Eto, jasno i glasno, a sada, saslusati politicare u Srbiji na vrhu kako eto, samo sto nije tamo neki potpis, pecat, datum, samo jos malo... 

Beograd/Brisel -- U Briselu je oko 9.30 počeo skrining za Poglavlje 35, koje je u pregovorima Srbije sa EU rezervisano za proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine. 

Ovo poglavlje analiziraće sve postignute sporazume u procesu normalizacije Beograda i Prištine.

Delegaciju Srbije predvodi ministar bez portfelja zadužen za Kosovo Aleksandar Vulin.

Današnjem sastanku prisustvuju i šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević, savetnik predsednika Marko Đurić, član srpskog tima za primenu Briselskog sporazuma Veljko Odalović i zvaničnici MUP-a i Kancelarije za evopske integracije, dok EU predstavljaju visoki funkcioneri Evropske službe za spoljne poslove i Evropske komisije Roberto Đentilini i Mirijam Feran.

Cilj ovog sastanka je da se napravi snimak dosadašnjeg napretka u dijalogu i definišu budući izazovi na tom putu.

Današnji razgovori podeljeni su u dve faze: prva, tokom koje će zvaničnici EU, za koje je Poglavlje 35 potpuna novina, izneti svoje stavove o dosadašnjoj primeni Briselskog sporazuma, a u drugom, popodnevnom delu skininga svoje viđanje daće delagacije Srbije.

Skrining o Poglavlju 35 odvija se u pozitivnoj atmosferi, a cilj delegacije je da pokaže da je priča o Briselskom sporazumu priča o uspehu, rekao je novinarima savetnik predsednika Srbije Marko Đurić.

"Diskusija je dobro počela, a pozitivna atmosfera sa jučerašnje međuvladine konferencije se nastavlja", rekao je Đurić u pauzi skrininga, tokom koga će delegacija Srbije sa ekspertima EU zajednički sagledati rezultate i očekivanja od procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

"Utvrdićemo šta je dosad urađeno u vezi sa Briselskim sporazumom, a šta tek predstoji", rekao je Đurić, ističući da je cilj delegacije Srbije da Briselski sporazum predstavi kao priču o uspehu.

"Poznajemo aktere i znamo šta možemo da očekujemo", istakao je Đurić.

On je izrazio očekivanje da će srpska delegacija do kraja dana saznati više detalja o tome šta šta su očekivanja EU kada je reč ulozi Srbije na Kosovu.

"Srbija ima pozitivne rezultate i mnogo toga da kaže", rekao je Đurić.

Procedura predviđa da Evropska komisija posle skrininga zemljama članicama dostavi izveštaje o svakom pojedinacnom poglavlju, a Evropski savet na osnovu njih odlučuje o otvaranju poglavlja.

Ministar bez portfelja Aleksandar Vulin je pre početka sastanka rekao medijima: "Srbije je za ovaj dan spremna već više decenija. Očekujemo da se uvaže naši legitimni interesi kao i da se vodi računa o svemu što je do sada postignuto. Očekujemo da sa druge strane imamo potpuno razumevanje i dobru volju". Vulin nije želeo da govori o detaljima Poglavlja 35 pre nego se završi današnji sastanak.

"Predmet nisu pregovori o daljoj normalizaciji, za to je i dalje zadužen dijalog, već praćenje svega što je dogovoreno i što će biti dogovoreno tokom dijaloga", rekla je u utorak šefica tima za pregovore Srbije Tanja Miščević. "To je još jedan forum, instrument za razgovor, gde će Srbija moći EU i institucijama da predstavi kako vidi sprovođenje svega dogovorenog u normalizaciji, gde su osnovni problemi, šta se može uraditi, koliko je potrebno pomoći...", pojasnila je Miščevićeva.

Prema pregovarčkom okviru EU za pregovore sa Srbijom, koji je u utorak predstavljen na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, poglavlje 35, uz poglavlja 23 i 24, pravosuđe, policija i osnovna prava, biće u središtu pregovaračkog procesa koji je u utorak, 21. januara, počeo u Briselu.

Evropski komesar za proširenje Štefan File je na konferenciji za novinare naglasio da dijalog Beograda i Prištine, uz unutrašnje reforme, predstavlja osnovni faktor u određivanji napretka Srbije na evropskom putu.

Nakon skrininga, Evropska komisija će sastaviti izveštaj na osnovu koga će Evropski savet doneti odluku o zvaničnom otvaranju pregovora o ovom poglavlju.

"Čvrsto verujem da je otvaranje pregovora o članstvu značajno ne samo za Srbiju, već za ceo region. Nadam se da će uspeh Srbije imati širi značaj i biti podsticaj da se pronađu rešenja zasnovana na dijalogu", rekao je u utorak predsednik Saveta Evrope Herman van Rompej, koji je primio delagaciju Srbije.

