Teški uslovi za datum pregovora?

Beograd/ Brisel -- Evropski savet će krajem ove godine najverovatnije odobriti Srbiji početak pregovora o pridruživanju EU, ali pod uslovima koje neće biti nimalo lako ispuniti.

Evropski diplomata koji je insistirao na anonimnosti rekao je Tanjugu da će Savet, koga čine šefovi država i vlada EU, na samitu krajem godine usvojiti preporuku Komisije iz decembra prošle godine da se Srbiji odredi datum početka pregovora.

“Uz ovu odluku će, međutim, biti vezan niz uslova koje će Srbija morati da ispuni kako bi pregovori stvarno počeli”, rekao je Tanjugov izvor i objasnio da će se većina tih uslova odnositi na normalizaciju odnosa sa Kosovom.

Savet je marta ove godine potvrdio Srbiji status kandidata, uz napomenu da će se o početku pregovora odlučivati naknadno.

Tanjugov izvor kaže da će uslovi koje Srbija treba da ispuni biti precizno i taksativno nabrojani na decembarskom samitu, a oni uključuju punu primenu dosad postignutih sporazuma u dijalogu sa Prištinom, postizanje i primenu sporazuma o električnoj energiji i telekomunikacijama, i početak političkog dijaloga.

Osim toga, od Srbije se traži da demontira neke od “paralelnih struktura” koje postoje na severu Kosova i pomogne da KFOR i Euleks mogu slobodno da se kreću severno od Ibra.

“Ne verujem da će Srbija stići sve to da ispuni pre kraja sledeće godine”, procenio je Tanjugov sagovornik.

Za sada su sprovedeni samo neki od sporazuma koje je beogradski pregovarački tim zaključio sa Prištinom tokom godinu dana razgovora, a neki, kao što je sporazum o integrisanom upravljanju prelazima (IBM), još nisu ni počeli da se sprovode.

Da bi se IBM sproveo, potrebno je potpisati tehnički protokol, koji će definisati kontrolu nad prelazima na administrativnoj liniji, i izgraditi neophodnu infrastrukturu.

Diplomatski izvor agencije je podsetio da će scenario o uslovnom početku pregovora stupiti na snagu samo ako nova vlada bude nastavila rad na unutrašnjim reformama i ako pokaže političku volju da sarađuje sa Briselom po pitanju Kosova.

“U suprotnom, put Srbije ka članstvu mogao bi još više da se iskomplikuje”, rekao je on.

Diplomata je sem toga ukazao da u EU postoji potpuno jedinstvo u vezi sa uslovnim određivanjem datuma početka pregovora sa Srbijom, kao i da glavnu reč u definisanju uslova za pregovore ima Nemačka.

Izvor: B92

Srbija: Za EU 49%, protiv 25%

Beograd -- Ulazak Srbije u EU podržava 49 odsto građana, a 25 odsto je protiv, pokazuje istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije.

Na referendumu sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?" 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, 25 odsto bi glasalo protiv, 19 odsto ne bi glasalo, dok osam odsto ne zna šta bi odgovorilo, rezultati su prvog ovogodišnjeg istraživanja "Evropska orijentacija građana Srbije - trendovi", koje je Kancelarija za evropske integracije sprovela krajem juna.

Anketa rađena prema standardu Eurobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.034 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je sadašnji nivo
podrške građana EU za dva procenta manji u odnosu na prethodno istraživanje, ali i da je tri procenta manje onih koji su protiv članstva naše zemlje.

Članstvo u EU bi za 41 odsto građana bila dobra stvar, 28 odsto smatra da je to loše, a 31 odsto smatra da to nije ni dobra ni loša stvar, navodi se u istraživanju poslatom medijima.

