Beograd - Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je danas da bi bilo realno očekivati da poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU budu otvorena u prvoj polovini sledeće godine.

- Mislim da je realno, na osnovu iskustva sa drugim zemljama kandidatima, da dođe do otvaranja ta dva poglavlja u prvoj polovini sledeće godine - rekao je novinarima Devenport koji je učestvovao na prvoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU koji okuplja organizacije civilnog društva.

On je podsetio da je završen skrining ili analitički pregled usklađenosti srpskog zakonodavstva sa evropskim u poglavljima 23 i 24 - pravosudje, osnovna prava i bezbednost, i da Evropska komisija sada treba da završi izveštaj o skriningu nakon čega će Srbija pripremiti akcioni plan za ispunjavanje preporuka.
 
Devenport je rekao da će tempo otvaranja poglavlja zavisiti od primene akcionog plana. Dodao je da je završen skrining za poglavlje 32 koje se odnosi na finansijsku kontrolu, da je Srbija dobila izveštaj Evropske komisije o skriningu i naglasio da će otvaranje poglavlja zavisiti od zemalja članica EU.
 
- Kada je reč o poglavlju 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom, skrining je završen, a Vlada Srbije je sada u fazi priprema odgovora na pitanja koja su bila postavljena tokom skrininga za to poglavlje u januaru - rekao je  Devenport.
 
Devenport je rekao da nema rokova i da nije izvesno kada će poglavlje 35 biti otvoreno.
 
- Napredak će zavisiti - uvek će tako biti, od impelementacije i odgovora na tehnička pitanja - rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.
 
On je rekao da se ne može tvrditi da Srbija sigurno ove godine neće  otvoriti neko poglalvje, ponovivši da će sve zavisiti od napretka i primene dogovorenog.

Izvor: Blic

Brisel -- Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo najverovatnije će u narednih desetak dana doputovati u zvaničnu posetu Srbiji, saznaje Danas.

Na izradi detaljnog programa posete i utvrđivanju preciznog datuma se još radi, ali kako saznajemo, Barozo će s premijerom Aleksandrom Vučićem i drugim najvišim zvaničnicima razgovarati o dinamici nastavka evropske integracije Srbije, posebno u kontekstu pregovora o pristupanju.

Razgovaraće se i o evropskoj pomoći Srbiji za saniranje posledica poplava, pa će Barozova poseta praktično biti i priprema za donatorsku konferenciju, koja bi trebalo da bude održana 16. ili 17. jula. U tom kontekstu, predviđeno je da predsednik EK poseti Obrenovac.

Žoze Manuel Barozo je krajem maja, posle neformalnog samita evropskih lidera u Briselu, izjavio da će EU pomoći Srbiji i BiH da prebrode posledice poplava. On je podsetio da je EU odmah nakon prvih zahteva za pomoć iz Srbije i BiH poslala stručnjake, čamce i helikoptere da pomogne ugroženom stanovništvu.

„Sem toga, imamo i sredstva iz Fonda solidarnosti EU, kojima Srbija može da pristupi kao da je zemlja članica“, ukazao je Barozo, dodajući da je sada na Vladi Srbije da dostavi izveštaje o šteti.

Izvor: Blic

Vučić: Od Baroza očekujem jasnu podršku putu Srbije ka EU

Tanjug    | 28. 06. 2014. - 11:07h | Foto: Emil Čonkić    | Komentara: 0
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da od sutrašnjeg susreta sa predsednikom Evropskom komisije Žozeom Manuelom Barozom u Beogradu očekuje jasnu podršku Srbiji na evropskom putu.

"Očekujem jasnu evropsku perspektivu za Srbiju i jasnu podršku Srbiji na evropskom putu", rekao je Vučić novinarima u Obrenovcu odgovarajući na pitanje o očekivanjima od sutrašnje posete predsednika Evropske komisije.
 
Baroza će sutra dočekati prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, zatim će se u Palati Srbija sastati s premijerom Vučićem a kasnije će ga primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
 
"Srbija je veoma važna zemlja za EU i ostvarila je značajan napredak u evropskim integracijama", rekao je nedavno Barozo na brifingu u Briselu, odgovarajući na pitanje dopisnika Tanjuga o poseti.
 
