Ovako kad slušam stvar je dobra ali u praksi ne bi mogao da ubijem ni mačku a kamoli najgoreg jevrejina...
Stvarno se dešava nešto ozbiljno: svuda u svetu crni emigranti i azijati se namerno puštaju i mešaju sa stanovništvom Nemačke,Engleske,Francuske(posebno nje),centralne amerike pa polako i nae zemlje ali i mnogo drugih.
Muslimani se šire na sve strane.. Da li neko hoće da izazove opake gradjanske ratove ovim? Pogledajte kako se satire sve tradicionalno i amerikanizuje stanovništvo. Na sve strane plakati na engleskom i latinici,radnje imaju engleska imena...

ne preteruj taxe, nigde se ne spominje ubijanje   
sve se to sredjuje birokratskim putem.

            Mladi biraju život u samoći

   

  Pogledajte profile devojaka i mladića koji su onlajn i čekaju vašu poruku, izaberite svoje favorite, uzmite telefon u ruke i dopisujte se... Nikada više nećete biti usamljeni, uvek ćete imati drugaricu, ljubavnicu, prijateljicu... - pozdravna je poruka jednog od mnogobrojnih internet sajtova koji nude upoznavanje, flertovanje, traganje za pravom ljubavi ili seks.

Psiholozi smatraju da „pravu“ ili „pravog“ nije lako pronaći iako mogućnosti za zbližavanje danas ima više nego ikada – od agencija za bračno posredovanje, svetskih internet mreža poput fejsbuka, gomile domaćih sajtova, televizijskih SMS četova, pa do poslednjeg – „spid dejting“.

Egoizam
Razloga za samoću je mnogo. Prvo, sveopšti zamah potrošačkog i egoističnog društva nameće nam uživanje kao životni ideal. A ako smo sami, trošimo samo za sebe i svoje potrebe. I radimo šta nam se hoće. Takav stav opredeljuje nas da duže ostanemo sami, a to potvrđuju i svetske i domaće statistike:
- Svetska populacija neoženjenih i neudatih se povećala u poslednjih 20 godina za oko 48 odsto;
- Udeo neoženjenih i neudatih u populaciji bračno sposobnih stalno raste, a u poslednje tri decenije veći je za više od pet odsto;
- Granica stupanja u prvi brak se pomera. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2008. godinu, muškarci se u proseku žene sa 29,57, a devojke se udaju sa 26,28 godina.
Stručnjaci za ljudske odnose slažu se da ponašanje „tragača za ljubavlju“ čini zbližavanje teškim.
– Narcizam koji delom diktira i kultura sprečava većinu da krene u osvajanje. Po kafićima grupe devojaka i grupe mladića sede jedne pored drugih, ali do kontakta ne dolazi. Često čujem od devojaka kako kažu: „Celo veče smo se gledali, a on – ništa”. Kodeks po kome devojka ne treba da priđe prva još važi – kaže Vesna Brzev-Čurčić.
Kulturolog Ratko Božović takođe misli da se samoljublje i strah od odbijanja nalaze među razlozima ljubavnih teškoća savremenog čoveka.
– Problem je maligni i opsesivni narcizam u kome vlada stav „ja, pa ja“, a tu nema mesta za duge. Kada ljude potpuno proguta sopstveno „ja“, postaju nekritični i spremni da sebi popuštaju do apsurda. Od sebe ne vide drugog – smatra Božović.

