Pa ta EU ih je i izvugla iz septicke u koju su sami upali sa vlastitim bankama i "menadjerima", ne moze da se svakodnevno da se presipa iz supljeg u prazno, bude sve manje a ne vise. Da im nema EU, mogli su komotno prodati i svoj deo Turcima i kolektivno se iseliti 

S duznim postovanjem, nemas pojma.
Sa svojom funtom, koja je bila euro x 3, su ziveli ko bubrezi u loju. Nereseno pitanje sa Turskom stranom ostrva je moglo da traje jos dva veka i svima lepo.
Zaebase se ulaskom u Eu i sad se kaju na tenane.
Sto se tice bankarskog sistema, bio je savrsen dok nije usla EU. Of shore zona, milina Bozja.

Tako da...nemoj da pricas napamet, pls. 

Evropski lideri, danas, drugog dana samita u Briselu trebalo bi i da preciziraju početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju EU. Očekuje se da šefovi država i vlada danas odrede 21. januar 2014. kao datum prve mđjuvladine konferencije, kao što je najavljeno nakon sastanka Ministarskog saveta ranije ove nedelje.


Slovački predsednik Robert Fico izjavio je juče, pred početak samita, da je Slovačka oduvek podržavala pridruživanje Srbije EU.
 
- Želimo da Srbija bude što bliže EU - rekao je Fico novinarima.
 
On je dodao da odredba pregovaračkog okvira EU u kojoj se traži da Beograd i Priština pre učlanjenja Srbije potpišu "pravno obavezujući sporazum" nije zahtev da Srbija prizna Kosovo.
 
- Treba naći neko dugoročno rešenje, ali mi ne tražimo priznanje - istakao je Fico, čija zemlja je jedna od pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
 
Hrvatski premijer Zoran Milanović rekao je da Hrvatska želi da bude "partner, a ne mentor Srbiji" na putu evropskih integracija.
 
- Srbija pripada EU - izjavio je Milanović uoči početka samita, ističući da je prosperitetno i stabilno okruženje u nacionalnom interesu Hrvatske i da to ne zavisi od toga ko je trenutno na vlasti.
 

Ketrin Ešton očekuje potvrdu datuma
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je da očekuje da će Savet EU danas potvrditi odluku Ministarskog saveta da pristupni pregovori sa Srbijom počnu u januaru sledeće godine, što će, kako je naglasila, biti "važna poruka ne samo za Srbiju nego i za ceo region".
 
- Mislimo da otvaranje ovih pregovora nije samo važna poruka za Srbiju, to je zaista važno i za ceo region - rekla je Ešton preksinoć tokom obraćanja članovima Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove.
 
Ona je dodala da očekuje da će lideri zemalja članica na samitu potvrditi odluku šefova diplomatija da se u januaru sledeće godine održi međuvladina konferencija sa Srbijom, čime će i zvanično otpočeti pregovori o članstvu.
 
- Mislim da su Srbija i Kosovo model koji treba da inspiriše ostatak zapadnog Balkana kako da reši postojeće probleme i da krene napred - istakla je Eštonova.
 
Osvrnuvši se na dijalog Beograda i Prištine, Ešton je izrazila zadovoljstvo što je bila deo, kako je navela, "izvanrednog procesa" tokom koga je održano 20 sastanaka.
 
- Svaki sastanak je trajao po nekoliko sati, neki su trajali i po 14 sati. Rezultate rada mogu svi da vide - rekla je visoka predstavnica EU.
 
Ona je dodala i da su neki od tih rezultata "prevazišli" njena očekivanja kao što je to slučaj sa održavanjem lokalnih izbora na severu Kosova. Visoka predstavnica EU je izrazila nadu da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom biti zaključen tokom sledeće godine. Ešton je zaključila da nema sumnje da je EU odigrala značajnu ulogu u postizanju sporazuma između Beograda i Prištine.


