Mladi istraživači Evropskog fonda za Balkan, uglavnom državljani zemalja koje se nadaju ulasku u Evropsku uniju, predviđaju četiri scenarija za priključenje celog Balkana Uniji: od obećanja evropskih lidera s početka 21. veka da sve zemlje po standardnoj proceduri uhvate voz za Brisel, preko stajanja u red sa Turskom, do eventualnog odustajanja od proširenja ili velikog balkanskog praska po kome bi sve zemlje Balkana ušle u EU.


Kako do EU: Srbija u dobrom vozu
- To znači da ćemo možda imati dve vrste zemalja u regionu, one koje mogu da budu članice EU kao Srbija i Crna Gora, možda čak i Albanija, i one koje ne mogu ili sa velikim teškoćama - BiH, Makedonija i takođe Kosovo - kaže Florijan Biber, profesor istočnoevropskih studija Univerziteta u Gracu, prenosi RTS.
 
EU je suočena s ekonomskom krizom i jačanjem evroskeptičnih partija na izborima za Evropski parlament, onih koji se zalažu za ukidanje evra ili su veliki protivnici emigrantske politike.

Zato nije isključen ni nepovoljni scenario Turske, koja na pridruženje čeka više od pola veka. U boljem slučaju blokada bi bila privremena.

- To bi naravno bilo jako bolno za reforme u regionu, ne kažem da je to najrealniji scenario, ali moramo da budemo svesni da ta opasnost postoji - kaže Biber.

Izvor: Blic

Brisel -- Ukrajinska kriza ne utiče na tempo evropskih integracija Srbije, ali do otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja ima još dosta posla, kažu u Evropskoj komisiji.

Nema nikakvih signala, ni iz Komisije ni iz Saveta, da predstoji zastoj u evrointegracijama zbog toga što se Srbija nije pridružila sankcijama protiv Rusije”, rekao je za Tanjug funkcioner EU koji je želeo da ostane anoniman.

Ovaj izvor, dobro upućen u dosadašnji tok procesa, kaže da sve ide po planu i da su pripreme za otvaranje prvih poglavlja u toku.

“Međuvladina konferencija koja je uvod u otvaranje poglavlja ne može da se održi pre oktobra, ali to je stvar procedure, a ne politike”, objašnjava ovaj funkcioner.

On je time demantovao pisanje pojedinih medija da je konferencija bila planirana za jun, a zatim odložena kada je Srbija odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog zbog ukrajinske krize

On, međutim, podseća da je prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbija dužna da svoju spoljnu politiku harmonizuje sa EU, ali dodaje da je ta odredba fleksibilna.

Kako Srbija bude napredovala na putu za EU, imaće manje prostora da odstupa od evropske spoljne politike”, ukazao je on, podsećajući da je stav zemalja članica takođe veoma značajan za tempo pridruživanja.

Srbija je uveliko odmakla na putu evropskih integracija, ali ima još mnogo posla do otvaranja prvog poglavlja”, kaže za Tanjug Peter Stano, portparol komesara za pridruživanje Štefana Filea.

On objašnjava da su tehničke pripreme za otvaranje svakog od 35 poglavlja pregovaračkog procesa izuzetno složene i da se sastoje od niza međukoraka.

Najpre se za svako poglavlje radi eksplanatorni i bilateralni skrining, zatim stručnjaci Komisije sastavlja izveštaj na osnovu kojih vlada zemlje kandidata prave akcioni plan i ako ga Komisija odobri, predlaže se Savetu da se poglavlje otvori”, navodi on.

Srbija je dosad sasvim završila skrining o devet poglavlja, a komesar File je ranije izjavio da očekuje da se do juna završi još toliko, to jest više od polovine ukupnog broja.

U Evropskoj komisiji kažu da intenzivno rade na izveštajima o skrininzima, a neki su već dostavljeni Savetu.

Kada na jesen budu otvorena prva poglavlja, počinje najteži deo posla, jer su pregovori vrlo zahtevni i poglavlje se ne zatvara dok se Brisel ne uveri da propisi nisu samo dovedeni u sklad sa evropskim standardima, vec i da se dosledno sprovode.

Tek kada se zatvori i poslednje od 35 poglavlja, Srbija će pristupiti potpisivanju pristupnog ugovora sa EU, a nakon što taj ugovor ratifikuju sve zemlje članice sledi formalno učlanjenje.

