Stranke i birači različito o EU


Beograd -- Za ulazak Srbije u Evropsku uniju, da je danas raspisan referendum, glasalo bi 49 odsto građana, pokazalo je istraživanje B92 i "Ipsos Stratedžik marketinga".



Istraživanje je sprovedeno u drugoj polovini marta na uzorku od 1.003 ispitanika.

Nedelju dana nakon raspisivanja izbora, na pitanje kako biste glasali da je danas referendum o ulasku u EU, 49 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno.

To je za dva procenta niže od podrške koja je davana krajem decembra u istraživanjima koja su tada saopštena iz vladine Kancelarije za evrointegracije.

Protiv je svaki treći ispitanik, svaki peti ne bi glasao na tom referendumu, dok pet odsto ne zna kako bi se izjasnilo.



Međutim, istraživanje je pokazalo i da svaki treći građanin Srbije kaže da je njegovo mišljenje pozitivno.

S druge strane, stavovi političkih partija uglavnom se poklapaju sa mišljenjem njihovih glasača. Ipak, ima i izuzetaka.



Ubedljivu podršku daju oni čiji su politički izbor DS i LDP. Izuzetak čine naprednjaci - tek nešto više od svakog trećeg birača SNS glasao bi za ulazak u EU.

Dakle, i pored javnog stava stranke da su za EU i evropske integracije, podrška birača SNS ne prati takav stav.

Što se glasača ostalih stranaka tiče za ulazak u EU je i 42 odsto onih koji podržavaju DSS, 37 odsto birača SPS-a, dok 17 odsto birača SRS-a smatra da je Srbiji mesto u EU.

Istraživanje pokazuje i da je 40 odsto neodlučnih birača za ulazak u EU.



Polovina onih čiji je politički izbor stranka Tomislava Nikolića protiv je ulaska u EU. Daleko ubedljiviji u tom protivljenju su glasači radikala što se, generalno, poklapa i s javnim istupima predstavnike te partije.

Nešto manje od polovine onih koji glasaju za DSS, takođe se protivi ulasku u EU, a isti slučaj je i sa 42 odsto birača SPS-a. Procenat neodlučnih birača koji se protive ulasku u EU je nešto manji i iznosi 36 odsto.

B92 će sutra objaviti istraživanje o tome šta Srbija misli o pridruživanju NATO savezu.

B92

Tusk: Kome je dosadila Evropa nek uzme Srbe za primer

Varšava - Poljski premijer Donald Tusk upozorio je danas na redovnom skupu šefova parlamenata zemalja članica Evropske unije i kandidatskih zemalja u Varšavi da Evropa ne sme da se vrati na tačku u kojoj se rodila ideja ujedinjene Evrope i kao primer za ugled dao entuzijazam Hrvata, Srba ili žitelja Islanda.

- Moramo da pamtimo od čega je počeo put ka evropskoj ideji. Počeo je od iskustava rata i holokausta, od dramatične krize evropskog duha i materijalnih ruševina - kazao je poljski premijer evropskim parlamentarcima.

 

Tusk je naglasio da je glavno u evropskoj integraciji to da se takve stvari, kao ni hladni rat, gvozdena zavesa i komunizam više ne ponove.

 

- Svima kojima su dosadile evropske težnje posvećujem emocije Hrvata, Srba, žitelja Islanda, Belurosije, Ukrajinaca. Onim narodima koji u sebi nose evropske čežnje - rekao je Tusk.

 

Poljski premijer podsetio je da su neke od tih zemalja kročile već na evropski put, a neke samo što nisu.

 

- Njima nije dosadio taj veliki projekt Evrope i vredi verovati u smisao energije onih koji sanjaju o Evropi i vredi kazati onima kojima je Evropa dosadila da ne ometaju one koji u Evropu veruju - kazao je Tusk.

 

Poljski premijer osvrćući se na sadašnje krize odlučivanja u EU i dileme naglasio je da veliki projekt koji nazivamo Evropa ne može da ostane da tapka u mestu.

Glavna dilema koja sada muči EU je da li treba da nastavi da se razvija kao do sada, polako, malim koracima, stvaranjem institucija i mehanizama koje otvaraju nove etape integracije ili u velikom skoku.

 

- Jake političke unije nastaju samo silovito po sistemu velikog praska u periodima kriza - rekao je Tusk.

 

Na samitu šefova nacionalnih parlamenata članica EU i zemalja kandidata koji se održavaju od 1963. a kome je domaćin Sejm poljskog parlamenta glavne teme su "Kriza Evropskog ujedinjenja", "Parlamentarna kontrola zajedničke spoljne i bezbednosno politike" i "Parlament, javno mnjenje i mediji" sa naglaskom na to kako vratiti poverenje Evropljanja u evropske institucije.

