cg_ac

Kako te bre ne mrzi da pricas o ovome kad znas da reci nasih politicara nemaju nikakvo znacenje ,
Sva ta prica je zasnovana na zeljama nekih ljudi i nece se dogoditi jos za mnogo mnogo godina ,
cak sta vise pre ce se EU raspadne nego sto ce Srbija da postane njen clan .

Nemacka je deset puta do sada rekla zaboravite clanstvo u EU nece da se dogodi ,
Ekonomska situacija u svetu je takva da se ocekuje mnogo duza i dublja kriza od ove iz 2008
koja ce trajati sledecih 15 godina i iz tog razloga ne primamo vise nikog u EU .

Smatrajte da ste sa nacionalnim dugom od 55 milijardi vrlo srecni i manje duzni od Slovenije ili Hrvatske ili Grcke .
Izgleda da ce Kosovo i Vojvodina dobiti nezavisnost i postati zemlje za sebe ,samo zato sto neka jada od politicara
veruje da ce taj cin biti presudan u pokazivanju pokornosti svojim novim gospodarima i njihovom bankarskom sistemu i zakonu koji ce jos vise zastititi privilegovane i bogate kojima ce jos vise biti otvorena vrata da kupe i prodaju ono malo zemlje sto je ostalo .A onda ce granice zemlje biti otvorene svima dok ce njihove granice biti zatvorene za biznis nasim ljudima.

Hoćemo u EU ali da EU kaže šta hoće

Beograd -- Ivica Dačić izjavio pred sutrašnju posetu Briselu da Srbija želi da nastavi EU put, ali da EU treba da bude korektna kada je reč o uslovima koje postavlja.

"To znači - nema novih uslova za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU", rekao je Dačić novinarima u Beogradu.

Dačić će u Briselu, kako je najavio, imati sedam sastanaka. Najpre će se sastati sa predsednikom Saveta EU Hermanom van Rompejom, pa sa predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom, šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton, komesarom za unutrašnje poslove Cecilijom Malmstrem, komesarom za energetiku Ginterom Etingerom, a drugog dana posete i sa direktorom Direkcije za proširenje EU Stefanom Saninom.

Takođe, Dačić - koji je i ministar unutrašnjih poslova Srbije - razgovaraće i sa ministrom unutrašnjih poslova Belgije, kao i sa šefom belgijske diplomatije.

Ovo je prva poseta Dačića sedištu EU otkad je predsednik Vlade, a premijer kaže da je želeo i ranije da otputuje u Brisel, ali da su svi bili na odmoru.

"Ovo je prvi naš sastanak i upoznaću ih sa prioritetima vlade, sa reformama koje mislimo da Srbija treba da sprovodi u narednom periodu i sa onim što radimo, a to je da se priprema paket ekonomsko-socijalnih mera", objasnio je.

Dačić je dodao da je veoma važna politička stabilnost u Srbiji, da je Srbija spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom. Takođe je podvukao da ćemo "učiniti sve za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora, ali da naravno to ne znači da ćemo zbog toga prihvatiti nešto što nije u našem nacionalnom i državnom interesu".

"Postojale su mnoge sumnje kako će se nova vlada odnositi, da li će biti povratak u 90-te. Mislim da je krajnje vreme da se više ne bavimo prošlošću već sadašnošću. Moj posao je da obezbedim da građani i zemlja što lakše prođu kroz ekonomsku krizu u kojoj se nalazi", istakao je on.

Budžetski deficit, prema njegovim rečima, je danas skoro duplo veći od planiranog, koji je napravljen u prvih šest meseci ove godine. Da bi država opstala, da bi bilo plata i penzija neophodno je pornaći najmanje dve do 2,5 milijarde evra, poručio je Dačić dodajući da će o tome razgovarati u Briselu.