Izvor: Blic

Berlin -- Funkcioner nemačke CDU Andreas Šokenhof kaže da će na kraju pregovaračkog procesa Srbija i Kosovo morati da budu u stanju da se integrišu u EU nezavisno.

On navodi da su u Berlinu itekako svesni da ne mogu da obavežu aktuelnu vladu u Beogradu da sada prizna Kosovo.

"Zbog toga nismo pomenuli reč 'priznanje' Kosova, jer znamo šta to danas znači u Srbiji. Zato smo nastojali da pronađemo drugačiju formulaciju", navodi Šokenhof, govoreći o nemačkom predlogu za pregovarčki okvir EU sa Srbijom.

Kako je dodao, ponekad je potrebno pripremiti teren za veoma teške odluke.

Na insistiranje novinara da kaže da li pravno-obavezujući dokument koji Srbija treba da potpiše sa Kosovom na kraju pregovora podrazumeva obavezu Srbije da u tom trenutku i zvanično prizna Kosovo, Šokenhof kaže da "sada nije trenutak da se o tome donese konačna odluka".

"Mi ne želimo da na kraju pregovaračkog procesa integrišemo u EU zemlju koja ima nerešeni spor oko teritorije i suvereniteta. Nadamo se da će u u narednim godinama biti prilike da se pregovora o statusu Srbije i Kosova u budućnosti. O tome ne treba doneti odluku na početku, već na kraju ovog procesa", navodi nemački parlamentarac.

Šokenhof kaže i da "ne vidi razliku" u formulaciji između "pune normalizacije" odnosa između Beograda i Prištine, na kojoj je Berlin u početku insistirao, i "sveobuhvatne normalizacije" na koju je kasnije pristao u znak kompromisa.

"Ne vidim razliku između ova dva pristupa. Naravno, puna normalizacija znači da na kraju pregovaračkog procesa svi uslovi moraju da se ispune, a na početku je važan duh pregovora, da se ne isključuje nijedno pitanje ni oblast....", kaže Šokenhof.

Na pitanje da li to znači da će skoro sva poglavlja tokom pregovora Srbije sa EU biti povezana sa pitanjem normalizacije odnosa sa Kosovom, Šokenhof je naveo da se to ne odnosi na sva poglavlja.

"Postoje delovi, na primer, o nauci gde to nije neophodno. Međutim, ti pregovori po svom duhu treba da pokažu spremnost Srbije da se integriše u evropske strukture", kaže on.

Prema njegovim rečima, ostvaren je značajan napredak u pregovorima Beograda i Prištine o pravosuđu i policijskim strukturama na severu Kosova.

Iako "naravno ima problema u njihovoj primeni", može se reći da je počela normalizacija odnosa, dodao je on.

"Veoma je važno striktno pratiti ispunjavanje kriterijuma, naročito iz poglavlja 23, 24, kao i 35, koje se tiče dobrih odnosa sa susednim zemljama. Reč je o veoma složenim pitanjima, ali koja su, istovremeno, i šansa da se normalizuju prilike", ističe nemački zvaničnik.

"Treba da počnemo pregovore o pitanjima o kojima postoji saglasnost. Evropske integracije su rešenje za ovaj sukob između albanskog i srpskog naroda na Kosovu, kao i sporove u susednim zemljama. Zbog toga ne treba isljučiti nijedno rešenje, iako danas ne možemo sve da ih sagledamo", kaže Šokenhof.

U vezi sa pominjanjem kreativnih rešenja poput situacije sa dve Nemačke koje su imale stolicu u UN, ali bez međusobnog priznanja, Šokenhof kaže je "svaka situacija specifična i da se ne mogu povlačiti istorijske paralele".

Izvor: B92

Šefovi država ili vlada Evropske unije danas su na sastanku u Briselu potvrdili odluku Saveta ministara o početku pregovora o članstvu sa Srbijom u januaru 2014. godine.


