Nemačka i Britanija se zalažu za "tvrđi pristup" Srbiji

Iako se do pre nekoliko dana tome nadala, sledeću rampu na putu ka Evropskoj uniji Srbija neće preskakati u decembru nego tek u junu naredne godine, kada će Evropski savet analizirati postignuti napredak – pre svega u dijalogu sa Kosovom, javlja Radio Slobodna Evropa iz Brisela.



Taj radio navodi da je u osnovi čitav proces odložen za šest meseci i to pre svega zahvaljujući Velikoj Britaniji i Nemačkoj, koje su se založile za tvrđi pristup Srbiji.

Uz ove dve zemlje, i Holandija i Irska, koja preuzima naredno predsedavanje EU, zalažu se za tvrđi pristup prema Srbiji.

 

Pojedini ministri spoljnih poslova, poput šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčaka, pohvalivši dosadašnje rezultate u kosovskom procesu, rekli su lokalnim medijima da nije nerealno da Srbija u junu sledeće godine dobije datum za početak pregovora.

 

“Vlada Republike Srbije stvarno sada zaslužuje ohrabrenje od strane Evropske unije”, rekao je Lajčak. Od Srbije se do juna sledeće godine očekuje prvo da se
primeni svi sporazumi koji su postignuti u dijalogu. Drugo, oni žele da vide kako će Srbija sa Kosovom rešiti pitanje naplate carina, za koje zapravo nije nađeno rešenje kada su Hašim Tači i Ivica Dačić prošle nedelje razgovarali u Briselu, pošto nije donesena odluka o tome kako će taj novac na severu Kosova biti raspoređivan.

 

I, konačno, tu je i pitanje struktura na severu Kosova. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, tako da Euleks može da implementira pun mandat na severu Kosova, a to podrazumeva i saradnju preko kosovske
policijske službe.

 

Preciznije, to znači prihvatanje jedinstvenog administrativnog i institucionalnog uređenja na čitavom Kosovu”. Iako u Nacrtu zaključaka to nije eksplicitno rečeno,
Evropski savet očekuje da vidi napredak na severu Kosova u pogledu institucija koje treba da osiguraju bezbednost i pravdu za građane na transparentan i kooperativan način, što, u suštini, znači integraciju policije i sudstva na
severu Kosova pod prištinsku adminsitraciju, navodi Radio Slobodna Evropa.

Izvor: Blic

Dežer i Devenport: Priznanje Srbiji za učinjene napore

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i ambasador Velike Britanije Majkl Devenport složili su se danas da je Srbiji u Briselu odato priznanje za naporni rad u procesu evropskih integracija i izražena puna podrška za dobijanje datuma otpočinjana pregovora za punopravno članstvo u Uniji.

Ministri spoljnih poslova EU usvojili su sinoć zaključke o napretku zemalja zapadnog Balkana na evropskom putu, u kojima se za Srbiju pominje vremenski okvir vezan za odredjivanje datuma za početak pregovora.

Dežer je rekao da će ministri EU u martu, a najkasnije do juna iduće godine, odlučiti o otvaranju pretpristupnih pregovora sa Unijom, što je, kako je ocenio, veliko priznanje Srbiji za njen naporni rad.

"Svi radimo na tom datumu i treba iskoristiti taj zamajac", ukazao je Dežer.

Ambadasor Velike Britanije potvrdio je nedvosmislenu odlučnost njegove zemlje za proširenje EU ulaskom grupe zamalja u kojima je i Srbija.

"Jučerašnja odluka ministara Evropske unije u Briselu znači punu podršku Srbiji na putu evropskih integracija, čime je Srbija prišla bliže razgovorima o pristupanju u punopravno članstvo", rekao je ambasador Devenport.

Dežer i Devenport učestvovali su u radu Konferecije na kojoj je predstavljen Tvining projekat "Razvoj strateškog planiranja i poboljšanje horizontalne komunikacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova".

Taj projekat sprovodi se sredstvima IPA fondova EU, a u saradnji sa policijom Velike Britanije.

Izvor: Blic

Šefovi država i vlada EU: Početak pregovora zavisi od Srbije

Šefovi država i vlada EU pozdravili su danas, pred početak Samita EU, ministarske zaključke kojima je otvorena mogućnost da Srbija počne pregovore o članstvu do juna 2013. godine, ali ističu da je sada sve na Srbiji.

"Otvaranje pregovora je moguće u junu, ali to, pre svega, zavisi od Srbije", rekao je novinarima u Briselu premijer Slovenije Janez Janša.

Janša je jedan od malobrojnih učesnika Samita koji su danas hteli da odgovaraju na pitanja novinara o proširenju, budući da je ta tema, o kojoj su ministri postigli punu saglasnost, danas praktično apsolvirana i očekuje se da na Samitu bez debate zaključi ministara budu samo potvrđeni.

