Холандија и даље против

Од нашег сталног дописника
Брисел, 12. септембра – У Европској унији још нема консензуса о одмрзавању Прелазног споразума са Србијом и мало је вероватно да ће га бити до понедељка, када ће о томе одлучивати Савет министара, саопштило је француско председништво ЕУ на јутрошњој конференцији за новинаре у Европском савету.

После изручења Радована Караџића Хагу, огромна већина (26) држава чланица ЕУ, као и Европска комисија и председништво ЕУ, подржавају одмрзавање Прелазног споразума, али консензус није постигнут због противљења Холандије.

„Нисмо успели да постигнемо договор на јучерашњем амбасадорском састанку. Консензус није био могућ. Холандија сматра да хапшење Караџића није довољно и да је за пуну сарадњу Србије са Хашким трибуналом потребно хапшење Ратка Младића, као и другог одбеглог оптуженика (Горана Хаџића)”, казао је дипломата француског председништва ЕУ. Он је објаснио да је гласање за активирање Прелазног споразума са Србијом „веома осетљиво питање за Холанђане који морају да се консултују са својим националним парламентом, што ће бити тешко оствариво до понедељка”.

Према речима Барта Ријса, портпарола холандског министра спољних послова Максима Ферхагена, парламент је у среду већ расправљао о тој теми, када су се све политичке партије, како владајуће тако и опозиционе, усагласиле да није остварена пуна сарадња Србије са трибуналом и да нема елемената за промену става Холандије о овом питању.

Ријс је нагласио да су посланици пажљиво слушали Ферхагеново обраћање у скупштини и разумели разлоге због којих није могућа промена става Холандије, а то су преостали хашки оптуженици на слободи, а посебно Младић. Он је такође истакао да је парламент поздравио хапшење и изручење Караџића оценивши га као прави корак ка пуној сарадњи.

Француско председништво ипак није јутрос одбацило могућност да дође до усаглашавања ставова Савета министара, јер ће се у понедељак о томе расправљати, па је могућа промена става Холандије.

„Уколико Серж Брамерц (главни хашки тужитељ) може да помогне у промени става Холандије, француско председништво ће му помоћи у томе, али он није адвокат ниједне стране у ЕУ”, казао је француски дипломата, који није могао да потврди да ће се Брамерц у понедељак састати са Саветом министара у Бриселу. Он је још додао да мишљење Брамерца јесте важно, али не и пресудно да би Прелазни споразум ступио на снагу, јер одлуку о томе доносе шефови дипломатија 27 земаља чланица ЕУ.

Међутим, високи дипломата веома моћне чланице ЕУ у Бриселу, који није желео да буде именован као извор информација, саопштио је да ће Брамерц 15. ујутру стићи у Брисел. Он је казао новинарима да „ова ССП сага са Србијом предуго траје и да је време да буде окончана”.

„Француско председништво ће погурати ову одлуку у понедељак. Све државе су за то осим Холандије, док ће Белгија следити одлуку свог северног суседа. Европска комисија може да предложи усвајање Прелазног споразума без ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Брамерц сматра да Србија сарађује, али да то још није пуна сарадња, а за Холандију то није довољно. Предлагали смо Холанђанима решења за ову ситуацију, али они их не прихватају”, објаснио је овај дипломата.

Европска комисија такође се данас огласила поводом примене Прелазног споразума са Србијом, истакавши да остаје при томе да би он требало да буде активиран у понедељак, као што су њен председник Жозе Мануел Барозо и европски комесар за проширење Оли Рен већ рекли приликом прошлонедељне посете највише српске делегације Бриселу.

Процедура одлучивања у ЕУ налаже Комисији да предлаже одлуке Савету министара, али Комисија не доноси одлуке. Само они предлози Комисије о којима се усагласе свих 27 министара земаља чланица могу бити усвојени. Правило је да нема прегласавања. Ако је један члан против, предлог се не прихвата.

Када је 29. априла Србија потписала ССП и заједно са њим Прелазни споразум као његов саставни део који омогућава примену многих одредби ССП-а док се чека на његову ратификацију, било је то на предлог ЕК који је подржало и тадашње словеначко председништво ЕУ. Холандија, која се дуго противила овом уговору, ипак је ставила свој потпис уз услов да ССП и Прелазни споразум остану ван снаге све док Србија не оствари пуну сарадњу са Хашким трибуналом.

Ако Холандија не прихвати већински став и одбије да Прелазни споразум у понедељак ступи на снагу, следећа прилика да се о томе расправља биће 13. и 14. октобра када ће европски министри заседати у Луксембургу. У међувремену, уколико дође до неких промена у погледу сарадње Србије са Хагом, или напрасне промене става Холандије, одлука о примени Прелазног споразума са Србијом може бити донета и раније на нивоу амбасадора ЕУ. Редовни извештај о сарадњи Србије са Хагом тужилац Брамерц подноси Уједињеним нацијама два пута годишње, у јуну и децембру. У међувремену, он увек може доћи на позив Председништва ЕУ и усмено обавестити министре о нивоу постигнуте сарадње.

