1.Bankrot sluzi da bi se namirili dugovi,jer onda sudovi uzimaju firmu koja je nekonkurentna u neatraktivnoj poslovno grani,a likvidacija je gasenje firme.Dugovi ne postaju nevazeci,vec mogu da budu otpisani. Ali to nije uzrok,jer ne postoji masovno bankrotsvo kao uzrok,nego kao posledica,tj. firme su poslovale pre krize,pa je onda nastupilo gubljenje profita.Nije tacno da zapadne zemlje imaju ceo neoliberalni kapitalizam,svuda postoji neka kontrola uvoza-izvoza.

2.Stampanje novca se odrazava na inflaciju,a to ne mozes da sakrijes,tako da nema nikakvog iznenadjenja oko toga da li se novac stampao ili ne,to se odmah vidi. A ako se vidi inflacija,onda se preduzimaju anti-inflacione mere,recimo povecanje izvoza i smanjenje uvoza.

E sad,nas narod nema neko osnovno znanje iz ekonomije,pa se takve stvari pripisuju ''zapadnoj teznji da gospodari Srbijom''. Zato sistem obrazovanja treba promeniti i prilagoditi realnosti,ali to je vec neka druga prica 

Ti pitaš zašto je 2010. gore nego 2008, i to jeste legitimno pitanje.
Ali pre toga moramo da se složimo da je sada neuporedivo bolje nego pre 5. oktobra 2000. Polazna osnova za diskusiju mora biti jednoglasna ocena da je 300 evra veće od 2, i da je 5. oktobar doneo ogroman progres u poređenju sa periodom pre dolaska Đelića i Dinkića.
Tek onda možemo ići u avanzovanije rasprave o tome da li je 400 evra veće od 300, tj. zbog čega je 2010. gore nego 2008.

E pa vidiš, pitanje nije da li je sadašnja vlast perfektna, nego je pitanje: šta je bila alternativa ovoj sada vlasti, ako se vratimo na njeno formiranje u leto 2008. Alternativa je bila da Šešelj formira vladu.
To je po tebi bilo rešenje za ekonomske probleme?

A ako se ti distanciraš i od '90-ih i od Šešelja, onda ne shvatam kakve promene želiš. Da dođe SNS? LDP?


Yebiga, neki od nas zarađuju sopstvenim radom, i zarađuju dovoljno da se ne žale drugima na "glad."
Žao mi je što te to vređa. Možda možeš da *napornim radom* sagoriš tu negativnu energiju.

Jesi li probao recimo da umesto editovanja zajedljivih fotki o Dinkiću nosiš neke džakove

1. ne . bankrot sluzi upravo da dugovi budu otpisani . ako si ti firma tvoja imovina moze biti prodata da namiri vlasnike obveznica tvoje firme , mada obichno to nije dovoljno . ako si drzava , tvoja imovina se naravno ne prodaje . proveri malo sluchajeve nekih drzava koje su proglasile tzv default obveznica , npr rusija 1998 , argentina i .t.d.

2. ne  . shtampanje novca se primeti tek kad novac izadjke na ulicu . primera radi amerikanci su nashtampali gomile novca da bi spasli propadajuce banke 20008. ,ali taj novac josh nije "spushten" u narod i privredu . kad velika kolichina novca pochne da juri istu kolichinu robe - tad nastaje inflacija . korigovanje odnosa uvoz/izvoz je teshko ako nemash shta da izvezesh a zavisish od uvoza jeftine kineske robe 