Danska premijerka Hele Torning-Šmit kratko je dobacila novinarima da pozdravlja zaključke i debatu o daljem proširenju Unije.

Iako je zaključkima ministara "na odloženo" dato zeleno svetlo Srbiji za pregovore, tokom irskog predsedavanja, premijer Luksemburga Žan Klod Junker, rezervisano je primetio da Srbija ne može baš "sutra ujutro da postane članica Unije".

Hrvatski premijer Zoran Milanović, međutim, izražava nadu da će Srbija što pre početi poregovore.

"To je hrvatski interes. Nije to fraze radi, nego to zaista mislim. Susedi smo i treba raditi, zarađivati, trgovati, komunicirati i ja sa svoje strane dajem punu podršku tome", rekao je Milanović.


Izvor: Blic

Vihelm: Berlin želi da Srbija što pre postane članica EU

"Srbija je ključna zemlja Zapadnog Balkana i Berlin želi da Srbija što pre postane članica Evropske unije", izjavio je nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm i dodao da cela Unija želi da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Ne možemo dozvoliti da jedna zemlja postane članica EU, a da svoje probleme unese u Uniju, rekao je Vilhelm na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ambasadorom Francuske Fransoa Gzavije Denijoom.


Izvor: Blic

Ambasadori za proširenje EU

Beograd -- Ambasadori Nemačke i Francuske u Srbiji podržali su proces proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana i ocenili da će ulazak u EU omogućiti pomirenje u regionu.

Na predstavljanju programa obeležavanja 50. godišnjice sporazuma o francusko-nemačkom prijateljstvu, Hajnc Vilhelm i Fransoa-Gzavije Denio izrazili su nadu da će politički dijalog Beograda i Prištine dovesti do rezultata i da će Srbija uskoro dobiti datum za početak pristupnih pregovora sa EU.

"Postoji konsenzus da integracija nije završena bez zemalja Zapadnog Balkana. Sasvim je jasno da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu, a to naročito važi za Srbiju. Srbija je ključna zemlja u regionu i želimo da postane članica EU i to što pre", rekao je nemački ambasador u Beogradu.

"Bez obzira na ekonomsku krizu, širenje EU je proces koji se nastavlja. Postoji velika vera u budućnost koja se tiče i ove zemlje, Srbije", kazao je ambasador Francuske.

Ambasador Vilhelm naglasio je da nema razlike u stavovima Pariza i Berlina o početku pregovora sa Srbijom. On je naveo da Francuska, Nemačka i cela EU žele normalizaciju odnosa Srbije i Kosova jer se ne može prihvatiti da jedna zemlja, kao članica, u EU unese i svoje probleme.

"Zato se nadamo da će politički dijalog Beograda i Prištine dovesti do rezulta i da će Evropski savet uskoro moći da odredi datum za početak pristupnih pregovora sa Srbijom", kazao je Hajnc Vilhelm u rezidenciji Nemačke u Beogradu.

Izvor: B92

Gde su spanci koje cepaju?

Hajnc Vilhelm: Stolica u UN stiže na red

Ambasador Nemačke u Beogradu o očekivanjima Berlina od Srbije i martovskoj odluci EU. Neprihvatljivo stvaranje regiona u okviru Kosova. Nije održivo postojanje paralelnih institucija

. . .

Hoće li u foto-finišu martovske odluke Evropskog saveta o datumu ”iskočiti” novi uslovi za Srbiju?

- Pored povlačenja iz paralelnih institucija, važno je i da Srbija prestane da blokira Kosovo da postane član niza evropskih i međunarodnih institucija.

Mislite li tu i na stolicu za Kosovo u UN, što je za Srbiju neprihvatljivo, jer bi to značilo priznanje nezavisnosti?

 I članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama je jedno od pitanja koje treba da se nađe ”na stolu” u Briselu. Pa, i sam premijer Ivica Dačić je rekao da je Srbija spremna da razgovara o svemu, pa i o tome.

. . .

U platformi se traži davanje široke autonomije srpskoj zajednici na Kosovu. Da li je to rešenje prihvatljivo za Nemačku?

- Ahtisarijev plan daje prilično široku autonomiju srpskim opštinama na Kosovu, i u okviru njega treba tražiti rešenje. Predlog iz platforme izlazi izvan Ahtisarijevog plana. Ne možemo prihvatiti rešenje koje dovodi do stvaranja posebnih entiteta, regiona u okviru Kosova, a to je ono što se traži u platformi.

. . .

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:416326-Hajnc-Vilhelm-Stolica-u-UN-stize-na-red

---

Све је јасно, хвала, довиђења.

"Srbija neće u EU ni za deceniju"

Beograd -- Američki ekspert za Balkan Danijel Server kaže za "Večernje novosti" da Srbija neće dobiti kartu za EU ni za deceniju.