Izvor: Blic

Nikolaj Vamen: Birajte put za Evropu


Predsedavajući Savetom ministara EU, danski ministar evropskih poslova Nikolaj Vamen ističe, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", da Srbija ima dobre izglede da već do kraja ove godine započne pretprijemne pregovore, pod uslovom da nastavi sa sprovođenjem reformi.

Vamen, takođe, naglašava da su evropske integracije najbolji put za odgovor na izazove s kojima se danas suočavaju narodi Evrope i da to građani Srbije na izborima u nedelju treba da imaju na umu:

"Imam puno poverenje da će građani Srbije izabrati predsednika kojeg smatraju najprikladnijim da ih vodi u budućnost. Nije na meni da ukazujem na bilo kog favorita."

Jeste li zadovoljni ritmom kojim Srbija napreduje ka EU tokom danskog predsedavanja EU?

"Srbija je ostvarila značajan napredak tokom poslednjih meseci, i upravo u znak priznanja toga, Evropski savet je odlučio da joj 1. marta dodeli status zemlje kandidata za članstvo u EU. U tom smislu, veoma sam zadovoljan postignutim rezultatima i zaista mi je veoma drago što smo bili u mogućnosti da Srbiji odobrimo kandidaturu."

Da li je trebalo da Srbija organizuje lokalne izbore na Kosovu? Važi li to isto i za predsedničke i parlamentarne izbore?

"Održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora za Srbe koji žive van Srbije ne bi trebalo da predstavlja bilo kakav problem. Mnoge države organizuju izbore van zemlje, i ako izborni zakon Srbije to dozvoljava, onda ti izbori treba da budu održani. Lokalni izbori su druga stvar. Ministar za Kosovo Goran Bogdanović je istakao da lokalni izbori neće biti održani na Kosovu. Mislim da je to veoma mudra odluka i nadam se da će predsednici opština na severu Kosova slediti njegov apel da se takvi izbori ne organizuju."

Sledeća faza u procesu evropskih integracija su pretprijemni pregovori. Šta Srbija do tada još treba da uradi i da li je realno očekivati da do jeseni dobijemo datum za nihov početak?

"Na jesen, Evropska komisija će predstaviti svoj izveštaj o napretku Srbije. Ako napredak bude nastavljen i u dijalogu između Beograda i Prištine, trebalo bi da postoje dobri izgledi da Komisija preporuči Savetu otvaranje pregovora o pristupanju. Iskreno se nadam da će to biti slučaj i da će pretprijemni pregovori moći da počnu pre kraja ove godine."

Da li ste zadovoljni primenom do sada postignutih sporazuma između Beograda i Prištine? Posle postizanja dogovora o regionalnoj saradnji, pojavili su se problemi s pločicama ispred imena delegacije Kosova, na kojima stoji zvezdica, ali ne i fusnota...

"Nema sumnje da je postizanje sporazuma o regionalnoj saradnji bilo veliko dostignuće u procesu dijaloga. Zbog toga postoji razočaranje zato što sada ima problema s primenom sporazuma. U jasnom je interesu obe strane da se to reši i da postoji ojačana regionalna saradnja, za dobrobit običnih građana. Dogovor je postignut kroz proces dijaloga pa, samim tim, i rešenje za to kako treba da se sprovodi takođe treba da bude pronađeno u dijalogu između Beograda i Prištine. Urgiram kod obe strane da pokažu umerenost i duh kompromisa."

Kada očekujete sledeću rundu dijaloga? Kada i sa kojim rezultatima bi ovaj dijalog mogao konačno da se završi?

"Primio sam k znanju da je srpska strana izrazila svoju spremnost da nastavi dijalog kad prođu izbori. Postoje brojna pitanja koja tek treba da se reše, počevši od onih koja se tiču telekomunikacija i snabdevanja električnom energijom. To su pitanja za koja je važno da se pronađe rešenje, ako ni zbog čega drugog, bar za dobrobit stanovnika na severu Kosova."

Mnogi u Srbiji smatraju da je dijalog, u stvari, zaobilazni put da se od Srbije zatraži da na kraju prizna nezavisnost Kosova. Da li će to biti jedan od stepenika na evropskom putu Srbije?

"EU ne traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. S druge strane, Srbija i srpski narod treba da shvate da niko ne želi da uvozi zaleđeni konflikt u EU. Na kraju će, dakle, morati da se nađe rešenje koje će omogućiti Srbiji da postane članica EU i, u isto vreme, omogućiti EU da ima normalne odnose s Kosovom. Što Beograd više bude mogao da doprinese tome, put ka punopravnom članstvu Srbije u EU biće lakši."

Ima li Beograd uopšte alternativu kada je reč o evropskim integracijama?