Proces skriniga poglavlja 32 (finansijska kontrola, 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (unutrašnji poslovi) ušao je u fazu u kojoj je Srbija završila svoj deo posla, a sada sledi provera na terenu koju će obaviti predstavnici Evropske komisije. Kada se obavi taj monitoring i potvrdi ono što je u skrininzima navedeno, poglavlja će biti spremna za otvaranje u okviru pregovora sa EU.

Izvor: B92

Beograd -- U pregovaračkom okviru EU utvrđeni su prioriteti EU u pregovorima sa Srbijom, koje će vlasti u Beogradu ispunjavati narednih godina bez mogućnosti da ih izmene.

List Danas prenosi ključne izvode iz tog važnog dokumenta koji sadrži 18 strana.

11. Pregovarački okvir naročito uzima u obzir iskustvo stečeno u pogledu pregovaračkog poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima, i poglavlja o pravdi, slobodi i bezbednosti. Ova dva poglavlja biće razmatrana u ranoj fazi pregovora kako bi se omogućio maksimalan vremenski period koji je potreban za usvajanje neophodnog zakonodavstva, uspostavljanje institucija i praćenje sprovođenja pre nego što se pregovori zatvore.

Izveštaji o skriningu koje će Komisija dostavljati o ovim poglavljima sadržaće važne smernice, uključujući i smernice o zadacima koji treba da budu predviđeni u akcionim planovima, koje vlasti u Srbiji treba da usvoje, i u ovim izveštajima će se nalaziti merila za otvaranje poglavlja. Pomenuti akcioni planovi, kojima će se utvrditi prioriteti Srbije kada je reč o reformama, treba da se izrađuju kroz transparentan proces konsultacija sa svim relevantnim zainteresovanim stranama kako bi se obezbedila maksimalna podrška njihovom sprovođenju.

12. Pregovarački okvir takođe uzima u obzir i kontinuirano angažovanje Srbije i sve korake koje je preduzela ka postizanju vidljivog i održivog unapređenja u odnosima sa Kosovom. Ovaj proces obezbeđuje da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući pri tom da jedna drugu mogu ometati u ovim naporima, i treba postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom, uz izglede da obe strane budu u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze.

20. Pregovori će se zasnivati na postignućima Srbije, a dinamika će zavisiti od napretka koji Srbija ostvari u pogledu ispunjavanja uslova za članstvo.... Po svojoj prirodi, pregovori su proces koji nema tačno utvrđeno trajanje i čiji ishod ne može unapred da se garantuje.

21. Unija očekuje od Srbije da nastavi da radi u pravcu punog ispunjavanja pomenutih kriterijuma i uslova, kao i da obezbedi puno sprovođenje ključnih reformi i zakonodavstva, naročito u pogledu reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme državne uprave, nezavisnosti ključnih institucija, slobode medija, zaštite manjina i borbe protiv diskriminacije.

24. S obzirom na povezanost između poglavlja „Pravosuđe i osnovna prava“ i „Pravda, sloboda i bezbednost“ i vrednosti na kojima je Unija zasnovana, kao i imajući u vidu njihov značaj za sprovođenje pravnih tekovina EU u svim oblastima, ukoliko napredak u okviru pomenuta dva poglavlja bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, i nakon što sprovede sve druge raspoložive mere, Komisija će, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, predložiti da ne preporuči otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja, kao i da prilagodi povezane pripremne aktivnosti, prema potrebi, dok se neravnoteža u ostvarenom napretku ne reši.

25. Procedura navedena u stavu 24. primenjivaće se mutatis mutandis u slučaju da napredak u oblasti normalizacije odnosa sa Kosovom, koja će biti predmet poglavlja 35, značajno zaostaje za ukupnim napretkom pregovora, a da je razlog tome propust Srbije da postupa u dobroj veri, naročito kada je reč o primeni sporazuma koji su postignuti između Srbije i Kosova.

28. … dinamika proširenja mora uzeti u obzir kapacitet Unije da prihvati nove članice, što je važan faktor za opšte interese kako Unije, tako i Srbije.

30. Kako bi se povećalo poverenje javnosti u proces proširenja, odluke će se donositi na što otvoreniji način u cilju obezbeđenja veće transparentnosti. Interne konsultacije i rasprave biće zaštićene u onoj meri u kojoj je to neophodno da bi se zaštitio proces odlučivanja, a u skladu sa propisima EU o pristupu javnosti dokumentima u svim oblastima delovanja Unije.

