Mirel impresioniran reformama

Beograd -- Direktor u Generalnom direktoratu za proširenje EK Pjer Mirel impresioniran velikim brojem reformi koje se sprovode u Srbiji i otvorenošću vlasti za razgovore.

"Moram reći da sam vrlo impresioniran velikim brojem reformi koje su u toku ili su u priremi - strategije, akcioni planovi, a impresioniran sam još jednim aspektom - otvorenošću za razgovore o svim pitanjima", rekao je Mirel novinarima posle sastanka sa srpskim zvaničnicima o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma.

On je ocenio i da je vlada pokazala veliku odlučnost u borbi protiv korpucije, a da je sada važno da, pored velikog političkog podstreka, dodje i do sistemskih promena kroz strategije ili nove zakone.

Na sastanku je, kako je rekao, ocenjeno da se Prelazni trgovinski sporazum sprovodi bez teškoća i da je ostvaren izuzetan napredak u trgovinskim odnosima Srbije i EU u protekle tri godine, posebno u izvozu srpskih poljoprivrednih proizvoda.

Izvor: B92

Dežer: Verujem da će Srbija u junu dobiti datum


Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer smatra da će EU juna utvrditi datum za početak pristupnih pegovora sa Srbijom, i da je pad podrške građana Srbije približavanju EU, izmedju ostalog rezultat nestrpljenja i razočaranja.

"Moramo da nastavimo da radimo kao i do sada - da objašnjavamo građanima naše namere da je EU cilj da Srbija bude članica. Verujem da će juna, kada se bude odlučivalo o početku pregovora, mišljenje biti pozitnvo i da će Srbija ispuniti poznate kriterijume", kazao je Dežer danas novinarima u Beogradu.
 
Dežer je podsetio na izjavu amabasadora Velike Britanije Majkla Devenporta na današnjem skupu u Palati Srbija o suzbijanju ilegalne migracije, da Velika Britanija snažno podržava napore Srbije na putu ka utvrdjivanju datuma za početak pregovora.
 
"Moramo da govorimo da ništa nije novo kao zahtev. Sve što se traži od Srbije, traži se i od ostalih zemalja članica - poznate stvari - oduvek prisutne", kazao je Dežer i dodao da se u "ovom evropskom poslu napredak stalno uspostavlja".
 
Po oceni Dežera, pad podrške gradjana ulasku Srbije u EU rezultat je oslobađajućih presuda Tribunala u Hagu, i odlaganja odluke EU o utvrđivanju datuma za početak pregovore o priključenju Srbije.
 
"Nestrpljenje i razočaranje se generisalo u brojke, kao i ekonomska kriza u EU i Srbiji", ocenio je Dežer.

Izvor: Blic

Devenport: Podržavamo Srbiju u EU

Beograd -- Ambasador Velike Britanije Majkl Devenport kaže da napretku Srbije ka članstvu u EU doprinos daje i spremnost predsednika Srbije i Kosova da se sastanu.

U intervjuu Beti Devenport je ukazao da bi imenovanje oficira za vezu u Beogradu i Prištini, kao i vidljiv i održiv napredak u uspostavljanju transparentnih i legitimnih struktura koje predstavljaju srpsku zajednicu na Kosovu vodili normalizaciji odnosa sa Kosovom što je Evropski savet postavio kao uslov da Srbija dobije datum za početak pregovora sa EU.

Ambasador Devenport je podvukao da Velika Britanija "ostaje aktivni zagovornik proširenja EU" i da taj proces treba bez pauze nastaviti i posle ulaska Hrvatske u Uniju.

Devenport je rekao da vizija modernizovane EU koju je nedavno predstavio britanski premijer Dejvid Kameron podrazumeva fleksibilnu, prilagodljivu i konkurentniju Uniju koja bi odgovorila na teške izazove 21. veka.

Takva EU bi, istakao je Devenport, trebalo da bude otvorena za nove članice, a tu otvorenost Kameron vidi kao ključnu stvar za postizanje vizije dinamičnije Evrope kakvu Britanija želi.

"Uostalom, naš ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington je nedavno izjavio da Britanija ne želi da vidi neku pauzu u procesu proširenja. Naprotiv, naš prioritet je da održimo taj pozitivan trend zasnovan na pristupanju Hrvatske EU ove godine", kazao je britanski ambasador.