Barozo je podsetio da je ovo drugi put da u svojstvu predsednka Evropske komisije dolazi u Beograd.
 
"Nameravam da pored Srbije posetim i ostale zemlje u regionu koje su ostvarile napredak na evropskom putu", rekao je Barozo i dodao da će posle Beograda posetiti Tiranu.


Izvor: Blic

Pak poziva Hrvatsku: Održite obećanja, ne usporavajte susede
Tanjug | 28. jun 2014. 11:10 |


Hrvatska mora da ispuni obećanje da neće usporiti približavanje svojih suseda Evropskoj uniji, izjavila je Doris Pak u Zagrebu na svečanosti kojom je obeležena prva godišnjica hrvatskoga članstva u Uniji


Hrvatska mora da ispuni obećanje da neće usporiti približavanje svojih suseda Evropskoj uniji, izjavila je u petak uveče Doris Pak u Zagrebu na svečanosti kojom je obeležena prva godišnjica hrvatskoga članstva u Uniji.



 
Predsednica Komiteta za kulturu i nauku Evropskog parlamenta je napomenula da je Hrvatska mogla i ranije da postane članica EU da nije bilo susedne Slovenije.

"Sećam se da je Sabor doneo rezoluciju kojom obećava da Hrvatska nikad neće svojim susedima to učiniti. Nadam se da ćete to obećanje i ispuniti. To je bila prava šteta, mogli ste dve godine pre postati članica EU", kazala je Pak.

Međunarodnu konferenciju "Hrvatska u EU godinu posle - Mir i socijalna pravda u Evropi vek posle", u organizaciji ministarstva spoljnih poslova, organizovala je Hrvatska panevropska unija.

Konferenciju je otvorio gradonačelnik Zagreba Milan Bandić koji je istakao da je za Hrvatsku dobro što je u EU.

"Dobro je što smo ostvarili članstvo, ono je tranštranački uspeh", rekao je Picula. "Godinu dana nakon ulaska građani Hrvatske uglavnom imaju iste probleme kakve su imali i pre, ali sada nismo sami", dodao je Picula.

On smatra da ne bi bilo dobro da Hrvatska dugo godina ima na svojim granicama čak tri zemlje koje se ne uspevaju približiti EU, prenela je Hina.

"Dobar deo naših problema će nestati onog dana kad svi naši susedi uđu u EU", zaključio je Picula.

Izvor: Novosti

Evo zašto crvenimo pred EU

Željka Jevtić    | 01. 07. 2014. - 12:00h | Foto: Fonet, B. Petrović   
Ministar bez portfelja Jadranka Joksimović, zadužena za EU kaže da je urađena detaljna analiza onoga što je, prema sugestijama iz Brisela, do sada dobro obavljeno u reformama i konstatovano gde je potrebno uložiti dodatne napore, kao i u kojim oblastima je stanje veoma loše.


Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo doneo je premijeru Srbije Aleksandru Vučiću presek napredovanja Srbije na putu ka EU i stepen ispunjenosti standarda u pojedinim oblastima. Prema rečima premijera, Srbija je dobila crveno u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, poglavljima 32, 23, 24 i ekologiji.
 
Vladavina prava

Najteža procena ispunjenosti standarda je kada je reč o poglavljima 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, osnovnih ljudskih prava i borbe protiv kriminala i korupcije. Od institucija Srbije se i danas očekuje da, počev od odluka do zakona, sve rade transparentno. EK zahteva neometane uslove i rad nezavisnih regulatornih tela. Pored toga, Srbija još nije dostigla zadovoljavajući nivo transparentnog finansiranja partija.
 
- EK zamera veliki broj sudskih slučajeva koji su u proceduri duže nego što bi smeli da budu i, prema procenama, ima ih oko milion - kaže izvor „Blica“. Osim efikasnog sudstva, Srbija, ako hoće da napreduje ka EU, mora da ima i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva promenu Ustava, koja je godinama tema bez realizacije.
 