Sve se vrti oko para
Novac, takođe, igra značajnu ulogu u tome zašto se mnogi, pa i veliki broj mladih, odlučuju za samoću. Neko to radi kako bi ga trošio samo za sebe, a neko, kao što je to slučaj jednog nezaposlenog tridesetogodišnjaka iz Beograda, jer ga nema ni za sebe: „Zašto da joj priđem, kad sam jedva skupio da i sebi platim piće.“ Zato bira da ostane kod kuće, u svojoj sobi, jer živi sa roditeljima. Kao, uostalom, i veliki broj njegovih vršnjaka. Prema istraživanju „Medum Gallup“ agencije, 57 odsto ispitanika (od ukupno 1.000) između 25. i 34. godine živi sa roditeljima, kao i 32 odsto onih između 35. i 44. godine. S druge strane, u velikom problemu su i oni koji puno rade.
– Teškoće u pronalaženju partnera jesu u neku ruku danak načinu na koji se danas živi. Ovaj fenomen nije rezervisan samo za naše područje. Društva koja funkcionišu po principu „dva radna vremena za jednu platu“ ostavljaju malo vremena za bilo koju drugu aktivnost, pa tako i za traženje srodne duše – smatra psiholog Vesna Brzev-Ćurčić.
S tim se slaže i Nada Jovičić, psiholog u agenciji za bračno posredovanje „Fortuna”:
– Mladi su preopterećeni pos­lom, retko se druže, a kada se i viđaju s prijateljima, to je isti krug ljudi, tako da nemaju ni priliku da nekog novog upoznaju – kaže Jovičićeva.
Najčešći klijenti ove agencije su, tako, osobe oko 40 godina, ali u sve većem broju dolaze i mladi u srednjim tridesetim, i to mnogo više muškarci nego žene. Problem u spajanju je osim „manjka“ žena i to što su članice ove agencije uglavnom sa završenim fakultetom, a muškarci srednjeg ili višeg obrazovanja. A devojke i žene traže, bar, po obrazovanju ravnog sebi.

Klik do poznanstva
Nedostatak vremena, novca i bojazan od neuspeha svakako su razlog sve veće popularnosti posrednog upoznavanja, za koje moderne tehnologije i savremena kultura pružaju neslućene mogućnosti. Osim uvek aktuelnog „provodadžisanja“, koje je nekada bilo dužnost strina i tetaka, a sada uglavnom prijatelja, današnji usamljenici partnera mogu da traže i putem ličnih oglasa, agencija za posredovanje, internet-sajtova za upoznavanje, televizijskih SMS poruka ili „spid dejtinga“.
Najpopularniji internet-sajt za upoznavanje, „Poljubac“, ima 165.000 registrovanih članova, a preko sajta „Zaljubi se“ do sada je poslato više od milion imejlova.
Profili i želje korisnika ovakvih servisa su najšareniji mogući. Koriste ih i tinejdžeri i penzioneri, neobrazovani i doktori nauka, oni koji traže životnu ljubav i oni koji žele neko neuobičajeno seksualno zadovoljstvo. Njihova iskustva takođe su različita – od potpunog razočaranja prilikom stvarnog susreta, pa do velikih ljubavi, čak i uspešnih brakova.
Psiholozi, kao i internet udvarači i udvaračice, slažu se da ovakav vid upoznavanja ima dobrih strana, ali i ozbiljnih nedostataka.

Posredno je lakše
– Ljudi jesu opušteniji kada ne kontaktiraju neposredno. Kada sediš, pišeš i gledaš u monitor, dakle, kada si sam, lakše možeš da budeš ono što jesi. Ključ je, međutim, u reči „možeš“. Jer ne moraš. Ovde ima mnogo zamki, momaka i devojaka koji postavljaju lažne slike, koji za „korak dalje“ u kontaktu traže dopunu kredita ili plaćanje taksija za viđanje, to jest varaju, ili se prostituišu – kaže Uglješa, vlasnik jednog internet-sajta za upoznavanje.
Psiholog Vesna Brzev-Ćurčić takođe smatra da posredno upoznavanje može da bude rizično, ali podvlači da je svaki način kontakta bolji ni od kakvog.
– Tehnologija nudi mogućnost komunikacije bez istinske komunikacije. Dobro lice čitave priče je u tome što se neki ljudi bar tako nađu. Ovakva komunikacija omogućava i stidljivim, nesigurnim i prezaposlenim da nađu srodnu dušu. Naravno, doza opreza se ovde prosto podrazumeva. Ima obmanjivača, ali i isto toliko usamljenih koji vape za tim da dodirnu nečiju ruku umesto bezlične tastature. Stoga sam uvek pre za to da se ljudi na neki način upoznaju nego za to da samuju. Samoća nije prirodno stanje – kaže Brzev-Ćurčić.