Izvor: Politika

Djelić: Zaslužili smo Privremeni trgovinski sporazum sa EU

Potpredsednik srpske vlade Božidar Djelić izrazio je očekivanje da će Savet ministara EU na sednici u ponedeljak, 15. septembra, doneti odluku o odmrzavanju Privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom.

"Imajući u vidu sve što je Srbija uradila i radi na saradnji sa Haškim tribunalom, a to je jedini uslov da se odmrzne Privremeni trgovinski sporazum sa EU, očekujem da sutra Savet ministara EU donese jedinu moguću odluku i da odmrzne" taj sporazum, kazao je Djelić u intervjuu "Blicu".

Čelnici Evropske komisije, ali i čelni ljudi vodećih zemalja EU, prema njegovim rečima, podržavaju odmrzavanje tog sporazuma.

"Naša delegacija biće u Briselu i nastavićemo lobiranje. Verujem da će biti rezultata i to ne zato što sam optimista već sam objektivan. Mi to zaslužujemo", ističe Djelić.

On je izrazio uverenje da će glavni haški tužilac Serž Bramerc posle posete Srbiji dati pozitivnu ocenu o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

"Nikada nismo imali jače argumente da dokažemo da potpuno sarađujemo sa Tribunalom. Naravno, uslov ostaje, moramo isporučiti i ostala dva haška optuženika.", rekao je Djelić.

Privremeni trgovinski sporazum, kako tvrdi potpredsednik Vlade Srbije, je najjača moguća preporuka za sve investitore, ali znači i smanjenje carina za jedan broj proizvoda, poput automobila.

"To znači da počinjemo da učestvujemo u partnerskom odnosu sa EU i možemo jače da lobiramo i postavljamo zahteve. Jedan od prvih zahteva biće povećanje kvota za izvoz šećera i mesa u evropske zemlje. Boljitak će osetiti i naši vinari...", tvrdi Djelić.

Izvor: Krstarica

Đelić: Srbija do 2014. godine u EU
Nedelja, 14. septembar 2008. 13:04    


Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da veruje da će sigurno postati članica Evropske Unije do 2014. godine, mada ne može još da obeća i datum kada će Srbija dobiti status kandidata za ulazak u Uniju.

"Početkom ove godine sam rekao da nam je cilj da dobijemo status kandidata. Bio sam srećan kada je predsednik Evropske komisije Manuel Baroso naveo da će 2009. biti godina kad će Srbija dobiti status kandidata za ulazak u EU", istakao je potpredsednik Đelić u razgovoru za frankfurtske "Vesti".

"Srbija ne kasni šest meseci, već 20 godina. Ne predstavlja mi problem što me kritikuju ako je rok probijen za koju nedelju jer znam da kada ne bih postavljao ambiciozne ciljeve, od toga ne bi bilo ništa. Srbija ima cilj da u što skorijem roku postane kandidat za ulazak u EU i da budu ukinute vize", dodao je Đelić.

"Uradićemo sve da se vize ukinu do kraja ove godine, ali ako se to desi sa nekoliko meseci zakašnjenja, smatraću to velikim uspehom jer, eto, živim za taj dan", objasnio je potpredsednik Vlade Srbije.

Đelić je, takođe, istakao da će Srbija ući u Evropu sa Kosovom i Metohijom u svom sastavu.

"Žao mi je što radikali nisu glasali za ŠP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU) jer bi to obezbedilo nacionalni konsenzus. To bi podiglo kvalitet političke utakmice i ne bi bilo postavljano pitanje ko je za, a ko protiv Evrope", primetio je Đelić.

Prema Đeliću, uslov za ulazak Srbije u EU je da bude zaokružena saradnja sa Haškim tribunalom.

"Uvek postoje neki uslovi, ali ne samo za nas," primetio je on.

Potpredsednik Đelić je, istakao da se Vlada sve vreme trudi i aktivno radi na unapređivanju saradnje sa Haškim tribunalom, što je pokazalo izručenje nekadašnjeg visokog funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) Stojana Župljanina, a potom i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića.

"To znači da smo za saradnju i za poštovanje međunarodnog prava uprkos nelegalnom priznanju Kosova, kada je ono prekršeno. Samim tim, naša saradnja sa Hagom predstavlja i borbu za teritorijalni integritet", naglasio je on.

U intervjuu je Đelić govorio i o o svojoj imovini i podvukao da se o njemu sve zna i da bi voleo da i drugi isto tako objave imovinsko stanje.

