Pa eto, vidis da znaju sta oce 

Ružić: Srbija neće doći u kritičnu poziciju ukidanja viza

Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić izjavio je u nedelju da ne očekuje neprijatna iznenadenja na prvoj meduvladinoj konferenciji Srbije i EU kada će biti objavljen i pregovarački okvir

Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić izjavio je u nedelju da ne očekuje neprijatna iznenadenja na prvoj meduvladinoj konferenciji Srbije i EU kada će biti objavljen i pregovarački okvir, kao i da ne očekuje da će Srbija doći u u kritičnu poziciju da bezvizni režim bude ukinut.

On je istakao da ne očekuje da će iznenađenja biti ni preterano prijatna i da je rec o poslu kome se mora prići veoma studiozno.

"Nema bilo kog razloga za podizanje tenzije oko neke eventualne tajnosti podataka kada je u pitanju pregovarački okvir...Naravno da će biti objavljen, a ono što je prirodno to je da pregavarački okvir bude objavljen prvo od strane Evropske

unije, odnosno Evropske komisije, a onda će biti postavljen i na sajt vlade", rekao je Ružić gostujući na RTS-u.

On je rekao da je pregovarački okvir preveden i spreman za publikovanje, a da će siže pregovaračkog okvira biti predstavljeno 21. januara na prvoj Međuvladinoj konferenciji.

"Okvir je preveden i spreman za publikovanje. U procesu učestvujemo zajedno s Evropskom komisijom i postoje pravila koja se moraju poštovati", istakao je Ružić.

On je dodao da će Srbija imati odgovor na ono što bude predstavljeno 21. januara.

Ružić je napomenuo da 21. januara i simbolički i suštinski počinju pregovori o pristupanju Srbije EU i da je ova godina godina evropskih integracija budući da će, kako je kazao, biti održano oko 50 sastanaka te vrste.

Ružić je rekao da je cilj da se otvori šest pregovaračkih poglavlja do kraja godine i istakao da Srbija u pregovarackom procesu nije sama.

"Poglavlje 35 je najveća nepoznanica i ima najveći stepen političkog karaktera. To je nepoznanica i za Evropsku komisiju", rekao je on i dodao da je potrebna inventivnost kako bi se sva pitanja rešila.

On je naveo da EU ima ujednačenu politiku u pogledu proširenja koja je dobrodošla, kao i da u korist Srbije ide i činjenica da ove godine EU predsedavaju Grčka i Italija koje su dve osvedočene zemlje prijatelji Srbije u procesu evrointegracija.

Upitan o problemu azilanata i mogućem ukidanju bezviznog režima EU sa Srbijom, Ružić je odgovorio da ne treba zastrašivati gradane, ali ni zatvarati oči pred problemom.

"Imamo najveći problem sa lažnim azilantima koji žele da odu u Nemačku. To želimo da rešimo u partnerskom odnosu sa Nemačkom i sa EU. Mehanizam podrazumeva da država pokrene tu inicijatijvu, a onda je potrebno da to izglasa dve trećine članica EU", objasnio je Ružić.

On je, međutim, istakao da ne očekuje da će Srbija 9. januara doći u kritičnu poziciju da bezvizni režim bude ukinut.

Ministar je rekao da ne bi želeo da se tema evropskih integracija i eventualnih parlamentarnih izbora koristi u politicke svrhe.

On je dodao da je važan cilj za državu lakše sprovesti u redovnoj proceduri, a ne u okolnostima izborne kampanje, novih koalicija i nove vlade.

Preuzeto sa ...

Студентима у Србији најважнији су породица, пријатељи и образовање, , исто толико њих сматра да је важна и религија, војска, а политика их не занима, а институцијама и политичарима и даље мало верују.

То је укратко биланс истраживања Центра за религијске студије Института за филозофију и друштвену теорију које показује да је за 44 одсто испитаних студената слободно време веома важно, а посао као најважнију ставку истиче 46 одсто њих.

Међутим, породица, пријатељи и образовање су, ипак, најважнији готово свим студентима. У време доминације атеизма у бившој Југославији студенти су били најнерелигиознији сегмент југословенског и српског друштва, што данас није случај, јер 20 одсто сматра да је религија веома важна, 30 процената да је важна, а 21 одсто је неодлучно.