Iako niko iz EU ne želi da se decidirano izjasni da li će Srbija do 2020. postati punopravni clan, cemu se mnogi u Beogradu nadaju, većina se slaže da je cilj, ambiciozan ali dostižan.

Izvor: B92

Beograd -- Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, najverovatnije će dobiti zvanje glavnog pregovarača Srbije sa EU, saznaje Danas.

 
Aktuelna srpska vlada je, za razliku od prethodnih, odlučila da napravi jasnu razliku između operativne i stručne funkcije šefa pregovaračkog tima, što je Tanja Miščević, i političke funkcije glavnog pregovarača, što bi mogla da postane Jadranka Joksimović.

Kako objašnjavaju izvori Danasa bliski vladi, glavni pregovarač bi, po logici stvari, mogao da bude i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Međutim, teško je poverovati da će najveća vladajuća stranka, SNS, tu važnu funkciju prepustiti lideru socijalista, kao manjem koalicionom partneru.

Jadranka Joksimović u izjavi za Danas nije želela ni da potvrdi ni da demantuje saznanja da će postati "politički broj jedan" u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Ona je, istovremeno, objasnila da funkcije glavnog pregovarača i šefa pregovaračkog tima nisu identične.

"Glavni pregovarač se pojavljuje na međuvladinim konferencijama, on je šef državne delegacije i više predstavlja političku dimenziju pregovora. Šef pregovaračkog tima predstavlja ekspertski nivo i ima pre svega tehničku ulogu", navela je Joksimovićeva upitana da razjasni to što se u poslednje vreme pravi razlika između glavnog pregovarača i šefa pregovaračkog tima.

Na konstataciju Danasa da se na osnovu toga što je rekla može pretpostaviti da će ona biti glavni pregovarač, Joksimovićeva je odgovorila da o tome u vladi još nije razgovarano i da ćemo o svemu biti obavešteni.

Uskoro direktor Kancelarije za evropske integracije

Vlada Srbije još nije imenovala direktora Kancelarije za evropske integracije. Na pitanje Danasa kada će se to dogoditi, ministarka Jadranka Joksimović je odgovorila da će uskoro biti rešeno i to pitanje.

"Sada smo pre svega bili fokusirani na koordinaciju oko aktiviranja svih mehanizama za povlačenje sredstava iz EU za sanaciju štete od poplava", rekla je Joksimovićeva.

Tokom mandata prošle vlade u javnosti se nije pravila jasna razlika između šefa pregovaračkog tima i glavnog pregovarača, pa je Tanja Miščević bila predstavljana i kao šefica pregovaračkog tima i kao glavni pregovarač. Srpsku delegaciju su na prvoj međuvladinoj konferenciji u januaru predvodili tadašnji predsednik vlade Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić, a po funkciji su u delegaciji bili tadašnji ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić, ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, kao i Tanja Miščević.

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, u razgovoru za Danas je objasnila da je u javnosti i medijima došlo do terminološke konfuzije.

"Međutim, u dokumentima Srbije, kojima se definiše koordinacija pristupnih pregovora sa EU, ne pominje se termin glavni pregovarač, već samo pregovarački tim, šef tog tima i šef delegacije Srbije na međuvladinim konferencijama. Utvrđeno je da će Vlada Srbije pred svaku međuvladinu konferenciju utvrđivati sastav delegacije i njenog šefa, koji može biti ili ministar za EU ili ministar spoljnih poslova ili neko drugi. To jeste politička funkcija. Šef pregovaračkog tima je stručnjak koji vodi pregovore i ko je uvek u toj delegaciji. Odlukom vlade, pregovarački tim vodi pregovore, tako da se dosad tumačilo da je šef tog tima praktično glavni pregovarač", navela je Maja Bobić.

Izvor: B92

Berlin - Poslanik Demohrišćana u Bundestagu Torsten Fraj, rekao je da Nemačka podržava dalje širenje EU na zapadni Balkan i da ukoliko pristupni pregovori budu uspešni Srbija mora da bude primljena u članstvo. Ipak, odgovarajući na direktno pitanje u kojem se konstatuje da Srbija ne može u EU sa Ustavom u kojem piše da je Kosovo deo Srbije, Fraj je rekao: „Tačno. Takvo je i moje tumačenje".


Fraj, koji će sutra posetiti Beograd, je u razgovoru za "Dojče vele" ocenio da je ova srpska vlada "dobar partner" i dodao da "premijer Vučić i uopšte srpska politika zaista imaju pragmatičan odnos prema Kosovu, iako to pitanje nije nimalo lako".