Joksimović: čekamo izveštaj
Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, kaže da su problematična poglavlja ona koja su predstavljala izazov za sve zemlje koje su se bile u procesu pristupanja.
- Neka su poglavlja problematična zbog velikih finansijskih sredstava koja su neophodna za primenu tih standarda, kakvo je poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu, a neka zbog velikog broja tehnički zahtevnih propisa, poput poglavlja 12, koje se odnosi na bezbednost hrane - kaže za ona „Blic“. Za poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i ljudska prava), Joksimovićeva kaže da je završen skrining i da čeka izveštaj EK.
 
Poljoprivreda

Kada je reč o oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kako saznajemo, zamerka EK je što još nije osposobljena uprava za agrarna plaćanja, koja je već trebalo da zaživi. Srbija nije ispunila standarde ni vezano za načine organizovanja i upravljanja poljoprivrednim dobrima, a zakon o zadrugama je do sada tri puta bio u proceduri i nikada nije usvojen. Srbija se još nije uskladila sistemski ni kada je reč o bezbednosti hrane, načina čuvanja životinja, obrade hrane.
 
Revizija

Izuzetno bitno poglavlje za život građana jeste i poglavlje 32, koje se tiče generalne finansijske kontrole. Podrazumeva uvođenje interne i eksterne revizije za svakog budžetskog korisnika, da DRI može da kažnjava. Kada je reč o javnim finansijama, ali i o novcu iz fondova EU, zasad još nije zaživeo sistem kontrole.
 
Životna sredina
Životna sredina je ocenjena kao „najcrvenija“ oblast. Kako saznajemo, troškovi dostizanja standarda EU u ovoj oblasti koštaju oko 11 milijardi evra. Međutim, Srbija nije učinila ni ono što bi mogla tako da je ostalo nerešeno upravljanje vodama, energetska efikasnost.
 
Nenadić: Nema evidencije imovine
Kako kaže Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“, radi se o stvarima koje se iz godine u godinu ponavljaju, što potvrđuju i izveštaji DRI.
 
- Primera radi, nema potpune evidencije javne imovine, a unutrašnje kontrole su na marginama. Apsurdno je koliko su slabi kontrolni organi u oblasti finansija poput budžetske inspekcije. Ništa manje nije važna ni javnost podataka - kaže Nenadić. L. G.


Izvor: Blic

 Kurkulas: Savladaćete sve prepreke do EU

Ministar evropskih poslova Grčke Dimitris Kurkulas o evropskim integracijama naše zemlje: Neophodne reforme su zapravo najviše korisne za vaš narod



BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA

VEOMA smo ponosni što se otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom dogodilo tokom grčkog predsedavanja EU. Reč je o istorijskoj etapi za vašu zemlju i Evropu. Prirodno je to što je Grčka bila među inicijatorima ove politike. A stabilizacija zapadnog Balkana i integracija Srbije u evropsku porodicu su strateški interesi naše zemlje.

Ovo za „Novosti“ kaže Dimitris Kurkulas, ministar evropskih poslova Grčke, koja je upravo Italiji predala palicu predsedavajućeg EU.

* Je li moglo više da se učini za integraciju Srbije?

- Prijem u EU predstavlja dug i težak proces. Pozitivni efekti počinju da se osećaju mnogo pre toga. Reforme neophodne za članstvo takođe su korisne za srpsku privredu i društvo, nezavisno od ulaska u EU. Tokom pregovora biće uspona i padova, ali sam uveren da će građani Srbije pokazati potrebnu upornost da bi se stiglo na kraj puta. Mnogobrojni prijatelji biće prisutni da vam pomognu.

* Kada će biti otvoreno prvo pregovaračko poglavlje?

- Ne mogu da kažem tačan datum, ali verujem u administrativne kapacitete Srbije. Nova tehnika pregovaranja predviđa otvaranje najtežih poglavlja na početku. I zato je početak pregovaranja teži, ali daje više vremena da se zatvore komplikovana poglavlja.

* Kada bismo mogli da postanemo punopravni član EU?

