Sve ukazuje na to da su nasi politicari dobri,trpimo ih.
Apatija da nekazem crno nam se pise.Zato budjenje.

 Budjenje?Ne u EU iz razloga jer gubimo suverenitet,slobode i mnogo toga još.Vidi teme "Zeitgeist" i "Orvel,1984" 

                     Док опет нешто не загусти почеће опет га без њих неможе у ЕУ -(јадна ли нам мајка)

NE u Eu!!!
Dabogda nikada u to zlo ne usli,jer bi nam tada usledila sigurna propast..

Samo jos da vidimo koliko hiljada novih uslova je pred nama   

Nedoumice oko stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma s Evropskom unijom
Čeka se Bramercov izveštaj

Beograd - Stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU nije u vezi s ratifikovanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ono što je presudno je saradnja Srbije s Tribunalom u Hagu, saznaje Danas od izvora iz Kancelarije za evropske integracije.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izjavio je tokom ovonedeljne posete Beogradu da bi EU mogla da usvoji Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom ako Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji bude ratifikovan do 15. septembra.
- Ako Srbija nema političke snage i sposobnosti da u Skupštini posle "A" kaže i "B", onda je teško očekivati da će ministri spoljnih poslova EU ubrzati usvajanje Prelaznog sporazuma - rekao je tada Kacin.

Svilanović nije u pravu
Goran Svilanović, bivši šef srpske diplomatije, najavio je da će trećeg septembra Brisel posetiti najbrojnija i po rangu najviša državna delegacija od kada Srbija ima odnose sa EU, kao i da bi od tog sastanka mogla da zavisi budućnost Prelaznog trgovinskog sporazuma. On je, takođe, istakao da je "isključivi korisnik stupanja na snagu Prelaznog sporazuma EU i da ako oni nisu spremni da taj deo sporazuma stupi na snagu, Srbija time uopšte ne bi trebalo da se bavi, niti bi to trebalo da je brine". Međutim, u Kancelariji za evropske integracije se ne slažu sa Svilanovićem, navodeći da bi zbog ukidanja carina, koristi koje bi Srbija i srpska privreda mogle da imaju od stupanja na snagu ovog sporazuma mogle da budu velike.

Izvor Danasa kaže da ne zna zašto su ratifikacija i stupanje na snagu Trgovinskog sporazuma stavljeni u isti kontekst, jer ne postoji veza između tih činova kao i da je Kacin izneo lični, a ne stav EU. Kako nam je rečeno u Kancelariji za evropske integracije, od presudnog značaja za nastavak evropskih integracija biće izveštaj Serža Bramerca, glavnog tužioca Haškog tribunala o saradnji Srbije s tom institucijom, koji bi on trebalo da podnese ministrima spoljnih poslova EU polovinom septembra. Ukoliko izveštaj bude prihvatljiv za Holandiju, koja je već u više navrata usporavala proces evrointegracija nezadovoljna saradnjom Srbije s Hagom, onda se može očekivati da Trgovinski sporazum stupi na snagu.

- Iako pravno gledano ratifikacija nije uslov za stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma, Kacin je u pravu što te dve stvari stavlja u isti kontekst, budući da je neophodno da se tema evropskih integracija što pre nađe u srpskom parlamentu - kaže za Danas Vladimir Todorić, bivši savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića.

Ukoliko Skupština Srbije ne ratifikuje SSP, to bi bilo shvaćeno kao oklevanje srpske strane kada je reč o priključenju Srbije EU, smatra Todorić.
On navodi da bi "taj posao trebalo završiti što pre", kako bi se izbeglo povezivanje problema Kosova i Metohije i SSP-a, pogotovu nakon neuspeha inicijative Srbije u Ujedinjenim nacijama da se u periodu u kome Međunarodni sud pravde bude razmatrao legalnost priznanja KIM, blokiraju priznanja Kosova zemalja koje dosad to nisu učinile.
Prema njegovim rečima, "za očekivati je da srpska strana ima više interesa" od brzog stupanja na snagu Prelaznog sporazuma. Todorić se pita zašto proces evrointegracija nije nastavljen odmah nakon hapšenja Radovana Karadžića, budući da je Hrvatska dobila zeleno svetlo odmah po hapšenju generala Ante Gotovine.

- Ovo je test koji će pokazati koliko je izveštaj Bramerca komplementaran s drugim pitanjima koja se pojavljuju na putu evropskih integracija - zaključuje Todorić.