"Pod normalizacijom odnosa sa Prištinom trenutno se podrazumeva dogovor oko severa Kosova. To će biti dovoljno za dobijanje datuma, ali Srbija će morati da ide i dalje - da uspostavi diplomatske odnose sa KiM i razmeni ambasadore", kaže on.

Server, koji je i profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džon Hopkins, objašnjava da će članice koje su priznale nezavisnost Kosova insistirati na diplomatskim odnosima Prištine i Beograda, čak i ako EU kao celina to ne bude.

"Biće mnogo uslova u narednim mesecima i godinama. Kosovo će biti problem u mnogim od 35 poglavlja pregovora, osim ako se ne postigne sveobuhvatno rešenje na početku procesa. Moraćete da ispunite mnoge druge kriterijume za članstvo, uskladite zakone sa evropskim. Ne postoji jedna, već više ”ulaznica” za EU. Za to će vam biti potrebna najmanje decenija", ističe on.

Server kaže da Srbiji problem pravi i to što je još prijemčiva za romantične predstave o vezama sa Rusijom i Pokretom nesvrstanih i da ne odustaje od ubeđenja da traženje suvereniteta nad celim Kosovom nema nikakve veze sa budućnošću u EU, i poručuje: "Ako imate utisak da vam ovaj proces nanosi samo bol, možda ste u pogrešnom procesu".

Čak i srpske ideje o podeli ovaj analitičar smatra nerealnim pokušajima, jer ne vidi mogućnost novih promena granica na Balkanu, jer to, kako kaže, neće biti prihvatljivo ni za Evropu ni za SAD. Dokumente o Kosovu, koje su usvojile Vlada i Skupština, Server smatra neprihvatljivim za svet.

"Ne verujem da je platforma korak napred: ona ponavlja zahtev Srbije za suverenitet nad celim Kosovom, predlažući posebnu upravu Albanaca, koji bi postali građani drugog reda unutar Srbije. Oni to neće prihvatiti, a niko u Evropi ili SAD neće od njih to zahtevati. Ali, hajde da vidimo šta će se dešavati u razgovorima između Dačića i Tačija. To je važnije od onoga što piše u platformi", smatra Server.

On i dalje veruje da je Ahtisarijev plan najbolje rešenje i ne vidi koji su razlozi da ga Srbija ne prihvati.

"To je već prihvaćeno u Prištini, Vašingtonu i Briselu, i u ovim centrima se očekuju dalji sporazumi koji će dovesti do implementacije Ahtisarijevog plana", naglašava američki analitičar.

Nemačka oštra

Server kaže da postoje samo dva pitanja oko kojih postoji neslaganje Vašingtona i Beograda: Kosovo i RS, ali da to ne utiče na njihove u osnovi prijateljske odnose u mnogim drugim oblastima. EU sad preuzima oštriji stav oko Kosova, uglavnom zbog nemačke inicijative.

Izvor: B92

File: Nećemo uvoziti bilateralne sporove

Komesar Evropske unije za proširenje Štefan File izjavio je danas da Brisel ne želi da nerešena bilateralna pitanja budu uvezena u EU u okviru procesa proširenja evropskog bloka.

- Ne želimo da bilateralne "mine" eksplodiraju usred procesa prijema - rekao je File u govoru pod nazivom "Zapadni Balkan na putu ka EU".

File je dodao da neki sporovi mogu da budu rešeni među samim stranama, drugi uz pomoć EU, kao i da je moguće korištenje arbitražnih mehanizama ili, kao krajnje rešenje, predavanje slučaja Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

On je rekao da bi rešavanje bilateralnih pitanja u ovoj godini trebalo da bude uvaženo kao princip koji će vremenom sve više dobijati na značaju.

File je ukazao na značaj odlučnog sprovođenja reformi u zemljama zapadnog Balkana i očuvanja zamaha širenja EU. Komesar je podsetio da zemlje koje žele da postanu članice Unije moraju da ispune neophodne uslove.

- Jasno je da EU mora da nastavi evoluciju da bi prevazišla značajne izazove sa kojima se suočava i da bi bila uspešna u sve konkurentnijem globalnom ekonomskom okruženju. EU u koju će na kraju ući zemlje zapadnog Balkana sigurno će izgledati prilično drugačije od današnje Unije - rekao je u File.

On je podsetio da će Evropska komisija na proleće objaviti poslednji izveštaj o Hrvatskoj i izveštaje o ostalim kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo.
 
- Na osnovu tih izveštaja, ako bude ostvaren dovoljan napredak, države članice će razmotriti otvaranje pregovora o članstvu sa Srbijom i BJR Makedonijom, kao i usvajanje mandata za početak pregovora sa Kosovom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju - rekao je File.
 
U Briselu je danas popodne počeo skup o Zapadnom Balkanu u organizaciji Evropske narodne stranke (EPP), na kojem učestvuje i potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić.
 