Planeta usamljenih
Svi sagovornici se slažu da ne postoji nijedan problem u pronalaženju partnera koji bi bio specifičan za Srbiju. Svaki problem ovdašnjih samotnih, tvrde stručnjaci, isti je kao i drugde.
– Problem nije Srbija, već ljudska vrsta. Čovek mora prvo da upozna sebe, pa tek onda druge. Onaj ko kaže „ne mogu da pronađem pravu osobu“ gradi opravdanje. Ako ne može da nađe pravu osobu, problem je u njemu. Naposletku, ne mora se obavezno živeti s nekim – smatra seksolog Zoran Rakić.
Naravno, uvek se mora računati i na to da neko, jednostavno, nema sreće, ali za sve drugo što zavisi od nas valja se potruditi. Ako ne zarad opstanka ljudske vrste, onda barem zbog nas lično. Pa neka se tako ispolji taj naš egocentrizam. Uostalom, danas ćemo mi brinuti o nekome, a sutra, kada ostarimo, trebaće nam neko da o nama brine. Tada je kasno da se o tome razmišlja.




 Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/100325/Mladi-biraju-zivot-u-samoci

MILOŠ BANIĆEVIĆ: UTICAJ MATERIJALISTIČKE KULTURE NA STANJE PORODICE I RAZVITAK STANOVNIŠTVA
sreda, 24 novembar 2010 22:18

Evolucija porodice od patrijarhalne ka modernoj za decu je bila bolna i puna iskušenja. Umesto života u brojnoj višegeneracijskoj porodici, deca su se našla u samoći porodice sa jednim roditeljem

Ubrzana industrijalizacija i urbanizacija u razvijenim zemljama Evrope i Severne Amerike tokom 20. veka i nezapamćeni naučno-tehnološki progres (masovna primena novih tehnologija biomedicine, komunikacija i informisanja) u drugoj polovini veka donose dalju radikalnu modernizaciju života u ovim društvima sa do tada nezabeleženim stepenom rasta proizvodnje hrane i mnogih drugih materijalnih dobara. Izuzetan porast društvenog proizvoda i javne potrošnje i poboljšanje materijalnih uslova života u industrijski razvijenim zemljama, uz unapređivanje zdravstvene zaštite koje je ostvareno zahvaljujući uspesima moderne medicine, dovode do korenitih promena u strukturi oboljevanja i umiranja stanovništva (proces poznat pod nazivom epidemiološka tranzicija). Iskorenjeni su mnogi tradicionalni uzroci visoke smrtnosti i kratkog životnog veka stanovništva - akutne zarazne bolesti, poremećaji ishrane i dr. Radikalnim obaranjem dotadašnjih visokih stopa smrtnosti majki, odojčadi i male dece sredinom 20. veka postignuti su revolucionarni uspesi u poboljšanju zdravstvenog stanja mladih naraštaja, uz značajan porast očekivanog srednjeg trajanja života. 

Modernizacija života bitno je izmenila karakter višegeneracijske patrijarhalne porodice. Masovno zapošljavanje, odnosno ekonomska samostalnost žena i početak korišćenja hormonske kontracepcije od 60-tih godina 20. veka podstiču opadanje stope rađanja dece. Potpuno razdvajanje polne aktivnosti i biološke reprodukcije, kako u bračnim odnosima, tako i u drugim oblicima polnog opštenja, omogućeno lako dostupnim sredstvima moderne kontracepcije, praćeno je u zemljama Zapadne Evrope medijskom vulgarizacijom i tržišnom eksploatacijom humane seksualnosti. Dok je u ovim zemljama korišćenje kontraceptivnih sredstava postalo široko prihvaćeno još u periodu pre legalizacije abortusa, u istočnoevropskim zemljama abortus je, zbog rane liberalizacije zakona o prekidu trudnoće, usvojen kao oblik kontrole rađanja znatno pre nego što su moderna kontraceptivna sredstva postala dostupna. Sa druge strane, snižavanje visokih stopa smrtnosti odojčadi i male dece, koje je roditeljima dalo sigurnost u pogledu njihovog preživljavanja i osposobljavanja za privređivanje, uticalo je na promenu stava roditelja u odnosu na željeni broj dece. To je, uz druge razloge, doprinelo usvajanju nižih reproduktivnih normi i kontinuiranom opadanju stopa nataliteta (tzv. demografska tranzicija ili tranzicija fertiliteta).