Izvor: Danas

Najviši državni vrh Srbije sutra u poseti Briselu
Demonstracija čvrstih namera Beograda

Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić predvodiće državnu delegaciju koja će sutra u Briselu razgovarati s funkcionerima EU, odnosno s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barosom, komesarom za proširenje EU Olijem Renom, visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom. U delegaciji će, pored Tadića, biti i predsednik Vlade Mirko Cvetković, vicepremijer zadužen za evropske integracije Božidar Đelić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Iako je reč o četiri najviša tela vlasti, juče nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje kako će predstavnici Srbije nastupiti pred čelnicima EU i na kojim temama će insistirati. Naime, novinari Danasa upućeni su na kabinet predsednika Srbije gde, osim toga s kim će se srpska delegacija susresti, nismo mogli da dobijemo ništa konkretnije o razgovorima koji će se voditi.

Jasno je da je cilj posete Briselu pred sastanak amabasadora stalnih članica EU koji bi trebalo da bude održan polovinom septembra pokušaj da se izdejstvuje stavljanje na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma. Odluka će, svakako, zavisiti od ocene saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, što će pre svega biti osnov za odluku zemalja poput Holandije i Belgije koje imaju izrazite rezerve kada je o Srbiji reč. Istovremeno, zemlje poput Italije i Austrije već su i javno podržale stupanje na snagu prelaznog sporazuma.
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa kaže za Danas da činjenica da srpska državna delegacija na najvišem nivou odlazi u posetu čelnicima EU, predstavlja izvesnu vrstu pritiska, jer, kako kaže, teško je reći "ne" takvom sastavu.

- To je znak da je Srbija ozbiljna u nameri da se svi problemi koji stoje na putu integracija otklone. Kada se u istom sastavu nađu predsednik države i predsednik Vlade, to je već mera toga koliko je Srbiji stalo da dobije Privremeni trgovinski sporazum i da ubrza evropske integracije. Tako je trebalo od samog početka - da najviši vrh države odlazi na razgovore sa čelnicima EU jer samo tako je moguće pružiti izvesna uveravanja da Srbija radi sve kako bi završila svoje obaveze prema Tribunalu u Hagu, ali i sve ono što je tek čeka na putu ka EU - kaže Dereta.
Naš sagovornik ističe da se prema informacijama koje "procure" u javnost u poslednje vreme, može steći utisak da su predstavnici vlasti konačno ozbiljni u nameri da pronađu i uhapse Ratka Mladića, i da će to biti najvažnija tema razgovora sa zvaničnicima EU u Briselu.

- Inicijativa koju Srbija planira da pokrene pred Međunarodnim sudom pravde da se preispita odluka o proglašenju nezavisnosti Kosova, takođe bi trebalo da bude tema razgovora Srbije i EU, odnosno srpski zvaničnici će sigurno pokušati da evropskim kolegama predstave da taj čin nije toliko loš za zajednicu evropskih zemalja kako pojedini evropski zvaničnici pokušavaju da ga predstave - zaključuje Dereta.
Pitanje da li će Srbija dobiti Prelazni trgovinski sporazum upućeno je i poslanicima Narodne skupštine Srbije jer, ako je suditi po rečima Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju da evropski ministri neće žuriti da prelazni sporazum stupi na snagu ako Srbija u Skupštini "nije u stanju da posle ’a’ kaže i ’b’" i ratifikuje SSP, vladajuća koalicija bi morala naći što pre načina da se izbori u parlamentu sa opstrukcijama opozicije.

Izvor: Danas

Ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti da nam oni ne misle dobro. EU vode zapadne zemlje koje nam nisu naklonjene; i ako bismo ušli, bili bismo trećerazredna članica sa okresanim pravima. Obaška što bismo morali služiti osovini SAD-EU koja je i nas zgazila 1999. Problem je što, kad se uzme geografska karta, ispada da nemamo izbora. Ne ući? Naravno, ali kako? Možda ne bismo imali de iure sankcije, ali bismo ih imali de facto. Ne bismo imali nijednu propustljivu granicu.

Trgovina, turizam, sve bi nas zaobilazilo jer bi se tim zaobilaženjem obavljalo lakše. Zašto bi neko iz susednih zemalja plaćao posebne dažbine i prolazio dodatne procedure za letovanje kod nas ako može da ode u neku od okolnih zemalja bez ikakvih komplikacija? Isto važi i za trgovinsku razmenu, a od nečeg se mora živeti. Nije, dakle, pitanje da li ćemo dobiti rajski život u EU, već da li ćemo ostati izolovani sa benzinom u kuvanim flašama i praznim radnjama. Bilo bi idealno kad bi se EU raspala, pa svako za sebe, pa da se i mi tu nađemo. Ovako, ako smo bukvalno okruženi, ne vidim da imamo alternativu...