 Niko ne sme da zaboravi da je ta tema posebna za Srbiju te da rešenja traže velike napore. Verujem da je dogovor iz Brisela bio pocetak dobrog puta i da ga srpska strana sprovodi konsekventno - podvukao je Fraj.

Prema njegovim rečima pitanje Kosova je veliki izazov za Srbiju.
Gost Beograda
Torsten Fraj (40) je savezni poslanik vladajuće Demohrišćanske unije Angele Merkel. Član je Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga kao i Odbora za pitanja EU. Od utorka do četvrtka Fraj će boraviti u Beogradu gde će se susresti sa ministrima, liderima opozicije, predstavnicima civilnog društva, novinarima i stipendistima fondacije „Konrad Adenauer".

- Uprkos tome, i tu je potreban napredak ukoliko želimo da Srbija postojano ide ka Evropskoj uniji. Sva poglavlja pregovora možemo zatvoriti samo u dijalogu, pre svega poglavlja koja govore o vladavini prava ili poglavlje 35 - rekao je Fraj.

On je naveo da je EU na primeru Kipra uvidela koliko je teško kada neka zemlja ulazi u EU sa nerešenim odnosima i time opterećuje celu Uniju, zbog čega je važno pronaći razumno rešenje pre ulaska u EU.
 
On je istakao da je sasvim ostvarivo da Srbija završi pregovore i postane članica EU do 2020. godine, bez obzira na to što EU ima unutrašnje probleme zbog kojih se stiče utisak da je vreme za pauzu u proširivanju.
„
- Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je u video poruci da Zapadni Balkan ima jasnu perspektivu za članstvo u EU, pa tako i Srbija, a da bi se to i dogodilo potrebno je da se ispune svi uslovi. To ne bi smelo da znači da Srbija neće biti primljena jer Evropska unija ima sopstvene probleme - objasnio je Fraj.
 
- Na posletku, od zemalja kandidata zavisi koliko su spremne da se prilagode evropskim pravilima. Ako su pregovori uspešni, ako se poglavlja zatvaraju - onda Srbija mora imati puno pravo da bude primljena u EU. Drugo, Srbija je veoma važna evropska zemlja i Brisel mora imati interesa da Srbija bude deo Unije - rekao je Fraj.

On je naglasio da su za EU uvek važna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava jer su u njima sadržani temelji Unije i ono što čini tu vrednosnu zajednicu, a da je važžno podržati Beograd na tom putu, kao i kada je u pitanju privredna konsolidacija.

„- Ljudi će pitati šta im donosi evropski put, šta to znači za njihov život - i zato je važno da nova srpska vlada smanji državni dug, konsoliduje budžet i poboljša ekonomske uslove za svoje građane - smatra Fraj.

Fraj je istakao da misli da u Srbiji nema političkih progona, ali da pregovori moraju dovesti do rešavanja i tog pitanja i svaka državna delatnost mora obezbediti slobodan život i ljudima koji su drugačiji - politički, etnički, ili u pogledu seksualne orijentacije.
„
- Sloboda medija je esencijalna, ona čini stub slobodne države. Trenutno imam informacije samo iz druge ruke na osnovu kojih mi se čini da Srbija ima bogatu i raznovrsnu medijsku scenu koja bi onda morala da obezbedi i pluralizam mišljenja. U Srbiji ću razgovarati sa novinarima i zaista me zanima kako oni gledaju na situaciju. Ukoliko je javna reč centralizovana, onda svakako nije dovoljno što matematički postoji veliki broj medija - rekao je Fraj.


Izvor: Blic

 

Brisel - Evropska komisija podnela je danas prvi izveštaj o procesu skrininga za Srbiju i postavila ga na svoju internet stranicu.


Deset stranica dugački izveštaj se odnosi na poglavlje 32 pregovaračkog procesa, koje je vezano za javne finansije i u njemu se detaljno opisuje način na koji je u Srbiji pravno regulisano ovo područje.

To je prvi takav izveštaj otkad je Srbija u januaru počela proces pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom.

Sledeći korak je da Vlada Srbije sastavi akcioni plan koji sadrži konkretne mere da se srpski propisi u vezi s kontrolom javnih finansija dovedu u sklad s evropskim standardima.

Ukoliko Komisija oceni da je plan zadovoljavajući, predložiće Evropskom savetu da otvori ovo poglavlje kako bi o njemu počeli pregovori.

