Nikako ne kapiram kako Srbija krši prava Rumuna. Žive u Banatu, u Vojvodini u kojoj manjine imaju sve što mogu da požele.

Sta tu ima da se kapira, Evropljani nece da ljuljaju vlast u Srbiji a sto se tice nekog pristupa drzave kao Srbije, imaju dovoljno takvih, i previse...

"Srbija može da uči od Irske"

Beograd -- Srbija na svom putu ka EU može mnogo da nauči iz iskustva Irske, ocenili su šef delegacije EU Vensan Dežer i ambasador Irske Čarls Šijan.

Jedna od glavnih pouka jeste značaj mirovnog procesa i razgovora, dodaju Dežer i Šijan.

"Nije lako povući paralele izmedju problema Severne Irske i pitanja Kosova, ali se iz severnoirskog mirovnog procesa mogu izvući neke pouke, a jedna od njih je značaj razgovora dveju strana", izjavio je Šijan.

"Jasno je da je mirovni proces važan", naglasio je irski ambasador. Prema Šijanovim rečima, u slučaju Severne Irske razgovori su se odvijali na relaciji Dablin-London, ali je bilo važno staviti problem u medjunarodni kontekst, a EU je pružila mirovnom programu i političku i konkretnu, finansijsku podršku.

Napominjući da kod sukobljenih strana uvek postoji veliki problem - nedostatak poverenja - jer od nivoa poverenja zavisi i uspeh razgovora, Ssijan je istakao da je važno videti da suprotna strana ispunjava obećanja, jer niz obostrano ispunjenih obećanja vodi ka uspostavljanju poverenja.

Irski ambasador podsetio je da je Džon Hjum, dobitnik Nobelove nagrade za mir, smatrao da je rešenje za Severnu Irsku moguće naći samo u evropskom kontekstu, pošto će granice tako izgubiti na značaju.

S tim se, u okviru debate, složio i Dežer, koji je ocenio da je važna lekcija mirovnog procesa to što ulaskom u Uniju granice postaju manje važne i izrazio nadu da će dijalog Beograda i Prištine rezultirati uspehom, kao što je to bio slučaj sa Irskom.

On je, medju pitanjima koja, prema njegovom mišljenju, mogu biti poučna za Srbiju na putu ka EU naveo i ekonomski razvoj, podsetivši da je Irska pre skoro 40 godina, kada je postala članica EU, bila medju najsiromašnijim zemljama Unije, dok je sada medju najbogatijim.

Šijan je, nabrajajući prednosti koje je Irska, koja ima manje od pet miliona stanovnika, dobila ulaskom u EU, naveo pristup tržištu koje sada ima 490 miliona ljudi, spoljnu trgovinu, direktne strane investicije i slobodu kretanja.

Dežer je podsetio da je Irska vekovima bila zemlja emigranata, a da je sada zemlja u koju se slivaju imigranti iz svih delova sveta. On je rekao i da je glas Irske u evropskim institucijama važan i da je ta zemlja već nekoliko puta bila na najvišim funkcijama EU. Irski ambasador je čestitao Srbiji dobijanje statusa kandidata za EU i rekao da je njegova zemlja spremna da ponudi Beogradu svoja iskustva u procesu evrointegracija.

Izvor: B92

Pak: Za datum pregovora potrebna proevropska vlada


Šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak izjavila je da za dobijanje datuma početka pregovora za ulazak u Evropsku uniju Srbija mora da ima stabilnu, funkcionalnu i proevropsku vladu, kao i da se implementiraju svi sporazumi koji su dogovoreni u dijalogu između Beograda i Prištine.

Na pitanje da li Srbija može da počne pregovore sa EU do kraja ove godine, Pakova je u razgovoru za "Danas" odgovorila da "nije proročica".


"To najpre zavisi od rezultata vlade i parlamenta Srbije u sprovođenju reformi, i to u svim političkim oblastima, o čemu je nedavno usvojen izveštaj Evropskog parlamenta. Takođe, potrebno je da se u praksi počne sprovoditi sve ono što je Srbija dogovorila s Kosovom. Naravno, veoma je važno da se normalizuje situacija na severu Kosova", rekla je ona.


Prema rečima Pakove, evropske integracije Srbije povezane su sa normalizacijom odnosa sa Kosovom, što stvara prostor za intenzivan rad u oblastima ekonomije, infrastrukture, obrazovanja.
 

"Taj rad će biti u službi svim građanima", poručila je sagovornica "Danasa".
 