"Na vladi je bilo koje zemlje da suvereno odlučuje o svojim spoljnopolitičkim prioritetima. Danas su izazovi sa kojima se suočavaju svi narodi u Evropi toliko složeni i međusobno povezani, da EU integracije, po pom mišljenju, predstavljaju najbolje izglede za mir, stabilnost i razvoj evropskih zemalja. Iskreno se nadam da će Srbija nastaviti svoj put ka EU, koji je vaša vlada tako uspešno sledila tokom proteklih godina."

Izvor: B92

Delević:Pregovori o članstvu Srbije u EU 2013.

Ključni dokument za početak pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU) biće izveštaj Evropske komisije 10. oktobra, a u idealnom sledu događaja pregovori bi trebalo da počnu sledeće godine, izjavila je danas direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.

Ona nije precizirala kada bi ti pregovori konkretno trebalo da počnu, ocenjujući da je nezahvalno baviti se takvim prognozama i naglasila da će jedan od ključnih elemenata za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije (10. oktobra) biti napredak u dijalogu Beograda i Prištine.

Otvarajući konferenciju "Evropska unija i Srbija: od tranzicije do pridruživanja", Delevićeva je ocenila da je najznačajniji momenat u evropskim integracijama Srbije bio pozitivno mišljenje Evropske komisije o procesu reformi u Srbiji i podrška za dobijanje statusa kandidata.

Delevićeva je, medjutim, upozorila da to ne znači da je u Srbiji situacija idealna, već je da je u proteklom periodu Srbija primenila preporuke EU u reformskom procesu, ali da na tom putu treba da savlada još punio prepreka.

U narednom periodu, za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije veoma značajni biće koraci nove vlade Srbije, koja će morati da nastavi proces reformi, posebno administrativne reforme u državnim institucijama.

Konferenciju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu organizovalo je Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka, a učestvuju brojni ugledni ekonomisti iz zemlje.


Izvor: Blic

Lajčak: Izaberite pravi put

Beograd -- Posle formiranja vlade u Srbiji, sledi novi format dijaloga između Beograda i Prištine, najavio je šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.

On, međutim, nije želeo da otkrije detalje novog koncepta, uz komentar da će nešto morati da se menja da bi dijalog bio efikasniji.

Jedan od najboljih evropskih poznavalaca političke situacije na Balkanu ističe da ne postoji bolje opredeljenje za građane Srbije od evropske opcije, i pored aktuelne krize koja pogađa Uniju, ali da ne može da komentariše rezultate glasanja.

"Nisam glasao na tim izborima, pa zato nemam pravo da budem zadovoljan ili nezadovoljan. Reč je, naravno, o odluci građana Srbije. Za nas je dobro to što su, prvo, parlamentarni izbori protekli na demokratski način, i drugo, što je praktično očigledno da će Srbiju nastaviti da vodi politička opcija za koju su evropske integracije glavni prioritet. Smatram da je to dobra vest, pre svega za građane Srbije, a naravno, i za EU", kaže Lajčak.

Lajčak kaže da ne postoji bolja opcija od Evrope.

"Evropa je prošla kroz mnogo izazova. Ovo je jedan od njih. Nemam sumnju da ćemo izaći jači iz ovih problema koji nas trenutno pogađaju. Ali bez obzira na to čime EU mora sada da se bavi, ne postoji bolje opredeljenje za građane Srbije", kaže Lajčak.

On kaže da je na građanima Srbije da odluče šta je prvi zadatak nove vlade.

" Ali po tome kako je protekla kampanja, i koje su bile njene glavne teme, logično je da to budu ekonomija i socijalni status građana. Isto tako, veoma su važna pitanja koja se tiču ubrzanih evropskih integracija. To se odnosi na sve teme koje su na dnevnom redu u odnosima između EU i Srbije", kaže Lajčak.

On dodaje da od načina na koji će Srbija rešiti neka pitanja koja se nalaze na dnevnom redi zavisi i da li će do kraja ove godine dobiti datum za početak pretprijemnih pregovora za punopravno članstvo u EU.

Izvor: B92

Delević: EU čeka rezultate

Beograd -- Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević kaže da EU prihvata izbor građana Srbije, ali da očekuje da vidi rezultati rada novog predsednika.

Delević je u intervjuu za "Novi magazin" podsetila na činjenicu da "evropski zakoni" nisu dobili podršku Srpske napredne stranke i njenog lidera Tomislava Nikolića, kao ni Deklaracije o Srebrenici, što ostavlja prostor za nedoumice.

"Sada ćemo da vidimo da li je to bio rezultat njihovog opozicionog statusa ili njihovog razumevanja i stava prema situaciji", ocenila je Delević.

