Kacin: Istorijska šansa

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da se istorijski sporazum o severu Kosova može postići u naredne dve runde razgovora između premijera Kosova i Srbije.

U izjavi za italijansku agenciju “Nova”, kako prenosi prišrtinski dnevnik Expres, Kacin je rekao da to može doprineti da Srbija dobije datum za početak pregovora o učlanjenju u Evropsku uniju.

Kacin ocenjuje da je Srbija učinila mnogo za ostvarivanje kriterijuma za dobijanje datuma i da je on, nezavisno od ozbiljnih sumnji Nemačke, optimista da Srbije može dobiti datum.
 

“Suštinski uslov je normalizacija odnosa sa Prištinom, gde smo videli dosta napretka. Ubeđen sam da će Evropska komisija, znači i Nemačka to ceniti”, rekao je Kacin.

On smatra da je pitanje severa osetljivo pitanje i niko ne može očekivati da se to može resiti jednim sastankom.

“ Veoma je značajno da se Priština složila o zajednici srpskih opština. Nadam se da će premijeri Kosova i Srbije, Hašim Tači i Ivica Dačić postići sveobuhvatno rešenje za sever tokom naredne dve runde. Sporazum im je pred rukama i verujem da će Tači i Dačić to iskoristiti”, kazao je Kacin.

Izvor: Blic

"EU će nastaviti da pomaže Srbiju"

Beograd -- Evropska unija nastaviće da pomaže Srbiju na putu evropskih integracija, izjavio je danas šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

On je prisustvovao predstavljanju završne konferencije programa "Eksčejndž 3" o projektima koje su lokalne uprave realizovale uz pomoć EU.

Prema njegovim rečima, treba raditi na usaglašavanju zakonodavstva EU i Srbije, što je veoma važno za lokalne samouprave jer se 80 odsto zakona sprovodi na lokalnom nivou.

Šef delegacije EU u Srbiji je naveo da je ovo važan period za Srbiju, podsetivši da će u aprilu Evropska komisija predstaviti izveštaj nakon čega će se razmatrati mogućnost početka pregovora o članstvu, 28. juna.

Dežer je ukazao da su svi programi usmereni na jačanje kapaciteta lokalne uprave i pohvalio dosadašnju saradnju sa centralnim i lokalnim vlastima, naročito ističući značaj medjuopštinske saradnje.

"EU želi da nastavi da finansira dobre projekte i u budućnosti", rekao je Dežer podsetivši da je za proteklih 12 godina EU investirala 2,2 milijarde evra u Srbiju kao podrška opštinama. On je najavio da je u toku finalizacija programa "Eksčejndž4" vrednog šest miliona evra.

Ministarka za lokalni i regionalni razvoj Verica Kalanović istakla je da programi podrške lokalnim zajednicama znače konkretizaciju podrške Srbiji na putu evropskih integracija.

Ona je naglasila da je 2004. kada je započela realizacija programa "Eksčejndž" glavni cilj bio koliko novca prikupiti a danas su prioriteti kako ta sredstva najbolje iskoristiti da život gradjana u lokalnim zajednicama bude što kvalitetniji i da se približimo što više evropskim standardima. Mora da imamo jake lokalne zajednice jer samo one znače bolji život gradjana, ukazala je Kalanović i dodala da se taj boljitak ogleda u ostvarenju infrastrukturnih, ekonomskih i socijalnih projekata.

Ministarka je, ipak, ukazala da još nismo mnogo odmakli u merenju efekata svega što je učinjeno i da treba još dosta zajedno raditi na unapredjenju kapaciteta lokalnih zajednica.

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić naveo je da su kroz program "Eksčejndž 3" gradovi i opštine uspeli da uvedu bolje standarde i poboljšaju kvalitet usluga, a time i života građana.

On je podsetio da se program "Eksčejndž" sprovodi od 2004. godine u tri faze i da se odnosi na unapredje zaštite životne sredine, poboljšanje kvaliteta komunalnih usluga, opštinskih finansija, životnog okruženja, opštinskih uprava.

Program "Eksčejnž 3"trajao je tri godine (od marta 2010. do marta 2013. godine), a ukupna vrednost programa iznosila je 13 miliona evra. Programom je rukovodila Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodila ga Stalna konferencija gradova i opština. U okviru programa, izabrani gradovi i opštine dobili su strategije lokalnog održivog razvoja, u Novom Sadu i Pančevu emitovane su prve municipalne obveznice, a ojačan je i dijalog centralnih i lokalnih vlasti kroz učešće u radu Komisije za finansiranje lokalne samouprave.

Takodje, održano je 27 regionalnih obuka za više od 700 zaposlenih iz 118 gradova i opština, a unapredjeni su i radni procesi i usluge u 11 lokalnih samouprava kroz realizaciju paketa podrške opštinama.

