Beograd -- Srbija će biti obavezna da napravi svoju verziju pravnih tekovina EU na 200.000 strana, a samo Službeni list EU godišnje se uveća za 5.000 do 6.000 strana.

Kada je pre nekoliko meseci stigao zahtev Evropske unije da Srbija treba da ima „health card”, u našoj javnosti je podignuta velika prašina jer se mislilo da se traži „zdravstvena kartica”.

Ispostavilo se, međutim, da je neko loše preveo engleski izraz i da se zapravo traži „zdravstveni karton” pacijenta. A u medijima je kasnije preneto da će ova prevodilačka greška zemlju koštati čak 20 miliona evra.

Ni termin „gray economy” u EU ne znači isto što i kod nas. Mnogi bi to preveli kao „siva ekonomija”, u značenju poslova koje izmiču nadzoru države, ali taj izraz u Uniji znači „ekonomske aktivnosti kojima se bave penzioneri”, a naša siva ekonomija tamo je „black economy”.

„Ako u vezi sa ovako jednostavnim terminima dolazi do zabune, onda valja biti veoma oprezan kada je reč o daleko složenijim konceptima kojih je pravo EU prepuno”, upozorava Mila Ćipović Gligorić, pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije u Sektoru za koordinaciju prevođenja. Jer, pogrešnim prevodima može se ne samo uskratiti nečije pravo ili nametnuti neka neopravdana obaveza, već iz toga mogu da proisteknu i značajne finansijske posledice.

Prevođenje evropskih pravnih tekovina (takozvanog „akija”) jedan je od uslova za pristupanje Srbije Uniji, definisan i u pregovaračkom okviru Brisela usvojenom u decembru prošle godine, uoči otvaranja pregovora sa našom zemljom. O kolikom je poslu reč, možda najbolje svedoči činjenica da je prevođenje bio jedan od najvećih poduhvata većine sadašnjih članica EU i u proseku je trajalo oko pet godina.

Srbija u ovom trenutku već ima 66.000 strana evropskog pravnog poretka na srpskom jeziku. Mada je to praktično trećina aktuelnog evropskog „zakonodavstva”, koje je, prema procenama, sada „rašireno” na oko 180.000 strana, ipak je nemoguće precizno reći koliko će strana morati da bude prevedeno. Jer, evropsko pravo se neprestano uvećava novim aktima. Naša sagovornica kaže da godišnje „raste” čak po 5.000 do 6.000 strana Službenog lista EU, pa će „Srbija, najverovatnije, biti obavezna da napravi svoju verziju pravnih tekovina EU od oko 200.000 strana Službenog lista EU”. Pored toga, broj strana za prevođenje bio bi gotovo duplo veći ako bi se računalo na osnovu prevodilačkih strana, što je, inače, precizniji metod.

„Tempo izrade nacionalne verzije pravnih tekovina EU do sada je pratio potrebe za usklađivanjem propisa i njime možemo biti zadovoljni”, kaže Mila Ćipović Gligorić, i ističe da do sada prevedeni propisi predstavljaju i dalje radnu verziju, jer se nalaze na raznim nivoima stručne, pravnotehničke ili jezičke redakcije, neophodne da bi se došlo do najboljih prevoda. Njima su obuhvaćene sve oblasti prava EU, kako primarno evropsko zakonodavstvo (recimo, osnivački ugovori), tako i sekundarno (koje čine odluke organa evropskih zajednica, poput regulativa, direktiva, preporuka i mišljenja), a „koje su za prevođenje nominovali nadležni državni organi i organizacije iz njihove nadležnosti”.

Prevođenje evropropisa počelo je i pre nego što je to postala zvanična obaveza. Još 2004. godine, u vreme Državne zajednice SCG, urađen je pilot projekat, u okviru kojeg je 2.170 stranica prevedeno, jezički i pravno redigovano, a pet godina kasnije, Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije ustanovila je sistem prevođenja evropskih tekovina.