Izvor: B92

"Srbija sve dalje od EU"

Beograd -- Ekonomista Miroslav Prokopijević smatra da je utisak o udaljavanju Srbije od EU tačan i da će sledeći izveštaj iz Brisela biti oštriji od prethodnih.

Prokopijević je za Radio Slobodnu Evropu rekao da se postizborni zaključci o tome da Srbija ide korak unazad polako materijaliziraju. Praktično svi ekonomski, a i neki politički potezi nove vlade bili su jako loši i išli su u pogrešnom pravcu, rekao je on.

'Ako kao ministar poljoprivrede, koji je tek došao, kažete da ćete suspendovati Sporazum o stabilizaciji zbog carinske zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje i drastično promenite zakon o Narodnoj banci, ako kao ministar ekonomije najavljujete nove poreze, a nikakvo kresanje državnih izdataka ili se pravite i dalje ludi oko Kosova i ne znate što je dogovoreno, onda su sve to signali da se ide u lošem pravcu, koji izazivaju ovakve reakcije Evrope, ali i ostatka sveta', rekao je Prokopijević.

Prema njegovoj oceni, vlada je već u izjavama tokom kampanje, u vreme formiranja i posle formiranja, ali i svojim prvim potezima pokazala kuda ide, a to je unazad.

Na pitanje kuda je otišao novac od privatizacije, Prokopijević je rekao da je "novac otišao u privatne džepove. Nešto malo i u stranačke svrhe".

"Ne zaboravite da su stranke privatna udruženja građana, nisu stranke država', rekao je Prokopijević u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu, a koji je preneo T portal.

Izvor: B92

Dačić i Mrkić danas u Briselu

Beograd -- Premijer Srbije Ivica Dačić i šef diplomatije Ivan Mrkić danas će sa čelnicima EU razgovarati o tome kako Srbija ispunjava uslove za dobijanje datuma pregovora.

Dačić će, u pratnji Mrkića, prvo razgovarati s predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejem, a zatim s predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom.

Premijer Dačić će se sastati i sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom, kao i evropskom komesarkom za unutrašnje poslove Sesilijom Malstrom.

Teme razgovora će biti reforme koje Srbija sprovodi, naročito reforma pravosuđa, borba protiv "sistemske korupcije" i nastavak dijaloga s Kosovom.

Ovo je prva poseta Ivice Dačića Briselu od kada je postao premijer.

Kako su agenciji Beta rekli zvaničnici EU u Briselu, od premijera Dačića se očekuje da podrobnije obrazloži i glavne strategijske ciljeve nove srpske vlade i njen ključni cilj da što brže napreduje na putu ka članstvu u Uniji.

Obnovi dijaloga s Kosovom bi, utisak je izvora u Briselu, trebalo da doprinese i stav vlade u Beogradu da ubuduće na regionalnim sastancima ne zahteva da Kosovo bude obavezno predstavljeno i celim tekstom fusnote, utvrđene dogovorom u dijalogu Beograd-Priština.

To će bez sumnje biti i tema razgovora visokih zvaničnika EU i Srbije.

Evropska unija pozdravila je odluku vlasti u Srbiji u vezi sa instrukcijom za postupanje predstavnika državnih organa na skupovima posvećenim regionalnoj saradnji, na kojima učestvuju predstavnici Prištine, rekla je za Radio B92 Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost. Međutim, kako je navela, Evropa od Beograda i Prištine sada želi da vidi efikasnu, inkluzivnu i reprezentativnu regionalnu saradnju.

EU smatra da bitka protiv korupcije, koja je smetnja i za privlačenje investicija, treba da urodi opipljivim rezultatima na višem nivou, ali se, ipak, ne traži da to obavezno dovede do hapšenja visokih zvaničnika kao, recimo, u Hrvatskoj, već da se saseku koreni sistemske korupcije, uključujući 24 sporne privatizacije.

Kad je reč o nužnom dodatnom preustrojstvu srpskog pravosuđa, očekivanja Brisela su da se reše sva sporna pitanja naimenovanja tužilaca i sudija i zajamči nezavisnost sudstva.