Lideri EU su takođe potvrdili pregovarački okvir - mehanizam i pravila za pregovore o članstvu sa Srbijom.
 
Zaključke sa današnjeg zasedanja zvanično će na konferenciji za novinare zakazanoj za 13 časova predstaviti predsednik Saveta EU Herman Van Rompej.
 
Ovo predstavlja potvrdu zaključaka Ministarskog saveta, koji je ranije ove nedelje raspravljao o tim temama, uz preciziranje datuma, a oba stava bez rasprave su usvojena na samitu, na kome se okupilo 28 šefova država i vllada zemalja članica.
 
EU će na prvoj međuvladinoj konferenciji EU-Srbija, koja označava početak pregovora, predstavljati Grčka, koja od 1. januara započinje šestomesečno predsedavanje Unijom.
 
Otvaranje prvih poglavlja očekuje se u drugoj polovini naredne godine, a danas usvojeni pregovarački okvir predviđa da se prvo otvore poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, policije i osnovnih ljudskih prava.
 
Sem toga, paralelno će biti otvoreno i poglavlje 35 (razna pitanja) u koje je Savet uvrstio normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
 
Okvir takođe predviđa da Beograd i Priština na kraju procesa pridruživanja Srbije EU potpišu “pravno obavezujući sporazum”.
 
Grčka je, kao predsedavajuća EU od 1. januara 2014, stavila do znanja da će prvu međuvladinu konferenciju EU-Srbija, čime počinju pristupni pregovori, zakazati za 21. januar.

Ketrin Ešton očekuje potvrdu datuma
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je da očekuje da će Savet EU danas potvrditi odluku Ministarskog saveta da pristupni pregovori sa Srbijom počnu u januaru sledeće godine, što će, kako je naglasila, biti "važna poruka ne samo za Srbiju nego i za ceo region".
 
- Mislimo da otvaranje ovih pregovora nije samo važna poruka za Srbiju, to je zaista važno i za ceo region - rekla je Ešton preksinoć tokom obraćanja članovima Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove.
 
Ona je dodala da očekuje da će lideri zemalja članica na samitu potvrditi odluku šefova diplomatija da se u januaru sledeće godine održi međuvladina konferencija sa Srbijom, čime će i zvanično otpočeti pregovori o članstvu.

Izvor: Blic

Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je da je "danas poseban dan za Srbiju" jer se u Briselu određuje datum za otpočinjanje pristupnih rpegovora sa Evropskom unijom.

 - Ovo je poseban dan za Srbiju, veoma sam srećan što se to događa -  rekao je Vilhelm na skupu o sivoj ekonomiji koji organizuju USAID i NALED.
 
Šef odeljenja za evropske integracije i ekonomiju Evropske komisije u Beogradu Frik Janmat rekao je da je važno što Srbija dobija datum za početak pregovora.
 
On se saglasio da je za Srbiju danas važan dan i podsetio da će u januaru biti održana međuvladina konferencija Srbije i EU.
 
Šefovi država ili vlada država-članica EU usvojili su prethodno danas na samitu u Briselu odluku o početku pristupnih pregovora sa Srbijom u januaru i potvrdili pregovarački okvir, saznaje Tanjug.
 
Drugi detalji nisu poznati, a zaključci će biti objavljeni kasnije tokom dana.
Šefovi diplomatija su na sastanku u ponedeljak postigli dogovor da pregovori sa Srbijom počnu u januaru.

Izvor: Blic

Херман ван Ромпеј: Потврђујем да ће преговори ЕУ са Србијом почети 21. јануара            
петак, 20. децембар 2013.

БРИСЕЛ - Председник Европског савета Херман ван Ромпеј и званично је данас потврдио да ће приступни преговори са Србијом почети 21. јануара и да су државе чланице Уније усвојиле преговарачки оквир.



