Ајвор Робертс: Било би бесмислено да Србија призна Косово ради уласка у ЕУ            
четвртак, 05. децембар 2013.

БЕОГРАД – Бивши амбасадор Велике Британије у Југославији Ајвор Робертс изјавио је да би било бесмислено да се од Србије тражи да призна независност Косова како би могла да постане чланица Европске уније.

Робертс, који је боравио у Београду због промоције своје књиге „Сатоу: дипломатска пракса”, навео је да „нема разлога да Србија призна Косово, односно да прихвати да испуни такав услов”.

„У Великој Британији, на пример, имамо територијалних спорова са неколико земаља - Ирском, Данском и Шпанијом. Нико нам није рекао да би требало да се одрекнемо својих територијалних претензија ако желимо да останемо део ЕУ”, рекао је Робертс.

Упитан да ли то значи да сматра како ЕУ неће толико инсистирати да Србија призна Косово, Робертс је одговорио: „Наравно. Баш тако”.

Робертс је такође казао да није касно за поделу Косова и да је крајње време да се стави тачка на период од готово сто година током којег се косовско питање решавало насиљем.

„Мислим да је ово питање одавно требало размотрити. Тада би било много лакше. Сећам се када сам радио у Београду 90-их година, председник САНУ је тада предлагао управо поделу. Мислим да је штета што га је због тог предлога тадашња влада жестоко напала”, рекао је Робертс.

Према његовим речима, подела је била „изузетно смислена идеја, и могле су да се направе одређене територијалне промене, укључујући оне у Прешевској долини”.

Упитан да ли би такав предлог данас могле да подрже светске силе, попут САД, Русије па и Велике Британије, Робертс је одговорио да се „светске силе не држе истог курса заувек” и да „не треба мислити да светске силе имају неки зацртан план који се никада неће мењати”.

„Мислим да би требало да прихватимо чињеницу да светске силе много пута или изгубе интересовање или изгубе стрпљење у вези са одређеном ситуацијом”, рекао је бивши амбасадор Британије.

Робертс је оценио да је Бриселски споразум „важан први корак у 'смањењу температуре' и креирању климе, где одређене ствари могу да се реше без претераног непријатељског набоја”.

Бриселски споразум, како је указао, „не представља коначно решење проблема, али он јесте веома важан корак ка 'детоксикацији' целог региона”.

„Историја у протеклих 100 година говори да се онај ко је на Косову био на власти прилично лоше опходио према ономе ко није на власти. Мислим на однос Срба према Албанцима и потом Албанаца према Србима. Било би добро да Бриселски споразум означи крај тог периода”, рекао је Робертс.

(Бета)

Beograd -- Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa ministrom odbrane Slovenije Romanom Jakičem o unapređenju regionalne i bilateralne saradnje.

Kako je saopštio Kabinet prvog potpredsednika Vlade, Vučić i Jakič razgovarali su o unapređenju regionalne i bilateralne saradnje, posebno u oblastima vojno-vojne i vojno-ekonomske saradnje.

Dogovoreno je i zajedničko učešće pripadnika oružanih snaga dveju zemalja u mirovnim misijama pod okriljem Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Ministar Jakič je dao punu podršku evropskim integracijama Srbije i pohvalio rezultate koji su postignuti u pregovorima Beograda i Prištine, sprovođenje Briselskog sporazuma i nedavno održane izbore na Kosovu i Metohiji, dodaje se u saopštenju.

Dačić će se sastati sa Jakičem u zgradi vlade u 16.30 sati, najavila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Prioritetne oblasti saradnje dva ministarstva su razmena iskustava iz procesa formiranja podoficirskog kora, saradnja vojnih arhiva, vojnoobrazovnih institucija i uspostavljanje saradnje u oblasti budžetiranja i finansiranja.

Izvor: B92

Beograd -- Srbija pokušava da državama članicama EU objasni da bi bilo idelano da normalizacija odnosa sa Kosovom bude izdvojena iz procesa pregovaranja o članstvu u EU.