- Što proces evropskih integracija više napreduje, pregovori postaju teži. Mislim da nije odgovorno utvrđivati određeni datum, ali bih podsetio na iskustvo iz prethodnih proširenja. Sve reforme koje budu sprovedene u cilju pristupanja Srbije EU obezbediće razvoj vaše zemlje i doneće korist srpskom narodu.


UKRAJINSKA KRIZA KAO UPOZORENjE

* Da li je ukrajinska kriza usporila naš put ka EU?

- Ukrajinska kriza je pokazala geopolitičku krhkost evropskog kontinenta i rizike po mir i stabilnost. Proširenje EU na zemlje zapadnog Balkana doprineće bezbednosti i stabilnosti EU i celog kontinenta.

Preuzeto sa ...

Italijanska ministarka najavila posetu zemljama Zapadnog Balkana

Italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini najavila je danas u Rimu da će tokom italijanskog predsedavanja Savetom Evropske unije (EU) posetiti sve zemlje zapadnog Balkana sa ciljem da se proces proširenja EU podstakne u skladu sa napretkom zemalja koje žele da se pridruže Uniji.



- Posetiću sve zemlje Zapadnog Balkana tokom italijanskog predsedavanja zajedno s komesarom za proširenje Štefanom Fileom sa ciljem da vidimo što se može napraviti u procesu proširenja. Nema nikakvog razloga da se reforme u tim zemljama ne prepoznaju i ne nagrade - rekla je Mogerini.

Ona je ukazala da su zemlje iz tog regiona na različitom stupenu u pogledu evropskih integracija, da preduzimaju korake u pravom smeru i da ih treba podstaći da nastave reformama.

- Verujem da se nešto konkretno može postići u procesu približavanja tih zemalja EU – zaključila je Mogerini. 

Preuzeto sa ...

eve je ovde 

Бруно Масаис: На дуге стазе неодржива је политика Србије према Русији и истовремени останак на путу ка ЕУ            
 

Београд -- На дуге стазе неодржива је спољна политика Владе Србије према Русији и истовремени останак на путу европских интеграција, каже Бруно Масаис.

"На дуге стазе то је немогуће. Ипак, мислим да је потребно извесно време да би у потпуности био окончан процес уједначавања спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ", рекао је португалски државни секретар за европске односе Бруно Масаис за Политику.

Масаис је додао да ће се инсистирати на "већем прилагођавању" става Србије у погледу важних међународних питања попут Украјине.

"За такав процес је неопходно да прође неко време, можда и неколико година, али веће подударање је и циљ целог процеса", рекао је он.

Португалски државни секретар је подсетио да постоји нешто што се зове заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ и да улазак у Унију не подразумева само улазак у једну економску зону већ и заузимање заједничког става према неким питањима.

Говорећи о изазовима Србије на путу ка ЕУ, Масаис је рекао да ће највећи изазов бити економија јер су земљи неопходне велике привредне реформе, затим правна и политичка реформа и реформа правосудног и медијског сектора.

"Наравно, један од главних изазова остаће, као и до сада, питање Косова и наставак дијалога Београда и Приштине", рекао је он.

(Бета-Политика)


и наравно да се тераш у три пичке материне 

Џејмс Кер-Линдзи: У ЕУ ће се питати може ли се Србији веровати, и да ли се она понаша као тројански коњ Кремља            


Лондон, Београд - Званичници у Београду би требало да пронађу начин да увере неке скептичније чланице Европске уније да Србија у будућности неће бити представник руских интереса у ЕУ - наводи за Данас Џејмс Кер-Линдзи, истраживач из Лондонске школе економије и политичких наука (ЛСЕЕ), коментаришући посету премијера Србије Александра Вучића Русији.



Линдзи истиче да је Русија свесна какав би био одговор уколико би рекла Србији да бира између европске интеграције и ближих економских и политичких односа са Москвом. „Руси, заправо, виде корист јер ће имати пријатељску државу унутар ЕУ. То представља проблем за Србију, јер ће се поједини у ЕУ питати може ли се јој се веровати и да ли се она понаша као тројански коњ Кремља“, упозорио је британски аналитичар.

(Данас)