Na pitanje šta misli o proširenju EU s obzirom na trenutnu krizu u Uniji, Pakova je kazala da se proces proširenja nastavlja na ceo region, "što je u našem interesu, jer je snažno povezan sa stabilnošću Unije".
 

"Kriza će, nadam se, biti gotova pre nego što zemlje koje žele da postanu deo EU završe pregovore. Hrvatska se, na primer, našla u sredini krize, što je samo dokaz da se proces proširenja Unije shvata veoma ozbiljno", zaključila je poslanica EP

Izvor: Blic

Hocemo antievropsku vladu! Ziveo Kostunica

Samo da Rinaka ne vidi da sam ovo napisao

Sampajo: Potrebna vam je hrabrost


Beograd -- Amabasador Portugalije u Beogradu Luis de Almeida Sampajo, poručuje da su za ostatak evropskog puta potrebni hrabrost i odlučnost.

On dodaje i da brzina dolaska do cilja zavisi od nas samih.

Potrugaliski ambasador poznat je i kao veliki pobornik Evropske unije i diplomata koji se zalagao da Srbija dobije status kandidata.

Sampajo, koji krajem meseca odlazi na novu dužnost u Nemačku, za B92 kaže i da proces evropskih integracija jedini vodi ka rešenju svih spornih pitanja na zapadnom Balkanu.

Posle trogodišnjeg mandata u Begradu ambasador Portugalije Luis de Almeida Sampajo na novu dužnost u Berlinu odlazi bogatiji za jedno značajno iskustvo. Kako kaže, upoznavanje Srbije od njega je učinilo bolju ličnost. Istorija i tradicija nešto su čime bi Srbi trebalo da se ponose, poručuje ambasador, i ističe da je budućnost Srbije u Evropi.

"Za to su vam potrebni hrabrost i upornost, Portugaliji je trebalo 10 godina da postane deo Evropske unije, vi ćete taj put preći brže, to nije lak posao, ali put pred vama veoma je jasan. Do sada su bile neophodne velike strateške političke odluke, a od trenutka kada je srbija dobila status kandidata to je više tehnički nego politički proces. Sada je sve u vašim rukama, brzina kojom ćete postati članica unije zavisi od vas samih", kaže portugalski ambasador.

Za portugalskog ambasadora, dileme oko toga da li evropska integracija donosi i rešenje spornih pitanja na zapadnom balkanu nema. On veruje da je to najbolji recept ne samo za bolne teme nego i za bolju budućnost.

"To nije magična formula kojom će odmah biti rešeni svi problemi, ali je najbolja opcija koju imate-slično je bilo i sa Portugalijom, kada smo krenuli evropskim putem, tek smo izašli iz diktature, nismo imali najsjajnije odnose sa jedinim susedom, i kako je proces ulaska u EU odmicao, stvorili su se i uslovi za rešenje tih problema", zaključuje Luis de Almeida Sampajo.

A kraj ekonomskih problema sa kojima se Evropa trenutno suočava Sampajo vidi u skoroj budućnosti. Kriza, kaže ambasador, nije podelila Evropu na moćne i slabe. Mandat u Berlinu za njega je prilika da Portugal predstavi kao zemlju velikih potencijala i priču o uspehu, kakva je i Nemačkoj i Evropskoj uniji itekako potrebna u ovom trenutku.

Izvor: B92

Lunaček: Datum pregovora mora biti uslovljen Kosovom

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček smatra da dobijanje datuma za početak pregovora o pristupanju Srbije EU sada mora biti uslovljeno daljim napretkom u odnosu sa Kosovom.
Ulrike Lunaček: Na "normalizaciju odnosa sa Kosovom" mora biti natereno i onih pet zemalja EU koje nisu priznale njegovu nezavisnost

- Evropski komesar Štefan File po tom pitanju je jasan. Nadam se da će i Beč povećati pritisak na Srbiju i jasno staviti do znanja da bez odlučujućeg poboljšanja odnosa sa Kosovom nema početka pregovora - navela je Lunačekova u autorskom tekstu objavljenom u bečkom dnevniku "Prese".


Lunačekova napominje da "kompromis na koji je nateran Beograd pokazuje da je bilo ispravno što je Savet EU u decembru prošle godine odgodio odluku o statusu kandidata Srbije za prolećno zasedanje".
 

Ona smatra da na "normalizaciju odnosa sa Kosovom" mora biti natereno i onih pet zemalja EU koje nisu priznale njegovu nezavisnost, smatra Lunaček.


