Švajcarski ambasador u Beogradu Žan Danijel Ruh izjavio je da, u ovom delu Evrope, “Srbija može jedino da bude ključni igrač”, i da ga je fascinirala organizovanost u zemlji tokom minulih poplava.

- Postoje razne vrste izazova. Srećom neke ste prevazišli i sad postoje dva najvažnija - priključivanje Evropskoj uniji i ekonomski razvoj. Destrukcija koju je voda izazvala, istina, malo komplikuje situaciju. Ali, EU, Rusija i mi, svi ćemo vas podržati - izjavio je Ruh u intervjuu za današnju “Politiku”.
 
Upitan da li i posle tog novog izazova Srbiju i dalje smatra za ključnog regionalnog igrača, on je rekao: “U ovom delu Evrope, ne samo zbog geografije, Srbija može jedino da bude ključni igrač”.
 
- Mene je fascinirala organizovanost, posebno Crvenog krsta, sa kojim sarađujemo od proleća 1999. i sa kojim smo već u petak, 15. maja, sačinili spisak potrebne pomoći. Vaša zemlja ima oko 70.000 volontera, što je mislim rekord u svetu. To pokazuje koliko dobra ima u ovoj zemlji - naveo je Ruh.
 
On je dodao da država, policija, vojska, nadležni nisu zakazali, “mada mu je predočeno da je postojao jedan kratak period uhodavanja, baš petak kada je sve počelo”.
 
- Potom se mašina zahuktala i operacija spasavanja bila je obavljena izuzetno profesionalno. Uvek postoji naknadna pamet, ali bi posebnu pažnju trebalo posvetiti uspostavljanju sistema ranog upozorenja - naveo je Ruh.

On je podsetio da je Švajcarska bila pošteđena ratova i da je, zbog njene neutralnosti, tamo drugačija pespektiva što se tiče rata i mira.

- Što ne znači da nismo bili aktivni, pogotovu smo se angažovali na polju medijacije i promovisanja međunarodnog humanitarnog prava. Čini se logičnim da se u godini kada se obeležava vek do početka Prvog svetskog rata, usredsredimo na Arčibalda Rajsa, jer je jedan od mnogih Švajcaraca koji su kroz istoriju brinuli o zaštiti žrtava i pravde - rekao je Ruh.
 
Švajcarska se posebno angažovala na obnovi spomenika Rajsu podignutom 1931. u Topčiderskom parku - čoveku koji je Srbe i Srbiju mnogo zadužio, navodi “Politika”.

Govoreći o značaju koju u dijalogu Beograda i Priština može imati rasvetljavanje zločina nad Srbima na Kosovu, Ruh je rekao da “nijedan zločin ne sme ostati nerasvetljen”.

- Kao što je i sam Rajs govorio, nema neutralnosti u zločinu. Sudbina svih nestalih, naravno i Srba, trebalo bi da bude razrešena. Optužbe da bi neki od njih mogli biti oni koji su život završili u užasnoj priči trgovine organima moraju biti rasvetljene - naglasio je Ruh.

On je podsetio da je u Hagu još 2001. počela istraga o tome, ali je ona bila teška i nije dovela do ubedljivih rezultata.
 
- Švajcarac Dik Marti sačinio je izveštaj koji je očito imao dovoljno elemenata da bi Euleks započeo specijalnu istragu - naveo je Ruh, koji je bio zamenik misije u ambasadi Švajcarske od 2000-2003, da bi do 2007 bio specijalni politički savetnik glavnog tužioca Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karle del Ponte.

Upitan da li veruje da je politika neutralnosti koju vodi Srbija dobra, on je napomenuo da veliki broj država članica Evropske unije nisu članice NATO.

- Na vama je da procenite da li želite da se priključite ili ne i da li će to pomoći vašoj bezbednosti. S druge strane, nadam se da je Hladan rat iza nas i da nećemo ući u novu fazu podele između Zapada i Istoka. Danas nijedna država ne bi trebalo da bude primorana da bira između dve strane - kazao je Ruh.
 
Prema njegovim rečima, kriza u Ukrajini stvorila je tenzije koje više mogu da razjedine nego da ujedine.
 
- Umesto da se usredsredimo na podele želeo bih da istaknem da su cela Evropa, kao i Rusija i Amerika ujedinjene oko zajedničke tradicije, kulture i vrednosti, posebno u OEBS-u kojim Švajcarska predsedava tokom 2014., a Srbija će tokom 2015. Ujedinjena borba sa zajedničkim izazovima kao što su klimatske promene i smanjenje rizika nekih budućih katastrofa, važnija je od igara moći - istakao je Ruh.

