Vejvoda: Srbija u EU 2020. ako zemlju ne pogodi meteor

Srbija ima administrativni kapacitet i potencijale da 2020. godine bude spremna za ulazak u EU. Ulazak zavisi od nje i od unutrašnjih ekonomskih i političkih procesa u samoj Uniji



Srbija ima administrativni kapacitet i potencijale da 2020. godine bude spremna za ulazak u EU, a da li će i formalno te godine postati članica ne zavisi samo od nje već i od unutrašnjih ekonomskih i političkih procesa u samoj Uniji, ocenili su potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.

Vejvoda i Svilanović su agenciji Tanjug, povodom ambicije Vlade Srbije da državu kao prvu novu članicu uvede u EU 2020. godine, istakli da je sadašnja vlada pokazala lidersku hrabrost u rešavanju ključnih političkih problema u procesu evrointegracija i da nema razloga da se sumnja da će Srbija krajem ove decenije biti spremna za punopravno članstvo.

Vejvoda je, međutim, ocenio da bi prava ambicija trebalo da bude okončanje pregovora sa EU u tom roku, jer potom sledi proces ratifikacije u svim državama članicama čije trajanje neće zavisiti od Srbije.

 "To je bila neophodna odluka koja se suočila sa realnošću na terenu, ali i privredne reforme koje su najavljene su hrabre. To će imati svoju cenu, ali da ne bismo zapali u grčki scenario gde se u reforme ušlo praznog novčanika, ovo je važan korak kako bi se zaustavili i predupredili negativni trendovi u privredi", rekao je Vejvoda.

Kako je konstatovao, sadašnja vlada ima reformski potencijal, ali mora da radi mnogo više na razvoju institucija, uspostavljanju nezavisnog pravosudnog sistema i decentralizaciji vlasti.

I Svilanović je uveren da Srbija ime potencijal da do 2020. završi pregovore sa EU jer, u poređenju sa drugim državama kandidatima, ima daleko najsposobniju i najagilniju administraciju koja će voditi pregovore.

"Za dva izborna ciklusa Srbija može da počne i dovrši pregovarački proces, što znači da se promeni i bude drugačija nego danas. To je važnije za građane ove zemlje nego da li smo formalno članica EU i pitanje je kakve EU", rekao je Svilanović.

"Naredna vlada, koja po bojama verovatno neće biti bitno drugačija od ove, imaće najveće izazove, a to je borba protiv siromaštva i zapošljavanje. Najteže političke teme, kao što su Hag ili Kosovo, jesu iza nas i svaka sledeća vlada će pre svega slušati glas građana o tome kako žive, zašto tako žive i šta očekuju da vlada za njih uradi", rekao je Svilanović.

I Vejvoda i Svilanović upozoravaju, međutim, da Srbija mora biti svesna da u procesu evrointegracija ne zavisi sve od nje, ali su i pored toga uvereni da Beograd može da otopi svaki novi led koj bi se eventualno isprečio u odnosima sa Briselom ili nekom od država članica.

Vejvoda veruje da je proces ulaska Srbije u EU, bez obzira na eventualna politička previranja u Briselu, nezaustavljiv, osim, kako je rekao u šali, ako Zemlju ne pogodi nekakav meteor.

"Biće mnogo retorike parlamentaraca iz pojedinih zemalja koji će u nekim trenucima izbornih kampanja govoriti da Turska nikada neće ući i da je to upitno i za Zapadni Balkan, ali to su periferna mišljenja u odnosu na mišljenja vlada", rekao je Vejvoda.

Proširenje je, kako je podsetio, najuspešnija politika EU i niko do sada nije opovrgao obećanja data 2003. na samitu u Solunu kada su državama Zapadnog Balkana garantovana otvorena vrata.

Vejvoda je konstatovao i da bi zaustavljanjem proširenja, takođe, bio srušen kredibilitet EU.

Takođe, kako je objasnio, kada u EU uđu sve države bivše Jugoslavije i Albanija, građani novih članica će činiti samo oko četiri odsto žitelja ujedinjene Evrope, tako da se u našem slučaju ne može posegnuti ni za argumentom demografske pretnje kojem ponekad pribegavaju protivnici prijema Turske.

IZGLED EU 2020. GODINE ENIGMA

Svilanović se slaže da u ovom trenutku niko ne može predvideti kako će izgledati EU 2020. godine, međutim siguran je da će, bez obzira na to da li u Evropskom parlamentu prevagu odnosi desnica ili levica, Srbija moći da dokaže da je EU mesto gde pripada.

"Verujem da uz blisku saradnju i zajednički nastup sa susedima, bez obzira na promene unutar EU, Srbija ima mogućnost da ubedi sagovornike ne samo da joj je tamo mesto, već i da je jednaka sa svima koji su već unutra, ali za to je potrebna ozbiljna ekonomska podrška kako bi se povećala zaposlenost", zaključio je Svilanović.