Prema njegovom mišljenju, dijalog Beograda i Prištine je ključ za napredak Srbije ka članstvu u EU. Devenport smatra da je ohrabrujuće to što su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednica Kosova Atifete Jahjaga izrazili spremnost da se sastanu u skorijoj budućnosti, što će, prema njegovoj oceni, upotpuniti ono što je do sada urađeno u dijalogu na visokom nivou.

"Važno je da su oba predsednika izrazila spremnost da se sastanu. To je pozitivan doprinos normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koju želimo da vidimo u okviru unapređenja regionalne saradnje", ocenio je Devenport.

Ohrabrujuće je, prema njegovom mišljenju, i to što je, odmah posle usvajanja rezolucije o Kosovu u Skupštini Srbije, premijer Ivica Dačić otišao u Brisel na četvrti sastanak s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i visokom zvaničnicom EU Ketrin Ešton i to što su na tom sastanku ostvareni opipljivi rezultati, posebno u primeni sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima.

Kada je u pitanju dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu Srbije u EU, Devenport je podsetio da je Evropski savet u decembru veoma jasno istakao korake koje Srbija mora da preduzme kako bi Savet onda mogao da odredi datum.

Devenport je ukazao na napredak koji je ostvaren u primeni do sada postignutih dogovora, kao i da je počelo da se radi na rešavanju otvorenih pitanja, kao što su telekomunikacije i energetika.

"Ključno što Evropski savet želi da vidi je održivo i vidljivo poboljšanje odnosa", istakao je ambasador. Imenovanje oficira za vezu u Beogradu i Prištini bi, dodao je, svakako bio korak napred, kao i vidljiv napredak u uspostavljanju "transparentnih i legitimnih struktura koje predstavljaju srpsku zajednicu na severu Kosova".

Jedno od poglavlja u pristupnim pregovorima odnosi se i na medije, a Devenport kaže da je pitanje vlasništva države u medijima nešto o čemu Srbija treba sama da odluči.

"Važno je da Srbija ima medije koji su transparentni i okvire koji garantuju slobodu izražavanja i slobodu medija. Kada je u pitanju tačan model koji Srbija želi da usvoji kada se govori o vlasništvu i nivou državnog učešća, to je na Srbiji da odluči", kazao je britanski ambasador.

Na pitanje kako bi trebalo rešiti situaciju u Preševu posle uklanjanja spomenika pripadnicima OVPMB, Devenport je odgovorio da prioritet mora biti ponovno uspostavljanje poverenja. To se, prema njegovom mišljenju, jedino može ostvariti saradnjom srpske vlade i albanske zajednice na jugu zemlje.

Britanski ambasador je rekao da Vlada Srbije, posebno kroz Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, sprovodi politiku veće integracije i inkluzije Albanaca i da u tome veliku podršku, kroz razne programe, pružaju EU i Vlada Velike Britanije.

Ambasador Devenport je naveo primer izuzetno popularnog programa nastave srpskog jezika za mlade Albance, kao i njihovog stažiranja u institucijama države Srbije, kao projekte koji doprinose smanjivanju tenzija i približavanju dve zajednice .

Izvor: B92

Da odgovorim na post sa ove teme.


Srbija ne može da bude ni 1/16 Nemačke i Holandije, jer reforme koje sprovodi naša vlast najčešće budu stavljene reda radi, tek da bi se stekao utisak da se ovde, šatro, nešto menja na bolje, a rezultati sprovođenja dotičnih reformi su loši. Da ne ulazim u priču o sistemima vrednosti u EU, to je malo šira (i kontroverzna  ) tema.
Što se tiče donacija, čisto sumnjam da oni jedva čekaju da nam daju novac za investicije... Možda bi i hteli da nam daju, ali bi istovremeno i hteli da vide rezultate koji će odgovarati prvenstveno njima, a ne Srbiji. Ako njima to nije isplatvo, zašto bi oni slali novac nama? 

Da bi nama u Srbiji stvari uopšte počele da se kreću na bolje, treba pre svega, istinski, sami da krenemo sa time, a ne da kukamo i da čekamo EU da oni to odrade umesto nas.
Reforme treba da sprovodimo radi nas, a ne radi dobijanja datume za pregovore za pristup EU...
Sa ovakvom situacijom, ni članstvo u EU sa donacijama od milijardu evra nam neće pomoći...

