Cela Vlada i Tadić na prijemu kod Polta

Američki ambasador Majkl Polt priredio je u Beogradu prijem povodom 4. jula, Dana nezavisnosti SAD.

Prijemu povodom 230. rođendana SAD u rezidenciji ambasadora prisustvovali su i predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, šef diplomatije Vuk Drašković i članovi Vlade. Prijemu su prisustvovali i brojni predstavnici političkog, javnog i kulturnog života, predstavnici verskih zajednica i diplomatskog kora.

Izvor: Blic

Komesar EU biće gost prve večeri „Egzita“
Ren sluša „Franca Ferdinanda“

Evropski komesar za proširenje iskoristiće dolazak u Srbiju da se sastane sa našim najvišim zvaničnicima, ali i da poseti „Egzit“

Oli Ren, visoki komesar za proširenje EU, posetiće sutra festival „Egzit“, gde će učestvovati na okruglom stolu o ublažavanju viznog režima za građane država Balkana. Ren će, kako saznajemo, verovatno prisustvovati i koncertu grupe „Franc Ferdinand“ koji se iste noći održava na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Kako je za „Blic“ potvrdio Goran Svilanović, visoki funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Ren će na okruglom stolu, koji počinje u četvrtak u 19.30 na Petrovaradinskoj tvrđavi, odgovarati na pitanja posetilaca o tome kada će građani Srbije i zemalja regiona konačno moći da putuju u zemlje EU bez viza. Ostali učesnici diskusije biće Mladen Ivanić, ministar spoljnih poslova BiH, kao i Milica Đilas, bivši šef naše kancelarije za pridruživanje EU.

Ren će svoju posetu „Egzitu“ iskoristiti da se ranije u četvrtak sastane i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom.

Svilanović kaže da je Renova poseta „Egzitu“ ugovarana gotovo pola godine.

- Za Srbiju je poseta Rena dobra reklama, jer se još nikada nije desilo da „Egzit“ poseti ovako visoki strani zvaničnik. Tu će se videti najbolje lice Srbije. Ovo će biti prilika da mladići i devojke koji su došli na „Egzit“ pitaju direktno Rena, koji je odgovoran za pridruživanje Srbije EU, kao i za pregovore o ublažavanju viznog režima, kada će moći da putuju bez viza - kaže Svilanović.