"Pitanje Kosova trebalo bi da bude koncentrisano samo u poglavlju 35, dok u ostalim poglavljima Priština ne sme da bude pregovarač", objasnila je za "Blic" Tanja Miščević, glavni srpski pregovarač.

Ona je pdosetila da pregovarački okvir za Srbiju još nije utvrđen, a pitanje da li će Beograd na svakom koraku biti uslovljen pomakom u odnosima sa Kosovom sada je ključno.

Miščević je rekla da bi za Srbiju bila teška poruka kad bi bilo formalizovano da se otvaranje svakog poglavlja uslovaljava uspehom u procesu normalizacije.

"Želimo da se pronađe najbolje mesto za ta dva procesa, da normalizacija odnosa sa Prištinom ne blokira proces pregovora sa EU, već da proces pregovora pomogne noramlizaciji", rekla je Miščević.

Prema njenim rečima, sagovornici iz EU počinju da razumeju da iza svega toga ne stoji ideja bežanja od daljeg procesa normalizacije.

Na pitanje da li će pregovori Srbije i EU početi 20. decembra, Miščević je rekla da Srbija nema jasno ne, ni jasno da, ali da je važno da niko u startu nije protiv.

Svi su svesni da datum zavisi od primene Briselskog sporazuma.

Srbija je, prema njenim rečima, spremna da pregovore počne 20. decembra, jer su spremna sva dokumenta za počinjanje pregovora i, uskoro će se naći na Vladi koja treba da ih usvoji.

Niko još nije rekao da postoji mogućnost odlaganja usvajanja pregovaračkog okvira i otvaranja pregovora posle kraja januara.

Miščević je navela da je u Briselu čula veoma pozitivnu ocenu da je za dva dana tehničkih razgovora ove nedelje u oblastima pravosuđa napravljen napredak kakav nije za nekliko meseci.

Na pitanje da li je srpski pregovarački tim u Briselu govorio o antisrpskim i ustaškim incidentima u Hrvatskoj, Miščević je rekla da na to ukazuju u svim razgovorima, ali da treba imati u vidu da je reč o članici EU i da ne postoji mehanizam u EU da efikasno dogovori na to pitanje.

"Eventualno bi se odgovori mogli tražiti u Savetu Evrope, tužbe, razgovori....", navela je Miščević i zapitala ""da li to nama treba"".

U EU nas saslušaju o tom pitanju, notiraju to, jer je i za njih jako važno, rekla je Miščević i dodala da je Srbija buduća članica i da naš interes polako postaje njihov.

Izvor: B92

Beograd -- Pristupni pregovori za članstvo u EU po svoj prilici ostaju za januar. Bundestag insistira na integraciji policije i pravosuđa u kosovski sistem, pišu Novosti.

Očekivanja da bi pristupni pregovori za članstvo u EU mogli da započnu još krajem ove godine sve su dalja, dok se januar profiliše kao sve izvesniji rok za organizaciju prve Međuvladine konferencije, čime ovi pregovori i zvanično počinju.

Mnoge evropske prestonice su odavno poslale signal da je Beograd ispunio ono što se od njega tražilo i da ne treba više čekati. Nemačka, međutim, za sada ne popušta. Vlada u Berlinu bi, još nekako uz dodatne rezultate u dijalogu, možda i pristala na otpočinjanje pregovora bez bilo kakve vremenske zadrške, ali se za rezerve, po običaju, pobrinuo Bundestag.

Nemci su zadovoljni održavanjem izbora na Kosovu, ali sada traže još, pre svega u preostalim elementima vezanim za primenu Briselskog sporazuma.

"Nemačka je pozdravila uspešno održavanje lokalnih izbora na celoj teritoriji Kosova, kao važan i hrabar korak na putu ka normalizaciji. Ovi izbori su suštinski element u sprovođenju sporazuma o normalizaciji od 19. aprila. Integracija u kosovsku državu srpskih paralelnih struktura koje se odnose na sektor bezbednosti i sudstva, još jedan je ključni aspekt", ističe za "Novosti" portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova.