Kacin:Važniji datum od novih izbora

Beograd -- Jelko Kacin ocenjuje da su za Srbiju važnije šanse da za nekoliko meseci dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU od priča o izborima.
 

Šanse da Srbija za nekoliko meseci uspe da dobije datum za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, važnije su od svega drugog što trenutno opterećuje srpsku političku scenu, uključujući priče o vanrednim izborima, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin.

Kacin je za Radio Slobodna Evropa ocenio da su eventualne spekulacije o vanrednim izborima, u ovom trenutku, prema njegovom mišljenju, nerealne.

"Mislim da je srpska vlada u ovom momentu u potpunosti posvećena ispunjavanju uslova za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Zato su eventualne spekulacije o vanrednim izborima u ovom momentu, po meni, nerealne. Ja mislim da će Srbija iskoristiti tu istorijsku šansu da se izbori, i da će se na kraju i izboriti za taj datum. Zato bih rekao da su sve druge priče koje u ovom momentu opterećuju srpsku političku scenu manje važne od te", zaključio je Kacin.

Izvor: B92

EP poziva EU da Srbiji da datum

Strazbur -- Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio Rezoluciju o Srbiji i pozvao Evropski savet da Srbiji što pre odredi datum za početka pregovora o članstvu.

Odobr je ipak naveo uslov za to - da vlasti u Beogradu nastave proces reformi i ispune sve uslove, ukljčujući "opipljiv napredak" u normalizaciji odnosa s Prištinom. Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta usvojio je velikom većinom glasova finalne verzije rezolucija o Srbiji ali i o Kosovu.

Ovaj odbor EP je sa 59 glasova "za" i dva uzdržana usvojio većinu amandmana na predlog rezolucije koju konačno treba da potvrdi Evropski parlament na plenarnom zasedanju, 14. marta.

Predlog rezolucije je podneo izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.

U Rezoluciji se "pozdravlja predanost srpske vlade evropskim integracijama", kao i "ostvareni napredak u ispunjavanju političkih merila (EU) iz Kopenhagena" o nužnosti delovanja demokratskih ustanova i konkurentne tržišne privrede, uz napomenu da dalji napredak Srbije ka EU zavisi od sprovodjenja reformi.

U usvojenom dokumentu se "pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština na visokom političkom nivou i spremnost koju je za to pokazala nova srpska vlada".

Uz poziv da se primene svi postignuti dogovori, naglašava se da "pitanje nestalih lica mora biti uključeno u taj dijalog na najvišem poitičkom nivou".

EP u dokumentu "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal" i podvlači da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije", na koje je ukazala Evropska komisija.

S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu i da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka kako bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost s pravilima EU.

U rezoluciji o Srbiji pozdravlja se rešenost vlasti da "otkloni manjkavosti u reformi pravosudja", posebno da se zajamči da zakonski okvir onemogući neprihvatljivi politički upliv i da se postavljanjem sudija i tužilaca obezbedi njihova nezavisnost i profesionalnost.

Takodje se navodi da je nužno uneti promene u član 359 srpskog krivičnog zakonika o zloupotrebi službenog položaja, što je u prethodnoj raspravi o rezoluciji ocenjeno kao smetnja poslovanju, posebno stranih investitora.

Spoljnopolitički odbor EP podvlači i da su "moćni, profesionalni i nezavisni mediji suštinski element demokratskog poretka".

Evropski parlamentarci pozivaju srpske vlasti da obezbede slobodu medija tako što će rešiti problem nasilja i pretnji novinarima, rasvetliti ubistva novinara, obezbediti nezavisnost medija od političkog pritiska i obezbediti im sigurno okruženje za rad i rešiti problem koncentracije vlasništva u medijima.

U rezoluciji se posebno naglašava potreba da se ubrza sprovodjenje medijske strategije koja je usvojena u oktobru 2011. i pratećih akcionih planova i pozivaju novinari da poštuju svoj profesionalni etički kodeks.

Evropski poslanici ocenjuju da promene zakona o srpskoj centralnoj banci urušavaju nezavisnost ove institucije, što odudara od nužnog poštovanja "Merila iz Kopenhagena" o delovanju političke demokratije.

Ističe se i važnost centralne uloge civilnog društva za jačanje i konsolidaciju demokratskih procesa u zemlji, kao i značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa za uspeh zemalja Zapadnog Balakana u procesu evrointegracija i pozdravljaju napori ka pomirenju.