"Borim se i za izmenu tog zakona, smatram da imovina političara mora biti javna svar. Živeo sam kao siromašni emigrant u Parizu, a ovo što sam do danas stekao niko mi nije dao, zaradio sam lično - van politike. .. A uspeh mogu da zahvalim samo predanom radu, veri u sebe i ulaganju u obrazovanje.

"To je moja poruka mladima - učite i samo učite. Srbija postaje zemlja u kojoj se znanje vrednuje", rekao je on.

On je negirao da mu se status promenio tek otkad je u politici.

"Sve što imam nije mi niko poklonio, niti sam ukrao. Niko mi nije dao diplome pet fakulteta i nije mi palo s neba to što govorim pet jezika, niko me nigde nije postavio, već sam sopstvenom zaslugom postao prvi Srbin partner u najvećoj svetskoj konsalting firmi, kao i najpozicionariji Srbin u sferi svetskih finansija. Uspeh postoji, a do njega sam došao na pošten način i to treba da se poštuje", zaključio je Đelić.



Izvor: MTS-Mondo

Ma da i sad radis posteno ali za njih.
Srbija u EU nikad.

Evropske diplomate danas o mogućnosti stavljanja na snagu privremenog trgovinskog sporazuma
EU hoće - Holandija ne da!

HAG - Šefovi diplomatija EU razmotriće danas u Briselu mogućnost stavljanja na snagu privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, a sastanku će prisustvovati i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc koji će odgovarati na pitanja o saradnji Srbije sa ovim sudom, prenosi Srna.

Bramerc u Brisel putuje na poziv Francuske, predsedavajuće EU, ali na sastanku neće podneti izveštaj o svojoj prošlonedeljnoj poseti Srbiji, već će to učiniti krajem godine, pred Savetom bezbednosti UN, prenose holandski mediji.

Većina evropskih zemalja tražila je da danas bude doneta odluka o tome da li će Srbiji biti odobrene trgovinske pogodnosti iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Holandija se oštro protivi primeni sporazuma sa Srbijom i insistira na njenoj „punoj saradnji s Tribunalom“, dok većina drugih zemalja EU smatra da bi Srbija morala biti nagrađena zbog hapšenja i izručenja bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.

Holandski ministar inostranih poslova Maksim Verhagen više puta je u Briselu naglasio da od Bramerca najpre hoće da čuje da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom, što je za Francusku bio razlog da insistira na Bramercovom dolasku na sastanak Saveta evropskih ministara.
Države EU već duže vreme vrše pritisak na Holandiju da bude „popustljivija“ prema Srbiji. Velika Britanija je nedavno Holandiji predložila da EU „ne treba da kaže da postoji potpuna saradnja sa Tribunalom, već da Unija hoće primenu trgovinskih pogodnosti“.
Holandija zahteva da bude uhapšen i Ratko Mladić, te da Srbija omogući Tribunalu pristup svojim arhivama.

Inače, ispred zgrade Saveta EU u Briselu, u kojoj se održava sastanak šefova diplomatije Unije, danas će biti održan rusko-srpski protest protiv „duplih standarda“ EU o teritorijalnom integritetu država i protiv uticaja NATO na odluke EU. Na protestu, koji počinje u 10 časova na Trgu Šuman, govoriće predstavnici ruske Dume, kao i ruske i srpske zajednice u Belgiji.

Izvor: Glas Javnosti

Serem im se u klompe

                Доказ више кака нам је власт а млађани Јеремић и овај пораз хоће да прикаже као нашу победу ј.... ти таквог дипломату у ком ли они свету живе .

Politička i ekonomska podrška Nemačke na putu ka EU

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić ocenio je večeras, u izjavi Tanjugu, da Srbija, više nego ikada, može da računa na političku i ekonomsku podršku Nemačke u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

"Treba da se okrenemo budućnosti, razlike u stavovima oko statusa Kosova se ne mogu izbrisati i one će ostati, ali to ne treba da nas sprečava da sarađujemo na drugim poljima, pre svega ekonomskom", rekao je Dinkić, posle razgovora u Berlinu sa savetnikom za spoljnu politiku nemačkog kancelara Kristofom Hojzgenom i poslanikom nemačke skupštine Ginterom Kirhbaumom.

On je ocenio da će Nemačka odigrati važnu ulogu kada EU bude odlučivala o povećanju pretpristupnih fondova za Srbiju.

Dinkić je rekao da je zamolio svoje nemačke sagovornike da pomognu Srbiji u ostvarenju cilja da "rebalans budžeta EU za 2009. godinu dočekamo spremno i dobijemo značajno veća pretpristupna sredstva počev od 2010. godine".

Prema Dinkićevim rečima, nemački zvaničnici s kojima je razgovarao slažu se da bi Srbija u narednom periodu mogla da postane faktor stabilizacije u jugoistočnoj Evropi.