"Потврђујем да ће преговори са Србијом почети 21. јануара", рекао је Ван Ромпеј на конференцији за новинаре у Бриселу после дводневног самита шефова држава или влада држава-чланица ЕУ.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је новинарима, одлазећи са самита, да су "земље чланице препознале изванредан напредак у дијалогу Београда и Приштине".

Унију ће на првој међувладиној конференцији ЕУ-Србија представљати Грчка која од 1. јануара започиње шестомесечно председавање ЕУ.

Отварање првих поглавља очекује се у другој половини наредне године, а данас усвојени преговарачки оквир предвиђа да се да се прво отворе поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа, полиције и основних људских права.

Осим тога, паралелно ће бити отворено и поглавље 35 (разна питања) у које је Савет уврстио нормализацију односа Београда и Приштине.

Оквир такође предвиђа да Београд и Приштина на крају процеса придруживања Србије ЕУ потпишу "правно обавезујући споразум".

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон је јуче у разговору са новинарима истакла да то не представља захтев за формалним признањем Косова, а сличне изјаве су током ове недеље дали и бројни други европски званичници.

(Танјуг)

Ивица Дачић: Прети опасност од суспензије безвизног режима због великог броја азиланата            
петак, 20. децембар 2013.

Будва -- Земљама Западног Балкана прети опасност од суспензије визне либерализације, због великог броја азиланата који из тих држава стижу у Европску унију.

На то су упозорили министри унутрашњих послова Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.



Српски премијер и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Црне Горе Рашко Коњевић и министар сигурности БиХ Фахрудин Радончић одржали су трилатерални састанак у Будви. Састанак је одржан у оквиру Министарског форума ЕУ-Западни Балкан у области правде и унутрашњих послова.

Тројица министара су подсетили да је ЕУ усвојила могућност суспензије визне либерализације у случају када из поједине земље дође до драстичног повећања или илегалних емиграната или такозваних азиланата, наводећи да та одлука ступа на снагу 9. јануара.

Дачић је казао да Србија улаже максималне напоре у решавању питања азиланата, како би избегла опасност од суспензије визне либерализације, која као могућност прети државама Западног Балкана.

"То је проблем са којим ће се све земље Западног Балкана суочити и зато морамо радити на његовом решавању", рекао је Дачић новинарима, додајући да Србија има највише проблема са азилантима који из те државе иду у Немачку.

"Само у новембру било је 1.700 азиланата из Србије у Немачку. То су бројке које могу натерати одређене политичке чиниоце у тој земљи да траже укидање визне либерализације", навео је он.

Према његовим речима, највећи људи који из Србије траже азил у ЕУ најчешће то ради из економских разлога, а највећи број њих су Роми и Албанци.

"ЕУ треба да схвати да наши људи не иду тамо да би добили азил, већ да би узели новац. Просечна плата у Србији је око 470 евра, а они у Немачкој, док чекају крај процедуре по питања тражења азила, добијају између 700 и 800 евра месечно", казао је Дачић.

Радончић је навео да смањење лажних азиланата представља један од највећих изазове за државе Западног Балкана.

"БиХ постиже одређене успјехе по том питању, али то не значи да је проблем решен", казао је Радончић.

Коњевић је рекао да се Црна Гора такође суочава са проблемом лажних азиланата, али у много мањем обиму од осталих држава региона, због чега није изложена опасности од укидања безвизног режима.

"Игра бројки је једноставно таква да за Црну Гору не постоји опасност од поновног враћања виза, а очекујем да се то неће десити ни осталим државама Западног Балкана", навео је он.

Европским комесар за унутрашње послове Сесилија Малстром казала је у четвртак да државе Западног Балкана морају до пролећа наредне године да покажу јасне резултате у сузбијању броја азиланата који из тих земаља стижу у Европску унију, јер, у супротном, ризикују суспензију безвизног режима.

"Постоји једна опасна појава. Четири пута је повећао број апликација за добијање азила у земље Европске уније, а највећи број тих грађана долази из региона Западног Балкана, што је велики проблем", казала је Малстром новинарима.