Evropski parlament pozdravlja i unapredjenje odnosa Srbije s Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom, kao i zvaničnu posetu premijera Srbije Ivice Dačića BiH. Posebno se naglašava da se izjavama javnih zvaničnika ne smeju negirati ratni zločini i kršenja ljudskih prava tokom sukoba 1990-ih godina.

U predlogu rezolucije EP Srbiji se odaje priznanje za saradnju s Tribunalom u Hagu i za to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati tom sudu.

Istovremeno se izražava podrška pozivu glavnog haškog tužioca da se sprovede sveobuhvatna istraga i da se sudi mreži pomagača koji su beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi.

Evropski poslanici stavljaju do znanja važnost borbe protiv diskrimancije svih vrsta. Položaj etničkih, nacionalnih i kulturnih manjina u Srbiji generalno se ocenjuje kao dobar, uz poziv vlastima da unaprede primenu zakona o zaštiti manjina, a prima se na znanje i izvesno poboljšanje u položaju Roma.

Spoljnopolitički odbor EP u predlogu rezolucije koji je danas usvojio pruža podršku liberalizaciji viznog režima sa Zapadnim Balkanom, a Srbija se poziva da zajedno sa najugroženijim zemljama EU rešava pitanje priliva azilanata koji zloupotrebljavaju taj režim.

Rezolucije EP, mada imaju izvesnu političku težinu, nisu obavezujuće ni za Evropski savet ni za Komisiju.


Foto: Beta/AP, arhiva
Profesor fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević kaže da bi poziv Evropskog parlamenta da se Srbiji što pre odredi datum početka pregovora bio važan ali ne i dovoljan podsticaj za odluku Evropskog saveta.

"Osim dobrih nagoveštaja i sličnih predloga iz EP eksplicitni predlozi takve vrste su dolazili i od strane Evropske komisije, ali je na šefovima država ili vlada taj zadatak da konačno odobre početak pregovora sa Srbijom“, kaže Teokarević.

I sam Vučić juče je ponovio da li bilo lepo da Srbija dobije datum za početak pregovora sa Evropskom Unijom, i da će u to nastojati da ubedi i nemačke zvaničnike tokom predstojeće posete Berlinu. Vučić je, medjutim, izbegao direktan odgovor na pitanje da li bi posle dobijanja datuma u Srbiji mogli da budu raspisani parlamentarni izbori.

Na pitanje da li je dobijanje datuma jedino što veže vladajuću koaliciju, profesor Jovan Teokarević kaže da je to sigurno "jak cement u ovoj vladi", isto kao što je i prethodna htela da poveže izbore sa dobijanjem kandidature za članstvo u Uniji. Situacija se sada malo komplikovanija, kaže Teokarević.

"Manjim partijama, slabijim, onima koje su u vladi ali su izgubile popularnost, svakako ne odgovoraju rani izbori, zato što nisu sigurni da će moći neki od njih da uđu parlament, i postanu članice vlade. Bez obzira na pojačanu političku dinamiku u Srbiju povodom otkrivanja susreta premijera Dačića sa šefovima narko klanova, nismo još vrlo blizu izbora ali su mogući u sledećih nekoliko meseci, naročito ako ova vlada dobije datum početka pregovora, i ako osim sa takvom lepom vešću može da se pohvali i završetkom sa započetih procesa u borbi protiv korupcije“, kaže Teokarević.

Izvor: B92

"Srbija ima šanse za pregovore"

Brisel -- Srbija ima realne šanse da ove godine otvori pregovore o pridruživanju sa Evropskom unijom, ocenjuju evropske diplomate i analitičari.

Oni ukazuju da je administracija predsednika Tomislava Nikolića značajno podigla kredibilitet Beograda u Briselu.

Napredak u dijalogu i normalizacija odnosa sa Prištinom su ključni uslov koji je Evropski savet prošle godine usvojio za početak pregovora sa Srbijom, a rezultati su već jasno vidljivi, kaže za Tanjug jedan zapadni diplomata koji zelli da ostane anoniman,

Isti diplomata pominje posebno primenu sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, razmenu oficira za vezu i, konačno, jučerašnji susret predsednika Tomislava Nikolića sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjagom. Podrška procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, pa i na Srbiju, i ranije se čula iz briselskih evropskih institucija, ali su na srpskom evropskom putu stalno iskakale nove prepreke.