HRABROST Prema njegovim rečima, sve ono što su učinile prethodne vlade od 2000. doprinelo je evrointegracijama, ali ova vlada je, za razliku od prethodnih, pokazala lidersku hrabrost u rešavanju kosovskog pitanja.

Preuzeto sa ...

Znaci, ovaj covek zna nesto sto mi ne znamo 

очигледно 

Sastanak Bilateralnog skrininga za Pregovaračko poglavlje 32 - Finansijski nadzor, na kome će biti reči o tome koliko su propisi Srbije u toj oblasti usklađeni sa onima u Evropksoj uniji, biće danas održan u Briselu.

Skrining, odnosno analitički pregled i ocenu usklađenosti nacionalnog zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU čine dve vrste sastanaka - eksplanatorni i bilateralni.

Posle održanih eksplanatornih sastanaka danas će biti održan prvi bilateralni sastanak za oblast finansijskog nadzora. Delegaciju Vlade Srbije predvodi državni sekretar u Ministarstvu finansija Nikola Ćorsović.

Na sastanku će biti predstavljen analitički prikaz stepena usklađenosti propisa Srbije sa pravnim tekovinama EU koje je Evropska komisija predstavila na eksplanatornom skriningu.
 
Učesnici skupa će se posebno osvrnuti na stanje u sprovođenju i primeni propisa, planove za naredne korake u preuzimanju pravnih tekovina EU, kao i okvirne rokove za realizaciju planiranih aktivnosti u oblasti finansijskog nadzora.

Posle sastanaka eksplanatornog i bilateralnog skrininga, Evropska komisija sastavlja Izveštaj o skriningu kojim se daje ocena spremnosti države kandidata za otvaranje datog pregovaračkog poglavlja, pa je moguće da se pregovori odmah otvore ili da se postave merila koje je potrebno prethodno ispuniti kako bi se poglavlje otvorilo.

Na osnovu tog izveštaja, odluku o otvaranju pojedinih poglavlja donose države članice Saveta EU.

Osim predstavnika iz Ministarstva finansija, delegaciju čine i šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU i Tanja Miščević, predstavnici Državne revizorske institucije, Narodne banke Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde i državne uprave, Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU i Kancelarije za evropske integracije.

Izvor: Blic

Beograd -- Proširenje EU ne može biti top prioritet Brisela u vreme kada ekonomska kriza drma same temelje Unije, kaže Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta.

Proces proširenja će se, ipak, nastaviti. EU ne zatvara svoja vrata novim članicama sa zapadnog Balkana, A pridruživanje Hrvatske je dokaz, izjavio je u Šulc u intervju za novi broj NIN-a.

On je naglasio da neće biti novih uslova za člansto Srbije u Uniji. "Kriterijume za članstvo je već dovoljno teško ispuniti i bez novih zahteva", rekao je Šulc.

Predsednik Evropskog parlamenta istakao je da je ono što se dešava u odnosima Beograda i Prištine od istorijskog značaja. "Pratim pomno i potpuno podržavam razgovore između premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija. Srpske vođe su pokazale veštinu državništva, hrabrost i viziju", kazao je Šulc i naglasio da bi Evropski parlament voleo odnosi odnosi između Beograda i Prištine što pre normalizuju.

Šulc je, takođe, dodao da u budućnosti i Srbiju i Kosovo vidi u Evropskoj Uniji.

Odgovarajući na pitanje kako bi EU mogla da izgleda u trenutku kada Srbija bude postajala članica, Šulc je izrazio uverenje da će Unija prevazići trenutne teškoće.

"EU će morati da se integriše dalje, možda će kreirati fiskalnu uniju i pomeriće se ka političkoj uniji. To je neophodnost u globalnom svetu. Čak se Nemačka računa kao mala u odnosu na SAD ili Kinu, ali cela EU nije mala. Zajedno, naš BDP i populacija veći su nego u SAD", rekao je Šulc.

On je dodao da će glavni izazov biti da se pomire procesi sa trenutnim nacionalističkim tendencijama u nekim članicama. "Ali ja sam siguran da će EU nastaviti da postoji kao zona zajedničkih vrednosti, prosperiteta i stabilnosti, sa Srbijom kao članicom", kazao je Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta u intervuu za današnji broj NIN-a.

Izvor: B92

 

Ljudi vole da prate trendove,da neko ko je poznat jede govna svi bi jeli,jer zele da se ugledaju na njega ne znajuci kakve to posledice nosi po njih.Tako Srbija i Crna Gora zele da udju u EU da budu u trendu,a predsednici?Oni su samo marionete oni ne upravljaju drzavama.

Beograd - Francuska i Italija podržavaju otvaranje pristupnih pregovora izmedju Srbije i EU do kraja godine, a najkasnije u januaru, poručili su italijanski premijer Enriko Leta i predsednik Francuske Fransoa Oland.


Vlade Francuske i Italije su, na zajedničkom samitu 20. novembra u Rimu, usvojile deklaraciju u kojoj su navele da odlučno podržavaju proces integracije Balkana u EU.
 