Među onima koji bi glasali protiv članstva Srbije u EU, najveći procenat, odnosno njih 19 odsto, bi se na taj korak odlučilo jer smatra da članstvo Srbiji ne bi donelo ništa dobro, 14 odsto građana se protivi ulasku Srbije u EU zbog "politike uslovljavanja, ucena i pritisaka", dok je 15 odsto onih koji ne znaju, odnosno nemaju odgovor zašto bi glasali protiv.

I dalje veliki broj građana, 68 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog nas samih, radi stvaranja bolje Srbije.

Ipak, uočljiv je pad bezuslovne podrške reformama u odnosu na prethodno istraživanje, kada je čak 85 odsto građana izrazilo pozitivan stav prema reformskim procesima.

Najviše građana, čak 41 odsto, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije i sa najviše uticaja na njihov svakodnevni život.

I pored toga što je opao procenat onih koji smatraju da se Kosovo postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje statusa kandidata, najveći broj gradana, 41 odsto, i dalje ovaj problem vidi kao glavnu prepreku kandidaturi.

U skladu s tim, 61 odsto građana razume važnost ovog pitanja i smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to trazi EU.

Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život, nova radna mesta (32 odsto) i pristup evropskim fondovima (27 odsto), dok je značajno opao procenat onih koji kandidaturu povezuju sa više administrativnih obaveza, većim cenama i porezima, što je stav koji trenutno ima tek 17 odsto građana.

Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak naše zemlje u EU, građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37.48 odsto) i nesposobnost domaćeg rukovodstva (19.44 odsto), dok se smanjio broj građana koji kao prepreke članstvu vide mentalitet naših ljudi i nespremnost na promenu (8,14 odsto).

Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmene dosadašnje navike. U odnosu na, na primer, decembar 2009. godine kada je čak 44 odsto građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 35 odsto.

Ipak, važno je istaći da je i dalje više od trećine građana Srbije voljno da učini taj dodatni napor.

Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 57 odsto građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, za kojima slede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan.

Građani Srbije, njih 30 odsto, veruju da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali će sve teže primati nove članice, 16 odsto građana misli da će prevazići sve probleme i nastaviti da se širi, dok 25 odsto građana misli da će se Unija potpuno zatvoriti ili čak raspasti, pre nego što će se dalje širiti i jačati.

Za najveći broj građana, njih 39 odsto, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (35 odsto), kao i mogucnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (32 odsto).

Izvor: B92

Grubješić: Podrška evropskim integracijama opala jer nije bilo rezultata

Podrška evropskim integracijama zabeležila je blagi pad, jer u prethodnom periodu nije bilo pravih unutrašnjih reformi, ni rezultata koje građani mogu da osete u svakodnevnom životu, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić.

Grubješić u izjavi Tanjugu ističe da je ipak dobro što je i dalje oko 50 odsto građana za ulazak Srbije u EU, što je najveća podrška bilo kom društvenom procesu u zemlji.
 

    Rezultati istraživanja, koje je krajem juna sprovela Kancelarija Vlade za evropske integracije, pokazuju da bi na referendumu za učlanjenje Srbije u EU glasalo 49 odsto građana, 25 odsto bi bilo protiv, 19 odsto građana ne bi glasalo, dok osam odsto ne zna šta bi odgovorilo na referendumu.

- Posle ukidanja viza građani praktično nisu osetili nijedan pomak na putu ka EU koji se direktno tiče njihovog svakodnevnog života - rekla je potpredsednica vlade povodom najnovijeg istraživanja koje je pokazalo da bi 49 odsto građana glasalo za ulazak Srbije u EU.


Prema njenim rečima, nova vlada mora imati i nov pristup evropskim integracijama koji će povratiti kredibilitet državi i građanima doneti boljitak.
 

- Moramo biti svesni da neće EU da rešava naše probleme. To moramo mi sami, ali ne pričom o EU, licitiranjem datumima i pukim usvajanjem evropskih zakona, kao što se do sada radilo, već primenom tih zakona i istrajnim unutrašnjim reformama. Cilj nije Brisel, nego uspostavljanje evropskih standarda u Srbiji, koji donose bolji život svim građanima u svakom delu naše zemlje - napomenula je Grubješić.