Austrija, zajedno sa 21 članicom koje su priznale nezavisnost Kosova mora vršiti snažniji pritisak na Grčku, Kipar, Slovačku, Rumuniju i Španiju, podvukla je ona.


Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo ocenila je da "zvezdica" i fusnota pored naziva "Kosovo", prilikom regionalnog predstavljanja Kosova, što je dogovoreno u prethodnoj rundi dijaloga Beograda i Prištine, predstavljaju "svetlost na kraju tunela u procesu približavanja Beograda i Prištine".


- Fusnota je nedavno utabala put Srbiji ka statusu kandidata i omogućila početak izrade studije o izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, kao prvi korak u pravcu približavanja Uniji - ocenila je ona.
 

Lunačekova je ukazala da je opozicija i u Beogradu i u Prištini zbog tog dogovora vlast optužila za izdaju.


- "U Srbiji se fusnota kritikuje za de fakto priznanje Kosova. Na Kosovu se vlasti optužuju da istom fusnotom dovode u pitanje nezavisnost. Ja zvezdicu smatram očekivanim svetlom na kraju tunela u zastajućem procesu približavanja Srbije i Kosova - istakla je ona.


Prema njenim rečima fusnota dozvoljava "dva tona i dva signala", ističući da je odlučujuće, međutim da se time omogućava da konačno predstavnik kosovskih institucija samostalno, i ravnopravno, bez reference na UNMIK, učestvuje na regionalnim skupovima.

 

Austrijska političarka u tome vidi "dugo isčekivan korak za Kosovo u pravcu člana međunarodne zajednice". 

Izvor: B92

Jagland: Srbija mora da nastavi dijalog sa Prištinom ako želi u EU


- Ako Srbija želi da postane članica Evropske unije (EU), od odlučujuće je važnosti da nastavi dijalog sa Prištinom, ali i da ga uspešno okonča, istakao je u intervju FoNetu generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland, koji smatra da bi do "konačnog rešenja" trebalo doći korak po korak.

Jagland je napomenuo da članica EU ne može postati zemlja koja ima sukob sa susedima i potvrdio da je na Balkanu izuzetno važan i proces pomirenja, ukoliko Srbija želi da se pridruži Uniji.

 

Govoreći o problemu Kosova, Jagland je ocenio da bi trebalo pustiti da se odvija dijalog Beograda i Prištine i ići korak po korak u tom procesu. Dakle, bilo bi pogrešno sada preći na razgovore o konačnom rešenju, precizirao je Jagland, ocenjujući da je mnogo bolje biti pragmatičan, ići korak po korak i na kraju
procesa naći konačno rešenje problema.

 

Upitan o idejama podele Kosova ili autonomije njegovog severnog dela, Jagland je odgovorio da stvari nije dobro prejudicirati, jer priče o konačnim rešenjima mogu naneti štetu dijalogu Beograda i Prištine i procesu pomirenja u regionu.

 

Jagland je čestitao Srbiji dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU i naglasio da je taj korak napred u procesu integracija važan, ne samo za nju, već i za celu Evropu.

 

Važno je i da Srbija nastavi zajednički rad sa Savetom Evrope, dodao je Jagland, jer jedino usklađivanje sa standardima ove organuzacije jednu zemlju može dovesti do punopravnog članstva u EU.

 

"Ako osvrnete na prošlost, možete videti da ne postoji zemlja koja se pridružila EU, a da nije uradila pripremni posao u Savetu Evrope", podsetio je Jagland.

 

On smatra da je važno i da Srbija nastavi reforme pravosuđa, o čemu je u Beogradu razgovarao sa ministarkom pravde Snežanom Malović, jer je to osnova za vladavinu prava.

 

Prema oceni Jaglanda, na tom planu najveći izazov je uspostavljenje nezavisnog pravosuđa, kao i pitanje imenovanja i razrešenja sudija i tužilaca.

 

Spremni smo da pomognemo Srbiji u tom pravcu, rekao je Jagland, ističući važnost i borbe protiv korupcije.

 

Srbija je, prema rečima Jaglanda, uradila mnogo u sprovođenju reformi i primenjuje sve instrumente i konvencije Saveta Evrope o poštovanju ljudskih i manjinskih prava.

Izvor: Blic

Tim za pregovore s EU nakon izbora


Beograd -- Da bi se osnovao tim za pregovore o pristupanju Srbije EU treba sačekati kraj predstojećih izbora i formiranje nove vlade, smatraju Predrag Simić i Maja Bobić.