Mnogo toga će sada zavisiti od sledećeg izveštaja Ketrin Ešton, koji ona priprema za ministarske sastanke 16. i 17. decembra u Briselu.

"Novi izveštaj visoke predstavnice i Evropske komisije o implementaciji aprilskog sporazuma o normalizaciji između Srbije i Kosova biće relevantan za predstojeću odluku Evropskog saveta o pregovaračkom okviru", potvrđuju za ovaj list zvanični izvori u Berlinu.

Ako u sedištu diplomatije još ne žele da spekulišu oko datuma, iz Bundestaga su, međutim, praktično već rekli svoje. A bez zelenog svetla poslanika Gido Vestervele nema mnogo manevarskog prostora.

"Nemački parlament se 27. juna saglasio sa otvaranjem pristupnih pregovora pod uslovom da prva Međuvladina konferencija ne bude održana pre januara 2014. godine i ne pre nego što bude primenjen aprilski sporazum o normalizaciji", podseća na čvrst stav poslanika izvor "Novosti" iz vlasti u Berlinu.

Ovde oko datuma nemaju nedoumicu.

"Savet za opšte poslove će 17. decembra odlučiti o usvajanju okvira za pristupne pregovore sa Srbijom. Usvajanje pregovaračkog okvira od strane ministarskog saveta, i njegova potvrda na Evropskom savetu 20. decembra, preduslovi su za prvu Međuvladinu konferenciju sa Srbijom u januaru 2014", naglašavaju nemački izvori lista.

Za to vreme, u kabinetu evropskog komesara za proširenje Štefana Filea čekaju konačnu odluku zemalja članica.

"Mi smo, u svakom slučaju, spremni. Pa sad, ako ne bude u decembru, biće u januaru. Nije velika razlika", poručuje za "Novosti" sagovornik iz vrha administracije u Evropskoj komisiji.

I London traži još
London, druga evropska prestonica koja uz Berlin izražava određene rezerve kada su u pitanju sadržaj pregovaračkog okvira i datum početka pregovora, takođe traži dodatne rezultate u dijalogu.

"Pozdravljamo napredak koji je Srbija postigla u primeni sporazuma postignutog u dijalogu s Kosovom koji olakšava EU. Takođe pozdravljamo u velikoj meri uspešno sprovođenje lokalnih izbora na Kosovu, s većim odzivom u nekim opštinama nego ikada ranije. Očekujemo dalji pozitivan angažman u narednim danima, uključujući i dalju primenu sporazuma postignutih u dijalogu. Na osnovi ovog daljeg napretka nadamo se da će Srbija započeti pregovore za pristupanje EU najkasnije u januaru 2014, kako je dogovoreno na savetu u junu", saopštio je za "Novosti" portparol britanskog Forin-ofisa.

Izvor: B92

Beograd -- Srbija napreduje u ostvarivanju standarda u oblasti ljudskih i manjinskih prava i ona neće biti prepreka za ulazak zemlje u EU, izjavila je Suzana Paunović.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava u intervjuu Tanjugu uoči 10. decembra, Medjunarodnog dana ljudskih prava, ukazujala da je siromaštvo osnovni problem za ostvarivanje tih prava, da su i dalje u najvećem riziku od diskriminacije pripadnici romske nacionalne zajednice, a da je stepen tolerancije najmanji prema pripadnicima LGBT zajednice.

U prethodnih godinu dana dosta toga je urađeno da bi se takva situacija promenila, dodala je ona i podsetila da je u prethodnim godinama unapređen normativni sistem koji se tiče poboljšanja položaja manjinskih, osetljivih, društvenih grupa.

Problem Paunovićava vidi u primeni zakona i strateških dokumenata, kao i koordinaciji neophodnoj da bi se oni primenjivali u punoj meri.

''To je nešto na čemu se u narednom periodu mora više raditi'', ocenila je ona, dodajući da je Srbija posvećena tome da se standardi koji su deo zakonskih rešenja što pre i u praksi osete.

