MI cemo uci u EU kad ona bude prestala da postoji ... 

Jeremić i Štajnmajer o evropskoj integraciji Srbije i o Kosmetu

Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je u razgovoru sa šefom nemačke diplomatije Frankom Valterom Štajnmajerom u Berlinu naglasio da ulazak u Evropsku uniju kao strateški cilj Srbije garantuje stabilnost na Balkanu. Jeremić je rekao da je Srbija reagovala odgovorno na samoproglašenje nezavisnosti Kosmeta, ali je napomeno da to ni u kom slučaju ne znači da će Beograd prihvatiti secesiju južne Pokrajine. Inicijativa Srbije da Generalna skupština UN od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti jednostrane secesije Kosmeta ne predstavlja postupak protiv interesa nijedne druge zemlje, a pogotovo ne država članica EU kojima Srbija želi da se pridruži - naznačio je srpski ministar. Šef nemačke diplomatije je istakao da Berlin podržava ubrzanje evropske integracije Srbije. On je izrazio uverenje da će izveštaj glavnog tužioca Haškog suda Serža Bramerca omogućiti Savetu ministara EU da na sastanku 15. septembra donesu odluku o aktiviranju Privremenog trgovinskog sporazuma između EU i Srbije. Štajnmajer je rekao da Nemačka ne može podržati inicijativu Srbije u UN, jer je Berlin već priznao nezavisnost Kosmeta.

Izvor: Krstarica

Nemačka podržava put Srbije ka članstvu u EU

Nemačka će snažno podržati evropske integracije Srbije, uključujući prvi naredni korak na tom putu, a to je odmrzavanje Privremenog sporazuma sa Evropskom unijom, izjavio je danas Tanjugu ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić posle razgovora sa svojim nemačkim kolegom Frank-Valterom Štajnmajerom u Berlinu.

Rezultat njegove prve bilateralne posete Berlinu od izbora nove vlade, u okviru intenziviranog dijaloga Srbije sa Evropskom unijom i njenim članicama, potvrdio je procene analitičara da je Nemačka, uprkos razlikama u nekim pitanjima, ključna zemlja podrške Srbiji na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Štajnmajer u tom pogledu nije ostavio sumnju: "Budućnost Srbije je u Evropi", rekao je šef nemačke diplomatije novinarima i izrazio nadu da će Srbija uskoro učiniti brz napredak ka EU.

Štajnmajer je dodao da se nada da će glavni haški tužilac Serž Bramerc, posle predstojeće posete Beogradu, moći da potvrdi punu saradnju Srbije s Haškim tribunalom.

Ministar Jeremić je u izjavi Tanjugu ocenio da su narednih šest meseci ključni za trasiranje puta Srbije ka punopravnom članstvu u Uniji. "Možemo računati na punu podršku Nemačke da se u tih šet meseci učine ključni institucionalni i politički koraci koji će, na kraju, dovesto do cilja, odnosno do dobijanja statusa kandidata za punopravno članstvo u EU", rekao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije je konstatovao da su razlike u pitanju Kosova i Metohije između dve zemlje ostale.

"Izrazio sam duboko žaljenje zbog činjenice da je Nemačka priznala nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova", rekao je Jeremić.

On je iskoristio posetu Berlinu da zvanično upozna svoje sagovornike u Berlinu, uključujući spoljnopolitičkog savetnika i bliskog saradnika nemačkog kancelara Angele Merkel, Krištofa Hojzgena, sa inicijativom Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i preneo očekivanje zvaničnog Beograda da se Nemačka neće suprotstaviti toj inicijativi. "Skrenuo sam pažnju svojim nemačkim sagovornicima da njihova zemlja niikada u svojoj istoriji nije u Generalnoj skupštini glasala protiv pribavljanja konsultativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde ni po jednom pitanju, jer principijelno podržava taj sud kao najvišu pravnu instancu UN", rekao je Jeremić.

Ministar spoljnih poslova Nemačke ocenio je u izjavi novinarima da je za put Srbije u EU važno i rešavanje kosovskog pitanja.

''I Srbija, takođe mora, kao i mi u EU, imati interes da na Kosovu vlada stabilnost'', rekao je Štajnmajer i ukazao na značaj misije EU na Kosovu.