 
Evropske integracije više ne smeju biti monopol jedne partije

 

Potpredsednica Vlade Srbije ističe i da evropske integracije više nikada ne smeju biti monopol jedne partije.


- To je državno pitanje i svi treba na njemu zajedno da radimo - poručila je Grubješić.


Njeno mišljenje je da vlast, kako bi evropske integracije imale svoj puni smisao, mora biti bliža narodu, što znači da mora da sluša glas građana koji traže efikasniju i pravedniju državu, sa manjom birokratijom.


- Veliki broj građana želi reforme, a ova vlada ima zadatak da te promene i sprovede, kako bi opravdala poverenje naroda - navela je Grubješić.


Ona je dodala da su građani veoma svesni da su evropske integracije vetar u leđa borbi protiv korupcije i da zato aktuelna vlada ima obavezu da u rasvetljavanju afera poput "Agrobanke" i spornih privatizacija ide do kraja i da one dobiju sudski epilog.

Izvor: B92

"Srbiji datum do sledećeg leta"

Beograd -- Direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević izjavio za RTS da očekuje da do narednog leta Srbija dobije datum početka pregovora za članstvo u EU.

"Možemo da se nadamo da taj datum dobijemo do narednog leta i da u dogledno vreme otpočnemo pregovore, a to je onda bavljenje suštinskim pitanjima značajnim za sve građane", rekao je Pajević za RTS.

On je dodao da će datum početka pregovora Srbija dobiti onda kada organi EU budu procenili da su ispunjeni postavljeni kriterijumi.

Pajević je ponovio da Srbija treba da prisustvuje na skupovima na kojima su i predstavnici Pristine jer je za državu korisno da na tim skupovima brani svoje interese.

"Nama je u interesu da prisustvujemo na skupovima na kojima treba da branimo svoje interese, regionalna saradnja nam je strašno važna ne
samo politički nego i iz trgovinskih i privrednih razloga", rekao je Pajević.

On je kazao da je bitno da u dokumentima Kosovo bude predstavljeno s fusnotom u kojoj se ukazuje na njegov status.

Izvor: B92

"Datum za pregovore krajem 2013."

Beograd -- Zbog dijaloga sa Prištinom čekaćemo još godinu dana do određivanja datuma za početak pregovora sa EU, kaže zamenik predsednika Odbora za evropske integracije.

Šanse da Srbija na proleće ili leto naredne godine dobije datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, kako se to neki nadaju, veoma su male, kazao je za „Politiku” Laslo Varga, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije.

On podseća da će Evropska komisija u oktobru objaviti svoj izveštaj o napretku Srbije i saopštiti da li preporučuje našu zemlju za dalje integracije.

„Ako ne bude određen datum za početak pregovora, a šanse su male, onda će verovatno postaviti neke zadatke. Na pitanje napretka EK se, po pravilu, vraća nakon godinu dana, a to znači naredne jeseni. I zato mislim da je malo realno da datum početka pregovora dobijemo pre decembra 2013. godine”, objasnio je Varga.

Ako krene politički dijalog sa Prištinom, nije realno očekivati da se on završi u roku od dva-tri meseca. A pošto je to najvažniji uslov, sigurno ćemo godinu dana čekati do određivanja datuma za početak pregovora, dodao je Varga.

On ne spori da se dešavaju i izuzeci pa je to bio upravo slučaj i sa Srbijom koja je kandidaturu dobila u martu što nije uobičajeno.

„Praksa je da se odluke koje se odnose na proširenje donose na decembarskom samitu. Ja sam mislio i da kandidatura nije realna za mart, ali dolazili su izbori i bile su specifične okolnosti pa se EU, ipak, vratila na to pitanje u martu. Međutim, ove odnosno naredne godine baš ništa neće u odnosu na nas biti specifično. Bar tako se čini u ovom trenutku”, istakao je Varga.

