Savezna kancelarka Angela Merkel rekla je danas u Bundestagu da Nemačka smatra da prva pristupna konferencija sa Srbijom u Briselu može da bude održana u januaru 2014. godine.


Kancelarka Merkel je danas poslanicima Bundestaga podnela izveštaj savezne vlade pred samit Evropske unije (EU) 19. i 20. decembra u Briselu.
 
Angela Merkel, koja je juče započela treći kancelarski mandat, je podsetila da se, pre određivanja datuma otpočinjanja pristupnih pregovora EU sa Srbijom, zahtevao vidan napredak u ostvarivanju Briselskog sporazuma Beograda i Prištine.
 
"Sada to možemo da potvrdimo", rekla je kancelarka i dodala da prva pristupna konferencija sa Srbijom može da započne u januaru. Evropski komesar za proširenje Štefan File juče je već najavio da će prva međuvladina konferencija EU-Srbija biti održana 21. januara 2014.

Izvor: Blic

Demokratska stranka pozdravila je sinoć odluku Saveta ministara Evropske unije o početku pregovora o članstvu sa Srbijom u januaru 2014. i poručila da je to veoma važna i pozitivna odluka, sa kojom naša zemlja "nepovratno trasira svoju budućnost u porodici evropskih demokratija".

Pregovori o članstvu, kako se navodi u saopštenju DS, priznanje su za sve napore preduzete od svih vlada od 2000. godine do danas i ti pregovori, kako se dodaje, predstavljaju mehanizam suštinskog preobražaja društva.

"Ono što je svima nama neophodno jeste usmeravanje političke energije na uspostavljanje pravne države i održive privrede, u čemu će Srbiji Evropska unija biti nezamenljiv partner", ističe se u saopštenju.

Demokrate ukazuju i da je nastavak evropskih integracija Srbije potvrda ispravnosti celokupne politike DS u poslednje 23 godine.

"Nije bilo lako u Srbiji zalagati se za demokratiju, ljudska prava i toleranciju, a biti protiv nacionalne mržnje, autokratije i ksenofobije. Danas kada druge političke partije predstavljaju sebe kao najveće Evropljane, bacajući u zaborav svoju ratnohuškačku prošlost, DS će ponosno nastaviti da se bori za evropske vrednosti, što je nažalost samo naizgled dobijena bitka u današnjoj Srbiji", ističe se u saopštenju.

Vladavina prava, sloboda govora, podela vlasti, antidiskriminacija i fer izbori su, kako se navodi, nedovršene tekovine u srpskom društvu i za njih je potrebno još mnogo borbe, u čemu će, napominju u DS, pregovori sa EU biti od ogromnog značaja.

Izvor: Blic

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrnja izjavio je danas da je odluka Saveta ministara EU o početku pregovora o članstvu sa Srbijom u januaru za zemlju dobra, ali da Srbiji ostaje u toj oblasti još puno posla do konačnog cilja.

Crnobrnja je u Jutarnjem programu TV Pink rekao da je na taj način staljena tačka na dug proces, ali da tu odluku ne bi trebalo prihvatati sa euforijom i odao priznanje vladi za ono što je uradila za više od godinu dana.

On je ocenio da je najveći problem pitanje Kosova, jer jedna struja u EU smatra da bi pitanje Kosova trebalo da se koncentriše samo u jednom poglavlju, a druga, koju predvode Nemačka i Velika Britanija, da treba da bude u većem broju, ako ne i u svim poglavljima.

Nađeno je kompromisno rešenje da problematika Kosova ne bude samo u poglavlju 35, gde će biti njeno težište, ali će se spominjati u još nekim poglavljima, rekao je Crnobrnja.

Crnobrnja je ocenio da će morati da bude rešeno pitanje sudstva, ali da postoje i druge stvari koja involviraju Kosovo, kao što su energetika, privatizacija i otvorena pitanja koja postoje sa vladom u Prištini.

Na pitanje novinara o zahtevima za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, Crnobrnja je odgovorio "to nas sigurno čeka". On je dodao da bi Srbija teško mogla da uđe u EU, a da se to pitanje apsolutno ne reši i da se EU već opekla u slučaju Kipra koji je "ušao kao nekompletna država".

Izvor: Blic

Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Kosovo i zamenica frakcije Zelenih u EP Ulrike Lunaček ocenila je sinoć da je odluka šefova diplomatija EU da utvrdi 21. januar kao datum za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU ispravan korak.