Споразум о полицијској сарадњи Србије, Црне Горе и БиХ

Ивица Дачић, Рашко Коњевић и Фахрудин Радончић потписали су у Будви Протокол о оснивању и функционисању Заједничког центра за полицијску сарадњу.

Протокол је потписан након трилатералног састанка министара унутрашних послова Србије, Црне Горе и БиХ у Будви, а тај документ предвиђа оснивању и функционирању Заједничког центра за полицијску сарадњу у Требињу.



Дачић је изразио задовољство потписивањем протокола, додајући да ће заједнички центар допринети унапређењу полицијске сарадње три државе.

"Имамо доста заједничких интереса - борбу против организованог криминала, сузбијање илегалне миграције, смањење трговине људима и остало", навео је он, додајући да је изузетно важно да полиције три државе имају добру сарадњу.

Дачић је казао да, када је у питању МУП Србије, нема никаквих препрека за сарадњу са осталим ресорним министарствима у региону.

Коњевић је истакао да ће потписивање протокола допринети размени оперативних информација ради сузбијања прекограничног криминала.

"У питању је ствар од које ћемо сви имати користи", навео је црногорски министар унутрашњих послова.

Радончић је оценио да ће заједнички центар у Требињу значајно помоћи у спречавању прекограничног криминала и илегалних миграција.

(Танјуг)

Стратегија ЕУ - Албанија напољу, Србија унутра

Весна Кнежевић, дописница РТС-а из Беча

Европска унија и њене чланице показују ових дана које поуке су извучене из украјинске кризе. Драматични догађаји протеклих дана и ноћи деловали су отрежњавајуће и истовремено изоштрили свест Европљана о појму граница свих врста. Прва жртва таквог редефинисања става је Албанија, а први добитник - Србија.

Украјинска криза је преброђена, барем што се тиче Европске уније. Необично у читавој ситуацији је то да се руски председник Владимир Путин појавио у улози спасиоца европске будућности, тако што је од ЕУ преузео проблем коме она није дорасла, а да се не дотетура на руб економске пропасти.



Да ли су политички стратези у Бриселу свесни ироније те ситуације? Да ли можда тек сада, или сада опет, виде паралелу са спектакуларно неуспешном интеграцијом Румуније и Бугарске у политички, економски и правни систем европских спојених судова? Да ли повремено помисле како би било згодно да им Москва откупи и Грчку?

И зато су драматични догађаји из и око Кијева изоштрили оптику ЕУ према питању властитих габарита, географских граница и кулуролошки мотивисаних разграничења.

Читав тај пакет европске редефиниције колективног идентитета и подизања ограда је наравно привремени, као што је у историји ионако све привремено, једино што су последнице трајне.

Конкретно, то у овом случају значи Албанија напољу, Србија унутра; прво полувреме.

Будућност награђује храбре

Први пут након дуго времена, када се чинило да све игра против Србије - чак често и она сама - једна шира европска политичка констелација "ради" у њену корист, и то и без њеног директног ангажмана.

"Европска врата за Албанију остају затворена", коментари су аустријских и немачких медија, при чему су Немци спремнији да албанску чашу виде као на пола пуну, а Аустријанци на пола празну.

Као европска земља са оргомним степеном корупције, организованог криминала и нефункционалног правосуђа, Албанија је на прошлонедељном самиту европских лидера кажњена даљим ускраћивањем статуса кандидата.

Паралелно с таквим тврдим ставом у односу на Албанију, Србија је у поступку наизглед саморазумљиве лакоће "добила датум", односно јасну перспективу уласка у ЕУ. Ни Берлин ни Лондон не виде више разлога да са својих моралних осматрачница двоструких стандарда гурају Београд у даљу европску апстиненцију.