Istovremeno, priprema se i posebna baza termina, Evronim, kako bi se došlo do jedinstvene terminologije prava EU na srpskom jeziku. „ U ovom momentu, Evronim sadrži oko 10.000 stručnih izraza u raznim kontekstima, a unapređen je u pogledu strukture sadržaja i funkcionalnosti. Takođe, naša je želja da posluži i kao neka vrsta foruma za stručnu javnost, gde bismo mogli da dobijemo sugestije za rešenje termina, naročito onih novih, koji se odnose na institute prava EU koji u našem zakonodavstvu još ne postoje, a potrebno je već sada naći pravi izraz za njih”, objašnjava Mila Ćipović Gligorić, od koje saznajemo da je do sada u svim fazama procesa – prevođenju, stručnoj redakciji, pravnotehničkoj redakciji i jezičkoj redakciji, organizaciji, koordinaciji i kontroli – radilo oko 300 ljudi, a da će njihov broj u budućnosti biti veći.

A koliko pomažu prevodi koje je Srbija dobila od Hrvatske pre četiri godine, kada je rečeno da je to 80 odsto evropskog zakonodavstva u tom trenutku? To su, kaže ona, bile radne verzije koje su mogle da posluže za orijentaciju, ali ne i za potpuno preuzimanje i zamenu domaćih prevoda. „Za nas su značajne hrvatske verzije koje su objavljene u Službenom listu EU. One nam mogu pomoći da bolje razumemo neke kompleksnije pravne koncepte ili nove koncepte koje još ne poznajemo, ali i dalje ne mogu zameniti sam proces. Prevod prevoda ne može imati kvalitet kao kad prevodite tekst sa originalnog jezika”, naglašava Mila Ćipović Gligorić.

Ostaje, ipak, činjenica da je razmena prevoda među susedima pokazatelj dobre regionalne saradnje, kakav je i prošlogodišnji srpski poklon crnogorskoj vladi. A Srbija je svoje prevode stavila na raspolaganje i drugim državama u regionu koje bi zbog sličnosti jezika mogle da se njima posluže

Izvor: Blic

Devenport: Srbija u razumnom vremenskom roku u EU

Tanjug    | 07. 05. 2014. - 12:56h | Komentara: 0
Beograd - Šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport izrazio je danas uverenje da će Srbija "u okviru razumnog vremenskog roka" ispuniti svoj cilj o pristupanju EU. Devenport je rekao da se "ponuda za članstvo u EU nalazi pred Srbijom, a da je na zemlji da iz procesa pristupanja izvuče brojne koristi".


"10 godina u EU: Litvanska postignuća u procesu evrointegracija": Otvaranje skupa u Skupštini Srbije

- Ponuda je tu, a Srbija iz ovog projekta ujedinjene Evrope može da izvuče brojne koristi - rekao je Devenport na skupu "10 godina u EU: Litvanska postignuća u procesu evrointegracija" u Skupštini Srbije.

On je istakao da ne sumnja da će, uprkos obimnom dnevnom redu, Srbija ispuniti taj cilj "u okviru razumnog vremenskog roka".
 
- Izazova ima puno na zapadnom Balkanu, pa i onih koji se tiču proširenja, ali ne sumnjam u posvećenost Vlade Srbije u evropski put zemlje - istakao je ambasador EU.

On je podsetio da je nedavna poseta komesara za proširenje EU Štefana Filea Beogradu potvrdila posvećenost EU daljem proširenju, jer je, kako je dodao, i sam komesar tom prilikom ukazao na višestruki značaj tog procesa, ali i prioritete koji su pred Srbijom.

Govereći o prednostima članstva u EU, Devenport je rekao da je iskustvo Litvanije "priča o uspehu, i to na više planova - ekonomskom, socijalnom, društvenom", a uz to zemlja će sledeće godine verovatno ući u evrozonu.

Bivši šef litvanske diplomatije Antanas Valionis nadovezao se da priključenje predstavlja kvalitativan skok za svaku zemlju, pa i za njegovu, i da isto to očekuje da bude slučaj sa Srbijom.
 
 - Evropa je vama potrebna i Srbija je potrebna Evropi i znajte da imate puno prijatelja u EU - rekao je Valionis i izrazio uverenje da će nova vlada Srbije preduzeti sve neophodne korake na evropskom putu.
 
Prema litvanskom diiplomati, najveće postignuće do sada je to što je Srbija demonstrirala opredeljenje da se u regionu postigne mir i stabilnost.

Izvor: Blic

hahaha bravo

Beograd - Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ocenio je danas da Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u Uniju mora da nađe pravu meru u promovisanju svojih interesa i odao priznanje u dosadašnjem procesu pregovaranja na tehničkom nivou sa Briselom.


- Proces pregovora u tehničkom smislu je krenuo jako dobro i šefu pregovaračkog tima i celom timu treba odati priznanje za ono što je do sada urađeno - rekao je Devenport na skupu "Kako unaprediti imidž Srbije tokom pregovora o članstvu - Da li lobiranje pomaže?''