Ovih dana, podsetimo, bilo je najava da bi Srbija u evropskim integracijama mogla da načini korak na proleće ili u leto sledeće godine. Tako je Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, rekao da bi bio srećan da do proleća dobijemo datum za početak pregovora, a Milan Pajević, direktor vladine Kancelarije za evropske integracije, kaže da je realno očekivati da taj datum dobijemo sledećeg leta.

Mnogo optimističnije najave davali su predstavnici bivše vlasti. Posle dobijanja kandidature u martu ove godine, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je optimista i da bi do kraja ove godine naša zemlja mogla da otpočne pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenjuje da je Srbija možda i mogla da dobije datum za početak pregovora do kraja ove godine da nije više od pola godine izgubljeno u izbornom ciklusu.

„Za to vreme nije se moglo, niti se radilo nešto ozbiljnije na ispunjavanju uslova koje je EU postavila. A uslov svih uslova je primena dogovora iz Brisela u pregovorima Beograda i Prištine i nastavak pregovora. I jedno i drugo je bilo u zastoju”, objasnio je Popov.

Ovako, kako kaže, sa zakašnjenjem od pola godine biće nastavljeni pregovori. Sada se određuje njihov profil i nivo će biti drugi. Tek kada se nađu dve delegacije moći će da se vidi šta je urađeno.

Zato se on slaže sa Vargom da od datuma početka pregovora nema ništa u decembru. Nova vlast je, kaže, veoma realna i najoptimističkiji mogući termin je proleće naredne godine. Ukoliko iskrsnu neki problemi s obzirom na to da će se voditi i politički dijalog moguće je da od nastavka integracija ne bude ništa do kraja iduće godine.

Izvor: B92

"EU će narediti otvaranje dosijea"

Beograd -- Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović kaže da će EU naterati Srbiju da otvori tajne dosijee.

"Ono što druge zemlje rade milom, u Srbiji će se desiti silom. Naravno, pod tom silom mislimo da će biti izvršen pritisak od strane EU, jer je otvaranje dosijea uslov za članstvo", rekao je Jugović agenciji Beta.

Jugović je ocenio da bi dosadašnje vlade trebalo da snose odgovornost jer nije usvojen zakon o otvaranju dosijea.

"Srbija jedina u Evropi nije otvorila knjige zločina, ne postujući žrtve i ignorišući demokratske principe i vrednosti. Jasno je da su najveci kočničari evropskog puta Srbije saradnici tajne policije koji se nalaze u svim državnim strukturama. Oni ne žele da Srbija postane članica EU, jer bi time bile demaskirane njihove životne i profesionalne biografije", naveo je Jugović.

Istakao je da je zato nacionalna i državna obaveza prvog reda da se što pre otvore tajni dosijei.

Jugović, koji je i šef poslaničkog kluba SPO-a i Demohrišćanske stranke Srbije, najavio je pre dva dana da će Skupštini Srbije opet podneti predlog zakona o otvaranju dosijea na početku jesenjeg zasedanja parlamenta.

Izvor: B92

Dačić i Janša: Slovenija će pomoći Srbiji na putu u EU

Premijeri Srbije i Slovenije Ivica Dačić i Janez Janša dogovorili su danas da Slovenija pomogne evropski put Srbije, saopšteno je iz vladine Kancelarije za saradnju s medijima.

Premijeri dveju zemalja saglasili su se, u telefonskom razgovoru, da je neophodno razvijati dobre odnose Srbije i Slovenije i ulagati dodatne napore u poboljšanje ekonomske saradnje.


Slovenački premijer je čestitao Dačiću preuzimanje funkcije premijera i izrazio uverenje da će dve vlade ulagati napore da se saradnja dve zemlje na svim poljima ubrza na obostranu korist, navodi se u saopštenju.

Izvor: Blic

BIRN: Datum pregovora u julu 2013.