J. Tušup

Izvor: Blic

MLADIĆ OSTAJE USLOV
D. R. - P. V., 6. jul 2006

Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom nije dovoljan da Srbija nastavi pregovore sa EU. Neophodno je da general Ratko Mladić bude pronađen i prebačen u Ševeningen.
To je poruka koju je u Beograd doneo Oli Ren, evropski komesar za proširenje EU, odagnavši sve nade da bi pregovori mogli da se nastave i bez hapšenja najtraženijeg haškog begunca.
Iz Beograda odneo je najavu da će 16. jula, zvanični Beograd posredstvom premijera Koštunice predstaviti u Briselu Akcioni plan naše države za potpuno ostvarenje saradnje sa Haškim tribunalom.
Ren je glasove iz Brisela direktno preneo prvim zvaničnicima Srbije: predsedniku Borisu Tadiću, premijeru Vojislavu Koštunici, kao i šefu diplomatije Vuku Draškoviću.
Evropski komesar, kako je sam opisao "želeo je da razjasni neke imaginarne stvari koje se pojavljuju u poslednje vreme u beogradskim medijima", a odnose se na procene da bi pregovori sa EU mogli da se nastave i u slučaju da Mladić ne bude u Ševeningenu. Finski diplomata rekao je da je na desetine puta, i u Beogradu, i u Briselu, ponovio da je uslov - hapšenje Mladića.
- Odgovornost je sada na Vladi Srbije - istakao je Ren, uz uverenje da će plan biti ozbiljan i da će izgraditi poverenje EU u ono što se dešava u Srbiji. - Mnogo važnije od same izrade plana, su njegovi rezultati i računam na to da će sve demokratske snage u Srbiji sarađivati oko plana, a mi ćemo pomoći u svemu što možemo. Verujem da će taj plan pomoći da se bolje koordinišu napori svih službi koji su uključene u ovaj posao, i da se iskoriste svi njihovi potencijali kako bi došlo do lociranja i hapšenja odbeglih, a pre svega Ratka Mladića.
Prvi susret Rena i Koštunice posle nedavno razmenjenih "oštrih fudbalsko-diplomatskih strelica" između Beograda i Brisela, protekao je u spuštanju lopte:
- Postoji obostrana volja da Srbija nastavi put ka EU u saradničkom i partnerskom odnosu, kao što su naši razgovori do sada i bili - rekao je novinarima Koštunica. Sredstvo da se pregovori pokrenu sa EU je akciopni plan koji predviđa saradnju službi, konkretne akcije, obraćanje javnosti i sve mere, kako bi se ostvarila puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Koštunica je otvoreno pred Renom iskazao i optimizam:
- Priprema akcionog plana će biti uspešna. Lociranje i prebacivanje u Hag Ratka Mladića biće njegov rezultat. Beograd će u stvaranju tog plana usko sarađivati sa EU i Haškim tribunlom.
Ren je naveo da Komisija UN aktivno pomaže put Srbije ka Uniji, pre svega ekonomski, potkrepljujući to podatkom da je za našu zemlju izdvojena pomoć od 1,5 milijardi evra, da se EU zalaže za regionalnu stabilnost, slobodnu trgovinu, stvaranje većeg broja radnih mesta...
Kako je najavio, tokom sledeće nedelje na sastanku Saveta ministra pričaće se o olakšavanju viznog režima za naše građane, a njegova očekivanja su da će se rezultati ovog rada videti na jesen.
Tema o kojoj su možda i najduže razgovarali Ren i predsednik Srbije Boris Tadić upravo je bila liberalizacija viznog režima, koja bi omogućila da i građani Srbije imaju status kao i drugi građani Evrope i mogli slobodno da putuju po kontinentu.
- Evropski put je glavni zadatak države Srbije i njenih državljana, i moj cilj kao predsednika Srbije - poručio je Tadić pred rastanak sa evropskim komesarom.
U aktivnosti u Srbiji, Oli Ren isplanirao je odlazak na "Egzit" festival u Novom Sadu, da bi, kako je sam rekao, upoznao mlade ljude koje verovatno najviše interesuje olakšavanje viznog režima.

SLUŽBE
AKCIONI plan za potpunu saradnju sa Haškim tribunalom podrazumeva i organizacione i institucionalne promene službi bezbednosti koje rade na tom poslu - najavio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.


UBRZANjE
PREGOVORI o Kosmetu u julu ulaze u novu fazu, u kojoj će naročito pitanja dobiti posebno ubrzanje - rekao je predsednik Boris Tadić posle sastanka sa gostom iz EU.
Koštunica je Renu ponovio stav Srbije o nepromenjivosti granica pri određivanju budućeg statusa KiM.

Izvor: Novosti

Vize, plan i EU
Beograd, Novi Sad -- Evropski komesar za proširenje Oli Ren najavio liberalizaciju viznog režima, ali uz zalaganje država zapadnog Balkana.

 
Ren je rekao da je pitanje liberalizacije viznog režima stvar članica EU i da veruje da će mladi ljudi iz Srbije i zapadnog Balkana uskoro imati brži i jeftiniji pristup Evropskoj uniji.

Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kritikovao je EU zbog tvrdog viznog režima. "Mnogi kriminalci su mogli da dobiju šengenske vize, ali ne i obični građani. Ne možemo da razumemo kako je moguće da kriminalci, poput Ante Gotovine i Dejana Milenkovića, mogu da dobiju multiple šengenske vize, i to originalne", rekao je Svilanović.

"Neambiciozno je tražiti vizne olakšice samo za mlade, studente, treba da se traži potpuno ukidanje viznog režima za sve građane Srbije i mi idemo sa agresivnijim pristupom", ocenjuje ministar finansija Mlađan Dinkić

 
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da će Evropskoj uniji biti ponuđen "paket plus", koji bi, osim Akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, obuhvatio i zahtev Srbije za veću pomoć EU u oblasti ekonomije i viznog režima.

