Na zapadu drzava i firme resavaju to sa razlicitim stimulansima u vidu stipendija recimo za inzenjere tako da rasti zainteresovanost mladih i za te pravce. Sa druge strane, odliv mozgova pokazuje da se te profesije za koje mladi ne mogu da nadju posao u Srbiji ipak traze u svetu

Osnovni problem ovog drustva, je cinjenica da se NE koriste sopstveni resursi za razvoj.
Drustvo je ideologizirano, a sve se svodi na lazna obecanja: cu vi dam, ce vi bidne lepo.
Najjaci energetski resurs, je voda, ispred nafte i gasa. U Srbiji se navodnjava 3% agrarne povrsine.
Drugi resurs je prirodni koridor Dunav. Dunav vezuje 100 miliona Evropljana sa 73 gradova luka. Da ne pominjemo Rajna-Majna. Jedan recni kargo nosi 200 autoslepera.
Od 15 miliona tona za izvoz, JRB ima kapacitet za samo 1 milion. I sve se to radi namerno da bi se stimulisalo uvoz nafte i gasa, da bi se ubirala marzha.
Ako ne pristupis problemu od temelja, onda krov ti odnese bilo koji jaci vetar (kriza).
Ta prica: cu vi vodim u Jeuropu, je toliko otrcana da je to nepojmljivo, isto kao i prica sa Rusima.
I tu nema nikakve dileme da je jedan od glavnih uzrocnika sam Beograd sa svojih 2 miliona dzabalebarosa.
Grad koji je bio predvidjen za Jugoslaviju, koji bi otvaranjem mogao da bude centralni city Balkana, bez dileme, permanentno salje otrovne strele celom svetu: ci vi se najebemo majke natovske Sorosevske itd itd.
Stoka hoce da mu Tadic ili Toma daju da papa za dzaba.Odakle?
Tako da sa prodajom imovine i sa zajmovima, posto ne proizvodi ama bas nista, Srbija ima najveci standard u Evropi.

Srbija lider u padu zaposlenosti

Pad zaposlenosti u Srbiji koji se odigrao u vreme ekonomske krize drastično je veći nego u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, pokazuju analize.
Iako se našla u mnogo dubljoj recesiji nego Srbija, u Hrvatskoj je zabeležen tek blagi pad zaposlenosti od 1,2 odsto.
Nasuprot tome u Srbiji je od prvog kvartala 2008. do prvog kvartala ove godine zaposlenost opala za čitavih 12,5 odsto....

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=09&dd=26&nav_id=461109

"Sunovrat standarda u devedesete"

Sobzirom na to da je od početka krize do danas bez posla ostalo oko 170.000 ljudi i da su plate i dalje jako niske, građanima predstoji teška jesen.



Iako dalji rast cena i kursa evra ne treba očekivati, u predstojećem periodu će se živeti jednako teško kao i tokom godine, ako ne i teže, smatraju ekonomisti.
Najveći pesimista je Miroslav Zdravković, koji smatra da nam predstoji period koji će za građane biti jednako težak kao isto razdoblje 1993. godine i da se mogu očekivati nekontrolisani izlivi nezadovoljstva.

"Ako ja sa dobrom platom ne mogu da izvršim svoje obaveze, kako neko ko zarađuje 25.000 ili 30.000 dinara može da finansira dvoje dece, sprema zalihe hrane i plaća dažbine. Ljudi će se boriti da bi preživeli jesen, koja će biti teška kao 1993. Te godine jesen i zima su bili najteži za preživljavanje", kaže on.
Zdravković dodaje da bi "možda trebalo organizovati izbore, kako bi se dala nova nada narodu, nego da se izlažemo bezbednosnim problemima. Jer bezbednost je ugrožena glađu. Apsolutno je neizvesno šta nas čeka".