POKOLEBANA HUMANOST Pored unapređenja materijalnih uslova života, obrazovanja i zdravstvene zaštite stanovništva u razvijenim industrijskim zemljama 19. i naročito 20. vek doneli su i porazne posledice: dva svetska rata, revolucije i genocidi odneli su u periodu od 1914-1945. godine samo u Evropi oko 140 miliona ljudskih života, sa rastućim brojem žrtava među civilima, posebno decom i ženama. Takva tragična iskustva duboko su pokolebala veru evropskog čoveka u humanost i superiornost kulture Zapada, u solidarnost među ljudima i generacijama, u svetinju života, braka i porodice. Naime, sveukupnost tog iskustva i naročito modernizacija materijalnog života, zasnovana na diktatu profita, dovela je do ubrzanih i dubokih promena u individualnoj i društvenoj svesti i napuštanja religijskih i socijalnih normi buržoaskog društva. Nadiruća potrošačko-hedonistička životna filosofija, dominacija individualizma i odbacivanje solidarnosti, kolektivnog i nacionalnog interesa, donose samoživost i otuđenje čoveka u savremenoj materijalističkoj kulturi, pri čemu se kao isključiva osnova životnog stava i ponašanja vidi sopstveno blagostanje. 

U oblasti odnosa među polovima stvara se sistem vrednosti suprotstavljen autoritetu zajednice, odnosno pravu Crkve i države da regulišu brak, porodicu i rađanje dece. Moderna shvatanja o pravu individue na slobodu izbora (zasnovana na idejama iz doba renesanse i Francuske revolucije) i progresivni socijalno-istorijski proces emancipacije žene koju je proklamovao socijalizam, doprinose nestabilnosti odnosa između žene i muškarca i ubrzavaju razgradnju patrijarhalne porodice - najstarije biološke i socijalne zajednice u ljudskoj vrsti. Emancipacija žene, jedan od civilizacijski najprogresivnijih društvenih procesa, odvijala se tokom 20. veka u izuzetnom složenim i dubokim promenama materijalnog i duhovnog života svetske zajednice. U razvijenim industrijskim zemljama postignuti su epohalni uspesi u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u oblasti prava na školovanje, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, profesionalnu i socijalnu promociju žene. Istovremeno, međutim, iskazala su se i mnoga iskušenja i stranputice emancipacije žene među kojima se pitanje uspešnog usklađivanja profesionalnog i socijalnog samoostvarivanja i biološke funkcije pokazalo za sada kao nerešiv problem. Tokom relativno kratkog perioda opstajao je model tzv. nuklearne porodice, koju čine oba roditelja i sve manji broj dece. Od 80-tih godina 20. veka u većini razvijenih industrijskih zemalja sve je prisutnija "porodica" u kojoj, pored jednog-dva deteta, postoji samo jedan roditelj, najčešće majka. Već danas se 30-50 odsto dece, a u pojedinim socijalnim i etničkim zajednicama i više, rađa van braka, odnosno podiže u takvoj "porodici". S obzirom na neizbežnu potrebu višegodišnje zaštite i vaspitanja dece, pitanje dugoročnih posledica razgradnje patrijarhalne porodice ostaje otvoreno i bez odgovora.