Rezultati predsedničkih izbora su jasni, ali parlamentarni izbori ostavljaju mogućnost da se formiraju različite kombinacije vlasti, dodala je Delević.

"Ono što EU očekuje da vidi, a što verujem da zanima i gradjane Srbije koji očekuju da se proces integracije nastavi, jeste kako će se koja kombinacija partija u vlasti odnositi prema onome što nam je postavljeno kao uslovi. Ti uslovi su jasni i naš izveštaj o napretku u procesu evropske integracije objavljuje se 10. oktobra. S naše strane očekuje se ponuda odgovora i od toga će zavisiti dalji napredak", objasnila je Milica Delević.

Ona je podsetila da se ti uslovi odnose na dalji napredak u dijalogu i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i na dalji nastavak reformi koje su započete.

Izveštaj Evropske komisije će, kao i svake godine, ocenjivati napredak u političkom i ekonomskom kriterijumu i prilagodjavanju zakonodavstava, navela je direktorka Kancelarije za evropske integracije Srbije.

U političkom kriterijumu izveštaj će se posebno posvetiti ključnom prioritetu za otvaranje pregovora, a to je nastavak dijaloga i dalja normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Predmet ocene će biti i nastavak reformi u oblastima koje su ocenjivane u prošlogodišnjem mišljenju, pravosudju, borbi protiv korupcije, nastavku zakonodavne aktivnosti u mnogim oblastima...

"Prvi sledeći korak koji čeka novu vladu jeste da pogleda šta se to od zakona nalazi u skupštini, odluči šta je to prioritetno i ponovo uputi skupštini na usvajanje", rekla je Delević uz ocenu da su Srbiji potrebne vlada i skupština u punom kapacitetu.

Prema njenim rečima, EU se suočava sa nekim važnim unutrašnjim pitanjima i u tom smislu za Srbiju je važno da se stvari rešavaju brže i da se brže ide u rešavanje problema.

"Situacija je takva da treba sačekati da se vidi kakva će se vlada formirati i kakve će odgovore ta vlada u novoj konstelaciji ponuditi na ono što znamo da jesu važna pitanja za nastavak evropskog puta", ocenila je Milica Delević.


Izvor: B92

Најновији услови за ЕУ:

- геј парада да траје мјесец дана
- похапсити 1000 Младићевих јатака и помагача, те чланове њихових породица
- пријатељска утакмица са Косовом у БГ-у

Za ovo ne bi ni ruska vojska sprecila nerede 

EU: 14.000 azilanata iz Srbije

Brisel -- Građani Srbije su prošle godine bili na petom mestu po broju zahteva za azil u Evropskoj uniji, navodi se u najnovijem izveštaju Evrropske komisije.

U izveštaju o migracijama i azilantima koji je juče obelodanila komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmsterm, blizu 14.000 građana Srbije zatražilo je azil u nekoj od zemalja EU tokom 2011. godine.

Dvostruko više azilanata došlo je iz Avganistana, koji je zauzeo prvo mesto kao zemlja porekla azilanata, nakon čega slede Rusija (18.200), Pakistan (15.700) i Irak.

U izveštaju, koji je sačinio estatistički biro EU - Evrostat, se navodi da u EU boravi oko 20 miliona državljana iz trećih zemalja, ili oko 4 odsto ukupnog stanovništva.

Uprkos zahtevima nekoliko zemalja da se zbog povećanog prilliva stranaca ponovo uvedu granične kontrole unutrar Šengenske zone, izveštaj pokazuje da ubedljiva većina Evropljana (67 odsto) ne bi prihvatila ovakvu meru, dok 42 odsto smatra da strancima treba olakšati naseljavanje u EU kako bi se popravili loši demografski trendovi.

Izvor: B92

EU: U Srebrenici je bio genocid

Brisel -- Stav EU je da se u Srebrenici dogodio genocid i ta tema će biti na dnevnom redu susreta predsednika EK Žoze Manuela Baroza s predsednikom Tomislavom Nikolićem.

"Evropska unija ima jasan stav i odlučno odbacuje sve pokušaje prekrajanja istorije", rekla je Barozova portparolka Pija Arenkilde Hansen novinarima, osvrćući se na nedavnu Nikolićevu izjavu da u Srebrenici nije bilo genocida.

Ona je istakla da je u Srebrenici izvršen "genocid i zločin protiv čovečnosti" i da je to potvrđeno presudama Haškog tribunala i međunarodnog suda pravde.

"Spremni smo da to ponovimo kad god to bude bilo potrebno", rekla je Hansenova.

Ona je potvrdila da će to biti jedna od tema razgovora Baroza i Nikolića 14. juna u Briselu.

"Pomirenje u regionu će svakako biti na dnevnom redu", kazala je Hansenova.

Izvor: B92