Dinkić je na konferenciji za novinare rekao da se o izradi plana dogovorio sa potpredsednicom Vlade Ivanom Dulić-Marković i ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom Milanom Parivodićem i najavio da će njih troje uskoro otputovati u Brisel sa "paketom plus".

"EU određuje uslove za nastavak pregovora, ali mi nećemo sedeti skrštenih ruku do 1. oktobra", rekao je Dinkić i dodao da će tim paketom, pored Akcionog plana, biti obuhvaćeni i zahtev Srbije za "daleko većim evropskim fondovima" za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, podrška EU da se završi Koridor 10 i omogući uslovni otpis do milijardu dolara dugova.

Upitan da li ostaje pri izjavi da će napustiti Vladu ako se ne nastave pregovori sa EU do kraja septembra, Dinkić je odgovorio: "To ćemo videti 1. oktobra." "Tačno je da je ključ Akcioni plan za saradnju sa Hagom, ali to prosto nije dovoljno i EU daleko više može da pomogne Srbiji", rekao je Dinkić.

Važnija akcija od plana

Ren je tokom jučerašnje posete Srbiji izjavio da su vlasti Srbije pozvane da plan, koji će pokazati kako Srbija planira da ostvari punu saradnju s Haškim sudom, izlože predstavnicima Evropske unije. Saradnja s Haškim tribunalom, koja podrazumeva hapšenje i izručenje Ratka Mladića, neophodan je uslov za nastavak pregovora Srbije i EU, ponovio je Ren. On kaže da su predstavnici Srbije pozvani da 16. jula predstave Akcioni plan i dodao da je to jasan stav EU, koji je izneo više puta i koji ponavlja kako bi odbacio neke imaginarne stvari izrečene u poslednje vreme u medijima. Govoreći o Akcionom planu, Ren je ocenio da je odgovornost sada na Vladi Srbije i da se nada da će taj plan biti ozbiljan i da će omogućiti da EU vrati poverenje u Srbiju. Ren je pozdravio najavljeni plan, ocenjujući da je veoma mudro što će u njegovoj pripremi biti konsultovano i haško tužilaštvo.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica je posle sastanka s Renom rekao da će do 16. jula EU predstaviti Nacrt akcionog plana. "Do tada će već, na osnovu razgovora koje smo vodili, konsultacija koje smo imali, biti pripremljen Nacrt akcionog plana, koji predviđa sve mere saradnje u službi, konkretne mere, obraćanje javnosti kako bi se ostvarila puna saradnja s Tribunalom. U tom pogledu, razmenili smo iskustva i sa susednom zemljom koja je takođe imala takav plan, s Hrvatskom", kaže Koštunica.

Predsednik Srbije Boris Tadić je razgovor sa evropskim komesarom ocenio kao ozbiljan i, zahvaljujući Renu na angažmanu, dodao da je članstvo Srbije u EU prioritet njegovog predsedničkog mandata. "U svakom slučaju, još jednom zahvalnost Renu što je došao u Srbiju, što ulaže veliki napor da Srbija ostane na evropskom putu, jer Srbija nema alternative. Evropski put, punopravno članstvo u EU, to je glavni zadatak, glavni cilj Srbije i njenih državljana, ali i moj glavni cilj kao predsednika Srbije", kaže Tadić.

Oli Ren je rekao danas u Podgorici da će EU u septembru odobriti novi mandat za pregovore sa Crnom Gorom o pridruživanju EU. Crna Gora će pregovore nastaviti od tačke do koje je stigla dok je postojala SCG. Evropski komesar je dodao da je pitanje odobrenja mandata tehnička stvar i naveo da Crna Gora mora da se izgradi administrativni kapacitet da bi mogla da odgovori obavezama tokom pregovora.
 


Izvor: B92

DINKIĆ: PRIPREMA SE 'PAKET PLUS' SA ZAHTEVIMA SRBIJE EU 
 
 Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da će Evropskoj uniji biti ponuđen 'paket plus', koji bi osim akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, obuhvatio i zahtev Srbije za veću pomoć EU u oblasti ekonomije i viznog režima.