Ove godine međutim, postoje ozbiljne šanse da se to promeni i da se Srbiji već polovinom godine dodeli datum početka pregovora, te da se prva poglavlja otvore pre kraja 2013, što bi Srbiju stavilo bok uz bok sa Crnom Gorom kao lidera evropskih integracija, kažu sagovornici Tanjuga.

Roza Balfur, direktorka Evropskog centra za politiku (EPC), uticajnog trusta mozgova koji se poslednjih godina intenzivno bavio problemima Zapadnog Balkana, veruje da Srbija u junu dobija datum.

Ona je u razgovoru za Tanjug istakla da je, nasuprot mnogim sumnjama nakon prošlogodišnje promene vlasti u Srbiji, vladajuća koalicija oko Srpske napredne stranke značajno podigla kredibilitet Beograda u Briselu.

"Ovde su sada prilično sigurni da do aprila mogu da završe dijalog na političkom nivou", kaže Balfur, uz ogradu da tek treba videti da li će sve što je dogovoreno biti uspešno sprovedeno na terenu.

Upitan da li bi se moglo dogoditi da neke članice EU pred odluku o datumu počnu da ispostavljaju dodatne uslove, što se ranije događalo, pomenuti neimenovani diplomata je odgovorio da je ubeđen da to ovaj put neće biti slučaj.

"Decembarski zaključci Saveta su vrlo jasni i ostavljaju veoma malo prostora za rastegljiva tumačenja i postavljanje novih uslova", kaže on.

Više niko ne sumnja da su srpske vlasti odlučne da ispune ono što su obećale i da njihov napor zaslužuje da bude priznat, kaže on.

Osim toga, dodaje, "Ketrin Ešton je uložila ogromnu količinu vremena, energije, pa i političkog kapitala da dijalog Beograda i Prištine uspe, tako da bi neuspeh na tom polju predstavljao i njen lični poraz".

Na pitanje da prokomentariše prognoze nekih zvaničnika u Prištini da će se politički dijalog završiti potpisivanjem sporazuma po uzoru na ugovor koji su tokom hladnog rata sklopile dve Nemačke, Balfur kaže da to nije jasno zacrtan ishod.

"Verujem da Ešton želi da se dijalog okonča nekom vrstom sporazuma, ali da učesnicima u dijalogu neće nametati unapred zacrtana rešenja", kaže Balfur uz napomenu da bi diktat bio kontraproduktivan, jer dve strane ne bi bile iskreno zainteresovane da ga sprovode, a mogao bi i da bude oboren u parlamentima ili sudskim odlukama.

"U evropskim instituticijama su spremni da Beogradu i Prištini prepuste da same formulišu kakav sporazum hoće, ali su im vrlo jasno skrenuli pažnju šta neće", ukazuje Balfur i dodaje da su "crvene linije" EU promena granica i podela Kosova

U krajnjem ishodu, veruje Balfur, Srbija bi otvaranjem pregovora sa EU postala privlačnija za strane investitore i dobila šansu da se izvuče iz ekonomske krize koja se iz EU prelila na region.

Na primedbu da najnovija istraživanja pokazuju drastičan pad raspoloženja građana Srbije za evropske integracije, Balfur odgovara da bi Srbija bila u mnogo gorem položaju, i ekonomski i politički, ako bi odustala od evropskog puta, te da veruje da je većina građana toga svesna.

"Ako se otvore pregovori, ljudi će videti da se nešto pomera", kaže ona.

Tobi Vogel, urednik u casopisu "Juropien Vojs" (Europian voice), koji izlazi u Briselu na engleskom jeziku, smatra da više ne postoje značajne prepreke na putu Srbije ka Evropi.

"Rešen je problem sa Haškim tribunalom, koji je godinama bio opterećenje, a čak je i u vezi sa Kosovom postignut značajan napredak", kaže Vogel za Tanjug.

On, međutim, uočava da u diplomatskim krugovima sve više raste zabrinutost u vezi sa stabilnošću vladajuće koalicije u Srbiji.

"Niko o tome ne želi javno da govori da ne bi izgledalo kao mešanje u unutrašnje stvari, ali sam sa više strana čuo izraze zabrinutosti zbog izveštaja o unutrašnjim trvenjima u Beogradu".