On je podsetio da je skrining završen za sedam poglavlja i da će do kraja juna biti urađeno za poglavlje 32 i 18.

- Biće ovo mukotrpan rad, ali važno je da postoji snažna politička volja da se stigne do cilja - rekao je ambasador EU i podvukao da Srbija može da računa na podršku Brisela u procesu pregovaranja u finainsijskom, tehničkom i svakom drugom pogledu.

On je naveo da se ta podrška najbolje oslikava nedavnim posetama Beogradu evropskog komesera za proširenje Štefana Filea, koji je srpskim vlastima poručio da moraju da se fokusiraju na tri prioriteta - dobro ekonomsko upravljanje, vladavinu prava i regionalnu saradnju, uključujući primenu Briselskog sporazuma.
 
- Brojni su izazovi pred Srbijom za ostvarenje ova tri cilja i neophodno je da se vlasti usredsrede, jer će to tražiti i puno ulaganja kako bi se izmenili propisi u ključnim oblastima - rekao je Devenport i dodao da pred Srbijom "nije prazna tabla već pun dnevni red".

On je ocenio da je za Srbiju kao zemlju kandidata veoma važno da nađe pravu meru u promovisanju svojih interesa, naglašavajući da je za to potrebno prvo usaglasaiti viziju i uspostaviti kordinaciju kako u zemlji tako i u diplomatskoj mreži Srbije, za koju je rekao da mora da bude veoma profesionalna.
 
- Morate da ojačate svoje odnose sa svim državama članicama EU i uspostavite sve moguće kanale saradnje - poručio je Devenport.

U tom kontekstu on je rekao da je lobiranje "jedna ogromna industrija" koja je od velikog značaja za kreiranje politike i donošenja odluka i da se zbog toga lobiranjem bave i države i privatne firme.
 
Devenport je naveo da u prilog tome govori nebrojano mnogo kompanija i pojedinca u Briselu koji se bave lobiranjem.

Izvor: Blic

Beograd - Promene na putu ka Evropskoj uniji, uz sve teške odluke, jedinstvena su šansa da svaki građanin Srbije poboljša svoj i život svoje porodice - izjavila je danas ministarka bez portfelja za evopske integracije Jadranka Jokismović.


Ona je, na konferenciji povodom Dana Evrope "Kako unaprediti imidž Srbije tokom pregovora o članstvu - da li lobiranje pomaže", rekla da je Brisel prepoznao promenu politike i imidža Srbije i da Srbija hoće da bude deo rešenja, a ne problema.

Joksimović je naglasila spremnost Beograda da se uhvati u koštac sa teškim problemima, između ostalog, u dijalogu Beograda i Prištine, da radi na regionalnoj stabilnosti, što je prema njenim rečima, jedna od važnih stavki popravljanja imidža Srbjie u Evropi.
 
- Brisel je prepoznao promenu politike i imidža Srbije i priznanje za Beograd je stiglo - rekla je Joksimović i ocenila da je poseta evropskog komesara za proširenje Štefana Filea i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton jasan pozitivan signal iz Brisela za Begrad.

Joksimović je navela da su pregovori sa Evropskom unijom i otvaranje poglavlja, a posebno onih koja se tiču poljoprivrede, infrastrukture i zaštite životne sredine, izuzetno važni, kako bi Srbija pokazala da stvarno može da iskoristi potencijal koji ima.
 
- Skloni smo da hvalimo Srbiju kao zemlju u kojoj je zdrava hrana, koja ima turističke potencijale, visokoobrazovane ljude, ali čini se da nismo dovoljno uradili kako bismo takav imidž zaista mogli da pošaljemo u svet - rekla je Joksimović.

Ona smatra da treba biti evro-realista i čak evro-entuzijasta, jer je svaka država koja je pristupila Uniji na kraju ostvarila benefit. Prema njenim rečima, Srbija svojim evropskim partnerima treba da pokaže gde je dobra, kako može da doprinese, ali i koji su problemi i gde očekuje pomoć, kako bi postala funkcionalan deo porodice evropskih naroda.
 
Joksimović je navela da je na putu ka EU integracijama važno uključiti sve faktore u društvu, pa i one građane koji se protive integracijama i koji taj proces kritikuju, jer se na taj način može doći do najboljih rešenja.
 
