srbijom       
Luksemburg -- Šefovi diplomatija Evropske unije u četvrtak će, na Samitu EU, razmotriti odnose s Beogradom i podršku Srbiji.

   
Kako je izjavila predsedavajuća Saveta ministara EU, šefica diplomatije Austrije Ursula Plasnik, na ministarskom sastanku EU u Luksemburgu, ministri inostranih poslova će razgovarati o odnosima s Beogradom i o tome kako pružiti podršku Srbiji.

Na sastanku u Luksemburgu, predstavnik EU Havijer Solana je izjavio da je za njega i za svakog u EU savršeno jasno da je Srbija zemlja od temeljnog značaja za stabilnost Balkana, što znači i za stabilnost Evrope, i da će učiniti sve što može kako bi Srbiji pomogao da ide napred demokratskim putem, koji vodi u izgradnju institucija.

"Većina ljudi u Srbiji, po mom uverenju, tamo želi da ide. Mislim da moramo uložiti sve napore i veoma sam srećan što je Predsedništvo EU našlo vremena da u četvrtak uveče raspravlja o tom pitanju. Ubeđen sam da je to veoma važno pitanje i želim da još jednom naglasim jasno i glasno da je Srbija za mene balkanska zemlja od temeljne važnosti, i bez stabilnosti u njoj biće teško uspostaviti stabilnost na Balkanu", naveo je Solana.

Prodi: Želimo Srbiju u EU

Premijer Italije Romano Prodi izjavio je danas da želi priključenje Srbije i svih balkanskih zemalja EU. "Želimo Srbiju i sve balkanske zemlje jer smatramo da bez njih nema budućnosti", rekao je Prodi posle razgovora s kancelarom Austrije Volfgangom Šiselom. "Austrija i Italija su evropske države najviše zainteresovane i angažovane u pružanju pomoći za priključenje balkanskih država Evropskoj uniji", izjavio je Prodi i dodao da Italija i Austrija podržavaju želju Hrvatske da postane članica EU, uz ocenu da Evropa neće biti kompletna bez ostalih bivših republika SFRJ.


Izvor: B92

DANAS ZVANIČNA POTVRDA ČLANSTVA SRBIJE U SAVETU EVROPE

Na sednici Komiteta ministara biće i zvanično potvrđeno članstvo Republike Srbije u Savetu Evrope. Najavljeno je da će ispred sedišta te organizacije biti podignuta zastava Srbije.


Izvor: RTS

Srbija na dnevnom redu Samita EU      
Brisel -- Šefica diplomatije Austrije Ursula Plasnik stavila Srbiju na dnevni red današnjeg Samita Evropske unije u Briselu.
   
Austrijske diplomate tvrde da je to učinjeno da bi Srbiji bilo dato do znanja da je svetu i dalje stalo do nje. Posebna rasprava o Srbiji u sklopu susreta lidera EU u Briselu ima za cilj da obezbedi puno ugrađivanje miroljubive i napredne Srbije u porodicu evropskih nacija.

To je jedna od ključnih poruka Srbiji u pripremljenoj deklaraciji Samita EU o Zapadnom Balkanu, uz navođenje da ta rasprava ima za cilj i da vlastima u Beogradu bude pružena pomoć u prevazilaženju zastoja u toj integraciji.

Prema objašnjenju evrpskih diplomata u Briselu, time bi bile otklonjene bojazni da bi Srbija kao potpuno evropska i zemlja ključna za stabilnost Balkana mogla da se okrene nekim drugim moćnim svetskim centrima izvan EU ako bi njeni interesi, posebno kada je Kosovo u pitanju, bili ozbiljni ugroženi i ako bi se Srbija zbog toga objektivno našla u izolaciji. Zato je predočeno da mora biti učinjen ozbiljan napor EU za nalaženje načina za brzo i opipljivo pospešenje odnosa EU i Srbije na svim sektorima gde je to moguće.