On smatra da se u privatnom sektoru mogu očekivati dalja otpuštanja zaposlenih. "Nemoguće je da ove godine rast BDP-a bude 1,5 ili dva odsto i da očekujemo da se iko zapošljava. Možemo samo da očekujemo da privatni sektor dalje otpušta da bi mogao da plaća svoje dugove. Privatni sektor je samo u julu vratio 200 miliona evra spoljnih dugova i to je odgovor na pitanje zašto je dinar toliko slab", kaže on.
"Ako moraju da se razdužuju, najviše mogu da uštede na radnicima. Dakle, otpusti radnika da bi smanjio fiksne troškove i to će tako trajati dok ne dođe do jakog oporavka, a pitanje je kada će to da se dogodi", objašnjava Zdravković.




Goran Nikolić smatra da će se inflacija u poslednjem tromesečju smiriti i da daljeg, bar drastičnog ugrožavanja životnog standarda građana neće biti.
"Što se tiče životnog standarda, ne može drastično da vam opadne kupovna moć za procenat ili dva. U avgustu je inflacija bila 0,8 odsto, a u septembu 0,9. To je dosta veliki rast i ključno je pitanje šta će vlasti uraditi do kraja godine da je zadrže na osam odsto, pošto im je to cilj. Ako ne ostvare taj cilj, to će biti kompromitacija za NBS", kaže Nikolić.

On kaže da postoje dva razloga za inflaciju: jedan je rast cene prehrambene industrije na svetskom nivou, drugo je kurs evra, manje preko uvoznih cena, a više preko njegovog uključivanja u cene.
"Proizvođači su podigli cene i to je dosta uticalo na inflaciju. Vlada dosta pomaže NBS u borbi sa inflacijom. Sve ove mere koje je preduzimala, robne rezerve i sprečavanje poskupljenja komunalija, sve je to u pravcu pomoći NBS. NBS inače podiže kamatnu stopu, interveniše na deviznom tržištu i tako dalje", kaže on.

Nikolić dodaje da, "što se tiče kursa evra, on mora ostati stabilan, jer ako se to ne ostvari, onda će vlasti definitivno izgubiti bitku sa inflacijom. Čvrsto verujem da će NBS braniti kurs i da će intervenisati po visokoj ceni u smislu količine prodatih deviza i verovatno će podići referentnu stopu".
On smatra da se ekonomska situacija ipak stabilizovala, jer nema indicija da se i dalje pogoršava. "Čak ima nagoveštaja, mada nisu dovoljno jasni, da bi moglo da krene nabolje kada je u pitanju industrija, a posebno izvoz. Rast industrije će biti između tri i pet odsto, a rast izvoza između 19 i 20 odsto, možda 21", navodi Goran Nikolić.



Mijat Lakićević se slaže da se situacija u Srbiji stabilizuje, ali da se dalje od toga ne pomera.
"Postoji industrijski rast i procentualno on nije tako loš, ali mi još nismo ni blizu 2008. godine. Pre bi moglo da se kaže da se sada stabilizujemo i ne propadamo dalje, nego što bi se to moglo nazvati nekim poboljšanjem", navodi on.

Lakićević objašnjava da "ako možemo da budemo zadovoljni sa malim, to nije loš signal, ali daleko od onoga što nama treba, s obzirom na decenijska ranija propadanja. Nešto se malo popravlja, a koliko je to održivo mnogo zavisi od toga šta mi sami budemo učinili pošto svetska kriza i prolazi i ne prolazi, kako za koga, i za zemlju i za preduzeća".

On smatra da se može reći da je kriza prošla samo utoliko što Srbija više nije u recesiji.

"Ali, ni bolje nešto nije došlo, nismo stali na put stabilnog, dugoročnog ili relativno visokog rasta. To tek treba da se uradi. Kriza jeste prošla u smislu da više ne propadamo, možda se polako i vadimo, ali ni to nije izvesno i sporo je, što je problem, jer smo dosta propali. Veliki je broj nezaposlenih, plate su male i ljudima to ne znači mnogo. Dobro je, ali daleko od toga kako bi trebalo da bude", kaže Lakićević.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=09&dd=26&nav_id=461105

Ko da bi nova vlast odjednom napunila drzavne kase preko noci i otvorile sto fabrika 

ма кењају ови експерти...никад у србији није било боље него сад

 

Evo i racunice koliko svakog od nas kostaju monopoli srpskih tajkuna:

Lažni rat protiv monopolista

Beograd -- Ministar poljoprivrede najavio je – ratovaćemo protiv kartela. Odlično, ali ako zaista hoćete s nekim da ratujete, onda mu ne najavljujete, kaže Boris Begović.