Dinkić je na konferenciji za novinare rekao da se o izradi plana dogovorio sa potpredsednicom vlade Ivanom Dulić-Marković i ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom Milanom Parivodićem i najavio da će njih troje uskoro otputovati u Brisel sa 'paketom plus'.

'EU određuje uslove za nastavak pregovora, ali mi nećemo sedeti skrštenih ruku do 1. oktobra', rekao je Dinkić i dodao da će tim paketom, pored akcionog plana, biti obuhvaćeni i zahtev Srbije za 'daleko većim evropskim fondovima' za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, podrška EU da se završi Koridor 10 i omogući uslovni otpis do milijardu dolara dugova.

'Neambiciozno je tražiti samo olakšice za mlade studente za vizne olakšice, treba da se traži potpuno ukidanje viznog režima za sve gradjane Srbije i mi idemo sa agresivnijim pristupom', rekao je ministar.

Upitan da li ostaje pri izjavi da će napustiti vladu ako se ne nastave pregovori sa EU do kraja septembra, Dinkić je odgovorio: 'To ćemo videti 1. oktobra'. 'Tačno je da je ključ akcioni plan za saradnju sa Hagom, ali to prosto nije dovoljno i EU daleko više može da pomogne Srbiji', rekao je Dinkić.

On je kazao i da se 'duboko ne slaže sa logikom ideje' koju je izneo ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović da se ljudima kojima je ostalo pet godina staža, a ostaju bez posla u procesu privatizacije, omogući preveremeno penzionisanje.

'Sistem koji Srbija bude gradila biće potpuno obrnut - stimulacija da više rade, a ne da što pre odu u penziju. Slažem se sa namerom ministra Lalovića da treba pomoći ljudima koji su stariji da nadju posao i tu sam spreman da pomognem da damo stimulativne mere za te ljude, ali davati nekome pet godina naknade, a da on sedi ili radi neki drugi posao, u Srbiji koja je siromašna zemlja, nije moguće', rekao je on.

Predstavljen investicioni plan ulaganja u nauku i upravu

U Vladi Srbije je predstavljen I prvi zvanično usvojen sektorski plan u okviru Nacionalnog investicionog plana - iz oblasti nauke i elektronske uprave kojim je predviđeno da se u te oblasti u narednih godinu ipo dana uloži 64 miliona evra.

Na konferenciji za novinare, ministar fianansija Srbije Mlađan Dinkić rekao je da vlada smatra da će sprovođenje Nacionalnog investicionog plana poboljšati životni standard i povećati zaposlenost. On je naglasio da su ukupne predviđene investicije za globalni plan milijardu evra, a da će taj iznos verovatno biti i nešto viši - oko 1,1 milijardi evra. Do kraja avgusta bi trebalo da vlada usvoji 17 sektorskih planova i time ozvaniči globalni investicioni plan. Dinkić je rekao da je Ministarstvo nauke najbrže i najefikasnije pripremilo svoj projekat čiji je cilj da mladi naučnici ostanu u Srbiji i pomognu razvoju privrede.

Prema tom planu u godinu ipo dana biće uloženo 30 miliona evra u nauku i 34 miliona evra u elektronsku upravu. U oblasti elektronske uprave planira se uvođenje sistema kojim će se ubrzati izdavanje dokumenata građanima u službama lokalne samouprave i putem interneta, za šta su se prijavile 24 opštine. Po Dinkićevim rečima, pripremaju se i projekti elektronskih javnih nabavki, jedinstvene računarske mreže državnih organa i razvoja informacione tehnologije kod fiskalne decentralizacije.

Ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović rekao je da će planom investicija u nauku u naredne dve godine, u opremu biti uloženo više od 21 milion evra, u informaciono-komunikacione tehnologije oko pet miliona evra, koliko i u delove nauke direktno povezane sa privredom. Rezultat ulaganja u nauku biće vidljivi za tri do četiri godine, a u oblasti elektronske uprave - do kraja ove godine.   
 