RADIKALNA PROMENA BRAKA Korenita promena u seksualnom i reproduktivnom ponašanju individua raskinula je hiljadugodišnju, religijskim i socijalnim normama utvrđenu, uslovljenost polne aktivnosti i braka. Institucija braka i novi oblik odnosa među polovima - kohabitacija u mnogim zemljama Evrope već su dobili isti društveni status. Najjasnija indicija da religiozna i društvena svrha tradicionalne porodice, kao biološko-socijalne zajednice za rađanje i podizanje dece, sve više gubi smisao i punu društvenu zaštitu predstavljaju prvi primeri izjednačavanja socijalnog statusa heteroseksualne i homoseksualne bračne zajednice u nekim zemljama zapadne Evrope. Takve radikalne promene odnosa društvene zajednice prema braku, porodici i rađanju dece, koje se u savremenoj kulturi usvajaju u ime osnovnih ljudskih prava i sloboda individue, kao i prava tzv. manjinskih grupa, ne vode, međutim, računa o kolektivnom interesu. Time se istovremeno dovodi u pitanje i ravnopravnost onih heteroseksualnih brakova i porodica u kojima se rađaju i podižu deca neophodna za biološki i ekonomski opstanak svakog društva.

Na početku 21. veka veoma niske stope fertiliteta i depopulacija postali su zajednička karakteristika celokupnog stanovništva Evrope. Taj demografski fenomen, zabeležen samo na zalasku ranijih ciklusa evropske civilizacije (antička Grčka i Rim) ne pobuđuje, bar za sada, dužnu pažnju političke elite u Evropi. Savremena evropska kultura odbacila je, naime, monoteističku dogmu o svetinji života, braka i porodice, odnosno mudrost eleusinskih misterija, a u jednoj od ključnih civilizacijskih dilema (pravo individue na slobodu izbora, na jednoj strani i pravo zajednice na biološki opstanak, sa druge strane) opredelila se za pravo individue, ili drugim rečima, umesto Erosa, izabrala Tanatos.

O pravu na život začetog ljudskog bića ne govori čak ni poznata Konvencija o pravima deteta, usvojena 20. 11. 1989 godine u Generalnoj skupštini UN i ratifikovana od strane skoro svih zemalja sveta, sa izuzetkom SAD i Somalije. Konvencija u članu 6. ističe da „svako dete ima neotuđivo pravo na život", dok se u članu 1. naglašava da se „u svrhu ove Konvencije detetom smatra svako ljudsko biće ispod 18 godina". Za razliku od Deklaracije o pravima deteta, usvojene u Generalnoj skupštini UN 1959. godine, u kojoj se ističe da su „detetu, s obzirom na njegovu fizičku i mentalnu nezrelost, potrebni posebna zaštita i briga, uključujući odgovarajuću pravnu zaštitu kako pre tako i posle rođenja", u Konvenciji se period od začeća do rođenja deteta ne pominje, čime se implicitno ukazuje da začetak nije ljudsko biće i time legalizuje pravo žene na abortus. 

NUKLEARNA PORODICA U borbi za materijalno blagostanje porodice mnogi roditelji u savremenoj kulturi zanemaruju odgovornosti i obaveze u podizanju i vaspitanju dece, prepuštajući ih destruktivnim uticajima medija, ulice i lažnih sistema vrednosti. Individualizam i egoističan oblik "samoostvarivanja" jednog od roditelja, sukobi njihovih uverenja i interesa dodatno razaraju brak i porodicu koji moraju počivati na ljubavi, poverenju i solidarnosti. Stoga je evolucija porodice od patrijarhalne ka modernoj za decu bila bolna i puna iskušenja. Umesto zajedničkog života u brojnoj višegeneracijskoj porodici, deca su se odjednom našla u samoći nuklearne porodice, odnosno porodice sa jednim roditeljem. Osobito složen i težak je položaj dece u porodici sa razvedenim roditeljima. U modernoj porodici, uz često odsutne ili prezauzete roditelje i izloženost dece štetnim uticajima profitnog interesa masovne potkulture (koji su u deci i adolescentima našli idealnu ciljnu grupu), ispoljili su se različiti oblici rizičnog ponašanja mladih (tzv. "novi morbiditet"). Poremećaji seksualnog i reproduktivnog zdravlja (polno-prenosive infekcije, adolescentne trudnoće i abortusi) uzrokovani nerazumno ranim stupanjem u polne odnose, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, porast povreda i nasilja i epidemija gojaznosti imaju ogromne, ne samo zdravstvene, već i socijalne i demografske posledice.