Ipak, kako ističu u razgovoru za "Danas", potrebno je da Srbija bude spremna za čitav taj proces i pre dobijanja datuma za početak pregovora, ali je glavno pitanje da li će i u kojoj meri nova vlada biti okrenuta evrointegracijama.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da bi, zbog tehničkih razloga, trebalo sačekati da se formira nova vlada, pa onda početi s pripremama pregovaračkog tima. Kako dodaje, pitanje je da li će ta vlada biti okrenuta Evropi, odnosno kakav će stav imati prema EU.

"Predsednik Tadić je rekao da ne treba čekati s pripremama za pregovore s Unijom, ali mislim da je to bilo u duhu predizborne kampanje. U svakom slučaju, trebalo bi što pre formirati pregovarački tim, ali mi se čini da ipak moramo sačekati da prođu izbori", ukazuje Simić.

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, takođe navodi da bi pre formiranja tima za pregovore s EU trebalo sačekati novu vladu, ali dodaje da bi bilo dobro da „na neki način budemo spremni kada dobijemo datum početka pregovora“. Ona za Danas ističe da upravo vlada odlučuje o tome ko će da bude u tom timu, kao i ko bi trebalo da bude na mestu glavnog pregovarača.

"Moramo da budemo proaktivni i da idemo u susret događajima. To nam je uvek nedostajalo u procesu evrointegracija. Treba da budemo spremni i institucionalno i budžetski kada dobijemo datum pregovora. Mislim da bi bilo dobro ako bi vladina Kancelarija za evropske integracije bila zadužena da predloži Vladi Srbije tim, s obzirom na to da su njeni predstavnici imali uvid u iskustva zemalja, poput Hrvatske, koja će u uniju ući sledeće godine", kaže ona.

Član Predsedništva DS i bivši potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić rekao je u intervjuu za "Danas" da će pregovarački tim biti formiran "onog trenutka kada dobijemo datum o početku pregovora".

S druge strane, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević nedavno je izjavila da je veoma značajno uspostaviti stručni tim.

"Verujem da će pripreme početi već sada, ali važno je da struktura pregovaračkog tima odražava s jedne strane pregovaračka poglavlja, a s druge, strukturu vlade, što znači da će biti važno i kako će biti sastavljeni portfelji u sledećoj vladi", ukazala je Delevićeva.

Izvor: B92

"Srbija spremna za pregovore s EU"

Beograd -- Srbija je u administrativno-tehničkom pogledu uveliko spremna za početak pretpristupnih pregovora sa EU, kaže Milica Delević za "Politiku".

Srbija, prema rečima direktorke Kancelarije za evropske integracije, već ima osnovu i uspostavljen mehanizam za pregovaračke ekipe za dijalog sa Unijom.

Ona je dodala da će, u svetlu predstojećih izbora i formiranja novog ministarskog kabineta, biti potrebna njihova nadgradnja tako što bi se u postojeće timove ugradio "lik" nove vlade.

"Ta struktura je formirana još pre izrade Nacionalnog plana integracije u EU (2008. godine). Ona je napravljena tako da u osnovi odgovara poglavljima u kojima se pregovara sa EU. Takođe, imamo razrađenih i nekoliko nivoa - od onih koji na najvišem političkom nivou usmeravaju proces, preko visokih državnih službenika koji predstavljaju drugi ešalon, do ljudi koji najkonkretnije rade na određenim pitanjima", objasnila je Delevićeva.

Ona je dodala da najvišem političkom nivou postoji Koordinaciono telo koje okuplja ministre predvođene premijerom i to one čiji su resori najviše uključeni u proces evropskih integracija.

U drugoj stručnoj grupi su državni sekretari koji su, zapravo, predsednici 33 podgrupe - koliko ima i oblasti o kojima se pregovara sa EU o uslovima za članstvo.

"Do sada je u toj strukturi bilo angažovano oko 600 ljudi", kazala je Delevićeva i dodala da će na sastav postojećih timova neizostavno uticati sastav nove vlade.

Očekuje se da će nova Vlada Srbije pre početka pregovora sa EU usvojiti predlog rokova za prihvatanje evropskih standarda u ključnim oblastima u kojima bi bili izneti prioriteti Beograda u pregovorima sa Briselom.

Već se zna da će prvo biti otvorena poglavlja 23. i 24. koja se odnose na pravosuđe, ljudska prava, slobode i bezbednost.

Izvor: B92