Vidim da se ovde pocelo malo ozbiljnije razgovarati. Liberalizam je i dan danas utemeljen na onog Amera iz 19 veka, mislim da se zvao Henry George.On je prisutan u svim razvijenim zemljama time sto se dopunjuje sa adekvatnom socijalnom politikom od drzave do drzave. Sustina liberalne ekonomije, slobodnog otvorenog trzista je doticni ekonomista objasnio, da u ekonomiji ako stavljas stege, je kao kada vezes kravu, pa koliko je duzina uzeta, ona moze da pase. Dalje ne moze, jer ne daje uze, a ona ostaje gladna pored prostranstva pasnjaka.Dok ne skapa.
Medjutim kod nas nije toliko pitanje trziste, koliko je pitanje stvaranja dobara od primarnih resursa.
Dakle osnovica trgovine. Jer ako nemas sta da nudis neces imati ni od cega da kupujes.
Zato su resursi od ogromne vaznosti. Recimo prost primer je nas resurs koji se zove voda, se uopste ne koristi u meri u kojoj bi mogao da doprinese stvaranju primarne proizvodnje. U Srbiji se navodnjava 3% povrsine.
Primitivno cekanje zetve od Boga i kise. Bog je dao strvini da radi, a ne da ceka od njega, tako da je postavka skroz neprimerena.Voda daje zetvu, a zetva daje hranu u otpad. Otpad je izuzetno koristan za pravljenje dva vida korisne energije: struje i grejanja, ali se niko time ne bavi.
Pre ce lopina da mase Rusijom i gasom, naftom obecanjima, nego da stvara svoj primarni sektor. Naprotiv on ga gusi.Tako, posto nemas preduslov za stvaranje dobara ostaje ti da se pozjamljujes, punis dzepove marzharima, koji ti smisljeno bace kosku: Kosovo i ti pocnes da zavijas: jaoooo kolevka, ima da nas nema.
Druga varijanta su usluge, gde mi nema sta da trazimo.Usluge pretpostavljaju trgovinu a u trgovini ima vec profesionalnih nacija koje to rade. Arapi i Jevreji su tata mate za taj posao.Oni nisu imali tu zemlju koju mi imamo. Pa su morali da nauce lihvarenje trgovinom.
Kada budes udvostrucio BNP proizvodnjom u primarnom sektoru, mozes da razgovaras. Do onda ostaje samo balvljenje i psovanje ujka Sema sto ti ne daje vise pape. Pa ujka Sem daje samo onome od koga moze i da uzme, vala je to jasno.

1.Bankrot je jedna od opcija Strategije povlacenja, kada firmi ne uspe Strategije revitalizacije..Dakle,bankrot je slucaj kada top menadzment prepusta sudovima da pokusaju da namire dugovanja firme prema stejkholderima(interesne grupe-drzava,kupci,banke,zajednice...)...Menadzeri se nadaju da ce kompanije iz lose konkurentske pozicije u slaboj privrednoj grani izaci jaca i da ce preispitati svoju efikasnost i efektivnost,pa ce krenuti sa Strategijom rasta i razvoja...Otpis dugova je kada nam frima,dobavljac neki recimo,prebije dugovanja i stavi ih na konto sumnjiva potrazivanja,a potom na konto finansijkog rashoda ,jer oni tu imaju gubitak u poslovanju zbog nenaplacenih potrazivanja.

Sa druge strane,likvidacija firme je njeno gasenje jer ni pokusaj sudova da izmire dugovanja u poslovanju nije urodila plodom...Tada top menadzeri prodaju sto vise osnovnih i obrtnih sredstava za gotovinu koju prenose na racun akcionara ili dobavljaca.

2.Postoji jedna velicina u finansijskoj analizi koja se zove opticaj novca,a kojom se odredjuje kolicina novca u finansijskom sistemu.Amerikanci taj nastampani novac mogu da puste tek onda kad se smanji disproporcija izmedju robnih i novcanih fondova.Novac,kao i svaka roba je element trzista,tako da na infalciju utice i realna traznja za novcem.

Ako nemas sta da izvez-za to je odgovorno ministarstvo ekonomije.Sa druge strane,uvoz se moze korigovati carinama,ali ako je zemlja u nekom necarinskom sistemu,onda kvalitet meren ISO standardima moze biti ta ''brana'' uvoza.
 
Ono sto je nama neophodno,to je jasan strateski menadzment.Dakle,istrazivanje mikro i makro okruzenja,internih resursa i ektrernih mogucnosti,sa stalnom korekcijom zbog dinamicnog i nepredvidivog trzista i stalnom implementacijom promena je nesto na cemu se zasniva pristup strategijskog menadzmenta.
Srbija nema jasnu politiku rada,nema dinamicke i inovacione organizacije,nema horizontalno i vertikalno povezan sistem upravljanja resursima i nema kadrove koji imaju ekspertizu i informacione sisteme da sve to kontrolisu.
Kracim recima,ako to ne uvedemo,necemo biti u stanju da povecamo izvoz do 40% BDP-a.

Niste pratili diskusuju. Prica je bila u vezi sa primarnom proizvodnjom i strateskim proizvodima i o odredjivanju minimalne trzisne cene istih a ne o trzistu generalno.