За 13 процената религија је потпуно неважна. С једне стране, огроман број студената признаје своје конфесионално порекло, готово 85 одсто, али када говоримо о веровању или о адекватном религијском понашању, онда видимо да су проценти оних који одржавају обреде далеко испод те цифре, изјавио је Танјугу руководилац Центра Мирко Благојевић.

Око 55 одсто младих верује да Бог постоји, није сигурно у то њих 11 одсто, 25 одсто каже да постоји нека врста духа или животне силе. Око девет процената мисли да Бог не постоји, као ни дух или животна сила.

“У истраживању има и таквих примера да неко каже да је атеиста, али наводи да по традицији припада одређеној конфесији”, истакао је Благојевић. Два процента студената не припада ниједној од традиционалних конфесија, већ неком духовном покрету, новим религиозним покретима, а чак 11 одсто каже да су религиозни, али да не припадају ниједној конфесији.

Истраживање о религиозним, моралним и социјално-политичким вредностима показало је да студенти, као и у ранијим анкетама, мало верују државним институцијама.

“Студенти су можда најкритичнији део друштва”, оценио је Благојевих и навео да од свих институција највише верују Цркви, пре свега, СПЦ и војсци, а затим државним школама и факултетима.

Свим осталим институцијама мало верују, па тако веома мали број њих има потпуно поверење у правосуђе (око три одсто), полицију (око четири процента), политичке партије (два одсто), медије, синдикате.

Занемарљиво мало поверења имају и у владу и државну управу (два одсто), скупштину (два одсто), здравство (три процента), крупан бизнис (испод два одсто), домаће невладине организације, (мање од једног процента). Поготово су скептични према НВО који је финансиран из иностранства и сматрају да Србија треба да донесе прописе, слично Русији, којима се санкционише рад тих, такозваних невладиних организација.

У НАТО уопште не верује 50 одсто студената, а у ЕУ и УН по 34 одсто. Готово 60 одсто њих жели и види Србију у ЕУ, но већина од њих би да Србија не жури са евроатланским интеграцима, а 42 одсто је против чланства.

Као разлоге за прихватање ЕУ наводе да ће моћи да путују (71 одсто), да раде и да студирају (64 одсто), да више зараде иако ће морати више да раде (52 одсто). Занимљиво, да ако би имали све те погодности и без да Србија постане чланица ЕУ, већина српских студената сматра да Србија онда треба да остане неутрална држава, као што је сада Швајцарска.

Истраживањем је обухваћено 1.056 студената државних и једног броја приватних факултета, рађено је током маја 2013. године у партнерству са Конрад Аденауер фондацијом и Центром за европске студије у Бриселу,  који нису скривали незадовољство што млади образовни људи у Србији своја вредносна упоришта налазе у институцијама „прошлости” (Црква и Војска), а не, по њиховим речима, у вредностима за које се залаже грађанско друштво путем организација цивилног друштва и невладиног сектора.

(Танјуг)

tekst preuzet sa

браво за студенте 

A inace princip u EU je ne voleti crkvu, porodicu, prijatelje a voleti politicare? 

Da u EU imaju takve politicare ko u Srbiji 

Ja sam za razmenu na par meseci, cisto fore radi.

Novi Sad -- Zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga izjavio da nije realno da Srbija pre 2020. postane članica EU.

On je dodao da veruje će pregovori sigurno biti otvoreni najtežim poglavljima.

"Koristeći ranija iskustva, EU će primeniti novi pristup u pregovorima sa Srbijom i sa Crnom Gorom i pregovori će biti započeti sa najtežim poglavljima, koja mogu da zahtevaju višegodišnji rad", rekao je Varga za RTV Panon iz Subotice.

Dodao je da će, pored kosovskog pitanja, glavne teme tokom pregovora biti pitanja pravosuđa, manjinska i ljudska prava, pitanja policije, graničnih službi i ilegalnih imigranata.

"Proces pregovora zahteva od četiri do sedam godina, zavisno od brzine rada pojedinih zemalja. Srbija sigurno neće biti među zemljama sa najboljim učinkom. Nakon pregovora sledi dvogodišnji ratifikacioni proces, kada svi parlamenti zemalja članica, Evropski parlament i Skupština Srbije treba da odobre članstvo. Tek nakon toga dolazimo do punopravnog članstva u uniji", objasnio je Varga.