Nemački mediji preneli su da je srpski ministar kontroverze o međunarodno-pravnom statusu Kosova ocenio kao najteži izazov u nemačko - srpskim odnosima.

''Savezna vlada (Nemačke) je priznala nezavisnost Kosovo. Srbija to neće učiniti'', naglasio je Jeremić i dodao da će naša zemlja u kosovskom pitanju isključivo koristiti diplomatska i pravna sredstva.

U razgovorima ministra Jeremića u Berlinu bilo je reči i o predstojećoj poseti predsednika Srbije Borisa Tadića Nemačkoj, početkom narednog meseca.


Izvor: Krstarica

Djelić: na pomolu novi nacionalni konsenzus

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić ocenio je večeras da ono što se danas dogodilo u Skupštini i prihvatanje radikala da glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja uspostavljanje novog "nacionalnog konsenzusa u Srbiji po pitanju priključenja EU".

"Ono što se danas desilo nalik je onome što se desilo pre nekoliko godina, kada je formiran nacionalni konsenzus oko odbrane teritorijalnog integriteta. Danas vidimo da se formira nacionalni konsenzus oko ulaska u EU što je od prvoklasnog značaja za našu zemlju", rekao je Djelić gostujući na RTS-u.

"Ovo što se danas desilo je još veoma sveže ali je od prvoklasnog nacionalnog značaja. Jeste da to omogućava veću snagu, možda vladi, da ima više od 220 poslanika, ali moram reći da to jača i opoziciju i da će politička utakmica u budućnosti biti žuštrija", ocenio je Djelić.

On je kazao da široki konsenzus u Skupštini jača poziciju Srbije, i šalje signal stranim investitorima i EU da smo za ulazak u evropsku zajednicu, ali ne po cenu gubitka Kosova.

Potpredsednik vlade je podsetio i da je dosadašnji diplomatski uspeh naše zemlje proizašao iz nacionalnog jedinstva.

"Prvo Ustav, a zatim i rezolucije, koje su posle toga usvojene velikim broje glasova, obezbedili su da naša zemlja bude shvaćena ozbiljno oko ovog pitanja i zabeleži ozbiljne pomake", napomenuo je on. Osvrćući se na današnje konsultacije sa SRS o uvođenju amandmana na predlog Zakona o ratifikaciji S S P, Djelić je istakao da je nađena "prihvatlijva formulacija koja stavlja do znanja da Srbija želi u Evropu ali da nikada neće prihvatiti da bude ucenjena oko Kosova zarad tog evropskog cilja".

Djelić je objasnio da se ovim amandmanom, ali i prethodno donetim rezolucijama, EU stavlja do znanja "da nikada nećemo prihvatiti ucene oko Kosova da bi se približili EU".

"Znamo da evropski zvaničnici kažu da je to činjenica, međutim ovako će jasno znati da će se svaki sagovornik sa srpske strane držati ove državne politike", rekao je on.

Vladajuća većina prihvatila je amandman SRS na predlog zakona o potvrđivanju S S P, kojim se precizira da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Tim amandmanom je predviđeno da se, kao drugi član zakona, uvrsti odredba koja precizira da Srbija, kao pravni sledbenik SRJ, odredbe sporazuma razume kao potvrdu da se ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije, a posebno status pokrajine Kosovo i Metohija.

Izvor: Krstarica

I pored očiglednih nedostataka EU ne bi trebalo da bude dileme oko toga da li da uđemo ili ne... EU da, naravno... Dosta toga nam se verovatno neće dopasti, ali ne zavaravajmo se, nismo u poziciji da biramo... Slabiji partner bi trebalo da izvuče što više koristi uz što manje štete, ko pronađe rešenje taj je dobitnik...

Волети Европу више него што она воли нас, део је нашег тужног колективног усуда.

И лаицима је сада потпуно јасно да се ради о дуплим стандардима, и да је Србија, заиста, крчма на сред пута, која је платила цену за свој несрећни геополитички положај и раскусуравање туђих рачуна. Оно што важи за Косово, не важи за Јужну Осетију и Абхазију. Што би рекао српски народни геније, нафта врти где бургија неће.