@Nksamsj
Srtucnjak opste prakse 

Niko se time ne bavi. Uzi i proguglaj Ordzivost Razvoja Srbije, koju je usvojio parlament. Niko tamo to ne pominje u onoj meri u kojoj treba da se pominje.
Sve to sto kazes, ce se uraditi, ali ce uraditi drugi a ne mi.Cim se postigne politicka stabilnost u regionu.
Kadrovi jesu osnovni problem. Ali danas vise nemas ni ko da pravi kadrove. Stari, prevazidjeni sistem obrazovanja nema te kadrove koji da poducava kadrove.
Ako danas pogledas CV jednog zapadnog tehnicara, videces da ima sa 15 godina staza, jedno pet sest kurseva za rad na raznoraznim opremama. Od po tri meseca.Ako se pojavi konstantna potreba za necim, zavod za zaposljavanje ima sredtva iz budzeta da organizuje kratke obuke od po nekoliko meseci za takav posao.
Sad karikiram, ali video sam u Engleskoj potrebu za vozaca viljuskara. Ides na kurs, obucis se i daju ti radno mesto. Danas imas velike firme koje proizvode raznorazne standardne opreme. Kurs opreme za varenje (opet primer) je veoma bitan, jer onaj tamo nema gde da nauci rukovanje tom opremom.
Opreme se danas prodaju sa adekvatnim 'trainingom'. Ulazi u cenu proizvoda.

1. mislim da pogreshno razumesh stvari , pa cu probati da ti objasnim na praktichnom primeru : bankrot General Motors-a

  - vlasnici obaveznica su namireni samo delimichno (dobili su 50-80% nominalne vrednosti obveznice , u zavisnosti od klase ) , nakon shto je sud preuzeo upravljanje imovinom .

- vlasnici akcija nisu dobili nishta (firma vredi manje nego shto duguje )

   kad drzava proglasi default obveznica , nema suda koji bi plenio njenu imovinu . jedina kazna je shto sledeci put niko nece da im pozajmi novac (ili ce to uchiniti sa ogromnom kamatom zbog rizika) . zbog toga amerikanci nece proglasiti default do samog kraja 

2. novac u opticaju je M0 i on najvishe utiche na inflaciju , mada i M2 moze da ima uticaj (novac koji banke "kreiraju" pomocu frakcionog rezervnog sistema) . na donjoj slici se vidi da novac u opticaju u SAD nije mnogo porastao za vreme krize , ali jeste novac koji je FED kreirao i podelio bankama :



https://secure.wikimedia.org/wikipedia/en/wiki/Money_supply

 problem ce medjutim svakako nastati jer kreirani novac svakako tezi da udje u opticaj , ako ni zbog chega drugog ono zbog placanja rachuna .

  disproporcija izmedju robnih i novchanih fondova se ne moze tako lako zapushiti dekretima ministarstva ekonomije  . ako ti nemash industriju (otishla u kinu  ) , jedino shto mozesh da radish je da shtampash pare . dolar josh uvek ima neku vrednost ,ali ona lagano opada . to nije posledica rada jedne administracije , vec nechega shto se deshava godinama (od 60-ih) .

Pa ti ovde u stvari stavljas sustinu cele price. Vrednost novca je u korisnoj robi, a ne u smicalicama.
Ta roba bi mogla da ima pravilnu vrednost, ako se smanje plate i drzavna uzimanja.
Ali ta roba mora lancano da utice na sve. I lim za auto i profili, dakle i zelezare moraju da smanje vrednost i fabrike kablova, papucica, metalne obrade itd.
A svuda je upletena drzava sa njenim zahvatanjem.I ona mora da smanji apetit.
Jer same plate radnika su 8% od vrednosti robe.
Dakle snizis standard i teras dalje.Ali svima.
A sta ce na to reci ovaj koji pravi tomahawke? Jer i kod njega moras da snizis?

otprilike tako , samo onda pada i standard , i usluge koje pruza drzava (shkole , putevi , bolnice , sigurnost ...) . ondosno , dolazi do jedne fine deflacione krize koja reshi problem ali posle ozbiljnih zrtvi .

jedino reshenje protiv ovoga je povecanje proizvodnje , na nachin na koji je nemachka izashla iz krize 30-ih proshlog veka .