Skrining, izveštaji i akcioni planovi su neophodne faze u pripremi za otvaranje svakog od ukupno 35 poglavlja, koja obuhvataju širok spektar područja, od pravosudja i policije do ekologije i ribarstva.

Srbija je dosad završila skringe za devet poglavlja, a u planu je da do kraja juna okonča proces za još devet, koji su u toku.

U Briselu kažu da bi pregovori o poglavlju 32 mogli da počnu u oktobru, nakon letnje pauze i uvodne međuvladine konferencije.

Izvor: Blic

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom Tanja Miščević poručila je danas da je Srbija spremna da pregovore počne tokom leta i to otvaranjem poglavlja 32, koje se tiče kontrole trošenja budžetskog novca.

- Za građane je veoma važno to poglavlje, jer je u direktonoj vezi sa borbom protiv korupcije... Za poglavlje 32 smo potpuno spremni - rekla je Miščević gostujući na RTS.

To poglavlje, kako je dodala, podrazumeva uvođenje interne i eksterne revizije za svakog budžetskog korisnika.

- Potrebno je da imate je jasan sistem koji je transparen i da DRI može da kažnjava na najozbiljnij način. Mi taj sistem nemamo, imamo elemente, ali nemamo sistem - ukazala je Miščević.

Poručuje i da bi u ranoj fazi trebalo da budu otvorena i poglavlja 23 i 24 koji se tiču vladavine prava i osnovnih prava ili 35, a koje se tiče normalizacije odnosa sa Prištinom.

- Jedno od ovih poglavlja mora biti otvoreno u ranoj fazi. Ona postoje da bi određivali tempo pregovarackog procesa. Ta poglavlja se i poslednja zatvaraju, ali o poglavlju 35 ništa ne znamo - rekla je ona i dodala da je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić u Briselu gde će razgovarati o tom poglavlju.

Države članice EU će odlučiti kojim će poglavljem pregovori početi, objasnila je ona.

Komentarišući posetu premijera Aleksandra Vučića Nemačkoj i sastanak sa kancelarkom Angelom Merkel, Miščević je rekla da postoji jasna zelja da Srbija, Nemačka i EU zajednički rade na otvaranju poglavlja a da se akcenat stavlja na poslovno okuruzenje, normalizaciju odnosa sa Prištinom i vladavinu prava.

- To su najvažnije i suštinske stvari u svemu ovome. Nemačka je istakla da u dobrom pravcu razmišljamo - kazala je Mišcević.

Na pitanje da li je nakon sastanka Vučić-Merkel Srbija sada bliža Briselu, Miščević je rekla da jeste. Istakla je i da pre nekoliko dana u Briselu nije bilo reči o Južnom toku. Na pitanje da li je realno da Srbija završi pregovore 2018. godine, Miščević je odgovorila potvrdno.

- Mi smo već definisali taj rok – 2018 - poručila je Miščević i dodala da je Srbija spremna da prvo poglavlje otvori tokom leta, ako se tada bude organizovala međuvladina konferencija.

Liht: Realno da 2018. zatvorimo pregovore
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da Nemačka i kancelarka Angela Merkel imaju uticaj na evropske integracije Srbije, te da u Uniji posvećuju pažnju na to kako kancelarka vidi ono što Beograd postiže u evropskim integracijama.
- Ponekad se težište stavlja samo na odnos Beograda i Prištine, ali očigledno je da je važna ekonomija i reforme u tom sektoru, ali i borba protiv korupcije i kriminala, jer to nije samo naš problem - rekla je Liht.
Ona smatra i da Srbija može do 2018. godine da završi pregovore sa EU i da to samo zavisi od naše zemlje.
- Verujem da je realno da 2018. godine zatvorimo pregovore - zaključuje Liht.

Izvor: Blic

Nema novih uslova iz Nemačke, a prilikom premijerove posete Berlinu bilo je reči o takozvanom novom ekonomskom upravljanju, po kojem se od svake vlade očekuje odgovornije upravljanje javnim finansijama, kaže Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije.

''Ono o čemu je bilo reči, prilikom premijerove posete Nemačkoj, a odnosi se na proces evropskih integracija, nije puki 'uslov', jer nam je svima u interesu da se na tom planu postigne uspeh, rekla je Joksimović za beogradski list ''Danas''.
Ministarka je istakla da se radi o ciljevima koji se poklapaju sa ciljevima ove vlade i ciljevima pregovaračkog procesa koji Srbija vodi sa EU.
 