To što u Srbiji nema pune primene pojedinih zakonskih rešenja, Paunovićeva vidi u finansijskim, administrativnim, ljudskiim razlozima, kao i u nedovoljnom znanju i informacijama o zakonima koji se tiču oblasti borbe protiv diskriminacije.

Ona je upozorila i da službenici u državnim organima koji bi te zakone trebalo da sprovode, često nisu prošli odgovarajuću obuku i nisu stekli dovoljno znanja i veštine da ih u punoj meri primene i tako zaštite građane.

Paunovićeva je precizirala da je veliki broj zakona u ranijem periodu usvajan u skupštini sa odrednicom da za njegovo sprovođenje nisu potrebna dodatna finansijska sredstva, a unosio je velike resorske promene u određenoj oblasti.

''Nije moguće da se novi zakon uvodi i implamentira u punoj meri, bar najveći broj njih, ukoliko za to nema dovoljno sredstava u budžetu'', ocenila je ona, dodajući da je najveći iskorak u oblasti ljudskih i manjinskih prava napravljen formiranjem nezavisnih regulatornih tela.

Direktorka Kancelarije je ponovila i da siromaštvo najpre utiče na nepoštovanje ljudskih prava i da je to osnovni problem i rizik za ljudska prava.

"Za nekoga ko je siromašan i ko ne može da zadovolji elementarne potrebe sebe, svoje porodice, već su sva ljudska prava dovedena u visok rizik'', rekla je Paunovićeva i dodala da veruje da će se ekonomskim oporavkom zemlje, otvaranjem novih radnih mesta, pokretanjem privrede, stvoriti bolji ambijent za poštovanje ljudskih prava koja su neminovno vezana i za oblast ekonomije.

Navodeći da su u najvećem riziku od diskriminacije Romi i pripadnici LGBT zajednice, Paunovićeva je ukazala da je dosta toga urađeno na upisivanju romske dece u škole, dobijanju ličnih dokumenata, zdravstvenoj zaštiti i rešavanju stambenih pitanja.

Kada je reč o LGBT zajednici, nesporno je da je stepen tolerancije na različitost još uvek nizak, rekla je ona.

Paunovićeva je ukazala da su ocene koje je Srbija dobila od međunarodne zajednice o tim pitanjima pozitivne i govore da je napravljen pomak.

Ona je, takođe, navela da i međunarodna zajednica komentariše i daje preporuku da Srbija mora doslednije da primenjuje zakonska rešenja, ali i da ta oblast ljudskih prava neće biti prepreka za ulazak Srbije u EU, jer su brojne pripremne aktivnosti već urađene.

"Ne bih dovodila u pitanje tu činjenicu'', rekla je Paunovićeva i istakla da Kancelarija koju vodi ima intezivnu saradnju sa svim nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji.

''Bitno je da smo sve nacionalne savete obišli na terenu, videli u kakvim uslovima funkcionišu, sa kakvim problemima se suočavaju u svojoj lokalnoj samoupravi'', rekla je Paunovićeva, dodajući da se najveći broj nacionalnih saveta obraća Kancelariji zbog problema vezanih za finansiranje i nedostatak sredstava.

Podsetivši da se nacionalni saveti pripremaju za novi izborni ciklus 2014. godine, ona je istakla da je počela i javna rasprava o izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u čiju izradu su uključeni i predstavnici nacionalnih manjina.

''Očekivanja su da će već početkom godine zakon biti upućen na usvajanje skupštini. Bitno je da se sa izmenama počelo blagovovremeno, odnosno da ima dovoljno vremena da se nacionalni saveti pripreme za sledeće izbore'', rekla je Paunovićeva, dodajući da predložena rešenja neće biti novost za pripadnike manjina.

Ona je istakla i da je bitno da su svi rizici i problemi koji su se pojavljivali u prethodnom periodu, a ticali su se izbora za nacionalne savete, kroz nova zakonska rešenja prevaziđeni.

Kada je reč o obeležavanju Međunarodnog dana ljudskih prava, Paunovićeva je navela da će Kancelarija predstaviti nacionalni mehanizam za praćenje sprovođenja preporuka tela UN za ljudska prava koji će početi da funkcioniše naredne godine, a kojim ima više od 400.