Izvor: RTS

Oli Ren poručio u Beogradu: Saradnja s Hagom uslov za pregovore
Plan nije zamena za Mladića
Predstavnici Srbije pozvani su da na sastanku evropske trojke 16. jula u Briselu predstave akcioni plan o tome kako ova država planira da ostvari punu saradnju sa Haškim sudom

BEOGRAD - Evropski komesar za proširenje Oli Ren, posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom, juče je u Beogradu jasno poručio da nema nikakvih mogućnosti za nastavak pregovora o stabilizaciji i priključivanju EU dok se ne ispuni saradnja sa Hagom.

Ren je tako demantovao spekulacije da u Beograd dolazi kako bi produžio pregovore samo na osnovu zalaganja srpskih vlasti da izrade Akcioni plan za bolju saradnju s Tribunalom.

- Bezbroj puta smo ponovili i u Beogradu i u Briselu da samo puna saradnja, kao nešto što mora voditi hapšenju i isporučenju Ratka Mladića, može da pokrene nastavak pregovora - rekao je Ren, ističući da se zalaže za evropsku budućnost Srbije.
   
      

RAZGOVARANO I O KOSMETU

Premijer Koštunica upoznao je Rena sa Akcionim planom, koji je, kako je rekao, sačinjen na osnovu dosadašnjih razgovora i konsultacija sa Hrvatskom. Koštunica je izjavio da je s Renom razgovarao i o sredstvima za pokretanje i ubrzanje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i o Kosovu i Metohiji. Premijer je Renu predočio dokle se stiglo u pregovorima o Kosmetu koji se vode u Beču, kao i o srpskom gledištu o budućem statusu pokrajine koje je izloženo u platformi predstavljenoj Kontakt grupi.

DODATNI PODSTICAJ

U razgovoru sa Ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Draškovićem Ren je najavio da će Komisija EU predstaviti novi mandat Srbije za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju i preneo očekivanje da on bude usvojen početkom jeseni. On je istakao da puna saradnja sa Hagom ostaje neophodan uslov za nastavak pregovora. Akcioni plan Vlade Srbije treba da bude dodatni podsticaj u tom smeru, a ne zamena za ispunjenje haške obaveze, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
      
      
      
   

Kao konkretan dokaz da Brisel želi Srbiju u EU, Ren je naveo modifikovani Mandat koji je Evropska komisija usvojila juče, a koji "smanjuje tehničke probleme za nastavak pregovora posle hapšenja i isporuke Mladića". On je još jednom pozdravio odluku Vlade Srbije da napravi Akcioni plan, i to u saradnji sa Tribunalom, koji će "garantovati bolju koordinaciju službe bezbednosti i vojske kako bi se iskoristio njihov potencijal i locirao Mladić". Posle razgovora s Tadićem, Ren je izjavio novinarima da su predstavnici Srbije pozvani da na sastanku evropske trojke 16. jula predstave Akcioni plan koji će pokazati kako Srbija planira da ostvari punu saradnju sa Haškim sudom.

- Verujem da će taj plan biti ozbiljan i da će povratiti poverenje EU u Beograd. Međutim, odgovornost je sada na vladi Srbije, jer je od same pripreme plana mnogo važniji rezultat - istakao je Ren, još jednom podsećajući da se Hag ne može zaobići.
Predsednik Tadić je posle razgovora sa Renom rekao da nema alternativne za punopravno članstvo Srbije u EU i naglasio da je to prioritetni cilj zemlje i njegov cilj, kao predsednika Srbije.

Inače, Tadić je upoznao Rena o svojoj balkanskoj turneji i nameri balkanskih država da što pre organizuju seriju zajedničkih sastanaka radi bržeg pristupanja EU. Tadić je rekao i da se Srbija suočava s nizom izazova među kojima su pregovori o Kosovu i Metohiji, završetak saradnje sa Hagom i nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. On je istakao da je razgovarano i o liberalizaciji viznog režima za građane Srbije o čemu je Ren napomenuo da će tokom sledeće nedelje Savet ministara EU raditi na olakšavanju viznog režima.