Izvor: Blic

Mur: SAD cene predanost Srbije evropskoj budućnosti

SAD cene pravac delovanja Srbije u budućnosti, koji se zasniva i na predanosti prethodne vlade u pogledu normalizacije odnosa sa Kosovom, kao i na predanosti evropskoj budućnosti Srbije, rekao je danas direktor kancelarije za južnu i centralnu Evropu u američkom državnom sekretarijatu Džonatan Mur.

Mur je, u intervjuu za Glas Amerike, istovremeno upozorio da će Beograd, kako se bude približavao članstvu u EU, možda morati da preduzima korake, koji će komplikovati odnose sa Rusijom.

Upitan da prokomentariše stav Srbije u pogledu krize u Ukrajini i odnosa sa Rusijom i da se Srbija neće pridružiti sankcijama koje EU uvodi Rusiji, Mur je rekao da SAD poštuje stav Srbije u tom pogledu.

"Da, Ivica Dačić je, sada, u svojstvu ministra spoljnih poslova govorio sasvim jasno o tom pitanju. Mi poštujemo njegov stav i stav Srbije u tom pogledu. Međutim, pitanje sa kojim će se Srbija dosta brzo suočiti, kako se bude približavala Evropskoj uniji je da će Brisel i zemlje članice Unije očekivati da Srbija podrži stav EU o tom pitanju", rekao je Mur.

"Mislim da možemo da računamo na to da će vlada u Beogradu doneti ispravne odluke o tim pitanjima naročito kada se ima u vidu izuzetna zabrinutost u svetu povodom ilegalne aneksije Krima od strane Rusije i drugih akcija Rusije u Ukrajini", zaključio je Mur.

Preuzeto sa ...

Ma da....

 Berlin vidi Srbiju kao lidera regiona

Pred predstojeću posetu premijera Aleksandra Vučića Nemačkoj. Nemačka spremna da pogura naš ulazak u EU, pa članstvu možemo da se nadamo i brže nego što se očekivalo



NEREŠENO kosovsko pitanje, tema po kojoj suštinski nije postignut konsenzus među članicama EU, oduvek je bila kost u grlu Berlinu, kao vodećoj evropskoj prestonici. Nemačka je zbog toga mnogo puta, posredno, ali i direktno, svojim zahtevima u prošlosti stavljala do znanja da će biti kočnica na putu evropskih integracija Srbije, sve dok se ovo pitanje ne reši. Sada se stav Berlina menja.

Podizanje dijaloga između Beograda i Prištine na nivo premijera, postizanje aprilskog sporazuma i čvrst angažman koji je preuzela nova vlada Srbije da odnose s kosovskim vlastima uzdigne na zadovoljavajući nivo komunikacije, uz nesmetan put ka EU, doveli su do veoma pozitivne reakcije Berlina, što se, direktno, odrazilo i na celokupan odnos Brisela prema Beogradu, s obzirom na jačinu uticaja koji Nemačka ima u ujedinjenoj Evropi.

Nemačka, pritom, od Srbije ne traži da prizna Kosovo, već želi da se, administrativno, situacija tako uredi da i Beograd i Priština mogu neometano da nastave evropske integracije i pridruže se EU. U Berlinu su, očigledno, zadovoljni načinom kako Beograd ispunjava svoje obaveze.

Nedavni telefonski razgovor premijera Srbije Aleksandra Vučića s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i najavljena poseta premijera Berlinu 11. juna, tome nedvosmisleno govore u prilog. Nemačka vidi Srbiju kao lidera u regionu i sada je spremna da pogura njen ulazak u EU.

Paralelno s tim, u evropskim analitičkim krugovima se izražava interes Berlina da se iz političkog života u Prištini uklone ratne vođe, i da se prilika koja je nastala napretkom u dijalogu sada ne sme propustiti.

Zato se može očekivati da će Beograd, ukoliko se nastavi s ovakvom politikom, napredovati ka EU možda i brže nego što se očekivalo. Pohvale iz briselske administracije svedoče o tome.

Naš bivši ambasador u Berlinu Ivo Visković kaže za "Novosti" da je očigledno da je formiranjem nove vladajuće koalicije SPD-CDU u Nemačkoj došlo do određenog zaokreta u politici prema Srbiji:

- Vidi se uticaj SPD i šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera lično. Stavovi Nemačke prema Balkanu i Srbiji su suštinski ostali isti, ali stil i ton vođenja diplomatije, tvrdoća uslovljavanja očigledno popušta.