"Imajući u vidu značajan napredak ostvaren ove godine, (dve vlade) iznova upućuju ohrabrenje zemljama regiona da nastave u tom pravcu i sprovedu nužne reforme kako bi dale još više suštine svojoj evropskoj perspektivi", navedeno je u deklaraciji dostavljenoj Tanjugu iz ambasade Francuske u Beogradu.
 
"U tom kontekstu, smatramo da pristupni pregovori sa Srbijom mogu da počnu pre kraja godine ili najkasnije u januaru 2014", poručili su lideri Francuske i Italije.

Izvor: Blic

2025.

Brisel -- Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta usvojio jutros predlog rezolucije o Srbiji u kome se traži da pregovori o pridruživanju počnu u decembru.

Predlog, koji se zasniva na izveštaju izvestioca za Srbiju Jelka Kacina o napretku Srbije u evropskim integracijama, usvojen je jednoglasno bez diskusije.

"Nikada nismo imali ovakav konsenzus", rekao je Kacin tokom sednice, ističući da je neophodno da se Srbiji da pozitivan signal zbog dosad uloženih napora.

Ovaj dokument, čija je prva verzija predložena Komitetu u oktobru ove godine, u međuvremenu je prošao dva kruga diskusije, a danas je uz manje izmene usvojen u obliku u kome će Parlament o njemu glasati početkom sledeće godine.

"Smatramo da međuvladina konferencija EU i Srbije treba da se održi u decembru 2013, ako se ispune uslovi koje je u junu zacrtao Evropski savet", kaže se u predlogu rezolucije.

U predloženoj rezoluciji, vlasti Srbije se pozivaju da istraju u normalizaciji odnosa sa Prištinom, unutrašnjim reformama i borbi protiv korupcije.

Današnja sednica Spoljnopolitičkog komiteta održana je manje od dve nedelje pre ključnog sastanka Ministarskog saveta EU zakazanog za 17. decembar, na kome će šefovi diplomatija zemalja članica dati konačno mišljenje o datumu prve međuvladine konferencije, koja označava formalni početak pregovora.

Savet EU je u junu ove godine zaključio da pregovori EU sa Srbijom treba da počnu najkasnije u januaru 2014.

Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora u Briselu, među zemljama članicama još traje diskusija da li međuvladinu koferenciju treba održati u decembru, ili sačekati januar.

Rezolucije EP nisu obavezujuće za Savet, ali se uzimaju u obzir tokom donošenja konačne odluke.

Izvor: B92

Vašington -- Srbija će najkasnije u januaru započeti pregovore o ulasku u Evropsku uniju, a za to postoji i politička podrška zvaničnog Vašingtona, piše Tanjug.

Predsednik Poslovnog saveta SAD-Srbija Džon Sejlor i doskorašnji predsedavajući srpskog Kokusa u Kongresu Den Barton su u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga istakli da smatraju da je Srbija učinila dovoljno da sada budu otvoreni pristupni pregovori o ulasku Srbije u EU.

"Razgovori bi mogli da počnu u januaru, a prema Briselu ide i pritisak iz Vašingtona da se to dogodi", rekao je Sejlor, ocenivši da su predsednik Vlade Ivica Dačić i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić učinili sve što je neophodno za otpočinjanje pregovora.

On je, međutim, upozorio da građani Srbije moraju da budu svesni da je to dug proces i da bi u najboljem slučaju godina ulaska mogla da bude 2020. "Takođe, mora se posmatrati i ono šta se događa u Evropskoj uniji sada, pošto oni imaju sopstvene probleme. Ekonomska situacija se promenila u odnosu na pre par godina, ceo svet se promenio i EU reaguje na to", naveo je Sejlor.

Predsednik Poslovnog saveta SAD-Srbija smatra da je prošlo vreme postavljanja novih uslova Srbiji, ali da će do punopravnog članstva biti neophodno preći mnogo koraka koje su i druge države morale da pređu.

Doskorašnji predsedavajući srpskog Kokusa, kongresmen iz Indijane Den Barton kaže da pregovori treba da počnu sada i da ne smeju da se odlažu. On je ocenio da pitanje Kosova neće biti rešeno u kratkom roku, ali da razgovori u Briselu daju rezultate, što će ceniti i EU kada bude odlučivala o otpočinjanju pregovora.

Kao važno pitanje, koje je još uvek otvoreno, kongresmen Barton je naveo borbu protiv organizovanog kriminala, posebno protiv trgovine narkoticima, gde su aktivnosti koje sprovode srpske vlasti "od velikog značaja".

Podrška otpočinjanju pregovora juče je iz Vašingtona stigla i iz Stejt departmenta kroz ocenu portparolke Mari Harf da je Srbija pokazala spremnost i sposobnost da ispuni očekivanja država članica EU koje će o tome odlučivati. Ona je rekla da Amerika "nastavlja u potpunosti da podržava privrženost Srbije koja svoju budućnost vidi u Evropskoj uniji".

Optimizam da će pregovori početi u decembru ili najkasnije u januaru izneo je i potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda rekavši da je to sada sasvim izvesno.

Izvor: B92