Suzana Paunović je zaključila da će uspostavljanjem tog mehanizma Srbija ispuniti preporuku Komiteta za ljudska prava tokom poslednjeg univerzalnog periodičnog pregleda sa početka ove godine, ali i visoke komesarke UN Navi Pilaj.

Izvor: B92

Beograd -- Ministar pravde Nikola Selaković učestvuje danas na sastanju bilateralnog skrininga Briselu, kao šef delegacije Vlade Srbije, koji je počeo u sedištu EU.

Današnji skrinig vezan je za poglavlje 23 - pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava.

U delegaciji Srbije su i šefica Pregovaračkog tima Tanja Miščević, kao i predstavnici Vrhovnog kasacionog suda, javnog tužilaštva, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Agencije za borbu protiv korupcije i drugih državnih organa i regulatornih tela.

Nakon eksplanatornog skrininga, koji je održan krajem septembra ove godine, članovi pregovaračkog tima Srbije za Poglavlje 23 imaju priliku da predstavnicima Evropske komisije predstave pravne regulative Srbije.

Oni će predstaviti i administrativne kapacitete institucija, kao i planove za dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Evropski savet je 28. juna 2013. odlučio da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom, a da prva Međuvladina konferencija, koja će predstavljati formalni poetak pregovora sa EU, bude održana najkasnije u januaru 2014.

Izvor: B92

A Hrvatima su ih ubrzali.

Beograd -- Pregovori o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji ne mogu početi pre januara, kažu za Danas poslanici Bundestaga.

Ukoliko Briselski sporazum u potpunosti bude primenjen, očekujemo da Evropski savet na samitu 20. decembra označi startni signal za formalni početak pregovora o članstvu Srbije u EU, što ne znači da će prva međuvladina konferencija biti održana tog dana, već početkom 2014. godine - poručuju u razgovoru za Danas članovi Bundestaga Peter Bejer i Mariluiz Bek.

Poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i poslanica Zelenih su se u glavnom gradu Srbije susreli, između ostalih, i s prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.

Parlamentarci iz Berlina naglašavaju da nemaju informacije o navodnoj želji Nemačke i Velike Britanije da se početak pristupnih pregovora Srbije odloži za mart, o čemu je ovih dana govorio srpski premijer Ivica Dačić.

„To su samo glasine i spekulacije. Odluka Evropskog saveta umnogome će zavisiti od ishoda sastanka premijera Srbije i Kosova Ivice Dačića i Hašima Tačija, koji se u petak sastaju u Briselu. Ukoliko bude postignut dogovor o otvorenim pitanjima, odnosno pravosuđu, Briselski sporazum biće u potpunosti primenjen, što je preduslov za određivanje datuma prve međuvladine konferencije EU i Srbije. S obzirom na pozitivne signale koji su stigli sa obe strane, imamo razloga da budemo optimisti“, izjavio je za Danas Peter Bejer, poslanik CDU, čiji je lider kancelarka Angela Merkel.

Prema rečima Mariluiz Bek, poslanice Zelene partije, ne bi imalo nikakvog značaja ako bi pregovori Srbije sa EU počeli u decembru umesto u januaru.

„Mi tada kitimo božićne jelke i ne verujem da će neko uoči Nove godine raditi u Briselu. Stoga, ne razumem zašto se toliko govori o značaju decembra. Takođe, Bundestag je u junu zauzeo stav o narednom koraku u evropskoj integraciji Srbije i sada neće biti novih sastanaka na tu temu“, navodi Mariluiz Bek za Danas.

Govoreći o poseti Beogradu, Bejer kaže da su članovi Bundestaga, pored razgovora s vicepremijerom Vučićem, imali susrete sa fokusom na kosovsko pitanje, vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa.

„Stavili smo do znanja sagovornicima da dogovor o nadležnostima zajednice srpskih opština i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova nije preduslov za početak pregovora Srbije sa EU. Taj sporazum trebalo bi da bude nalik nemačko-nemačkom sporazumu i biće potrebno da ga Srbija potpiše sa Kosovom pre nego što postane članica Unije“, precizira Peter Bejer.