Visković podseća da su nemačke socijaldemokrate (SPD) uvek imale više razumevanja za pozicije i interese Srbije od CDU kancelarke Angele Merkel:

- Međutim, i unutar same CDU došlo je do "popuštanja" prema Srbiji, koja je kooperativna u uvažavanju stavova zapadnih zemalja.

MENjA SE TVRD STAV PO mišljenju profesora međunarodnog prava Predraga Simića, najbolji odgovor da li politika Nemačke prema Srbiji "smekšava" dobićemo posle susreta kancelarke Angele Merkel sa premijerom Vučićem, u Berlinu, 11. juna: - Sada izgleda kao da Berlin menja svoj tvrd stav prema Beogradu i da je on manje zasnovan na uslovljavanju. Nemačka je pritisnuta između insistiranja Vašingtona da uvede sankcije Rusiji i interesa da održi dobre odnose sa Moskvom. A ono za šta su Nemci dva puta ratovali - ruski prirodni resursi - sada imaju "na dlanu", odnosno imaju ekskluzivan pristup ruskom gasu, što ih, između ostalog, čini najjačom državom EU.

Preuzeto sa ...

Beč/Beograd -- Evropski komesar za proširenje Štefan File poručio da su vrata EU otvorena za sve države Zapadnog Balakna,

On je dodao da je sada na političkim vođama regiona da sprovedu neophodne reforme.

U govoru na konferenciji o Zapadnom Balkanu File je rekao da je Evropska unija s 28 država članica i više od 500 miliona građana postala najuspešniji mirovni projekat, ali da on nije završen iako postoje sumnje u spremnost novih članica.

"Ovaj put nije završen. Solunska deklaracija iz 2003. ponovila je jednoglasnu podršku EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. To je bio odgovor na krvoproliće koje se desilo posle raspada bivše Jugoslavije", rekao je File

On je naglasio da ta deklaracija "jasno stavlja do znanja da je budućnost Balkana u EU" i dodao da postoji saglasnost da je ulazak država Zapadnog Balkana u EU jedini način da se obezbede stabilnost i mir u tom delu Evrope koji je predugo bio zahvaćen sukobima.

"Uslovi za prelaženje tog praga su jasni. Sada je na političkim vodjama da ispune očekivanje svojih naroda i sprovedu neophodne mere - ne u korist Evopre, već u korist svih gradjana", rekao je evropski komesar na skupu kojem je prisustvuje i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

File je rekao da je politika proširenje EU uspešno nastavljena ulaskom Hrvatske u EU, početkom pristupnih pregovora s Crnom Gorom i Srbijom, kao i sporazumom Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa što je omogućilo nastavak evrointegracija Beograda i Prištine.

To su istorijska dostignuća na koju EU može biti ponosna i ne iznenadjuje što je uloga koju proširenje ima u održavanju stabilnosti i mira u Evropi odražena i u Nobelovoj nagradi za mir koju je EU dobila 2012.

"Balkan je doneo iskru za paljenje Prvog svetskog rata. Sada, 100 godina kasnije, treba čvrsto da se držima naše obaveze da integrišemo sve države Zapadnog Balkana u porodicu EU, da ih ukotvimo čvrsto i održivo u miru i stabilnosti", rekao je File u govoru objavljenom na sajtu EU.

Izvor: B92

Prosto da se covek najezi...

Balkan turska rec...teska krv...prevod...Turska...ulazi u EU 50 godina...a oni na sva zvona pricaju o buducnosti...

Nekad je bolje da covek bude neka blesa...

Brisel -- Evropska komisija sa pažnjom prati medijsku situaciju u Srbiji i u kontaktu je sa vlastima, ombusdmanom i predstavnicima civilnog društva, rekao Peter Stano.

"Sloboda govora je ključni princip u EU i zauzima značajno mesto u našim godišnjim izveštajima”", izjavio je portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea na konferenciji za novinare.

On je izbegao da direktno komentariše nedavnu ocenu predstavnice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Dunje Mijatović o opasnosti od cenzure u Srbiji i javni odgovor premijera Aleksandra Vučića da za to nema dokaza.

Primili smo to k znanju i u stalnom smo kontaktu sa predstavnicima vlasti, civilnog društva i ombudsmanom”, rekao je on i dodao da Komisija pohvaljuje nameru Vlade da sprovede Medijsku strategiju i donese set medijskih zakona.