Izvor: B92

ERDMAN: NATO PRIZNAJE SRBIJU ZA NASLEDNICU SCG

Pomoćnik generalnog sekretara NATO za političke poslove i bezbednosnu politiku Martin Erdman izjavio je da NATO smatra Srbiju naslednicom Državne zajednice Srbija i Crna Gora i najavio da će Savet te vojne alijanse ove sedmice doneti odluku po kojoj će Srbiju smatrati potpisnicom svih ugovora koje su sklopili NATO i SCG.

Erdman je, na predavanju u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije pod nazivom 'Politička transformacija NATO', kao jedan od tih ugovora naveo sporazum o tranzitu NATO trupa kroz SCG kao podršku mirovnim operacijama u regionu. On je najavio da će NATO u najskorije vreme otvoriti svoju kancelariju u Beogradu, istakavši da ta vojna alijansa tesno sarađuje sa Srbijom kako bi se ona što pre uključila u program NATO-a Partnerstvo za mir.

Erdman je ponovio da od saradnje Beograda sa Haškim tribunalom zavisi kada će Srbija postati članica Partnerstva za mir, pomenuvši pre svega slučaj generala Ratka Mladića.

On je podsetio da je NATO sa Norveškom osnovao Fond za uništavanje mina na teritoriji Srbije, kao i da tesno sarađuje sa vlastima u Beogradu kako bi im pomogao u reformi sistema odbrane.

Kada je reč o članstvu Crne Gore u programu Partnerstvo za mir, Erdman je ocenio da je preduslov za to da nju prizna svih 26 zemalja članica NATO i da postane članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. 'Tek posle toga možemo razmotriti mogućnost članstva Crne Gore u programu Partnerstvo za mir, ali naravno i tada će biti potrebno da crnogorske vlasti podnesu molbu za članstvo', dodao je Erdman.

Drašković i Erdman o saradnji Srbije i NATO

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković i pomoćnik generalnog sekretara NATO Martin Erdman zajednički su ocenili da bi bilo obostrano korisno ispitati mogućnosti proširenja saradnje Srbije sa NATO-om i pre njenog ulaska u program Partnerstvo za mir.

Razvoj saradnje i unapređenje političkog dijaloga Srbije i NATO bile su glavne teme razgovora Erdmana i Draškovića, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Drašković je zvaničnika NATO upoznao sa osnovnim elementima srpske pregovaračke platforme o budućem statusu Kosova i Metohije.

Erdman je upoznao Draškovića sa aktuelnim temama vezanim za političku transformaciju NATO i pripremama za Samit NATO u Rigi, novembra ove godine, dodaje se u saopštenju.


Izvor: RTS

MIŠČEVIĆ: SPORAZUM S EU, MOŽDA, DO KRAJA GODINE

Direktorka Kancelarije za pridruživanju Evropskoj uniji Tanja Miščević ocenila je da bi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU mogao biti potpisan do kraja godine, ako pregovori sa EU budu nastavljeni u septembru. Preduslov za nastavak pregovora je puna saradnja s Hagom, podsetila je ona na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Miščevićeva je izrazila uverenje da će, posle razdruživanja Srbije i Crne Gore, Srbija automatski dobiti mandat za nastavak pregovora s EU, ali je dodala da postoji mogućnost i da Savet ministara EU 22. jula odluči o novom mandatu Srbije za pregovore, zbog prestanka postojanja državne zajednice. Ona je naglasila da su pregovori s EU 3. maja samo odloženi, ali za Srbiju proces evropskih integracija nije zaustavljen.

'Radimo na prioritetima koje je označilo evropsko partnerstvo, a to su reforma pravosudja i državne uprave, uspostavljanje demokratske kontrole nad vojskom, ostvarivanje pune saradnje s Hagom i otvaranje dijaloga Beograd- Priština', navela je ona.

Miščevićeva je istakla da su u toku i pripreme za pregovore o olakšavanju viznog režima koji bi mogli da počnu do kraja godine. S ministrom policije Draganom Jočićem obavljeni su razgovori o formiranju tog tima, navela je ona.