"Iako imamo neslaganja oko Kosova, mislim da će naš ekonomski razvoj i proevropska orijentacija doprineti da se okrenemo ka pitanju poboljšanja standarda stanovništva i u tom smislu očekujem da krenemo i u realizaciju prvih multietničkih projekata na Kosovu. Želimo, da uz pomoć EU, krenemo u rešenje problema stanovništva na Kosovu", rekao je Dinkić.

Dinkić je izjavio da je, tokom posete pokrajini Baden Virtemberg, jednoj od ekonomski najmoćnijih pokrajina u Nemačkoj, dogovorio sa predsednikom te vlade Ginterom Ecingerom formiranje mešovite poslovne komisije Srbije i pokrajine Baden Virtemberg koja treba da doprinese unapređenju privredne saradnje.

Sumirajući rezultate posete Nemačkoj, koju završava sutra, Dinkić je istakao razvoj autoindustrije u Srbiji i privlačenje ozbiljnih nemačkih investitora koji će zaposliti građane Srbije i omoguciti rast izvoza, međudržavnu saradnju u modernizaciji srpske železnice i političku podrška ubrzanju puta Srbije ka EU.

"Ta podrška se manifestuje ne samo skraćenjem nekih rokova, već većom finansijskom podrškom ekonomskom razvoju Srbije", rekao je potpredsednik vlade Srbije i ministar ekonomije, koji će sutra s ministrom trgovine i usluga Slobodanom Milosavljevićem u Frankfurtu otvoriti štand Srbije na sajmu automobila i autodelova "Automehanika".




Izvor: Krstarica

Po cemu smo zaslužili , po tome što smo uhapsili starca Radovana od stotinu leta , meni nije jasno da mi još uvek imamo zablude oko ulaska u Eu , cuj u najboljem slucaju 2014 te ?

Holandski šef diplomatije kaže da će glasati za Prelazni sporazum sa Srbijom „čim Mladić bude u Hagu", Božidar Đelić najavljuje novu šansu za Srbiju u decembru, Koštunica navodi da našu zemlju više niko ne poštuje

Holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen, koji je u ponedeljak direktno blokirao odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije i EU, kaže da Unija „već sutra" može da glasa za sporazum sa Srbijom, ali pod uslovom da „Ratko Mladić bude uhapšen i bude poboljšana zaštita svedoka".

- Nerealno je bilo očekivati da će Savet ministara spoljnih poslova EU doneti odluku o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. Odgovornost za nerealna očekivanja ne može da ide na moj račun jer sam uporno ponavljao da bez Mladića u Hagu ili pune saradnje s Tribunalom nema promene stava Holandije. Dakle, nema pune saradnje s Hagom i zato nema Prelaznog sporazuma - naveo je Ferhagen.
S druge strane, šef britanske diplomatije Dejvid Miliband uverava da „EU zaista želi da narodu Srbije, koji je na nekoliko uzastopnih izbora glasao za proevropsku opciju, pruži ruku prijateljstva" i da se već na sledećem sastanku EU odmrzne trgovinski sporazum.
Da će Srbija dobiti Prelazni sporazum očekuje i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je, koliko do juče, srpsku javnost uveravao da je sporazum sa EU gotova stvar.
- Strateški interes Srbije jeste da uđe u EU i nepravda koja je učinjena neće nas odvratiti. Pitanje je sada ponovo kada će biti odmrznut ovaj sporazum - rekao je Đelić, uz očekivanje da će se to dogoditi u decembru.
Bivši premijer Vojislav Koštunica izjavio je da nastavak suspenzije Prelaznog sporazuma sa EU pokazuje da „Srbija ne može očekivati da je druge države poštuju ako sadašnja vlast nema snage da ispolji ni elementarno samopoštovanje u odbrani državnih interesa".
- Najveći cinizam predstavlja stav evropskih zvaničnika (Olija Rena, prim. aut.) da i pored toga što je 21 država EU priznala protivpravnu nezavisnost Kosova, i pored toga što je EU zamrznula sporazum s našom zemljom, valjda baš zato, Srbija treba jednostrano da primenjuje ovaj sporazum - kaže Koštunica.
Šef poslanika Napred, Srbijo Tomislav Nikolić zatražio je od Vlade Srbije da „konačno kaže koji su zahtevi EU prema Srbiji kako bi se poslanici izjasnili šta od toga Srbija može, a šta ne može da ispuni".
- Sada kada postoji saglasnost oko EU, kada nas Vlada Srbije ubeđuje da je ispunjeno sve, dobijamo negativan stav EU. Da li nas to Vlada laže i koliko godina treba da živimo u uverenju da je Srbija ispunila sve što treba da bi bila u EU, a neko nas tamo iz hira ili iz inata sprečava - rekao je Nikolić.

Izvor: Press