Ren se juče sastao i sa potpredsednikom vlade Ivanom Dulić-Marković.

Izvor: Glas Javnosti

Odata pošta žrtvama prošlogodišnjih bombaških napada
Godišnjica užasa u Londonu
U strepnji da bi 7. jul mogao da se ponovi,čitava Britanijazamukla je juče na dva minuta, u znak sećanja na 52 poginule osobe i 700 ranjenih

Paljenjem sveća, polaganjem cveća i dvominutnom tišinom u Velikoj Britaniji juče je obeležena godišnjica terorističkih napada na metro u Londonu, koji su se dogodili 7. jula 2005. i u kojem su poginule 52 osobe, a oko 700 ih je ranjeno.
Gradonačelnik Londona Ken Livingston položio je cveće ispred stanice Kings kros u 8.50, u vreme kada su na jučerašnji dan pre godinu dana odjeknule tri eksplozije, prenosi Beta.
   
      

GNUSAN ŠAMAR PREŽIVELIMA

Gardijan ističe da je snimak Al Džazire prvi koji direktno govori da je Al kaida obučavala bombaše za napade u Londonu. List piše da vreme kada je objavljen snimak ukazuje na nameru da se među preživelima i članovima porodica nastradalih izazove što veće uznemirenje. List prenosi i reagovanje članova porodica poginulih koji kažu da je sve to gnusno. "To je kao šamar. Objavili su snimak u trenutku kada kada većina preživelih prolazi kroz pakao", samo su neki od komentara, prenosi Tanjug.
      
      
      
   

Rodbina poginulih u napadima pozvana je da prisustvuje večernjoj ceremoniji u Ridžent parku, gde je sinoć naglas trebalo da budu pročitana imena poginulih. Druga ceremonija polaganja cveća održana je na Trevistok skveru, gde je autobus na liniji 30 dignut u vazduh. Uprkos iscrpnoj policijskoj istrazi, još niko nije optužen za napade od pre godinu dana, kada su se četvorica mladih Britanaca razneli u samoubilačkim napadima u javnom gradskom prevozu. Jučerašnji dan mnogi Britanci proveli su strepeći da bi takvi napadi mogli da se ponove. - Znam da će biti drugih napada. Znam da nismo ništa bezbedniji - kaže Rejčel Nort, jedna od putnica koja se nalazila u vozu na liniji Pikadili, u kome je 26 putnika poginulo kada je jedan od vagona eksplodirao kod stanice Rasel skver.

Zabrinutost Britanaca dodatno je povećao preksinoć emitovan prošlogodišnji snimak na kojem jedan od bombaša samoubica Šehzad Tanvir čita svoju poslednju izjavu pred smrt i početak napada na London. Na tom snimku, koji je preksinoć prvi put emitovala katarska TV Al Džazira, vidi se i drugi čovek Al kaide Ajman al-Zavahri, koji sugeriše da postoji direktna veza između napada na London i mreže Osame bin Ladena. Tanvir je napade koje su on i drugi bombaši izveli opisao kao "početak niza napada koji će se nastaviti i biti još jači dok (Britanci) ne povuku svoje trupe iz Avganistana i Iraka. Šef londonske policije Ijan Bler izjavio je juče da su od 7. jula 2005, otkrivene tri "veoma ozbiljne zavere", kao i da su pretnje napadima veoma realne.

Izvor: Glas Javnosti

Putin više od dva sata na Internetu uživo odgovarao na pitanja
O seksu, fudbalu.ali i Kosmetu

Ne mogu tačno da se setim kada sam to radio prvi put, ali se sasvim sigurno sećam kada sam to radio poslednji put i to tačno u minut - rekao je prekjuče, uz smeh, govoreći o seksu, ruski predsednik Vladimir Putin (53) posle dvočasovne internet-konferencije, u toku koje je odgovarao na pitanja pristigla iz čitavog sveta, prenosi Frans pres.

Putinov nastup uživo na Internetu organizovali su Bi-Bi-Sijev veb-sajt i ruski Internet portal Jandeks.