"Politika 'štapa i šargarepe' šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton je u ovoj godini ostvarila značajni napredak u dijalogu Beograda i Prištine. Nakon što je Priština nagrađena početkom pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, sada je usledila šargarepa za Beograd u pravom trenutku", naglasila je ona u saopštenju, dodajući da je Beograd ovu odluku i zaslužio.

Dogovor Beograda i Prištine u aprilu bio je ključni momenat za integraciju zapadnog Balkana u EU i već je na lokalnim izborima na severu Kosova prošao test.

"Ne priznati te napretke moglo bi na opasan način ići na ruku antievropskim snagama u Srbiji. Status kandidata za Srbiju i sada skori početak pristupnih pregovora ne znači samo priznanje do sada postignutog, već i obavezu za nastavak unutrašnjo-političkog reformskog kursa i konstruktivnog ophođenja sa susednim državama", poručila je austrijska političarka.

Prema njenim rečima, to podrazumeva da se proces dijaloga Beograda i Prištine iduće godine nastavi istim elanom i pre svega da se odluke na zadovoljavajući način primene.

Evropski parlament će primenu, kao i pristupni proces detaljno pratiti, najavila je Lunaček.

Izvor: Blic

Grčka planira da prva međuvladina konferencija EU i Srbije bude održana 21. januara, izjavio je sinoć evropski komesar za proširenje Štefan File, koji očekuje da će Savet EU na sastanku 20. i 21. decembra i formalno potvrditi taj datum.

"Predstavnici Grčke, koja 1. januara preuzima predsedavanje Evropskom unijom, informisali su nas na ministarskom sastanku da je njihov plan da se međuvladina konferencija sa Srbijom održi 21. januara", rekao je File na konferenciji za novinare posle sastanka šefova diplomatija EU.

On je na taj način odgovorio na pitanje Tanjuga zašto je na svom Tviter nalogu najavio 21. januar kao datum za početak pregovora sa Srbijom. Ministri spoljnih poslova EU usvojili su na današnjem sastanku pregovarački okvir za Srbiju i zaključili da Srbija definitivno pregovore počinje u januaru.

"Radujemo se međuvladinoj konferenciji u januaru", rekao je na konferenciji za novinare u sedištu Saveta EU predsedavajući Ministarskog saveta i šef diplomatije Litvanije Linas Linkevičius.

On je istakao da su ministri pohvalili napredak Beograda i Prištine u dijalogu i preporučili da se nastavi sa naporima, jer je, kako je rekao, ostalo dosta otvorenih pitanja. Linkevičius nije direktno odgovorio na pitanje da li pominjanje pravno obavezujućeg dokumenta u pregovaračkoj platformi znači da EU očekuje da Srbija na kraju pregovaračkog procesa prizna Kosovo.

"Ne treba žuriti sa zaključcima. Ovde se pre svega radi o procenjivanju napretka u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Treba pročitati ceo dokument (pregovaračku platformu), u platformi se jasno ukazuje da očekujemo dalje korake u pravcu normalizacije", rekao je litvanski ministar.

Na zahtev novinara da precizira značenje odredbe o "pravno obavezujućem sporazumu" u pregovaračkom okviru, File je ponovio da to ne znači zahtev da Srbija formalno prizna Kosovo.

"To za sada još niko nije tako definisao", istakao je on. Na pitanje zašto konkretan datum prve međuvladine konferencije nije pomenut u zaključcima Ministarskog saveta, File je odgovorio da je to stvar o kojoj formalno odlučuje Evropski savet, koga čine šefovi zemalja članica, a koji će se sastati 19. i 20 decembra.

"Ministri nikada do sad nisu odlučivali o konkretnom datumu, a ja očekujem da Evropski savet odredi 21. januar kao zvaničan početak pregovora sa Srbijom", najavio je komesar. Na pitanje novinarke "Dojče velea" kako zemlje članice mogu da znaju da će Srbija u trenutku kada bude pred vratima EU biti spremna za članstvo, File je rekao da članice sada imaju mnogo veću kontrolu nad svakom fazom procesa proširenja.

"One drže prst na kontrolama", istakao je on. Na novinarsko pitanje da li će pregovori sa Srbijom trajati osam godina, kao u slučaju Hrvatske, File je odgovorio da su takva poređenja deplasirana. "Tempo pregovora zavisi od političke volje i administrativnih kapaciteta kandidata, a to se razlikuje od države do države", rekao je on.