Boris Tadić, predsednik Srbije, uoči današnje posete Briselu
Evropski put Srbije

Beograd - Predsednik Srbije najavio je da će sa zvaničnicima Evropske unije u Briselu danas razgovarati o načinima kako da Srbija što pre postane članica Evropske unije. Tadić je rekao da će u narednom periodu u SAD poslati svog izaslanika kako bi sa američkim zvaničnicima bila raspravljena sporna pitanja u odnosima Beograda i Vašingtona.
- Veoma je važno da nakon svih izbornih procesa u Srbiji, formiranja nove vlade i, osluškujući potrebu građana da Srbija bude članica EU, odemo u Brisel i napravimo presek postignutog i šta bi trebalo učiniti u narednom periodu, praveći mapu puta kako Srbija da što pre postane članica EU - izjavio je Tadić u intervjuu agenciji FONET.

Tadić je naglasio da je važno da Srbija što pre ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i da, nakon toga, dobije status kandidata i obezbedi pristup razvojnim fondovima EU. Tadić je najavio da će sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barosom, visokim komesarom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i komesarom za proširenje Olijem Renom razgovarati o početku primene prelaznog trgovinskog sporazuma.

Svi zahtevi u parlamentu legitimni
"Svaki zahtev u parlamentu ima legitimitet, jer ga iskazuju poslanici. Ako je bilo neke krivice u prethodnim mesecima vezano za mitinge i gubitak života građana, to sve mora da se utvrdi kroz proces koji je zakonski utemeljen, a ne tako što se parlament pretvara u javnu govornicu u kojoj svako izriče svoje argumente, nezavisno od toga da li postoji osnova za takve argumente", rekao je Boris Tadić.

On je naglasio da posle izručenja Radovana Karadžića Haškom sudu, nije moguće Srbiji uputiti primedbu da izbegava saradanju sa Haškim tribunalom, što je "ključna karika" za implementaciju trgovinskog sporazuma koji obezbeđuje povoljnije mogućnosti za izvoz iz Srbije na tržište EU. Završetak saradnje sa Tribunalom u Hagu je jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Srbije, napomenuo je Tadić.
Upitan ima li pomaka u potrazi za Ratkom Mladićem, Tadić je rekao da nadležne službe rade svoj posao i da će svi koji su optuženi pred Haškim tribunalom biti u tom sudu.
Ocenjujući odnose sa SAD, Tadić je naglasio da je interes Srbije da ima najbolje moguće odnose sa tom državom sa kojom je nastupila kriza bilateralnih odnosa, nakon američkog pristupa rešavanju kosovskog pitanja. On je najavio da će u narednom periodu u SAD poslati svog izaslanika kako bi sa američkim zvaničnicima bila raspravljena pitanja koja su sporna u odnosima Beograda i Vašingtona.
Tadić je rekao da bi ambasadore u države koje su priznale nezavisnost Kosova trebalo vratiti što pre da bi štitili naše interese". FONET

Izvor: Danas

Poseta delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope
Srbija krenula u dobrom pravcu

Beograd - Srbija je krenula u dobrom pravcu posle izbora i mi hoćemo da Evropa shvati da mora da je podrži - izjavio je FONETU izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Andreas Gros, uoči jučerašnjeg sastanka sa predstavnicima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.
- Srbija je u poslednjem trenutku i na najteži način krenula u pravom smeru. Mi želimo da podržimo tu nadu i da budemo glas naroda Srbije u Evropi da bi Evropa shvatila odgovornost, koju ima u pružanju podrške, inače će snositi odgovornost ako ova vlada ne bude uspešna - rekao je on.
Gros je ocenio da se Srbija suočava sa krizom zbog blokade rada Skupštine jer je "funkcionisanje parlamenta jedna od najbitnijih stvari", dodajući da je "apsolutno neprihvatljivo da manjina blokira parlament i sprečava većinu da radi". Prema njegovim rečima, pravila treba tako formulisati da manjina ne može da blokira većinu.
- Parlament ima veoma važnu ulogu i nijedna vlada ne može da radi dobro bez podrške parlamenta - naglasio je Gros.
Gros je rekao da će redovni izveštaj o Srbiji, koji će sačiniti sa svojim kolegama, biti razmatran na jesenjem zasedanju PSSE i dodao da on nije stavljen na dnevni red prolećnog zasedanja, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, jer bi bio "zasnovan na zastareloj situaciji".
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović razgovarala je juče s izvestiocima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Čarlsom Gorensom i Andreasom Grosom. U saopštenju Skupštine Srbije navodi se da su Gorens i Gros pokazali spremnost da pomognu u izradi novog skupštinskog poslovnika, imajući u vidu iskustva u radu parlamenata drugih država. Posmatrači PSSE interesovali su se za mogućnosti povećavanja efikasnosti rada parlamenta. Predsednica Skupštine Srbije obavestila je izvestioce da će u najkraćem roku biti izabrana nova delegacija Skupštine Srbije za PSSE. R. D.


Izvor: Danas