Као што се и претпостављало, Европа није имала ни снаге ни жеље да уведе „санкције” Русији, која је признала независност Абхазије и Јужне Осетије. Шефови држава или влада земаља чланица ЕУ, мајке ми, осудили су, руску акцију у Грузији и на томе се, углавном, све завршило.

Јер, још раније је наглашено да није време за „кажњавање Москве”, већ за „помоћ Грузији”. На крају, да фарса буде још већа, ЕУ захтева да ниједна земља не следи Русију у признавању независности Јужне Осетије и Абхазије и намерава да преиспита своје односе с Москвом. ЕУ испоставља неку врсту смерница за бављење овим проблемом – а то је пуно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Грузије! Са друге стране, ЕУ И САД свим расположивим средствима терају велике, а поготово мале државе да признају независност Косова.

Дакле, оно што је за нас занимљиво јесте – не шта је у овом замешатељству урадила Русија, већ шта раде владари света. Парадокс међународних „принципа” овде добија своје тужне обрисе – помоћ Грузији, и бомбе на Србију. Да ствар буде још грђа, осим што је Србија бомбардована правим бомбама, она је бомбардована и најразличитијим претњама, у игри су поново штап и шаргарепа, политика свршеног чина и читав арсенал притисака од идеолошких, економских до медијских.

Мрцварење Србије како би једног дана ипак попустила, међутим, резултирало је и невероватном појавом – на политичкој сцени овде се форсира синдром неке нове „Резолуције ИБ”. У медијима се јасно могу читати све отвореније поделе на оне који су „за Русију” и на оне који су „за Америку”. Историја се тужно понавља, па су они који су „за Русију”, то јест они који имају храбрости да јавно кажу да је Грузија прва започела оружани сукоб, у прилици да буду проглашени за ретроградне, националисте и мрачњаке у сваком погледу.

Подела на русофиле и американофиле, представља данас наставак оне старе морбидне пароле: „Ко није с нама – тај је против нас”, изјаснити се против Русије, не само када је у питању сукоб у Грузији, испоставља нам се као нека врста бланко улазнице за напредни део света – представља оверено сведочанство о демократским, софистицираним, антиклерикалним, анационалним и дубокоморалним квалитетима, као пречица за срећни живот у западној демократији. Поједини овдашњи медији у протеклих неколико недеља показали су више саосећања за патње Грузије него што су икада показали према Србији или Косову.

Волети Европу више него што она воли нас, део је нашег тужног колективног усуда, а случај са најновијим руско-америчким односима отворио је мрачну кутију наших рана, неправди и непринципијелности. Лудило је да овде, има много оних на нашој јавној сцени који раде на томе да нас убеде да те повреде, ране и неправде не само прихватимо, него и да их заволимо. А то је прича о систематском раду на губљењу здраве памети, логике, осећања за правду и што је најцрње – осећаја слободе. Јер, слобода се мери најпре у слободи мишљења и говора. Овде је већ сада направљена таква атмосфера да је говорити као слободан човек, који не припада ни руској ни америчкој верзији живота, равно катастрофи. За то је довољно да не аплаудирате европским и америчким „принципима”, па да вас прогласе за бедног баћушку.

Олакост у разврставању људи, паушално етикетирање, концентрисање око имагинације која се зове Русија или Америка, Исток и Запад, говори не о незрелости наше јавне сцене, него о покушају да се она озбиљно ућутка.

Нема Голог отока, али свако ко не пева у хору политичке коректности може сам постати Голо, усамљено острво. www.mirjanabm.com

М. Бобић-Мојсиловић

 Glavonje u Eu jedva čekaju da se svi umreže.Ovo je samo da ne ispadne jednostavno i da namami ostale. NWO gliste.

Tanjug
Protestanti posetili LDP

Učesnici protesta zbog hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića danas su, ispred sedišta Liberalno demokratske partije, izrazili nezadovoljstvo zbog ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

Nakon okupljanja na Trgu Republike, oni su, noseći parolu "Ranko Panić" prošetali do sedišta LDP-a i ispred njega su zapalili pano na kome je pisalo "S S P".
Protestanti su istakli da su LDP posetili zbog toga što je u Skupštini Srbije glasala protiv potpisivanja energetskog sporazuma sa Rusijom.
Organizator protesta Pokret 1389 započeo je danas potpisivanje peticije na Trgu Republike protiv ulaska Srbije u EU.
Protest zbog hapšenja i izručenja Haškom sudu bivšeg predsednika Republike Srpske svakodnevno se održava u Beogradu od 29. jula, u organizaciji Pokreta "1389".