Prema njegovim rečima, jedini razlog za početak pregovora je normalizacija odnosa sa Kosovom, pošto je EU vrednovala stav Srbije da sa kosovskim Albancima neće da razgovara o tome šta ne želi, već o onome šta želi.

"Eliminisanje paralelnih institucija na Kosovu od strane Srbije i raspisivanje lokalnih izbora na celoj teritoriji Kosova od strane kosovskih vlasti bili su značajni koraci u normalizaciji odnosa i zahvaljujući tom momentu pregovori mogu da budu započeti 21. januara", kazao je Laslo Varga, poslanik Saveza vojvođanskih Mađara.

Izvor: B92

Beograd -- Ivica Dačić razgovarao sa Jelkom Kacinom. Obojica zvaničnika izjavila da tema razgovora nisu bili vanredni izbori.

Nakon sastanka Dačića i Kacina, premijer Srbije je izjavio da sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju nije razgovarao o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, a Kacin je dodao da se on ne meša u ta pitanja niti to sme da čini.

"Mi nismo razgovarali o izborima. Sto puta sam rekao da izbori nisu pitanje za vladu već za stranke. Vlada mora da radi i ne možemo da čekamo da li će ih biti ili ne", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Kacinom.

Dačićeve reči potvrdio je i evropski izvestilac koji je ponovio da će biti primenjen plan A ili plan B u zavisnosti od toga da li će izbora biti u Srbiji. "Ukoliko izbori budu ja se nadam da će Tanja Miščević dolaziti u Brisel i da ćemo nastaviti razgovore", rekao je Kacin.

On je u šali dodao da ukoliko ima nekoga ko može da glasa na evropskim izborima, koji će biti održani u maju, da glasaju za njega. Premijer Srbije mu je odgovorio: "Nama ovde fale samo evropski izbori", na šta je Kacin dodao: "Biće i toga" i poručio Dačiću da će možda on (Dačić) biti i komesar.

Dačić je takođe rekao i da vlada nije imala slobodne dane, da je već 3. januara održala prvu sednicu, da je radila sve vreme novogodišnjih praznika, a na opasku novinara da su i oni radili, premijer je odgovorio: "Jeste, mi smo braća po radu".

Dva ključna događaja za Srbiju
Osim sa premijerom, Kacin će danas razgovarati i sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, šeficom pregovaračkog tima Tanjom Miščević, kao i drugim zvaničnicima.

Premijer Srbije je kazao da u januaru predstoje dva ključna događaja za Srbiju - 16. januara u EP će biti predstavljen Kacinov izveštaj za koji je rekao da je najpozitivniji u poslednjih nekoliko godina, koji je ne samo predstavljen, već čije se usvajanje očekuje sa značajnom većinom.

Drugi, po Dačiću istorijski događaj, jeste održavanje prve međuvladine konferencije u Briselu 21. januara, kojim kako je naglasio i zvanično počinju pregovori o članstvu Srbije u EU.

Dačić je naglasio da će on i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić predvoditi srpsku delegaciju, da će evropski komesar za proširenje Štefan File predstavljati Evropsku komisiju, a da će konferencijom predsedavati grčki ministar spoljnih poslova. Prema rečima premijera, međuvladina konferencija, kao institut za praćanje napretka u pregovorima će se održavati četiri puta godišnje, a ova prva za Srbiju je od simboličnog značaja.

"Na prvoj konferenciji EK će predstaviti svoj pregovarački okvir, mi ćemo izneti naš i to je kraj prve međuvladine konferencije. U Srbiji se stalno govorili da je pregovarački okvir neka tajna, ali je u stvari reč o procedurama EU. Naši timovi su spremni i mi se ozbiljno pripremamo za pregovore", rekao je Dačić.

Premijer je podvukao da ovo nije početak pregovora jer je Srbija već otpočela skrining i da se u narednim danima očekuje i otvaranje poglavlja 35. "Za nas to znači mnogo obaveza, kao što je nastavak dijaloga sa Prištinom što je dnevna tema i noćna mora. Trenutno su u Briselu radne grupe koje rade na teškim temama, kao što je polaganje zakletve odbornika, da li će biti izborne skupštine, a svaka tema se politizuje i ima težinu i zato morate stalno da balansirate", rekao je Dačić.