U okviru "Eksčejndž 3" realizovano je 67 gradskih i opštinskih projekata u vrednosti od 11 miliona evra. Ukupno 110 gradova i opština iz Srbije učestvovalo je u sprovodjenju projekata, kao nosioci ili kao partneri u realizaciji, a u okviru projektnih aktivnosti unapredjena je saradnja sa 31 gradom iz Evropske unije.

Kao tri najbolje realizovana projekta nagradjeni su Kruševac, Beočin i Ub. Predsednik opštine Beočin Bogdan Cvejić rekao je da je ta mala opština sa 17.000 stanovina uspela da kroz program dobije 400.000 evra i da su sredstva usmerena u oblast komunalnih usluga i turizma. Nagrada je Beočinu pripala iz oblasti komunalnih usluga - oblast upravljanja otpadom.

Izvor: B92

Nesto ce da bude lose od ovoga

Članstvo u EU nije poklon ni pomoć

Beograd -- Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak kaže da je širenje EU na jugoistočnu Evropu obostrana obaveza, ali i da članstvo u EU nije poklon ni humanitarna pomoć.

Lajčak smatra da nove članice ne treba u Uniju da "uvezu" probleme.

"Šta znači širenje EU? To nije ništa drugo nego prijem članica, koje su na to u potpunosti pripremljene. Moramo zemljama, koje se za to interesuju, dati perspektivu", poručio je on u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".

Lajčak je kazao da ni transformacija Slovačke ne bi bila tako uspešna da nije bilo perspektive na članstvo u EU. Prema njegovim rečima, potrebno je predstaviti realan cilj koji može da se dostigne.

Upitan da li to znači da postoje strožiji kriterijumi, Lajčak je istakao da "članstvo u EU nije poklon niti humanitarna pomoć".

On je naglasio da prilikom posete Balkanu uvek kaže "cilj vašeg članstva nije samo da ćete biti ojačani, već i da i vi vašim članstvom ojačate EU".

"Za to je potrebno ispuniti jasne kriterijume. Međutim, kada se ispune svi uslovi i zemlja dostigne kompatibilnost sa svim standardima EU onda je prirodno da ta zemlja kao članica nama ne donosi nikakve probleme. Nije korisno spekulisati da li je EU navodno umorna od širenja. Širenje je obostrana obaveza", podvukao je Lajčak.

Na pitanje da li je Hrvatska ispunila kriterijume on je ukazao da prema poslednjem izveštaju Evropske komisije postoje još nedostaci, ali je Komisija iznela optimizam da bi oni mogli biti uklonjeni do 1. jula.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, gde je obavljao dužnost visokog predstavnika međunarodne zajednice i specijalnog izaslanika EU, Lajčak je rekao da nažalost nije bilo napretka.

"Jako mi je žao, ali Bosna i Hercegovina sve više postaje rep regiona i sve više zaostaje. Dok druge zemlje vidljivo napreduju u Bosni se čini da ništa ne napreduje. To nije samo moje mišljenje već je navedeno i u izveštaju o napretku Evropske komisije", objasnio je on.

Upitan za uzroke Lajčak je rekao da je država kao takva komplikovano napravljena.

"Integracija u EU, međutim, zahteva veću efikasnost, na primer, u administraciji. Ako sve strane samo gledaju na to da ne izgube svoje prednosti iz Dejtonskog sporazuma i zbog toga naizmenično blokiraju sve promene u sistemu, onda nema mnogo napretka", dodao je on.

Šef slovačke diplomatije je istakao da se mora reći i da evropsko razmišljanje u toj zemlji ima sve više podržavalaca, više od svake druge perspektive, te da to daje nadu da će ipak biti dogovora.

"Kada su susedi dobili viznu liberalizaciju, a samo Bosna nije, onda je najedanput bilo moguće sve dogovoriti što je prepreka", podsetio je Lajčak, dodajući da politički pritisak pokazuje delotvornost, te da su partije videle da građani neće prihvatiti dalja odlaganja.

Izvor: B92

"Packa" EK zbog ukidanja agencije

Beograd -- Srbija ukinula Agenciju za hemikalije u koju je EU uložila 3,2 miliona evra i koja je jedino telo koje reguliše koje supstance smeju da se koriste, piše "Blic".

Evropska komisija će u izveštaju negativno oceniti ukidanje Agencije za hemikalije i od Vlade Srbije, odnosno nadležnog ministarstva, zatražiti da ponovo aktivira rad ovog tela.

Aktuelna vlada je napravila grub propust i ukinula jedino regulatorno telo koje je brinulo o bezbednosti i zdravlju stanovništva, tako što je propisivalo koje hemijske i biocidne supstance i proizvodi ne smeju da se koriste, uvoze i izvoze. Na osnovu tog registra su potom radile nadležne inspekcije.