Izvor: RTS

NEFORMALNA RASPRAVA O PODRŠCI SRBIJI

Šefovi diplomatija Evropske unije večeras na samitu EU u Briselu neformalno razmenjuju zamisli o tome kako pomoći Srbiji i srpskim vlastima da ubrzano prevazidju ekonomske i političke teškoće, kao i Zastoj u pridruživanju Uniji, s tim da se otkloni ključna prepreka nedovoljne saradnje s Haškim sudom.

To su večeras agenciji Beta rekli izvori zasedanja, koji su naglasili da je ministarska rasprava o Srbiji potpuno neobavezujuća, pošto neće biti nikakvih zaključaka, niti odluka, ali cilj jeste da se izadje s konkretnim zamislima koje bi se potom mogle pretvoriti u konkretne poteze.

Ministrima EU su izveštaje o nedavnim posetama Beogradu podneli visoki predstavnik EU Havijer Solana i evropski komesar Oli Ren. U krugovima samita se čula i zamisao da se možda ustanovi neko ad-hoc telo EU, koje bi, slično 'trojci EU' u slučaju Hrvatske i optuženog Ante Gotovine, iz prve ruke pratilo, a možda i savetovalo srpskim vlastima kako da ojačaju napore za postizanje pune saradnje s Haškim sudom.

To pre svega znači da se izdejstvuje odlazak u Hag Ratka Mladića. Austrijski kancelar Volfgang Šisel je, uoči zasedanja, izjavio da će posebno biti razmotreni 'budući odnosi EU i Srbije u svetlu razvoja situacije u Crnoj Gori i na Kosovu'.

Zvaničnici su na zasedanju objasnili da se to odnosi kako na neophodnost da se smire i srede budući odnosi Srbije i Crne Gore, tako i na činjenicu da Srbiju sada čeka drugi, još mnogo teži problem - Kosovo - koji može imati ozbiljne unutrašnje-političke posledice u Srbiji.

Zato evropska dvadesetpetorica žele da pokažu da su rešeni da konkretno pomognu Beogradu da još snažnijom 'evropskom perspektivom' lakše prebrodi sve teškoće na putu nalaženja rešenja i statusa Kosova.

Ipak, kako su to rekli i zvaničnici bliski Solani i Renu, velika nezaobilazna prepreka je Mladićevo izručenje Haškom tribunalu. Tek kad se to reši, moglo bi se ubrzano nastaviti sklapanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što znači i možda konkretniju finansijsku podršku i podstrek stranim investitorima.

Lideri EU će, po rečima Šisela, izneti svoje stavove o zemljama koje treba da udju u članstvo ili su kandidati i potencijalni kandidati: Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Turska i zapadnobalkanske države. Neposredno u vezi sa budućom osposobljenošću EU da preuredjenjem svojih institucija, mehanizama odlučivanja, raspoloživih budžetskih sredstava i jasnih politika, primi nove članice, lideri EU će temeljito proučiti više predloga kako da se izadje iz krize nastale neusvajanjem Ustava EU.

U nacrtu Deklaracije o Zapadnom Balkanu, koju treba da usvoje lideri EU, navodi se da je 'puno ugradjivanje miroljubive i napredne Srbije u porodicu evropskih nacija od ključne važnosti za stabilnost regiona'.

'Evropska unija, stoga, izražava žaljenje što su zbog izostanka pune saradnje s Hašim sudom, morali da budu otkazani pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom', poruka je koju će uputiti evropski lideri Srbiji.

I takođe će 'ponovo istaći da će ti pregovori biti obnovljeni čim se pomenuta saradnja [s Haškim sudom] ostvari'. U nacrtu deklaracije se navodi da će 'Evropska unija i njene članice razvijati saradnju s Crnom Gorom kao suverenom, nezavisnom državom'. Dodaje se i da lideri EU 'pozivaju i Srbiju i Crnu Goru da nastave neposredan i konstruktivan dijalog o budućim odnosima'.


Izvor: RTS