Kako je najavljeno, Grubješićeva će evropskim sagovornicima preneti da je Srbija spremna da odmah počne pregovore o prijemu u EU i da je posvećena normalizaciji odnosa sa Prištinom, kao i saradnji u regionu.
 
- Mesto Srbije je u Evropi. Srbija istorijski, geografski, kulturno i ekonomski pripada Evropi, a sada je potrebno da ta pripadnost postane politička i institucionalna. Mi nemamo vremena za čekanje, jer smo mnogo toga izgubili i propustili u prethodnim decenijama - izjavila je Grubješićeva uoči posete Briselu.
 
Na konferenciji učestvuju i premijer Makedonije Nikola Gruevski, predsedavajući Parlamentarnom skupštinom OEBS-a Rikardo Miljori, predsednik komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta Elmar Brok, evropski poslanici Eduard Kukan i Doris Pak, kao i zvaničnici zaduženi za evropske integracije Albanije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Izvor: Blic

Delegacija EK pozdravila dosadašnji napredak Srbije


U Beogradu je danas održan sastanak Unapređenog stalnog dijaloga između predstavnika Vlade Srbije i Evropske komisije (EK), na kojem je razmotren napredak koji je naša zemlja u prethodnom periodu postigla u ispunjavanju političkih kriterijuma za ulazak u EU.

Reč je prvenstveno o unapređenju demokratije i vladavine prava, ljudskih prava i zaštite manjina, zatim o regionalnim pitanjima i o ispunjavanju međunarodnih obaveza.

Sastanku u Palati Srbije su predsedavali Milan Pajević, direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i Pjer Mirel, direktor Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji.

Posebno je bilo reči o Akcionom planu za sprovođenje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku reformi u Srbiji, ali i o pripremama Nacionalnog plana za usklađivanje sa pravnim tekovina EU za period 2013 -2017. godine, navodi se u zajedničkom saopštenju sa sastanka.

Dve strane su se saglasile da ovi razgovori daju značajan doprinos predstojećem zajedničkom izveštaju Evropske komisije i Visokog predstavnika EU, koji će biti objavljen tokom aprila 2013, a očekuje se da će govoriti i o spremnosti Srbije da napravi novi korak u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Predstavnici Komisije su istakli da su ohrabreni posvećenošću Vlade Republike Srbije sprovođenju reformi, navedeno je u saopštenju koje je dostavila Kancelarija vlade Srbije za Evropske integracije.

Komisija je pozdravila napredak koji je Srbija postigla u prethodnoj godini od konstituisanja nove vlade, od jula 2012. godine. Ocenjeno je da Vlada nastoji da započne pregovore o pristupanju u što kraćem roku i aktivno se priprema za postizanje ovog cilja.

Kada je reč o ključnom prioritetu a to je napredak ka vidljivom i održivom unapređenju odnosa sa Kosovom, Komisija je pohvalila konstruktivno učestvovanje Srbije u dijalogu između Beograda i Prištine koji je omogućila EU. Naglasila je i da Srbija treba da nastavimo da na isti način učestvuje u regionalnoj saradnji i jačanju odnosa sa susednim državama.

Sagovornici iz Evropske komisije naglasili su presudnu ulogu koju Narodna skupština od sada mora da ima u zakonodavnom procesu i u nadzoru izvršne vlasti.

Komisija je podržala i posvećenost Vlade postizanju boljih rezultata u reformi sudstva i borbi protiv korupcije. Ovo su presudne oblasti za napredak u procesu pristupanja Uniji i ključni prioriteti Srbije na tom putu.

Predstavnici Vlade su još jednom izrazili snažnu posvećenost naporima da nastave sa sprovođenjem Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz Izveštaja EK o napretku iz 2012. i svih reformi koje su njime predviđene, kako bi naša zemlja što pre dobila datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Oni su ukazali na pojačane napore u oblasti borbe protiv diskriminacije i inkluzije osetljivih grupa, kao i obezbeđivanje uspešnog sprovođenja njihovih prava.

Predstavnici Vlade Srbije govorili su i o napretku u primeni Medijske strategije i o dosadašnjem radu na izradi nacrta zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima, kao i o svojim očekivanjima da će rokovi, predviđeni Medijskom strategijom, biti ispunjeni.

Komisija je ponovila zabrinutost zbog pretnji novinarima, zaštitnicima ljudskih prava i LGBT populaciji, kao i nedovoljne rezultate kada su u pitanju istrage o ovom krivičnim delima.

Predstavnici Evropske komisije su podsetili da se u procesu integracije Srbije u EU pažljivo prati zaštita manjina, uključujući i Rome, i da propisi kojima se ova oblast reguliše treba da se potpuno i dosledno primeljuju širom Srbije.

Izvor: Blic