Ona je ukazala da se u Srbiji često govori o lobiranju koje kao tema nije ni u institucionalnom smislu definisano i ukazala da treba razlučiti da li želimo da lobiranje bude zakonom uređeno.
 
Joksimovićeva je podvukla da su nauka, znanje i obrazovanje nešto čemu Srbija treba da teži i ocenila da je do sada nedostajalo angažovano uključivanje akademske zajednice.

Izvor: Blic

Beograd -- Ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio rekao je za Blic da pozicija Srbije u vezi sa krizom u Ukrajini i sankcijama EU prema Rusiji nije neutralna.

Upitan do kada će Srbija moći da zadrži neutralnu poziciju prema uvođenju sankcija Rusiji u vezi sa ukrajinskom krizom, Denio je rekao da "hvala bogu, ne smatra da je pozicija Srbije neutralna". "Premijer i ministar spoljnih poslova Srbije su jasno stavili do znanja da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine. To je i pozicija EU", kaže Denio.

On je naveo da je pitanje sankcija "pomalo drugačije".

"To još nije zakonska obaveza, ali ako želite da se priključite klubu, normalno je da primenjujete pravila kluba. Razumemo da iz određenih razloga Srbija nije u poziciji da primeni sva pravila u ovom slučaju, mada očekujemo da sve zemlje kandidati za članstvo u EU to urade", naglasio je francuski ambasador.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u intervjuu TV Pink da zapad tražio od Srbije da uvede sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize.

Komentarišući program rada Vlade Srbije francuski ambasador je rekao da je odličan, ali da je važno da se on primeni i na to ćemo posebno obratiti pažnju. On je rekao da izgovori koje je Srbija u prošlosti potezala da ne primeni reforme više neće biti delotvorni.

"Program je u saglasnosti sa prioritetima Unije i možemo samo da ga pozdravimo. Cenimo to što je premijer naglasio značaj reformi u domenu pravosuđa, vladavine prava i ekonomiji, jer do sada je mnogo vremena protraćeno u tim oblastima. Srbija treba da nadoknadi izgubljeno vreme. Mi ne možemo to da uradimo umesto vas. Na vama je da hitno preduzmete mere koje bi pripremile zemlju za ekonomiju Unije, a to su visoka konkurentnost i efikasnost", kazao je francuski diplomata.

Prema Denioovim rečima, to važi i za oblast medija, koja je jedna od veoma važnih.

Na pitanje kako ocenjuje dosadašnju primenu Briselskog sporazuma, Denio je odgovorio da je u priličnom kratkom vremenskom periodu dosta toga uradjeno, ističući da je važno da se to nastavi i da se primeni sve što je dogovoreno.

"Srbija ne sme da se krije iza teme o Kosovu kako se ne bi bavila drugim temama koje su veoma važne, a posebno ekonomskim reformama, koje će, kao i uvek na početku, teško pasti običnim ljudima. Ali mora da se razmišlja o budućnosti i onome što će te reforme doneti", naglasio je on.

Izvor: B92

Šef poslaničke grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda ocenio je da je realno da Srbija pristupni proces za članstvo u EU završi do 2020. godine.

On je u razgovoru za "Večernje novosti" poručio da bi sada prioritet za novu vladu trebalo da budu ekonomske reforme.

"Akcenat treba da se stavi na borbu protiv korupcije i stvaranje terena za nove investicije, a zatim i na poboljšavanje odnosa sa svim susedima, uključujući kosovsko pitanje. Te dve stvari, ekonomske reforme i dobri odnosi sa susedima, uostalom, idu ruku podruku, jer su neophodne i procenjivaće se u procesu pristupnih pregovora Srbije s EU", kaže Svoboda.

On je naveo da smatra da je nemoguće da se pregovori o članstvu Srbije u EU završe već 2018. kako je ranije mislio.

"Pregovori danas duže traju, a ostalo je i još mnogo otvorenih pitanja. Ali, veoma se radujemo što su razgovori između Beograda i Prištine napredovali i ako pomerimo rok s 2018. na 2020, to bi bilo moguće", smatra Svoboda.

Na pitanje kako, kao Austrijanac, gleda na ulogu Srbije oko početka Prvog svetskog rata, Svoboda je, između ostalog, rekao da je "polemisati danas o tome ko je odgovoran za Prvi svetski rat ludost i preterani nacionalizam, isto kao i voditi polemike oko toga ko je kriv za početak rata u Jugoslaviji".