Putinovo gostovanje na Internetu izazvalo je ogromno interesovanje - postavljeno je više od 160.000 pitanja, a njegov nastup pratilo je više od milion ljudi.
Naglasivši da Rusija danas nema nijednog neprijatelja sem terorista, rekao je da međunarodna zajednica probleme sa Iranom i Severnom Korejom mora da reši pregovorima. On je kazao i da bi nametanje sankcija Iranu bilo greška, ali i da je nemoguće beskrajno čekati da se Teheran složi sa zahtevima međunarodne zajednice. Dodao je i da je Rusija razočarana raketnim probama Pjongjanga, kao i da sve civilizovane države upozoravaju susede da će izvesti probe uz prognozu gde će se delovi projektila prizemljiti, preneo je Bi-Bi-Si, koji je sve Putinove odgovore grupisao po temama i objavio ih na sajtu.
Putin je rekao da uloga Rusije nije da se kao u SSSR vremena suprotstavlja SAD i dodao da mu je američki kolega Džordž Buš, zbog poštenja i ljudskih kvaliteta, postao i dobar prijatelj. Buš mu je na komplimente odmah uzvratio izjavivši juče da mu je Putin veoma drag iako se ne slaže uvek sa unutrašnjom politikom koju vodi.

Na temu gasa i energenata, Putin je poručio da ih Rusija neće davati budzašto, kao i da se na tom polju vodi isključivo tržišnim principima. U nešto više od dva sata, Putin je odgovarao i na pitanja o ruskoj demokratiji, sukobu u Čečeniji, borbi protiv korupcije, problemu rasizma, dobijanju ruskih viza, slanju specijalaca u Irak u potragu za ubicama ruskih diplomata...

Osvrnuo se i na temu Kosmeta rekavši: "Kosovo (u Srbiji) je jedno, a Abhazija i Južna Osetija (u Gruziji) nešto sasvim drugo? To je nešto za šta mi smatramo da nije u redu. Principi moraju da budu isti".

Međutim, najviše interesovanja izazvao je njegov nedavni slučajan susret s grupom turista u Kremlju, kada je jednog dečaka poljubio u stomak, što je u svetu izazvalo čuđenje. "Želeo sam da ga pomazim kao mače i to se dogodilo samo od sebe. Iza toga stvarno nije bilo ničeg drugog", rekao je Putin, dodavši da Rusi imaju pravo da budu ponosni na svoju zemlju, da će u finalu SP u fudbalu navijati za tim koji bude dobro igrao, kao i da mu je drago što je period života u kojem se, kao KGB agent, stalno seljakao sada prošlost.

Izvor: Glas Javnosti

Vlada priprema "paket plus" sa zahtevima Srbije Evropskoj uniji
Trgovina za produžetak mandata

BEOGRAD - I pored obećanja da će njegova stranka (G17 plus) napustiti vladu ako se ne nastave pregovori o pridruživanju do kraja septembra, kao i saradnja sa Haškim tribunalom, ministar finansija Mlađan Dinkić juče je, i posle jasne poruke evropskog komesar za proširenje Olija Rena "da nema nikakvih mogućnosti za nastavak pregovora o stabilizaciji i priključivanju EU dok se ne ispuni saradnja s Hagom", izbegao odgovor tvrdeći da će se "to videti 1. oktobra".

- Vlada neće sedeti skrštenih ruku do 1. oktobra, kada EU odlučuje o nastavku tih pregovora, ali treba sačekati 1. oktobar pa ćemo tada pričati o izlasku G17 plus iz vlade - poručio je potpredsednik ove stranke.

OD DANAS DO SUTRA

- Približava se taj 1. oktobar kada je Dinkić dao rok za izlazak iz vlade, a očigledno je da od toga nema ništa. Oni kalkulišu i rade od danas do sutra, a pojedinačne interese i interese njihovih političkih stranaka stavili su ispred interesa građana i države - tvrdi Marinković, koji je uveren da niko od njih "nema ni znanja ni kompetentnost, a ni dostojanstva da sva ta pitanja otvore i reše".