Krugovi u EU kažu da se to odnosi i na sporne dopune zakona o srpskoj centralnoj banci, za koje se smatra da idu na uštrb nezavisnosti te banke i time odudaraju od zakona EU, s tim što bi ovo pitanje vlada u Beogradu trebalo prvenstveno i podrobno da reši s Međunarodnim monetarnim fondom.

Evropski komesar za proširenje Štefan File je prošlog četvrtka izjavio da dobijanje datuma početka pregovora između Srbije i EU isključivo zavisi od toga da li će i kada Srbija ispuniti uslove koje je utvrdio Evropski savet.

Evropski diplomatski zvaničnici su naglasili da će za to veoma važno biti Mišljenje koje će Evropska komisija dati 10. oktobra, ali su predočili da bi možda realnije bilo očekivati da Evropski savet, vođi EU, datum početka tih pregovora utvrde u martu iduće godine, a možda i u junu.

Nemačka, kako se tvrdi, još uvek smatra da je prerano za odobravanje datuma pregovora sa Srbijom, ali bi neke druge uticajne zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Holandiju, htele da se to što pre učini.

Stav Berlina je, prema ovim izvorima, izgleda opredeljen i zajedničkim stavom s SAD da bi do kraja godine trebalo naći trajno rešenje za Kosovo i odnose Beograda i Prištine, pa se tako vrši pritisak i na predsedavajućeg EU, Kipar, da podrži rasplet koji bi značio prihvatanje "samostalnosti Kosova".

File je posle razgovora s potpredsednicom srpske vlade Suzanom Grubješić naglasio spremnost Evropske komisije da Srbiji u napretku ka EU snažno pomogne savetima i podrškom, uz tesnu saradnju.

To uključuje i rešenost da se deo sredstava iz programa Evropske unije za podršku zemljama u postupku evropske integracije upotrebi i za direktnu budžetsku podršku vladi u Beogradu kako bi ona premostila sadašnje ekonomsko-finansijske nevolje.

Izvor: B92

"EU je rešenje za Zapadni Balkan"

Brisel -- EU je pre rešenje nego problem Zapadnog Balkana, ali samo ako ne skine proširenje sa svoje političke agende, kaže analitičar Dimitar Bečev iz Evropskog saveta.

U opsežnoj analizi "Periferija periferije: Zapadni Balkan i kriza evra" Bečev je poručio da EU, da bi zadržala uticaj u regionu, težište treba da prebaci sa priče o bezbednosti na ekonomiju. Neophodno je i da se zemljama regiona ponudi punopravno članstvo u EU i ništa manje od toga, preneo je portal EurActiv.rs.

"Sve ispod punog članstva u EU zasnovanog na principu solidarnosti značilo bi beskonačno produžavanje statusa kvo, odnosno ekonomske i političke stagnacije", ocenjuje analitičar iz Evropskog saveta za spoljne poslove.

Autor ocenjuje da kriza evra nije "ubila" proširenje EU, ali da je region Zapadnog Balkana izbacila na najudaljeniji krug "Evrope u više brzina (multy-speed Europe), odnosno na periferiju periferije". Kriza evra je, uz "ekonomije balkanskih zemalja koje su pogođene niskim ili negativnim rastom, skoro iscrpela zamisao proširenja EU i podrila retoriku o približavanju EU i Zapadnog Balkana".

I pored krize, EU se širi na Zapadni Balkan jer će u julu 2013. godine Hrvatska postati 28. članica Unije.

Ispod površine se, međutim, odnosi EU i zemalja koje teže članstvu menjaju kao posledica krize i toga kako ona menja Uniju: integracija je reč sa dvostrukim značenjem za Zapadni Balkan – u dobra vremena, evropsko središte izvozi stabilnost ka tom regionu, ali u vreme krize ka jugoistoku izvozi nestabilnost.