Mariluiz Bek ističe da je pogrešna percepcija da Nemačka želi da zadrži Srbiju izvan EU. „Naše insistiranje na rešavanju pitanja Kosova uslovljeno je lošim iskustvom koje imamo s Kiprom. Mi želimo da na kraju i Srbija i Kosovo postanu deo EU, a ne da se prepiru oko suvereniteta“, ukazuje ona.

Odgovarajući na pitanje Danasa kako ocenjuje tempo sprovođenja unutrašnjih reformi u Srbiji, koje su nužne za proces evropske integracije, Bejer navodi da je ostvaren određeni napredak, ali da će to biti dug put.

„Neophodno je uložiti mnogo napora u vezi s reformom pravosuđa i drugim ključnim domenima koji su nužni za ispunjavanje standarda EU. Nastavićemo da pažljivo pratimo reformski proces, naročito imajući u vidu činjenicu da će u pregovorima sa EU najpre biti otvorena poglavlja 23 i 24“, objašnjava Peter Bejer iz CDU.

Izvor: B92

Ne želimo da se na kraju pregovora odjednom pojavi problem Kosova koji bi zaustavio Srbiju da se pridruži Uniji. Najbolji put da se to izbegne jeste da se problemi u vezi s Kosovom rešavaju tokom procesa pridruživanja - kaže za “Blic” Dejvid Mekfarlan, otpravnik poslova britanske ambasade.

On je optimista da će EU doneti odluku da pregovori počnu u decembru.

- Napravljen je veliki napredak, i on će u decembru biti vrednovan, a odluka će biti doneta 20. decembra na sastanku čelnika država članica EU.

Kako će glasati Britanija?

- Verujem da će imati u vidu napredak napravljen na lokalnim izborima na KiM, sporazume o energetici i telekomu i dogovore o pravosuđu i policiji. Nadam se da će premijer Dačić osigurati pozitivan rezultat u tim oblastima. Ako se to dogodi, onda će i preporuka visoke predstavnice Ketrin Ešton Evropskom savetu biti osnova za pozitivnu odluku.

Znači li to da bez dogovora o sudstvu pregovori neće početi?

- Ne baš, jer za proces je važan pozitivan angažman, a poslednjih nedelja je napravljen značajan pomak. Nadam se da će biti moguće postići sporazum.

Da li je utvrđen pregovarački okvir za Srbiju i da li će Kosovo biti uslov za svako poglavlje?

- Još se o tome razgovara u Briselu, a odluka o početku pregovora biće deo odluke o usvajanju pregovaračkog okvira. Pregovori nisu o Kosovu, nego o tome da Srbija postane članica EU, i to je osnova od koje su Britanija i Nemačka krenule u dokumentu (“non pejpr” prim. aut.) koji je predložen za diskusiju. Važno nam je da se proces postavi fleksibilno tako da, ako se nešto vezano za Kosovo pojavi u nekom pregovaračkom poglavlju, na primer o energetici, jasno je da mora da se sačeka dok se to ne reši. Pitanje Kosova zauzima samo mali deo pregovaračkog okvira koji je u suštini davanje mandata Evropskoj komisiji da vodi pregovore o pristupanju Srbije i neka poglavlja, poput vladavine prava, energetike ili zaštite okoline, koja će biti podjednako teška, ako ne i teža od ovih o Kosovu.

Izvor: Blic

Ministar odbrane Srbije Nebojša Rodić i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton potpisali su danas u Briselu sporazum o bezbednosnoj saradnji Srbije i Evropske unije.

- Ovim sporazumom se utvrđuje okvir saradnje Evropske agencije za odbranu (EDA) i Ministarstva odbrane Srbije - izjavila je portparolke Eštonove Maje Kocijančič.
 
Ona je objasnila da će o učesću Srbije u konkretnim programima EDA odlučivati zemlje članice, i da je Srbija izrazila želju da pristupi ovom sporazumu još 2011.godine.

Izvor: B92