Sem toga, tvrdi Vogel, postoji odranije izvesno nezadovoljstvo stepenom korupcije i organizovanog kriminala, mada je taj problem trenutno zaklonjen rešavanjem kosovskog pitanja.

I konačno, ukazuje on, zemlje kao što su Nemačka i Švedska su frustrirane zbog problema lažnih azilanata, koji vlasti u Srbiji po njihovom mišljenju nedovoljno efikasno rešavaju.

"Oni ne znaju tačno kako bi to Srbija trebalo da reši, ali žele rezultate, jer su pod rastućim pritiskom javnog mnenja, koji ovaj problem doživljava vrlo emotivno", kaže on.

Vogel, međutim, ne smatra da bi bilo koji od od tri navedena problema mogao da ozbiljno ugrozi odluku o datumu.

"Postoji iskrena volja da se Srbiji pomogne da se pomeri napred, ali će se pitanja vladavine prava i rešavanje pitanja azilanata mnogo više pominjati kad pregovori jednom počnu", smatra on.

Ostaje samo da se vidi koliko će ovaj optimizam u vezi sa Srbijom, koji donedavno nije bio uočljiv u Briselu, potrajati i, naravno, da li će Srbija iskoristiti "vrata mogućnosti", koja su trenutno širom otvorena.

Izvor: B92

"Datum u junu pod nekim uslovima"

Beograd -- Nemačka će podržati EU da u junu utvrdi datum pregovora sa Srbijom, samo u slučaju da se ukinu srpske institucije na severu i da se odustane od podele Kosova.

To je rekal ekspert Centra za evropsku politiku iz Brisela Roza Balfur.

"Mislim da će biti neophodan sveukupni dogovor oko severa Kosova, uključujući i paralelne strukture. I o tome neće biti diskusije. Mislim da su evropske institucije bile jasne da sever Kosova mora biti deo sveobuhvatnog dogovora i da nema opcije podele Kosova, kao i da ne postoje opcije o (opstanku) paralelnih institucija", rekla je Balfur za "Politiku".

Balfur je dodala da detalji tog rešenja mogu biti nešto drugačiji, ali su generalni principi veoma jasni i neće biti pregovora o njima.

"Kada se dvoje predsednika (Tomislav Nikolić, Atifete Jahjaga) sastalo ovde u Briselu, oni su toga bili svesni. Interesantno će biti ako Ivica Dačić i Tomislav Nikolić sve ovo uspeju da 'prodaju' Srbima, budući da je sve to suprotno njihovoj prethodnoj nacionalističkoj poziciji", rekla je ona.

Balfur je odbacila tvrdnje da je ukidanje institucija na severu Kosova dodatni uslov: "Ne, nije tako. Taj uslov je jasno stavljen u decembarskim zaključcima Saveta ministara EU", rekla je ona.

Balfur je ocenila da Nemačke hoće da vidi dela, a ne samo da čuje reči i da se, ukoliko se to dogodi, može očekivati da Evropski savet juna odredi datum početka pregovora o pristupanju Srbije EU.

"U tom kontekstu možemo da očekujemo da će pregovori početi u oktobru ili decembru 2013. godine", kazala je Balfur i dodala da je Uniji ove godine potrebna "uspešna priča" sa Srbijom, ali ipak za to neće biti nikakvih popusta ili prečica.

Govoreći o stavu zvaničnika EU o nedavnoj rezoluciji Skupštine Srbije i platformi o Kosovu, Balfur je rekla da oni veliki deo unutrašnje politike Srbije sagledavaju kao nešto što je za domaću upotrebu i ne veruju da je ozbiljna.

"Godinama imamo srpske političare, ali ne samo srpske političare, koji kažu jednu stvar ovde u Briselu, a sasvim drugu kod kuće. To se veoma dugo dešava. Dešavalo se i sa prethodnom vladom, tako da to nije neka novina", ocenila je ona.

Po njenim rečima, bilo je "ozbiljnih izazova" u vezi s prethodnom vladom Srbije pri primeni dogovorenog, zbog čega su počele sumnje da li je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić bio zaista posvećen pregovorima.

"Zapravo, Nemci su počeli da sumnjaju, dok su ostali ovde u Briselu imali poverenja u Tadića", reka je ekspert Centra za evropsku politiku iz Brisela

Izvor: B92

Referendum!

 

Bolji zivot u EU ne zahteva referendum