"Evropski kreatori politika i analitičari i sada povremeno govore o EU kao leku za balkanske patologije, kao da se kriza nikada nije desila, ali istina je da EU koja se dezintegriše takođe može da bude prokletstvo za njih", navodi se u izveštaju.

Po oceni Bečeva, ako evrozona reši sve svoje probleme, cena bi mogla da bude zatvaranje i nestanak apetita za proširenje, ali ako ne, Balkan će biti ostavljen sa malo spoljne pomoći za modernizaciju i demokratsku konsolidaciju.

"Izlazak Grčke iz evrozone poslao bi loše talase kroz čitav Zapadni Balkan, sa kojim je EU razvila intenzivan trgovinski, investicioni i drugi razvoj tokom poslednje dve decenije - tačno onako kako se Brisel nadao da će i biti", naveo je on.

Kriza evra daje vetar u leđa pristupu "čekaj i vidi" (u Evropskoj uniji). Međutim, stabilnost sadašnjeg statusa kvo mogla bi da se pokaže varljivom, jer iako ne prete novi konlfikti, stagnacija odvraća investitore i umanjuje uticaj EU.

Zbog toga EU treba da ponovo potvrdi ulogu integracije kao motora pokretača za ekonomsku i društvenu modernizaciju i da podstakne rast, konkurentnost i zapošljavanje, i to uz svoje resurse.

"Da bi proširenje funkcionisalo i pokazalo svoju 'meku snagu', EU mora da prebaci fokus sa retorike o bezbednosti ka onoj koja se odnosi na ekonomiju. Politička stabilizacija preko procesa pridruživanja bila je vredna strategija u prošlosti, ali ovih dana jednostavno nije dovoljna. Zahvaljujući već uznapredovaloj integraciji ka EU, problemi regiona su veoma slični onima sa kojima se suočavaju mnoge zemlje članice", navodi se u analizi.

Bačen na periferiju EU, po navodima Bečeva, Zapadni Balkan je izuzetno podložan ekonomskim potresima koji dolaze iz EU i pravi izazov je očuvati stabilnost regiona koji se suočava sa spoljnom olujom istovremeno podstičući rast.

Poruka koju političari sa Zapadnog Balkana čuju iz Brisela, Berlina ili Pariza jeste: Sredite unutrašnje probleme, pokažite da ste spremni i onda dođite da razgovaramo.

"Ipak, prihvatanje stagnacije na Zapadnom Balkanu bilo bi priznanje da je Evropa tu doživela neuspeh, jer to je region koji je (za EU) "voće na dohvat ruke" - područje gde je politika EU zaista dovela do promena u stabilnosti i, bar do 2008, privrednog rasta. Ako EU ne može da na Zapadnom Balkanu, regionu koji često zovu njenim 'dvorištem' postigne transformaciju, ne može da očekuje da je globalni akteri vide kao kredibilnog igrača u istočnoj Aziji, na Bliskom istoku ili u bivšem SSSR-u".

SAD, dodaje on, već igraju ključnu ulogu na Kosovu i često imaju više uticaja na vladu nego EU, ali se pojavljuju i druge ambiciozne sile da popune prazninu - to su Rusija, Kina i Turska.

"U ovom trenutku, EU ostaje 'nezaobilazna sila' u regionu, čak i za Srbiju, koja sebe smatra centrom gravitacije i govori o 'četiri stuba' spoljne politike (EU, Rusija, SAD i Kina)", navodi Bečev, dodajući da je upravo sistemom pritisaka iz EU rešen problem graničnih prelaza na Kosovu.

Ideja koja stoji iza proširenja EU na Zapadni Balkan jeste da se ponovi primer zemalja Centralne i Istocne Evrope, ali za to je neophodno da Unija da zamah svom pristupu Zapadnom Balkanu.