37. U svim oblastima pravnih tekovina, Srbija mora da obezbedi da njene institucije, upravljački kapaciteti i administrativni i pravosudni sistemi budu dovoljno osnaženi kako bi mogli delotvorno da primenjuju pravne tekovine, ili kako slučaj nalaže, da budu u stanju da pravne tekovine primene delotvorno i blagovremeno pre samog pristupanja. Na opštem nivou, za to je neophodna funkcionalna i stabilna državna uprava koja počiva na efikasnim i nepristrasnim državnim službenicima, kao i nezavisan i efikasan pravosudni sistem. Konkretnije, to iziskuje neophodne kapacitete i strukture za valjano upravljanje sredstvima EU i njihovu efikasnu kontrolu, u skladu sa pravnim tekovinama.

38. U svim oblastima pravnih tekovina, Srbija mora da obezbedi da njen stav o statusu Kosova ne stvara nikakvu prepreku niti ometa primenu pravnih tekovina. Bilo kakva prepreka rešavaće se u toku pregovora u okviru odgovarajućeg poglavlja pravnih tekovina. U naporima da usaglasi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, Srbija je posebno dužna da obezbedi da doneti propisi, uključujući njihov geografski opseg, nisu u suprotnosti sa sveobuhvatnom normalizacijom odnosa sa Kosovom.

Evropa 2020
15. Dalji napori ka sprovođenju strukturnih reformi, fiskalne konsolidacije i reformi vezanih za EU, uključujući prihvatanje strategije Evropa 2020, trebalo bi da ubrza ovaj (ekonomski) napredak i rast i poboljša konkurentnost, kao i da unapredi ekonomsko upravljanje i pomogne vlastima da se pripreme za nove procedure nadzora u okviru Ekonomske i monetarne unije.

Prelazne mere
33. Prihvatanje od strane Srbije prava i obaveza koje proističu iz pravnih tekovina može da iziskuje prilagođavanje tekovinama i može, u izuzetnim slučajevima, da stvori potrebu za prelaznim merama koje se moraju definisati tokom pristupnih pregovora. Unija može da pristane na zahteve Srbije za prelaznim merama, pod uslovom da su one ograničene vremenski i u domašaju, kao i da ih prati plan sa jasno definisanim fazama primene pravnih tekovina.

Izvor: B92

 

2020, ako ne bude smak sveta, samo da ne slute nesto 

Beograd -- Generalni direktor Direktorata Evropske komisije za proširenje EU Kristijan Danijelson nastavlja danas dvodnevnu radnu posetu Beogradu.

Danijelson će danas govoriti na konferenciji za novinare na kojoj će biti predstavljeni rezultati pilot-projekta skeniranja u okviru projekta "Katastarska razmena između Beograda i Prištine" koji finansira Evropska unija.

Drugog dana dvodnevnog boravka u Beogradu generalni direktor Direktorata EK za proširenje EU će, takođe, govoriti studentima o procesu proširenja EU na javnoj tribini na Fakultetu političkih nauka.

On će danas učestvovati i na sastanku Saveta Koordinacionog tela za proces pristupanja EU, kojim će predsedavati Branko Ružić, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije.

Danijelson se juče, prvog dana posete, sastao sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem i sa članovima skupštinskog Odbora za evropske integracije i predsednicom Natašom Vučković.

Izvor: B92

Beograd -- Više od polovine građana Srbije, njih 51 odsto, podržava članstvo naše zemlje u EU, pokazalo je istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije.

Na pitanje "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?", 51 odsto građana bi glasalo za, što je jedan odsto više nego u prethodnom istraživanju, a 22 odsto bi bilo protiv što je pad za dva odsto. Takođe, 20 odsto ispitanih ne bi glasalo, a sedam odsto ne zna šta bi odgovorilo.

"Ovaj nivo podrške procesu pristupanja naše zemlje EU objašnjava se time da se građani pozitivnije izražavaju o članstvu u Uniji, u svetlu otpočinjanja pristupnih pregovora sa EU", navodi se u saopštenju Kancelarije.

Ispitanici su naveli da bi članstvo Srbije u EU za 44 odsto njih bila dobra stvar, 26 odsto smatra da je to loše, a 29 odsto da to nije ni dobra, ni loša stvar.

Većina građana, njih 68 odsto, smatra da bi reforme, neophodne za ulazak Srbije u EU, trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Takođe, 39 odsto građana borbu protiv korupcije svrstava u najznačajnije reforme.

Kako se navodi, iako je u odnosu na prethodna istraživanja manji procenat onih koji smatraju da se Kosovo i Metohija postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje datuma za početak pregovora, 39 odsto ispitanih tu situaciju i dalje vidi kao glavnu prepreku daljem pristupanju Srbije EU. Čak 70 odsto građana, razume važnost tog pitanja i smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU.

Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak Srbije u EU, građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (38 odsto), "nesposobnost domaćeg rukovodstva" (12 odsto) i mentalitet građana i nespremnost na promene (11 odsto).