Izvor "Blica" iz Brisela navodi da je za osnivanje i rad Agencije, koja kontrolom proizvoda štiti životnu sredinu i zdravlje ljudi, EU uložila 3,2 miliona evra.

"Kraljevina Švedska je donirala 1,7 miliona evra, a EK 1,5 miliona evra. Bitno je napomenuti da je Agencija bila samoodrživa, jer je najveći deo sredstava sama ubirala iz naplate registracije proizvoda, a ne iz budžeta. Postojala je samo dve i po godine, a zahvaljujući njenom radu Srbija je dobitnik bronzane nagrade Strateškog pristupa međunarodnom upravljanju hemikalijama SAICM za period od 2009. do 2012. godine", kaže on.

Izvor "Blica" dodaje da je na pitanje nadležnima u Vladi Srbije zašto je ukinuto ovo telo, dobijen odgovor: "Ispunjavamo predizborna obećanja".

List podseća i da je pre osnivanja Agencije u Srbiji bilo svega 19 hemikalija na spisku zabrana, a da je tokom njenog rada taj broj povećan na više od 1.000.

Izvor: B92

Datum zavisi od reformi i dijaloga

Beograd -- Dobijanje datuma zavisi od reformi i dijaloga s Prištinom, poručio Štefan File. Srbija ne može da učini ni manje ni više od Rezolucije, kaže Tomislav Nikolić.

Evropski komesar za proširenje Štefan File sastao se u Beogradu s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, koji mu je preneo stav Beograda da je Srbija zaslužila da dobije datum početka pregovora sa EU.

Prema Nikolićevim rečima, Srbija je učinila mnogo kada je reč o uslovima koje je Savet EU postavio pred Beograd, ali da u dijalogu s Prištinom ne može da učini ni više ni manje od onoga što je sadržano u Rezoluciji Skupštine Srbije. Prema Nikolićevom mišljenju, da bi do dogovora došlo, druga strana treba da popusti.

"Komesar File danas ima potpuniju sliku o svemu ovome. Obići će i Prištinu, pa neka mu tamo i predstavnici institucija iz Prištine kažu šta oni misle o dijalogu, koji je sa naše strane počeo potpuno iskreno i sa željom da se ovaj prostor uredi i osigura mir, bezbednost i prosperitet", kazao je on.

Nikolić smatra da ne postoji razlika u porukama koje on i premijer Ivica Dačić upućuju povodom dijaloga s Prištinom, i da će, ukoliko taj dijalog "zapne", obojica to saopštiti građanima.

"Nema nikakvih razlika u izjavama premijera i predsednika države, izuzev u tome da sam iskazivao optimizam da može pozitivno da se odgovori na Rezoluciju naše skupštine, a premijer, pošto ima više kontakata sa Prištinom, da to neće ići lako", rekao je on.

"Iznenađenja iz državnog vrha neće biti, ja sam rekao da slabe karike u tom timu nema, da svi poštujemo Rezoluciju i da je to osnova za pregovore. Nisam želeo kao prethodnici da se krijem - neko iza Ustava, neko iza činovnika. Ja sam predloženom platformom predložio svoju političku karijeru koja je beznačajna u odnosu na ono što može da donese, a to je mir i stabilnost na Balkanu, siguran razvoj Srbije, sigurnost i bezbednost i vezu srpske zajednice sa Srbijom i Srbiju u EU", naveo je Nikolić.

Predsednik Srbije je istakao i da je Srbija spremna za svaku vrstu dijaloga s EU i da neprekidno radi na tome da zaključak u izveštaju Evropskog saveta bude pozitivan kako bi Srbija dobila datum za početak pregovora.

"Izneo sam stav da je Srbija učinila mnogo i da je otvorena da učini još više, i da opravdano smatra da treba da otpočne pregovore sa EU, kao država koja želi da bude član i iz toga izvuče i obaveze i privilegije", rekao je predsednik Nikolić.


Susret Štefana Filea i Tomislava Nikolića (Tanjug)
Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je da će dobijanje datuma o početku pregovora Srbije sa EU u junu zavisiti od sprovođenja reformi i vidljivog i održivog napretka u normalizaciji odnosa s Prištinom.

"Zajedno sa (visokom predstavnicom EU) Ketrin Ešton podržavamo aspiracije Srbije i želimo da uspe u evropskim naporima", rekao je File. "Znam da vas sve zanima hoće li Srbija dobiti datum za početak pregovora u junu. Odgovor na pitanje zavisi od napora da se ispunjavaju reforme i toga hoće li biti postignut vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Kosovom", poručio je on.

Evropski komesar je pohvalio napredak postignut u dijalogu Beograda i Prištine, ali nije eksplicitno odgovorio na pitanje hoće li Srbija dobiti datum za početak pregovora u junu.