Upitan da li bi bila dobra poruka ako bi Srbija i Austrija zajedno obeležile stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, on je odgovorio potvrdno.

"Bilo bi dobro da se to, recimo, obeleži susretima premijera ili drugih zvaničnika. Time bi se stavilo do znanja da gledamo u zajedničku budućnost. Mnogo srpskih građana živi u mojoj zemlji, naročito u Beču, i nema baš nikakvog razloga da se danas misli o tome ko je odgovoran za događaje iz 1914", istakao je Svoboda.

Izvor: Blic

Skoro 400 komandosa iz američke privatne bezbednosne organizacije "Grejston limited" učestvuje u "kaznenoj" operaciji ukrajinskih snaga protiv profederalnih pristalica na istoku Ukrajine, piše nemački dnevnik "Bild am zontag".

Prema pisanju lista, plaćenici učestvuju u napadima na profederalne aktiviste nedaleko od Slavjanska. Nije poznato ko je angažovao plaćenike.
 
Na osnovu informacija, koje su dostupne javnosti, "Grejston limited" je strukturalni deo firme "Blekvoter", koja je preimenovana u "Akademi".
 
Ova firma je na lošem glasu zbog ubistava civila u Iraku, šverca naoružanja i drugih krivičnih dela.

Izvor: Blic

Оскар Фрајзингер: “Улазак Србије у ЕУ би био велики губитак за човечанство…”


(facebookreporter.org)

Пише Оскар Фрајзингер, посланик у парламенту Швацарске:

Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.

Осим сталних сусрета са старим пријатељем Србином, мој први прави контакт са Србијом био је позив председника Удружења књижевника Србије, који ми је понудио поетски азил, након што је швајцарско удружење одбило да ме прими у своје редове. То је био изванредан потез. Дакле, још постоји земља на свету где се људи подсмевају слици сервираној у свету о њима, земља у којој се људи ангажују за унапред изгубљене ствари и негативце попут мене, не хајући за потенцијалне реакције; дакле, изван Швајцарске још постоји земља која пружа отпор! Било је то довољно неуобичајено да ме нагна да постанем члан Удружења књижевника Србије. Отад, Србија и ја чинимо један необичан пар. Пар везан узајамном фасцинацијом, у којој свако представља у очима оног другог нешто што никад неће бити.

МЕЛАНХОЛИЈА И ПРЕНАТРПАНОСТ

Тако сам се једног дана обрео у Београду. Препешачио сам тај помало сив град, који је сав неодређено мирисао на угаљ и на кухињска испарења. Шетао сам Кнез-Михаиловом, попио кафу у Коларцу. Посматрао сам са тврђаве како протичу Сава и Дунав, и затечен обишао војни музеј где су, на паноима пожутелим од времена, до најситнијих детаља описане епизоде отпора против турског освајача. На крају сам провео неколико сати у невероватном зоо-врту који краси ободе тврђаве.

У очима животиња пронашао сам исту меланхолију присутну у тако лепом и дубоком погледу предивних жена које шетају тротоаром, као богиње небеским подијумом. Меланхолија: то је кључна реч. Она влада свуда, у ваздуху, зидовима, лицима, и покретима људи. Као да нешто сатире град и његове становнике. Нешто што не може издржати једно људско биће, један народ, једна земља. У Београду, као да је цео свет Атлас.

Истражујући дубље, откривао сам узрок те меланхолије. То је осећај оних који посматрају како река тече и како време пролази, и при том остају убеђени да ништа неће изменити њихову судбину, да их нико неће ослободити коби која им се обрушила на рамена. Пролазећи кроз Београд, фрапирани смо зградама које још носе ожиљке рата са НАТО-ом, али нарочито многобројним зградама начетих временом. Овде је све отпор, отпор Американцима, савремености, времену, самом себи.

Да би се тај отпор савладао, простор је невероватно претрпан. Улице, радње, архитектура, саобраћајне осе, све је хаотично, презагушено, ирационално. Овде влада зачуђујућа предиспозиција за сналажење, за бављење свим и свачим. Као да је свему томе циљ да се евентуални освајач изгуби у кривинама лавиринта, у којима би после бескрајног кружења изгубио и жељу за освајањем.

Меланхолија и претрпаност: то су моји најснажнији утисци о овом малом балканском народу док газим по његовом тлу. Његова историја је почела једним поразом који су Срби носили у себи вековима, придајући му сакрални карактер моралне победе, на којој су изградили национални идентитет.