On je za dijalog sa Prištinom rekao da je osnovni politički kriterijum koji će uticati na tok pristupnih pregovora sa Briselom. "Došli smo do kraja jednog teškog početka i videćemo koliko će brzo ići, a naša zemlja želi da proces pristupanja bude, ne samo brz, već i kvalitetan. Kada izveštaju EP dodate izveštaj EK i Evropskog saveta 2013. godina je bila vrlo uspešna i u Briselu smo dobili za to dobre ocene", zaključio je Dačić.

Izvestilac Kacin čestitao je Srbiji na svemu što je uradila u procesu pristupanja EU ističući da je reč o vidljivom napretku koji je omogućio Srbiji da "sve sama odradi i sama sebi dokaže da može da dobije datum za početak pregovora". "Srbija je motor približavanja zapadnog Balkana EU i motor normalizacije prilika u celom regionu", podvukao je Kacin.

U vezi sa prvom međuvladinom konferencijom, Kacin je rekao da je reč o istorijskom događaju i prelomnom trenutku za odnose Srbije sa Unijom.
"Bez, kako je i sam premijer Dačić rekao, njegovog hodanja po žici (u dijalogu sa Prištinom) to ne bi bilo moguće", ocenio je Kacin.

Govoreći o svom izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama, Kacin je ukazao da je 47 članova Odbora EP za medjunarodne odnose bez glasa protiv usvojio taj dokument.

"Van pameti što Srbi s Kosova nisu konstituisali opštine"
Beta
Beta
Tokom konferencije za novinare bilo je reči o konstituisanju srpskih opština na Kosovu, koje je zakazano za danas, a Kacin je tim povodom izjavio da je "van pameti" da Srbi na Kosovu, kako je rekao, nisu sposobni da formiraju lokalne samouprave i pozvao ih da "iskoriste svaku priliku koja im se pruža". "Mislim da je došlo vreme da se i oni opamete. To nije arogancija sa moje strane, ja jednostavno želim da oni shvate da treba raditi u interesu i Srbije i sebe", rekao je Kacin novinarima u Vladi Srbije.

Dačić je kazao da se, radi prevazilaženja problema sa konstituisanjem opština na Kosovu gde su Srbi većina, danas sastaju radne grupe u Briselu i dodao da se toj temi daje veći značaj nego što zaslužuje.

Inače, Kacin u Beograd dolazi uoči usvajanja izveštaja o napretku Srbije u evropskim integracijama 16. januara u Evropskom parlamentu.

U predlogu rezolucije o Srbiji, koji je Kacin pripremio u ime parlamentarnog Odbora za spoljne poslove, Vlada Srbije je pohvaljena zbog posvećenosti procesu evropskih integracija i ohrabrena da nastavi sprovođenje reformi, prvenstveno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, javne uprave, zaštite prava manjina i osetljivih grupa, slobode medija.

U dokumentu je izraženo zadovoljstvo zbog Briselskog sporazuma i upućen je poziv vlastima u Beogradu i Prištini da zadrže konstruktivan pristup i nastave sa sprovođenjem svih postignutih dogovora.

Pozdravljeno je i održavanje lokalnih izbora na Kosovu u novembru, osuđeno nasilje tokom glasanja i napomenuto da su "nužni dalji odlučni napori kako bi se razbila mreža organizovanih kriminalnih grupa povezana s lokalnim političkim elitama i ponovo uspostavila vladavina prava na severu Kosova".

U predlogu rezolucije se između ostalog ističe i podrška EP viznoj liberalizaciji za zemlje Zapadnog Balkana i pozivaju se države članice EU da ne zloupotrebljavaju mehanizam za suspenziju bezviznog režima.

Inače, u EU je juče stupio na snagu mehanizam koji omogućava privremeno uvođenje viza zemljama iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata, među kojima je i Srbija, a Kacin je tim povodom rekao da našoj zemlji ne preti direktna opasnost od ponovnog uvođenja šengenskih viza. "Ne želim da plašim građane Srbije i bez preke potrebe širim bojazan u društvu", poručio je Kacin nedavno u izjavi za Tanjug.

Izvor: B92