Komesar je naglasio da pregovori neće biti komplikovaniji zbog dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, jer je reč o dva paralelna procesa.
"Proces normalizacije neće zahtevati dodatno vreme", objasnio je komesar.

Izvor: Blic

ПИСМА ИЗ БУГАРСКЕ: Горе неголи под Турцима – како умире Бугарска у загрљају ЕУ


EU-sirotinja
 
Желите ли да знате како ћете живјети у Европској Унији? Путујте у Бугарску. Не само да се одморите, да ходате дуж шеталишта од ресторана до ресторана. То је маска – фасада. Возите мало, неколико десетина километара у унутрашњост. Видјећете рушевине фабрика, видјећете да је сиромаштво завладало свуда наоколо. Видјећете од ЕУ уништену привреду, видјећете људе који узалуд покушавају да нађу посао. 

Како Бугарска умире у рукама ЕУ
Оно што нећете видјети – срећне младе људе, јер су неки од њих отишли ​​на привремени рад, а други – заувијек. Чини се да постоји слобода говора, и влада се може псовати, али не много – да не би било проблема на послу. И ако ти још, не дај Боже,  употријебиш ријеч Русија, Путин – штопуј вријеме: за недјељу дана ћеш добити “шут” карту за нигдје. Одмах ћеш бити етикетиран као руски шпијун, саучесник, оптужен за све смртне гријехове. Тобоже су и отворене границе – можете да идете на одмор у Западну Европу, али само ко ће ићи?
 
Незапосленост на нивоу од 18%, што весело говоре власти – је ноторна лаж! У стварности је више од два пута већа! Најмање једно од четири радно способна лица не може да нађе посао. Ко може – одлази јер су границе отворене. Али, ко су они тамо? Можда менаџери, технолози, инжењери? Не, они су тамо радници на црно, перачи судова. Радници мигранти! То је оно што нам је донио улазак у Европску Унију – прилика да одемо без визе да радимо као нестручна радна снага.
 
Европска Бугарска
Да, ми смо се придружили Европској Унији, али Европска Унија није дошла код нас. Имамо исту корумпирану владу, исте корумпиране званичнике, заједно са строгим стандардима, правилима, методама Европске Уније. Ми смо уништени, сломљени од стране Европске Уније. Да, они нам дају неке транше за развој, али шта се дешава са новцем – нико не зна. Све завршава у џеповима државних функционера, па чак и ако негдје долази, онда само на “своје” и “њихове” пројекте.
 
Неспособна влада је добила кредите од ММФ-а, који је почео да диктира своју нову економску политику. Увели су строге услове, што је на крају резултирало  уништењем економије земље.
 
Систематски је уништена читава индустрија, а за мале паре приватизовано све што је могуће, и исјечено у старо гвожђе. Потпуно је уништена пољопривреда. Девастиран систем високог образовања. Створени масовни универзитети који примају мито за високошколске дипломе. Све што можемо да понудимо за извоз је јефтина неквалификована радна снага.
 
У Бугарској, популација од 9 милиона смањена је на 7. Млади парови су престали да имају дјецу. Ко може – одлази. Наступа пропаст генерација. Огроман је број људи који раде на Западу. Дјецу подижу бабе и дједови. Дјеца не могу да виде своје родитеље. Ово је цијена плаћена за ​​Бугарску у ЕУ . Жељели смо другачији живот, али не такав. Ми смо сурово преварени. Увукли смо људе у ову ЕУ без питања. Само нас бомбардују западном пропагандом. Надали смо се да ће уласком у ЕУ живот постати бољи.
 
Не! Живот је постао неподношљив!
Шта је добио обичан човјек? Приступањем ЕУ је профитирала неколицина олигарха који су зарадили расапом националне економије. У Бугарској живи добро само неколицина . Већина једва саставља крај с крајем. 36-годишњи фотограф, планинар и револуционар са романтичним именом Пламен, када су у кроткој Бугарској ствари кренуле низбрдо, извршио је јавни чин самоспаљивања на тргу испред Скупштине града Варне. У знак протеста против сиромаштва, корупције, неправде и занемаривања власти. Ако његова земља умире – зашто би он живио?
 