Brak i porodica suočavaju se u savremenoj kulturi sa mnogim problemima koji ugrožavaju ulogu roditelja u podizanju i vaspitanju dece. Ipak, dok su još mala, veoma nezrela i nespremna za životnu borbu, deci je neophodno bar jedno mesto u kojem će im biti pružena nežnost i sigurnost, bez obzira da li su ili nisu „dobra i poslušna". Takav odnos moguć je samo u porodici i sa svojim roditeljima i on je za ceo život temelj samopouzdanja i vere u sebe.

VIZIJA NOVOG ODNOSA Dominacija „novog svetskog poretka" okončala se iznenadno krajem prve decenije 21. veka finansijskim i ekonomskim kolapsom neoliberalnog oblika kapitalističkog poretka. Neposredni efekti nastale globalne krize dostižu dramatične razmere, a karakter budućih međunarodnih odnosa i posledice po sisteme socijalne i zdravstvene zaštite, stanje porodice i razvitak stanovništva za sada je teško predvideti. Nada u stvaranje multipolarnog svetskog poretka, zasnovanog na ravnoteži ekonomskih interesa, ideoloških i religijskih uverenja ključnih činilaca međunarodne zajednice, donosi viziju novog obrasca humanih i dostojnih odnosa među polovima kao preduslova obnove porodice, rađanja dece i odbrane života.

_____________

LITERATURA


1. Zaštita reproduktivnog zdravlja mladih : Priručnik za lekare, USAID, Kragujevac: Impres, 2006.

2. Konvencija o pravima deteta, Generalna skupština UN, 20.11.1989.

3. Obnavljanje stanovništva i zaštita reproduktivnog zdravlja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999.

4. Uredba o zdravstvenoj zaštiti žena, dece, školske dece i studenata, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 49/95.

5. Van de Kaa D. 1. Europe and its Population: The long vienj. In: van de Kaa D. et all. (eds.). European Populations: Unity in Diversity. Kluver Academic Publishers, The Netherlands, 1999.

http://standard.rs/vesti/39-lifestyle/5993-milo-banievi-uticaj-materijalistike-kulture-na-stanje-porodice-i-razvitak-stanovnitva-.html

Super je tekst svaka čast

ova rechenica sumira celokupni problem kako srpskog naroda tako i bele rase u celini . nedostatak sposobnosti ili volje za borbu priroda tretira kao smrtni greh , onaj koji se ne oprashta . ovo stoga shto je sposobnost za borbu u stvari nishta drugo nego zelja za zivotom - odnosno nagom samoodrzanja  .

 glupo je ochekivati da ce priroda odrzavati u zivotu one koji sami ne zele da zive .

Pa ne znam ko brani kome da ima desetoro dece. I ko brani kome da stavi naziv radnje na cirilici i Srpskom, niko. Sad su naravno krivi muslimani sto Evropljani imaju po jedno dete a koliko znam, nije ovo Kina pa da ima kontrola radjanja 

Zaista smo tu sami krivi....nema spora
Ali su najvise krivi takvi liberalno demokratski likovi, i nedojebane feministkinje, koje te kad god pomenes radjanje, porodicu, pogubnost komformizma i nametnutog stila zivota, kao i potrebu da se uspostavi nov sistem vrednosti, optuze da si pravoslavni taliban, tradicionalista i partiJota, koji zeli da od zena napravi inkubatore za radjanje dece 

svako iole normalno (prirodno) drushtvo preduzima akcije protiv onih koji su shtetni po njega . kao shto je prirodno da lopovi ili ubice budu odstranjeni iz drushtva , tako bi sasvim prirodno bilo da zahtevamo da se isto dogodi judeo-liberalima , feministkinjama i slichnom oloshu .