Beograd -- Novi izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU, koji treba da bude predstavljen u oktobru, neće biti tako pozitivan kao 2011. godine, saznaje BIRN.

To znači da je malo verovatno da Srbija dobije datum početka pregovora do kraja godine, izjavio je jedan visoki zvaničnik EU za Balkan Insajt.

"Ukoliko Srbija ispuni sve kriterijume, moći će da dobije datum najranije u julu 2013. godine", rekao je visoki predstavnik Evropske komisije, koji je želeo da ostane anoniman.

"Moramo da imamo u vidu da je napravljen mali napredak u dijalogu Beograda i Prištine, kao i da je Srbija bila u izbornom procesu pa su neke reforme odložene što će uticati na sledeći izveštaj EK", naveo je izvor Balkan Insajta.

"Međutim, EU je od nove Vlade Srbije dobila uveravanja da će, pored nastavka pregovora sa Prištinom, biti nastavljene i unutrašnje reforme, tako da ako sve bude išlo onako kako je dogovoreno, Srbija će dobiti datum pregovora najranije u julu 2013“, rekao je izvor Balkan Insajta iz EK.

Izvor: B92

Brisel spremio listu zamerki Srbiji

Beograd -- Evropska komisija pripremila radnu verziju izveštaja o napretku Srbije ka EU. Na pedesetak strana biće konstatovan niz propusta u reformama, saznaju "Novosti".

Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU biće kraći, s manje detalja, blago kritički intoniran, a u zaključku će biti dat čitav spisak uslova, pre svega kosovskih, koje treba ispuniti da bi naša zemlja dobila datum za otvaranje pretpristupnih pregovora, saznaju "Novosti".

Radna verzija izveštaja, koji će imati pedesetak strana, već je gotova, ali će finalne korekcije biti unete u drugoj polovini septembra, a on će srpskim zvaničnicima biti uručen 10. oktobra.

Prema saznanjima "Novosti", u izveštaju će biti konstatovano da zbog izbornog procesa nije ostvaren očekivan napredak u reformama u nizu oblasti - od normalizacije odnosa sa Prištinom do pravosuđa, borbe protiv korupcije i zaštite ljudskih prava.

U zaključku, šefovima država i vlada EU neće biti eksplicitno preporučeno da Srbiji dodeli datum pregovora, već će, najverovatnije, biti ugrađena formulacija da će naša zemlja za ovaj korak biti spremna kada ispuni poduži spisak kosovskih uslova.

Suzana Grubješić, potpredsednik Vlade za evropske integracije, kaže za "Novosti", da će više informacija o sadržini izveštaja imati posle 30. avgusta, kada se sastaje sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom:

"U ovom trenutku, bilo kakav komentar o tome da li će izveštaj biti pozitivan ili negativan i šta će sve sadržati - bilo bi čisto nagađanje."

15. septembar - krajnji rok da Srbija dostavi priloge za izveštaj EK ,10. oktobar - EK objavljuje izveštaj , 13-14. decembar - evropski šefovi država i vlada na Evropskom savetu odlučuju o datumu pregovora

Očekuje se da će File iskoristiti ovaj sastanak da srpskom državnom vrhu ukaže na to šta bi se još u "foto-finišu" sastavljanja izveštaja moglo popraviti. Srbija, praktično, ima rok do 15. septembra da u Brisel dostavi sve informacije o ispunjenosti zadatih ciljeva na evropskom putu.

Milan Pajević, novi direktor Kancelarije za EU integracije, kaže da će izveštaj EK predstavljati "skenerski snimak" situacije u Srbiji, kako je vidi Evropa, pa je teško ocenjivati ga samo kao "pozitivan" ili "negativan". On je objasnio da je svrha izveštaja da ukaže da su neke stvari poslednjih godinu dana išle solidnije ili manje solidno u procesu integracija i na ono što treba da se uradi u narednih godinu dana.