УХРАЊЕНИ РОБ У ЕВРОПСКОМ КАЗАМАТУ

Окрутни векови су довели освајаче са свих страна, са севера, југа, па чак и истока. Турци, Аустријанци, Немци, Енглези и Французи протутњали су овим просторима јурећи у рат на северу или југу. Ти господари рата су само пролазили, несвесни постојања српског народа, сем ако не би засметао. А Срби су то чинили све чешће, да би потврдили своје постојање и приказали се свету као народ: испречили би им се на путу. Временом је то постао доминантни став: Србин затрпава улице, радње, главу, чак себе самог оптерећује собом. Због тога се чини да је све у овој земљи у радовима и у ишчекивању, упркос њеној дугој прошлости и богатој култури. Србин је отпораш, шампион Пирових победа, нарочито над самим собом. У том отпору има извесне узвишености, несаломиве воље да се изазове судбина, иако се зна да је неминовна. Али тај потез је тако племенит, тако леп и узалудан да постаје узвишен.

Волим овај народ јер се опире свету, коби, времену које протиче, самом себи. Волим ту меланхолију у очима људи који, знајући да не могу изаћи као победници из једне неједнаке борбе, истрају у борби, зарад лепоте самог геста, зарад рехабилитације чина слободне воље, племенитости узалудног.

Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.

Србија је одувек у рату са непријатељем који се налази унутар њених зидина и запоседа живот, невидљив и непобедив. Као Зангара у својој тврђави, и Србин се нада најгорем и најбољем што му може доћи споља. Али донекле је свестан да оно што га тишти лежи дубоко у њему самом, и да му не може утећи. Као узвишени осуђеник, посеже за другим затворима, ширим, светлијим, чистијим. Европска унија му један такав затвор представља у лепом светлу, под финансијском подршком Централне европске банке, уређеног тако зато што су Немци пожелели да постану Европљани, да не би били упамћени као потомци нациста. Ако би Србија прихватила ту превару, ако би пристала да прода свој понос будзашто, ступила би у један стерилан, функционалан, шаблонски простор, без оптерећења, у којем би остала анонимна. У њему би стекла статус добро ухрањеног роба, али би сем територије изгубила и историју и корене, а понајвише душу.

Direktor kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" u Beogradu Hajnc Albert Hutmaher izjavio je danas da bi obaveze, sadržane u poglavlju 31 pregovora sa EU, koje se tiče zajedniče spoljne i bezbednosne politike, mogle da postanu goruće političko pitanje u Srbiji.


- Obaveze iz poglavlja 31 imaju poseban značaj u pregovorima sa EU, iako se na to poglavlje gleda kao na relativno tehničko pitanje, a u Srbiji bi to moglo da se pretvori u goruće političko pitanje - rekao je Hutmaher na debati "Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i zemlje kandidati" u Aeroklubu.

On je rekao da usklađivanje spoljne i bezbednosne politike zemalja kandidata sa politikom EU nije lako, jer to znači da je potrebno uravnotežiti sopstveni nacionalni interes sa interesima glavnih aktera u regionu u svetu, a to su EU i SAD. Kako je istakao, primer za to je upravo kriza u Ukrajini.

Hutmaher je priznao da je sama EU podeljena kada je reč o mnogim temama iz spoljne politike, kao što su pitanja Kosova, Sirije, Iraka i Ukrajine.

- U slučaju Srbije specifičnosti ili odstupanja u njenom pristupu određenim međunarodnim temama koje su od značaja za članice EU odnose se, između ostalog, na odnos prema NATO i posebno prema pitanju članstva u ovoj organizaciji, pitanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i indirektne posledice ove situacije na spoljnu politiku Srbije, kao i na odnos prema Rusiji i njenoj spoljnoj politici, posebno u kontekstu krize u Ukrajini - navodi Fondacija "Fridrih Ebert" u materijalu podeljenom novinarima uoči dabate.

Srbija bi, kako se navodi, u narednom periodu trebalo da, između ostalog, preduzme korake koji se tiču eksplicitnijeg podržavanja stavova EU u vezi sa krizom u Ukrajini, uz nastojanje da se očuvaju dobri bilateralni odnosi sa Rusijom, kao i da nastavi regionalnu politiku unapredjenja odnosa sa susedima, a posebno sa Hrvatskom i BiH.

Izvor: Blic