DINKIĆ: AKO SE PREGOVORI NE NASTAVE, PODNOSIM OSTAVKU

Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je juče da ostaje pri stavu da će napustiti vladu ako se do kraja septembra ne nastave pregovori Srbije sa Evropskom unijom.
- Kada je reč o napuštanju vlade, ukoliko se u međuvremenu pregovori sa EU ne nastave, naše kovertirane ostavke su neopozive - rekao je Dinkić agenciji Beta.

Ministar Dinkić je rekao i da će Vlada Srbije od EU zatražiti mnogo veću pomoć od saradnje u izručenju haškog optuženika Ratka Mladića, a da će saradnja sa EU biti nastavljena u vidu "paketa plus", koji bi, osim akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, obuhvatio i zahtev Srbije za veću pomoć EU u oblasti ekonomije i viznog režima.

- Akcioni plan za hvatanje Mladića je bitan, ali nedovoljan jer Evropa može više da nam pomogne da nastavimo pregovore o pridruživanju. Zato smo se potpredsednica vlade Ivana Dulić-Marković, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić i ja dogovorili da napravimo "paket plus" koji ćemo uskoro predstaviti u Briselu - najavio je Dinkić.

"Paket plus", prema njegovim rečima, trebalo bi da sadrži više predloga kako bi EU konkretno pomogla Srbiji.

- Tražićemo veći pristup evropskim fondovima, čime bi se olakšalo finansiranje projekata iz Nacionalnog investicionog plana, kao i pomoć za uslovni otpis državnog duga od milijardu dolara, kako bi se završio koridor 10. Takođe, premalo je tražiti ukidanje viza samo za mlade, pa ćemo proširiti zahtev na sve građane Srbije - objasnio je Dinkić.
U ovom paketu politički analitičar Darko Marinković vidi novu vrstu "trgovine koja produžava život vlade".

- Uopšte nije sporno da je reč o trgovini i nastojanju da se produži život jedne neuspešne vlade koja nema strategiju, a koja već duže vreme živi na aparatima. O tome govore katastrofalni ekonomski rezultati i činjenica da nijedno strateško pitanje nije rešeno, počev od organizovanog kriminala, preko korupcije, saradnje s Haškim tribunalom, ustava - istakao je Marinković, koji je konstatovao da je samo "pitanje hrabrosti da se ta klinička smrt vlade zvanično i proglasi".


Izvor: Glas Javnosti

Osnovni elementi "paketa plus" za EU

BEOGRAD - Osnovni elementi "paketa plus", koji će biti predočeni Briselu pored akcionog plana za saradnju sa Hagom, sadrže i uslovni otpis duga od jedne milijarde dolara Pariskom klubu, na jesen 2006. godine, za izgradnju koridora deset na jugu Srbije, saznaje agencija Beta.

U "paketu plus" predstavnici vlasti Srbije zatražiće da se deo tog duga upotrebi za ekološke projekte i razvoj infrastrukture u siromašnim opštinama.

Od predstavnika Evropske unije biće zatraženi i veći pretpristupni fondovi EU Srbiji za podršku realizaciji projekata regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana, koji je nedavno usvojila Vlada Srbije. To bi se odnosilo na period od 2007. godine, pa nadalje, uz godišnje finansiranje oko 25 odsto ukupne predviđene sume za investiranje namenjene regionalnim projektima. Tim projektima napravljena je računica za godišnji iznos od 250 do 500 miliona evra, koji bi se rasporedio na regionalne projekte i to za Dunav, granične prelaze i hidroelektrane.

"Paketom plus" predviđeno je i potpuno ukidanje viza za građane Srbije do 2008. godine kao i vizne olakšice za studente i naučnike tokom ove i naredne godine.

Od Evropske unije biće zatražen za Srbiju i status zemlje kandidata za EU, kako bi se članstvo postiglo najkasnije do 2008. godine.
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić rekao je da se o izradi plana dogovorio sa potpredsednicom vlade Ivanom Dulić-Marković i ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom Milanom Parivodićem. Dinkić je najavio da će njih troje uskoro otputovati u Brisel sa "paketom plus".

Izvor: Glas Javnosti