Begović dodaje da nakon toga ministar odlazi u posetu Imleku i saopštava nam da je dogovoreno da se povećaju subvencije i da će time sve da se sredi.

Nezvanične procene pokazuju da je život u Srbiji zbog monopola skuplji za 20 do 30 odsto, a samo zbog previsokih trgovačkih marži prosečna srpska porodica ima ekstra izdatak od 500 evra godišnje.

http://www.b92.rs/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=09&dd=26&nav_id=461107

Tri miliona ljudi jedva preživljava

Po glavi mesečno 8.427 dinara
Kada se prosečna zarada podeli na sve koji ne rade i ne zarađuju, prosečan iznos kojim raspolaže građanin Srbije je znatno manji - 8.427 dinara. Gledano po gradovima, najbolje žive Novosađani. Svaki mesečno ima na raspolaganju 16.228 dinara. Sledi Beograd sa 15.458 dinara. Potpuno je nezamislivo kako opstaju građani u drugim delovima Srbije. U Nišavskom okrugu, bez Niša, prosek po glavi je svega - 3.433 dinara.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=03&nav_id=462578

Proizvodnja tek 40% od nivoa 1989.
4. oktobar 2010. | 12:08 | Izvor: B92

Srbija je POSLEDNJIH DESET GODINA ostvarila rast industrijske proizvodnje od 6,5 odsto i po tom pokazatelju je najgora u Evropi
Nivo industrijske proizvodnje trenutno je na 40,2 odsto industrijske proizvodnje iz 1989. godine, dok je 2000. godine bio na nivou od 37,6 odsto.
To je ubedljivo najniže u Evropi, a poređenja radi, Albanija, Češka i Poljska su svoj rast udvostručile, objašnjava ekonomista i urednik sajta ekonomija.org Miroslav Zdravković.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yy...p;nav_id=462805

За увоз хране Србија даје 1,3 милијарди евра


Србија је за годину и по дана увезла воћа, поврћа и разне хране у вредности 1,3 милијарде евра, а само за седам месеци ове године за куповину те робе од странаца потрошено је 414 милиона евра.
Увозимо чак и традиционално српско воће, на шта је потрошено осам милиона евра 
Тако грађани Србије велике паре дају за парадајз из Турске и Шпаније, купус из Македоније и Албаније, пасуљ из Аргентине и Киргистана, или за бели лук, који се увози из Кине.   
Само за увозно поврће Србија је за нешто више од пола године платила 27,2 милиона евра, а увозило се све од кромпира, парадајза, паприка, купуса, лука, краставца, тиквица, спанаћа, кукуруза шећерца, шаргарепе, целера до ротквице, преноси портал Удружења аграрних новинара Србије ''Агропрес''.   
На увоз свињског меса за седам месеци ове године потрошено је око 2,5 милиона евра, а за млеко и млечне производе 5,7 милиона евра. За сиреве је у истом периоду издвојено више од три милиона евра.   
За тропско воће у том периоду утрошено је скоро 40 милиона евра, али је увожено и воће које се производи у Србији, као што су јабуке, шљиве, дуње, кајсије, вишње, трешње, крушке, јагоде, грожђе, па чак и малине. Тако је за увоз тог традиционалног српског воћа страним продавцима плаћено више од осам милиона евра.   
Владана Хамовић из Института за економику пољопривреде рекла је да домаћи пољопривредници нису више заинтересовани да производе чак ни традиционалне културе, као што је пасуљ.   
"Врло су скромна улагања у производњу, па сељаци углавном напуштају село или одлучују да се не баве више пољопривредном производњом. Немају рачуницу да производе пасуљ, паприку, парадајз, кромпир и лук. То јесте поражавајуће јер ми смо пољопривредна земља и дошли смо у ситуацију да све те културе увозимо, иако их већ имамо", рекла је Хамовићева.