"Zbog toga je to premijer imao kao ključnu tačku u svom ekspozeu i zato je otvaranje pregovaračkog poglavlja 32 o finansijskoj kontroli jedan od aktuelnih prioriteta u pregovorima", izjavila je Jadranka Joksimović.
 
Upitana kada će Srbija imati uži pregovarački tim od desetak ili 15 eksperata, kako je najavljivano, ona je rekla da taj tim postoji i njega čine šef pregovaračkog tima, državni sekretari iz ministarstva finansija i spoljnih poslova, šef i sekretar misije pri EU.
 
"Ono što želimo da uradimo jeste da takvu pregovaračku strukturu obogatimo što boljim poznavaocima prava i politika EU, ali i stručnjacima koji imaju odgovarajući autoritet", naglasila je Joksimović.
 
Ona je rekla da će poglavlja 23 i 24 biti otvorena početkom sledeće godine jer je procedura za otvaranje ova dva poglavlja kompleksnija.
 
Na pitanje da li ima u svim ministarstvima, agencijama, sekretarijatima i ostalim
vladinim telima dovoljno kompetentnih ljudi koji se razumeju u pitanja EU, ministarka je rekla da u ovom trenutku ima, ali da, kako napredujemo ka EU, potreba za kvalitetnim i stručnim kadrom postaje sve veća.
 
Govoreći o medijskoj slobodi, Joksimović je rekla da je u svakoj demokratskoj državi ta sloboda izuzetno važna i da se, naravno, EU interesuje za stanje u medijima.
 
"Mislim da ovi poslednji dogadjaji pokazuju da je kritika bila neutemeljena u činjenicama. Smatram da i premijer i svako od ministara ima pravo da iznese svoj stav. Naravno da kada imate snažnu većinu, imate i više obaveza, ali nije valjda zabranjeno odgovoriti na optužbe? To je demokratija - ukrštanje mišljenja i argumenata. Na neki način sam i zadovoljna što je ovako živa javna debata oko slobode mišljenja", ocenila je ministarka.
 
Na pitanje treba li ministar Nebojša Stefanović da podnese ostavku, s obzirom na sumnju u ispravnost njegovog doktorata, Jadranka Joksimović je rekla da bez jasnih dokaza njoj to liči na indirektni put političke diskreditacije i to u trenutku kada se najavljuje reforma u policiji.
 
"To je indikativno, s obzirom na to da se na ovaj način tom temom nije bavio niko u vreme kada je sadašnji ministar obavljao funkciju predsednika parlamenta", rekla je Joksimović.

Izvor: Blic

Srbija je u proteklih nekoliko dana imala rekordan broj poseta visokih stranih državnika, a samo u jednom danu uspela je da ugosti tri značajna gosta.

Tako je 17. juna Srbija bila domaćin ministru spoljnih poslova Rusije Sergeju Lavrovu, premijerki Slovenije Alenki Bratušek i potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova Crne Gore Igoru Lukšiću.

Pre ove diplomatske gužve u dvorištu Srbije premijer Vučić posetio je nemačku kancelarku Angelu Merkel, a stiglo je o pismo potpredsednika SAD Džozefa Bajdena. Međutim, pitanje je da li se radi o redovnim diplomatskim aktivnostima, da li su one podstaknute situacijom u Ukrajini, ili se preko leđa Srbije događa nešto treće.
 
Prema tumačenju Predraga Simića, profesora FPN i bivšeg ambasadora Srbije u Francuskoj, najverovatniji razlog za to je kriza u Ukrajini, koju je Srbija donedavno posmatrala sa bezbedne udaljenosti.

- Ukrajinska kriza je definitivno dovela do novog i sve intenzivnijeg pregrupisavanja u celom svetu, pa se i Srbija našla u tom vrtlogu. Imali smo posetu Sergeja Lavrova, a dan posle i pismo zamenika predsednika SAD Džozefa Bajdena. Situacija baš i nije u interesu Srbije, jer smo tek krenuli da se bavimo reformama, a suština poruka koje stižu je da i Evropa i Rusija očekuju da se svrstamo - objašnjava Simić, i dodaje da je situacija vrlo nervozna i da se očekuje da će biti više pritisaka nego nekakvih ponuda.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da su poplave koje su pogodile Srbiju verovatno bile razlog zašto su diplomatske aktivnosti malo utihnule tokom maja.