On je rekao da će u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji će biti objavljen 16. aprila, biti navedeno sve što je učinjeno u ispunjavanju reformi, ali i poručio da se u nekim oblastima poput pravosuđa, donošenja antikorupcijske strategije, slobode medija i inkluzije "ranjivih" grupa rad na reformama mora intenzivirati.

File je pozdravio novu dinamiku u dijalogu Beograda I Prištine i "proboj" koji je napravljen susretom Nikolića i Jahjage i dodao da se nada da će biti postignuti značajni rezultati.

Nakon susreta sa Nikolićem, File se uputio u zgradu Vlade Srbije gde je u toku sastanak sa premijerom Ivicom Dačićem. Posle sastanka sa Dačićem razgovaraće i sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem.

Kako je najavljeno iz Brisela, File će u Beogradu, tokom jednodnevne posete, imati redovne konsultacije uoči podnošenja aprilskog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.

Stano je podsetio da će Evropska komisija u aprilu podneti izveštaj o napretku Srbije u evropskim integracijama i o dijalogu Beograda i Prištine, nakon čega će Savet odlučiti o dodeljivanju datuma za početak pregovora o pridruživanju. Posle Beograda, File će posetiti Prištinu.

Izvor: B92

Mirel: Pred Srbijom teške odluke, može da ispuni uslove

Direktor za Zapadni Balkan Evropske komisije Pjer Mirel izjavio je danas u Briselu, na početku razgovora sa srpskih i evropskih parlamentarcima, da Srbiji predstoje teške odluke u vezi sa Kosovom, ali da je uveren da ona može da ispuni uslove za dobijanje datuma za početak pregovora.

Mirel, koji u okviru dvodnevnih razgovora delegacije Skupštine Srbije sa poslanicima Evropskog parlamenta zaduženim za zemlje Zapadnog Balkana, predstavlja Evropsku komisiju, poručio je da Komisija ima visoka očekivanja od Srbije i da je uveren da je uslove Evropskog saveta za dobijanje datuma početka pregovora moguće ispuniti.

"Srbiju očekuju teške odluke u vezi sa Kosovom", ukazao je Mirel, ali i naglasio da je Komisija impresionirana dosadašnjim naporima vlasti da se pronađe rešenje za ovaj problem, ali i rezultatima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i radom na regionalnom pomirenju.

Razgovori u Evropskom parlamentu počeli su popodne, a uz parlamentarnu delegaciju Srbije, koju kao predsednica Odbora za evropske integracije predvodi Milica Delević, u Brisel su doputovali i ministar pravde pravde Nikola Selaković i šef kancelarije za evropske integracije Milan Pajević.

Skup je, na zahtev izvestioca EP Jelka Kacina, počeo minutom ćutanja povodom godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića.

Kacin, koji je podsetio na desetogodišnjicu atentata, ocenio je da je Đinđićeva smrt bila težak gubitak za celu Evropu.

Selaković je evropske poslanike informisao o naporima svog ministarstva da ispravi greške počinjene tokom mandata prethodne Vlade i sprovede reformu pravosuđa do kraja.

On je najavio da će se nacrti novih strategija za reformu pravosuđa i za borbu protiv korupcije za narednih pet godina naći pred skupštinom već krajem ovog meseca.

Delević je uoči početka skupa rekla Tanjugu da su ovakvi sastanci važna šansa da se poslanici EP upoznaju sa naporima koje Srbija čini u reformama i dostizanju evropskih standarda na čitavom nizu polja, od pravosuđa do poljoprivrede.

"Ovo je prilika da sagledamo dokle smo došli i kakvi nas izazovi čekaju", izjavila je Delević.

Od narodnih poslanika, današnjem skupu prisustvuju Laslo Varga, Jadranka Joksimović, Dijana Vukomanović, Mladen Grujić, Mira Petrović, Jelena Trivan, Slobodan Samardžić, Ivan Andrić, Biljana Pantić Pilja i Slavica Saveljć.

Razgovori u Evropskom parlamentu nastaviće se i sutra, nakon čega će evropska delegacija doneti zaključke o napretku Srbije na evropskom putu.

Izvor: B92

Pridruzenje Srbije Evropskoj uniji znachi proshirenje trzishta zapadno evropskih kapitalista na ove Balkanske prostore. S obzirom na to da je ovo post - komunistichka zemlja, isreno ne verujem da ce ovi ovde koji vladaju Srbijom dozvoliti da im stranci preuzmu izvor prihoda. Zbog toga ne verujem da ce Srbija ikada biti chlanica Unije, vec ta inicijativa za pridruzivanje predstavlja samo politichki adut jer ga je lako i veoma korisno svojatati na izborima.

Bicemo u EU, 2039. god

евентуално