"Zahvaljujući politikama EU, Zapadni Balkan je već polovično u Uniji i nema mnogo razloga da se veruje da EU može da jednostavno sama sebe zatvori. Optimisti predlažu različite nivoe članstva u Evropi više brzina kako bi se ubrzalo pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana, ali takav scenario 'članstva drugog reda' isključuje pritisak za ispunjavanje uslova konvergencije i održava status kvo".

Ništa manje od punog članstva, zaključuje Bečev, ali ipak dodaje da to ne isključuje oblike postpristupnog uslovljavanja kao što je primenjeno u Bugarskoj i Rumuniji u okviru takozvanog Mehanizma za saradnju i verifikaciju.

Izvor: B92

"Podrška Mađarske na putu ka EU"

Subotica -- Mađarska se sa velikim očekivanjima priprema za predstojeću posetu predsednika Tomislava Nikolića Budimpešti, kaže zamenik mađarskog premijera Žolt Šemjen.

"Za Mađarsku su izuzetno važni dobrosusedski odnosi, ali njih u osnovi definiše kako se jedna zemlja odnosi prema Mađarima koji žive u njoj. Upravo zbog toga, sa velikim očekivanjima i otvorenošću očekujemo jesenju posetu srpskog šefa države", rekao je Šemjen, a prenosi "Mađar so".

On je ukazao na značaj određenih gestova između dve zemlje, odnosno prema vojvođanskim Mađarima, kao što je poklonjenje senima mađarskih žrtava u Vojvodini, a naveo je i da bi važan bio i gest u slučaju grupe mladića iz Temerina koji su ranije osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

Šemjen je ocenio da je Mađarska "osuđena" na istorijsku zajedničku sudbinu sa Srbijom, te da je spremna da pruži "svu podršku" njenom što skorijem priključivanju Evropskoj uniji.

"Najznačajniji za nas je, ipak, nacionalni interes. Želeo bih da naglasim da mađarska vlada, mađarska država stoje iza Ištvana Pastora i Nacionalnog saveta Mađara", izjavio je on novinarima u Subotici.

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor izjavio je da je za Mađare oktobarska poseta predsednika Srbije Budimpešti od vitalnog značaja, kako bi bili nastavljeni procesi koji su započeti i oni bili ispunjeni životnim sadržajem.

Izvor: B92

Sedam uslova Nemačke za početak pregovora Srbije sa EU

Uslovi Nemačkog parlamenta za otpočinjanje pregovora o pristupanju Srbije u EU ne odnose se samo na Kosovo i Metohiju. Pre nego Bundestag donese pozitivnu odluku o pregovorima Srbije moraće i da se rasvetli napad na nemačku ambasadu, ali Beograd i jasno odredi o zločinima poput onog počinjenog u Srebrenici.


Berlin ima sedam uslova za Srbiju: Bundestag

“Blic” objavljuje sedam uslova Berlina koji su preduslovi za optočinjanje pregovora o pristupu:

 