Tadić: Srbija kandidat na jesen 2009.

Srbija može da postane kandidat za punopravno članstvo u EU već sredinom 2009. godine, ali je težak zadatak da uđemo u Uniju u istom vozu sa Hrvatskom, iako od te namere ne odustajemo, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić.

"Potrebno je da uložimo veliki napor da uđemo u isti voz sa Hrvatskom kada je reč o evropskim integracijama. Srbija naravno od toga ne odustaje, ali treba uzeti u obzir i političke procese u samoj EU", rekao je u razgovoru za sutrašnji "Blic" Tadić, koji se nedavno vratio iz Brisela, gde je razgovarao sa najvišim evropskim zvaničnicima .

On je dodao da analiza govori da ćemo, uz veliki napor, dostići status kandidata u prvoj polovini 2009, ali da je od sredine 2009. taj cilj realističniji.

"Za nas je od vitalne važnosti skraćivanje rokova. Ukoliko kao kandidat sa pregovorima o članstvu krenemo ranije, možemo bitno skratiti naš put ka EU. Cilj je da sve propuštene prilike u proteklih osam godina nadoknadimo što pre. To je težak zadatak", ocenio je predsednik Srbije.

Upitan o najavi skore promene odnosa sa SAD, Tadić je rekao da će tamo, u njegovo ime, otići ministar Jeremić i obaviti razgovore sa predstavnicima američkih vlasti.

"Pojasnićemo stav o Kosovu, očuvanje integriteta zemlje, Euleksa i inicijative na Generalnoj skupštini UN. Otvoreno ćemo američkim partnerima izneti svoje stavove", istakao je Tadić.

On je dodao da je "interes Srbije da što pre normalizuje odnose sa SAD, jer čak i kada je reč o odbrani Kosova to je nemoguće bez promene stava SAD, ne zaboravljajući pri tom podršku Rusije".

"Postoji niz pitanja koja moraju otvoreno da se rasprave sa administracijom SAD. Jedno od njih je stalni pritisak na Crnu Goru i Makedoniju da priznaju nezavisnost Kosova. Smatram da ti pritisci ne doprinose normalizaciji naših bilateralnih odnosa, posebno ako imamo na umu senzitivnost naših odnosa sa pomenutim državama", naglasio je predsednik Srbije.

Na pitanje šta je cilj inicijative pred UN kada je reč o Kosovu - da zamrzne status ili da dovede do novih pregovora, on je odgovorio da su i jedan i drugi ishod povoljni za Srbiju.

"Kao što Srbija nije mogla da zaustavi proces nelegalnog proglašenja nezavisnosti i priznavanja, tako ni Kosovo ne može da obezbedi stvarni status nezavisne države. Jedino održivo rešenje moguće je naći u kompromisu kroz proces novih pregovora", rekao je Tadić.

Govoreći o gasnom sporazumu sa Rusima, on je upozorio da je interes Srbije da dobije magistralni tok i da će Vlada o tome morati da vodi računa.

Upitan ima li mesta za dalje pregovore sa Rusima, s obzirom na to da je vrednost NIS-a pet puta veća od one iz gasnog sporazuma, Tadić je odgovorio da je od cene NIS-a važnije pitanje količine gasa koji prolazi kroz Srbiju i dodao da oko cene NIS-a postoji konfuzija zbog dve različite procene revizorskih kuća.

"Ključno je da li će prolaziti 10 ili 30 milijardi kubnih metara. Svako ko ekonomski razmišlja, zna da će ukoliko kroz Srbiju prođe magistralni gasovod,a ne zakržljali krak, i Srbija i njeni građani imati ogromne koristi u narednim decenijama.To je pitanje koje treba definisati sa našim ruskim prijateljima i treba se boriti svom snagom za magistralni gasovod", rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, Srbija dobija strateški značaj ako kroz nju prolazi magistalni gasovod.

"U suprotnom, Srbija sa stanovišta međunarodnih odnosa gubi na važnosti i teže brani sve svoje interese", rekao je Tadić.


Izvor: Krstarica