На тај начин је створена врло занимљива регионална, потенцијално европска ситуација, коју овдашњи медији не формулишу до краја, а дипломатска заједница само у наговештајима.

Ако је тренутна формула "Албанија напољу, Србија унутра" - шта то конкретно значи за Косово, које се тренутно бори за споразум о придруживању ЕУ?

Европска дисфункционална породица

Формално гледано, европске процедуре имају свој одређени временски ток, али сви познаваоци Уније знају да она у кључним моментима, на драматичним раскршћима, реагује "из стомака", односно емотивно, а тек у другој линији административно-правно.

Европска унија је у суштини једна велика породица - истина дисфункционална, међу собом посвађана, фамилија летећих коалиција и адолесцентских подметања - али свеједно група блиско повезана културом, историјом и релативним благостањем, барем у односу на добар део света.

Улазак у "породицу" је стога подједнако интересни и емотивни чин - неко те мора увести унутра, стајати иза тебе, залећи за тебе, на неки начин гарантовати да нећеш правити проблеме на породичним свадбама, рођенданима и сахранама. Најечешће је то неки "регионални" пријатељ.

Ко је у том смислу косовски регионални пријатељ?

Европске перспективе Приштине теку или преко Тиране, или преко Београда. Грчка неће мрднути прстом да Приштини олакша ЕУ иницијацију, Италија можда и би да се не гуши у властитом хаосу, али сада је и та алтернатива ван игре.

Са Албанијом напољу, Приштини остаје само Београд.

Београд - европски "адвокат" Приштине

С једне стране Београд се осећа у моралној обавези према делу Косова, с друге стране Приштина иде даље само уз и преко европског Београда - Србија и њена одбегла провинција изгледа никако да до краја спроведу раздвајање од стола и постеље.

Није спорно да од такве врсте зависности Београд профитира више од Приштине, али на дуги рок то би опет значило да Београд преузима низ политичких и моралних обавеза према Косову, на сличан начин као што је то чинио у Југославији (последњој правој, не Милошевићевој).

Да ли Београд то може, и ако може, да ли хоће?

Формула "Албанија напољу" показује елементе преседана и у случају Босне и Херцеговине. При томе је дејтонска Босна у ситуацији да бира пут према ЕУ или преко Загреба, који је већ у ЕУ, или преко Београда, који би релативно брзо - четири године - могао бити члан европске институционализоване породице.

Загреб неће директно ометати Босанске ЕУ шансе, али из више разлога неће мрднути прстом да их заиста и помогне. У исто време ће Република Српска кроз сарадњу с Београдом водити политику субституције, односно заменске европске политике.

Србији дефинитвно није дат луксуз да у Европску унију улази сама за себе, она очито улази и за друге - логика ситуације је гура у ту позицију. Да ли ће јој се то увек свиђати је друга ствар.

Нервозни коментари у косовској штампи доказују да је Приштина рефлексно схватила све политичке последице формуле "Албанија напољу". Преко Београда у Европу - то свакако има своју цену.

Из београдског угла тај се модус зове "са Приштином у Европу" и такође има своју цену. Добра ствар по Србију је да је она ту цену већ платила.

Украјина за Србију?

Кроз бечку дипломатску заједницу курсирају и наговештаји да унутрашња логика ад хок ситуације није тек тако створена, већ једним делом усмеравана.

Русија и Европска унија су, према томе, прошле кроз неку врсту договора, или трампе - Украјина Русији, Србија Европи. Украјина тако остаје у руској зони утицаја, док Србија хвата директан прикључак са временом њеног првог значајнијег отварања према Европи око Берлинског конгреса 1878. године.

Шта је необичније - да би Европљани требало да славе Путина као спаситеља реално могућег и економски исплативог концепта Европске уније, или да би се на српским хит листама ускоро могао вртети препев хрватског шлагера из 1992. "Danke Deutschland"?

Напротив, то да је Србија заузела чврсту позицију на европској траси, није ни најмање необично.