1. Do momenta donošenja odluke o otpočinjanju pregovora Srbija mora da ispuni Akcioni plan koji je početkom 2011. godine sklopila sa Evropskom komisijom. Taj plan obuhvata 96 tačaka odnosno zadataka i zakona koji su utvrđeni Akcionim planom.
2. Rasvetljavanje napada na nemačku abmasadu u februaru 2008. godine, a kada je Nemačka priznala nezavisnost Kosova. Očekuju se vidljivi pomaci u razjašnjenju i krivičnom gonjenju.
3. Iako je Srbija proteklih godina preduzela vidljive korake u prevazilaženju prošlosti potrebno je dalje napredovanje. Korak nazad je izjava “da u Srebrenici nije bilo genocida”. Bundestag očekuje jasne signale u pravcu nastavka pomirenja u regionu.
4. Pre donošenja odluke u nemačkom parlamentu o otpočinjanju pregovora Srbije, očekuje se potpuna realizacija dosadašnjih rezultata u procesu dijaloga između Beograda i Prištine i dogovor o nastavku dijaloga izvan već predviđenih tema, kao što su energetika i telekomunikacije. Pre donošenje odluke o pregovorima Srbije mora da dođe do vidljivog napretka u pogledu rešenja još otvorenih bilateralnih pitanja sa kosovom.
5. Kao bitno očekivanje odnosi se na - srpske paralelne institucije na severu Kosova. Pre otpočinjanja pregovora Bundestag očekuje početak kontinuiranog ukidanja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i upravi kao i njihovog finansiranja.
6. Beograd mora još više da upotrebi svoj uticaj i kontinuirano utiče na Srbe sa severa da aktivno sarađuju sa Euleks i Kforom.
7. Pristupanjem članice ne smeju unositi nerešene sukobe u EU. Srbija pre pregovora mora da pokaže vidljivu volju da je spremna da postigne pravno obavezujuću normalizaciju odnosa sa Kosovom s perspektivom da obe punopravne članice u smislu EU ugovora mogu realizovati svoja prava i obaveze nezavisno jedna od druge i zajedno.

Izvor: Blic

ma bicemo u eu sa tadicem na celu i djelicem 2055

Članstvo u EU ne zavisi od Nemačke

Beograd -- Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer kaže da su uslovi nemačkih parlamentaraca "samo jedno mišljenje" a da će konačnu odluku doneti šefovi država i vlada EU.

"Svi vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, ali ima 27 država članica i isto toliko parlamenata i mnogo poslaničkih klubova i jeste važno šta će oni reći, ali će odluku o pristupnim pregovorima doneti šefovi država i vlada", rekao je Dežer novinarima u Beogradu.

On je podsetio da Evropska komisija daje predlog o počinjanju pregovora sa državom kandidatom, a odluku o tome donose šefovi država i vlada.

Kako je naveo, Beograd i Priština treba da usaglase kakav dogovor žele da postignu i da li će biti potreban još neki sporazum dve strane.

Dežer je rekao da će se krajem meseca sastati predstavnici Beograda i Prištine. Dijalog u Briselu se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Nemački parlamentarci su juče u Beogradu poručili da će Srbija pre pristupnih pregovora sa EU morati da potpiše ugovor sa Kosovom.

Izvor: B92

"Izem ti Uniju u koju je gej parada ulaznica"

Predsednik Vlade Srbije i ministar policije Ivica Dačić konačno se oglasio povodom najave da će 6. oktobra biti održana Parada ponosa u Beogradu



Predsednik Vlade Srbije i ministar policije Ivica Dačić rekao je da pitanje gej parade nije pitanje ljudskih prava, već bezbednosti, i dodao da će njeno održavanje zavisiti pre svega od učesnika.

 "Manite me više tih priča o ljudskim pravima. Kakva ljudska prava, u pitanju je bezbednost ljudi! Ima zemalja gde nema gej parade, pa su članice EU. Da li je moguće da je to i dalje glavna tema, da se i dalje bavimo gej paradom kao glavnim problemom, kao ulaznicom u EU, što je smešno", rekao je Dačić novinarima u Vranju.

 "Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica", primetio je Dačić .



 On je rekao da istovremeno nema razumevanja ni za "psihopate koji prete da će poubijati učesnike gej parade i koji kažu da parade neće biti":

 "Ne pitaju se u ovoj zemlji ni 'Dveri', ni 'Obraz', pita se država. Malo su se zaneli. U ovoj državi mora da postoji red i zakon ili država neće postojati", rekao je Dačić.

 "Ako bude bezbednosnih rizika i procena da će doći do velikih nereda sigurno je da će policija preduzeti određene mere, imajući u vidu da nije samo šetnja u pitanju već manifestacija od nekoliko dana", rekao je Dačić.

 "Kada bi ona mogla da bude održana bez bezbednosnih rizika - naravno da ne bi bilo problema", zaključio je.

Izvor: Mondo