Prema istraživanju, 34 odsto građana je spremno da se radi ulaska u EU dodatno školuje i usavršava, što je porast za sedam odsto u odnosu na 2012. godinu. Za najveći broj ispitanih, njih 45 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih, više mogućnosti za zapošljavanje (42 odsto) i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (40 odsto).

Istraživanje je pokazalo i da građani nemaju jasnu sliku o tome ko su najveći donatori Srbije u poslednjih 13 godina, a zvanični podaci govore su od 2000. do 2010. godine EU i njene države članice, sa više od 4,5 milijarde evra doniranih sredstava, doprineli razvoju Srbije.

Istraživanje "Evropska orijentacija gradjana Srbije - trendovi", koje je Kancelarija za evropske integracije sprovela u decembru 2013. godine, rađeno je prema standardu Evrobarometra, a u njemu je učestvovalo 1.038 ispitanika starijih od 18 godina.

Kancelarija od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnenja kako bi se videla procena gradjana o njihovim interesima, kako vide budućnost i očekivanja od političara kojima daju mandat da sprovode reforme na putu ka članstvu Srbije u EU.

Izvor: B92

Da je i 101% dzabe je 

51%

Мајкл Девенпорт: Србија мора да реструктурира Србијагас и ЕПС            
среда, 29. јануар 2014.

Београд -- Мајкл Девенпорт поручио је да у процесу придруживања ЕУ Србију чекају бројни изазови, а један од најзахтевнијих је Поглавље 15 које се тиче енергетике.



Подсетивши да је 21. јануара одржана прва међувладина конференција којом је Србија званично почела преговоре о приступању Европској унији, шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт је истакао да Србију сада чека усаглашавање са европским директивама и стандардима у свих 35 поглавља европских правних тековина, укључујући и енергетику.

"Усклађивање са законима у поглављу 15, у области енергетике, биће од кључног значаја за напредак Србије ка чланству", рекао је амбасадор ЕУ на завршшној конференцији ЕУ Твининг пројекта за јачање капацитета Агенције за енергетику у Привредној комори Србије.

Он је истакао да ће Европска унија наставити да буде главни партнер Србије у спровођењу реформи у области енергетике, уз пружање финансијске и техничке помоћи.

Србија ће, према његовим речима, морати да спроведе реформе везане за правно обавезујући уговор о енергетској заједници чија је потписница са другим земљама региона, а чији је основни циљ успостављање слободног тржишта енергије и енергената, сигурно снабдевање и дугорочна одрживост за целу Европу, као и овог региона.

Кључне реформе за Србију ће, навео је он, бити независност регулаторних тела и раздвајање различитих енергетских делатности.

Енергетска регулаторна тела, чији је циљ заштита потрошача и инвеститора, играју посебно важну улогу у процесу реформе енергетског сектора.

Потрошачи, казао је Девенпорт, морају да буду заштићени од могућих злоупотреба компанија са доминантном позицијом на тржишту, док инвеститори морају да буду заштићени од нежељених активности администрације.

Регулаторна тела морају да воде фер политику, да се прилагоде новим изазовима која произилазе из реформи сектора енергетике као и процеса придруживања ЕУ, да буду политички независна и одвојена од регулисаних компанија како не би дошло до сукоба интереса, сматра Девенпорт.

Независност од владе, рекао је он, омогућује стабилност регулације енергетских компанија и избегавање употреба цене енергије за постизање политичких циљева, у случају где је компанија у власништву владе, независност регулаторног тела треба да обезбеди непристрасан третман осталих компанија на тржишту.

Други важан аспект реформе енергетског сектора је раздвајање различитих енергетских делатности, како би се успоставила слободна конкуренција на тржишту електричне енергије и гаса.

Осим економске ефикасности, свака енергетска политика треба да има за циљ и обезбеђивање сигурности снабдевања, заштиту животне средине као и социјалну заштиту потрошача.

За одржив и дугорочни развој економије, Влада Србије мора да спроведе енергетску стратегију у сагласности са роковима датим у уговору о енергетској заједници, а то би, како је навео, дало подстицај у реструктурирању и модернизацији енергетских компанија у власништву државе попут Србијагаса и Електропривреде Србије, обезбеђујући одржавање опреме и нове инвестиције.

Према његовим речима, регулисане цене енергије и енергената треба да покрију све трошкове, државне подстицаје треба постепено укинути, а степен наплате довести на одговарајући ниво.

У случају природног гаса диверсификација извора снабдевања је кључни предуслов за успостављање слободног тржишта, казао је Девенпорт

Девенпорт је указао да је позиција Србије таква да се налази између региона богатих изворима енергије као што су Каспијски басен и Блиски исток и великих потрошача енергије у Западној и Централној Европи.

"Због тога има потенцијал за још већу улогу у транспорту нафте и гаса, али тражи јаку и ефикасну регулацију енергетских субјеката на тржишту", поручио је он.

(Танјуг)