- Sve to se polako vraća u svoje redovne tokove, pa je to slučaj i sa diplomatijom. Međutim, očigledan je pokušaj Srbije balansiranja susreta sa predstavnicima EU i Evroazijske ekonomske zone, a utisak je i da Ukrajinska kriza generiše opšta kretanja u međunardodnim odnosima, pa se posledice prelivaju i na našu zemlju. Realna su očekivanja da će zbog politike neutralnosti naši zvaničnici trpeti razne pritiske - priča Joksimović.
 
Aleksandar Vučić, premijer Srbije
17. jun   Potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Crne Gore Igor Lukšić*
17. jun   Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov*
17. jun   Predsednica Vlade Republike Slovenije Alenka Bratušek
11. jun   Kancelarka Nemačke Angela Merkel
11. jun   Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer
10. jun   Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu*
4. jun   Predsednik Austrije Hajnc Fišer, ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc*
2. jun   Ministar za evropske poslove Velike Britanije Dejvid Lidington*
*sa ovim državnicima video se i ministar Dačić
Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova
18. jun   Šef Misije OEBS na KiM ambasador Žan-Klod Šlumberže
13. jun   Ambasador Republike Azerbejdžan u Beogradu Eldar Hasanov
13. jun   Potpredsednik Vlade Belorusije Pjotr Prokopovič i ministar inostranih poslova  Vladimir Makej
12. jun   Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar
Čepurin**
6. jun   Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiji Džum Rašid Sejf al Daherije
6. jun   Pomoćnikom generalnog sekretara UN za mirovne operacije Edmond Mulet
5. jun   Ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco
3. jun   Konferencija o zapadnom Balkanu, Centralno-evropska inicijativa
**Sa Čepurinom se video i 2. juna


Izvor: Blic

Vreme je za Srbiju da uđe u EU

Italijanska vlada će nastaviti svoje napore da osigura da pregovori između Srbije i Evropske unije budu sve profitabilniji i napredniji, izjavio je za "Danas" Sandro Goci, italijanski državni sekretar za evropska pitanja.

"Evropska unija će morati da se više uključi, ne samo u smislu bilateralnih odnosa, nego da pokuša da bolje produži proširenje na celo područje Balkana. Ako pogledamo kartu Evrope, primećujemo teško odsustvo Balkana, nakon ulaska u EU Slovenije i Hrvatske. Vreme je i za Srbiju i Crnu Goru da pođu istim putem", rekao je Goci.
 
On je dodao da vlada italijanskog premijera Matea Rencija ima nameru da nastavi da podržava Srbiju u svetlu dugih i jakih prijateljskih odnosa.
 
"Zato smo i uvereni da Srbija treba da nastavi na putu ka Evropskoj uniji, prema sopstvenom ritmu, naravno, ali putem koji je već jasno zacrtan", rekao je Goci.
Upitan o prioritetima Italije tokom njenog predsedavanja EU od 1. jula, on je rekao da "postoji jedan veliki prioritet za Italiju, a to je Evropa rasta".
 
"To znači posvetiti veću pažnju zapošljavanju, ali i mnogim drugim pitanjima vezanim za održiv razvoj i rast. Mislim pre svega na pitanja energetskih resursa, politika prema Mediteranu, jedinstvenog digitalnog tržišta, industrijskih politika i održivosti i zaštite životne sredine. Italija će raditi i zalagati se za manje birokratsku i Evropu bližu građanima", istakao je Goci.

Preuzeto sa ...

Vučić i Bler o procesu pridruživanja Srbije EU

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučiić danas je u Beogradu razgovarao sa bivšim premijerom Velike Britanije Tonijem Blerom o procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji



Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučiić danas je u Beogradu razgovarao sa bivšim premijerom Velike Britanije Tonijem Blerom o procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Premijer Vučić predstavio je političke i ekonomske reforme koje srpska vlada planira da sprovede u narednom periodu, i zatražio od Blera da svojim vezama i ugledom pomogne Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Bivši britanski premijer izrazio je zadovoljstvo zbog napretka Srbije i pružio jaku podršku procesu evropskih integracija i namerama Beograda da sprovede sve neophodne reforme, prihvativši da u tom procesu pomogne srpskoj vladi, navedeno je u saopštenju.

Bler je, nakon što je otišao s funkcije premijera Velike Britanije, osnovao "Tony Blair and associates", organizaciju koja je se bavi lobiranjem.

Preuzeto sa ...