"Očekujem da izveštaj neće biti tako pozitivan kao mišljenje iz 2011. i da nećemo dobiti preporuku za otvaranje pregovora. On će sigurno biti negativno obojen u delu koji se odnosi na Zakon o NBS, ukidanje nadležnosti Vojvodini, a biće ponovo traženo i uspostavljanje nezavisnosti pojedinih institucija," kaže Laslo Varga, zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Borislav Stefanović, šef našeg pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom, očekuje da će u okviru normalizacije odnosa s Kosovom, biti traženo da se reši pitanje telekomunikacija, energetike i funkcionisanja srpskih institucija na severu, pri čemu će Brisel insistirati na povlačenju Beograda iz bezbednosnih struktura.

Nikola Jovanović, urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija", kaže da će poseban akcenat biti stavljen na korekciju reforme pravosuđa, koja će biti pozitivno ocenjena, ali da će generalni ton izveštaja biti kritički obojen u većini od 30 poglavlja koja se uzimaju u razmatranje:

Diplomatski izvori "Novosti" iz Brisela smatraju da je zbog izbora u Srbiji potrošeno dragoceno vreme za pravljenje značajnijih pomaka i da ne treba očekivati da naša zemlja dobije datum pregovora pre jula sledeće godine.

Kako pišu "Novosti" Evropka komisija će pozitivnim oceniti: korekciju reforme pravosuđa i reizbor ombudsmana, dok bi negativnu ocenu mogli dobiti: Zakon o NBS, napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom, primena postignutih sporazuma, ukidanje 22 nadležnosti Vojvodine, neusvajanje Zakona o finansiranju Vojvodine.


Izvor: B92

Kacin: Datum za početak pregovora neće biti ove godine

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je danas da Beograd ove godine neće početi pregovore sa EU.

"Datum početka pregovora sigurno neće biti u ovoj godini, a biće objavljen onda kada Srbija pokaže dokaze da je spremna za proces ulaska u EU", rekao Kacin posle susreta sa predsednikom Skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom .


Kacin je ocenio da je Vojvodina "najveći argument" Srbije na njenom putu ka EU.
 

U osvrtu na odluku Ustavnog suda Srbije o neustavnosti odluke da Vojvodina ima svoje predstavništvo u Briselu, Kacin je rekao da je to "suluda ideja" i istakao da ako već duži niz godina kancelariju mogu da imaju Niš i Kragujevac, ne vidi razloga zašto to ne bi mogla i Vojvodina.


Evropski izvestilac je kazao da misli da je vreme da se smire emocije i da se na čitavu situaciju gleda iz objektivne perspektive.


"To se odnosi i na Kosovo i očekujem da nova vlast neće na taj problem gledati sa istorijsko-emotivnog stanovišta", naveo je Kacin i naglasio da je pored političkog posebno bitan i ekonomski faktor jer je to, naglasio je, "jedini pravi put za stabilnost na Blakanu".


Izvestilac EP je takodje podsetio da je Unija značajno povećala stredstva fondova za Srbiju i da je više od polovine ukupnih sredstava usmerenih Zapadnom Balkanu u fondovima EU namenjeno Srbiji.


"Siguran sam da će Vojvodina znati da aktivira ta sredstva, ali se bojim da drugi delovi Srbije nemaju ni ljudski, ni administrativni potencijal za aktiviranje tih sredstava, naveo je Kacin", ističući da su iskustva Vojvodine u tom pogledu dragocena za Srbiju.


Kacinov domaćin Ištvan Pastor je rekao da je proteklih nedelja bilo najava da pitanje Vojvodine treba internacionalizovati, čemu se on protivi.


"Za mene je ta reč sadržinski problematična. Pitanje Vojvodine ne treba internacionalizovati, jer se to pitanje ne može sakriti", kazao je Pastor, dodajući da je sa Kacinom danas razgovarao i o odlukama Ustavnog suda Srbije.

Izvor: Blic