Ова смрт није била једина. Још пет људи је плануло као живе бакље крајем веома  јаке зиме. Међу њима – отац петоро дјеце, 53-годишњи Венцислав Василев, који је изгубио посао (судски извршитељи су морали да отму имовину породице у дуговима за “комунално” – 219 евра за воду), и незапослени Трајан Петров (он је имао само 26 година).
 
“То се никада није десило у историји Бугарске”! – огорчено узвикује Бугарска новинарска легенда Валериј Најденов.
 
- Ми – хришћанска земља, која  не познаје радикализам и фундаментализам. Самоспаљивавање људи је нешто неочекивано и шокантно. За хришћане је уоопште политичко самоубиство неприхватљиво. И ми не сумњамо да су та самоубиства – политичка. Ако желите да се убијете, постоје многи други начини, безболнији.  Када чојвек врши саможртвовање не умре одмах – двије недјеље трају мучења и агоније. ”
 
Шта се десило са Бугарском – некада благодатном и просперитетном? Шта се десило са Бугарима – најстрпљивијим и мирним  народом Европе?



Фрижидер је побиједио телевизор
“Имамо веома затегнуту ситуацију – уздахнула је Светла, моја другарица.  Људи су добили рачуне за струју дупло веће од пензија. Ако би пензионер чак престао да једе, он не би могао да плати рачун. ” Када је дошло до праве опасности од глади и хладноће (многи станови се грију на струју), десетине хиљада људи широм земље су изашли на улице. Почела је “електрична револуција”. Како се духовито изразио један локални политичар, “празан фрижидер је коначно побиједио телевизор.” Немогуће је да се хране људи говором о “европским демократским вриједностима.” Међутим, прољеће ће доћи- и телевизор ће изгледа да поново да побиједи.
 
Једини излаз – напустити земљу
Љутња и бијес су одредили свијест о проблему: људи су изашли да протестују не као грађани који имају јасне вриједности, него као гњевни потрошачи. Они су махали рукама, викали и уморили се.
 
Бугари више воле да се спасавају појединачно. Популарни виц: “Бугарска има два начина за излазак из кризе – Терминал 1 и Терминал 2 на аеродрому.” Млади, талентовани и тврдоглави пакују ствари и бјеже без освртања, остављајући старије да умру у селима. Сјевер земље, где је незапосленост (званична) 60% (!), је расељен. Ријетки туристи га пореде са Чернобиљском зоном. Током протеклих 20 година земљу је напустило 2 милиона људи. Земља је изгубила више људи него за два свјетска рата, али то није граница. Економска криза се поклопила са страшном скалом демографске катастрофе. До 2060 ће становништво Бугарске бити само 5 милиона људи, од којих ће 1,5 милиона бити Цигани. Бугари као људи са древном православном културом су осуђени на пропаст.
 
“Прошле године је рођено само 62.000 дјеце – каже новинар Иво Христов. – То је најнижа стопа наталитета од 1945. Бугарска се топи брже од свих европских земаља.  Још гори исход је само у Естонији. За сву своју 1300-годишњу историју наша земља никада није била тако близу распада. ”
 
Навикли смо да чекамо када ће нас спасити
- Да ли је сада горе него под Турцима? – чудим се ја.
 
- Још горе. Демографска и економска криза су се поклопиле са моралним пропадањем. Друштво је сада много дубље искварено него за вријеме турске окупације, када су људи били уједињени идејом борбе за ослобођење.  А шта ви хоћете од нас? Бугари су тихи људи – у очима познатог новинара Светослава Терзијева заасјаше искрице ироније.

- Ми смо имали пет стотина година турског јарма. Ми смо се навикли. Онда је дошла Русија и ослободила нас. Касније, ми смо се спетљали са Нијемцима, али они су били лоши савезници. Од њих нас је ослободила Црвена армија. Заједно са њом је дошао Совјетски Савез, који нас је у 90-тим годинама ослободио од себе.  Шта је наша будућност? Зашто мислити о томе? Преживјели смо дан до увече, и то није лоше. Бугари су навикли да сједе и чекају када ће их спасити.

(Наставиће се)

preuzeto sa

Ако ико треба да љуби Русе у дупе, то су они.


Да су изгинули - нису, барем не као неки народи око њих.

Kad krene rat, nema veze, prvo udaraj po Bugarima  

 

Ma da samo Bugari kukaju, ni po jada. Eno ih Kiprani, odlepise. Pao im standard za vise nego duplo, otpustanja, nema posla, poskupljenja i sve ostale  "blagodeti" sto EU donosi sa sobom.