Stano je podsetio da se situacija u Srbiji utoliko pažljivije prati otkad je Srbija dobila status kandidata i otpočela pregovore o pridruživanju EU.

O medijima će posebno biti reči kad se otvore poglavlja 23 (osnovna prava i slobode) i 10 (informatičko društvo”, rekao je Fileov portparol.

Izvor: B92

Prate da im ne propadne investicija....

Beč/Beograd - Učesnici ministarske konferencije Centralnoevropske inicijative o Zapadnom Balkanu podržali su danas u Beču nastavak širenja EU na taj region i izrazili spremnost za dalju podršku u otklanjanju posledica poplava.

Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, na sastanku na kojem je učestvovao i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, komesar EU za proširenje Štefan File i ministri spoljnih poslova Grčke, Italije i Austrije istakli su da pregovori EU sa Srbijom predstavljaju prioritet i izrazili spremnost za tesnu saradnju u sprovođenju neophodnih reformi.
 
Pročitajte još
Kurc s ministrima regiona: Neophodno raditi na zajedničkoj evropskoj budućnosti
Grčka će, kao predsedavajuća Saveta EU do 1. jula raditi na otvaranju novih poglavlja, a Italija će potom, kao sledeća predsedavajuća, takođe u prioritete uvrstiti proširenje EU na Zapadni Balkan, navodi se u saopštenju i dodaje da je na sastanku posebno istaknut napredak Srbije u evrointegracijama.
 
Dačić je naglasio da su najvažniji strateški spoljnopolitički prioriteti Srbije članstvo u EU, jačanje saradnje u regionu i nastavak dijaloga sa Prištinom.
 
Ministar je zahvalio svima koji su pružili pomoć u spasavanju ljudskih života i otklanjanju posledica poplava u Srbiji, naglasivši da je šteta ogromna i da je nerealno očekivati da Evropska unija u potpunosti finansira saniranje štete.

Izvor: Blic

Hoćemo li čekati pola veka kao Turska? Do EU četiri scenarija

Koji su mogući scenariji prijema zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju? Svi odjednom, svako za sebe ili svi u red iza Turske.

Mladi istraživači Evropskog fonda za Balkan, uglavnom državljani zemalja koje se nadaju ulasku u Evropsku uniju, predviđaju četiri scenarija za priključenje celog Balkana Uniji.

Od obećanja evropskih lidera s početka 21. veka da sve zemlje po standardnoj proceduri uhvate voz za Brisel, preko stajanja u red sa Turskom, do eventualnog odustajanja od proširenja ili velikog balkanskog praska po kome bi sve zemlje Balkana ušle u EU.

- To znači da ćemo možda imati dve vrste zemalja u regionu, one koje mogu da budu članice EU kao Srbija i Crna Gora, možda čak i Albanija, i one koje ne mogu ili sa velikim teškoćama BiH, Makedonija i takođe Kosovo - kaže Florijan Biber, profesor istočnoevropskih studija Univerziteta u Gracu.

Hoćemo li čekati pola veka kao Turska?

Evropska unija suočena je sa ekonomskom krizom i jačanjem evroskeptičnih partija na izborima za Evropski parlament, onih koji se zalažu za ukidanje evra ili su veliki protivnici emigrantske politke.

Zato nije isključen ni nepovoljni scenario Turske, koja na pridruženje čeka više od pola veka. U boljem slučaju blokada bi bila privremena.

- To bi naravno bilo jako bolno za reforme u regionu, ne kažem da je to najrealniji scenario, ali moramo da budemo svesni da ta opasnost postoji - kaže Biber.

Postoji zamor od proširenja, ali i gnev od čekanja, naročito kada vidimo da je komšiji uspelo da se ubaci.

- Onda će biti druge zemlje razočarane da nisu one te koje su ušle u EU i onda to može da vodi ne bih rekao i do sukoba, ali bar do tenzije u regionu koja ne bi bilo poželjna - rekao je Biber.

Dobra regionalna saradnja mogla bi da predupredi takav ishod, a i Briselu bi prijalo da tako nešto vidi, smatraju istraživači. Ako se bivši zemljaci, a današnji susedi uhvate u skladno kolo, brže će stići na cilj nego ako svako odluči da igra svoju igru. Motiv je jak.

Ako svi uđu naći će se u sred Evropske unije. A ako neko zaostane i oni koji su ušli biće na periferiji Unije, piše portal RTS.

Preuzeto sa ...