Монах Антоније:
Изјава поводом инструисаних медијских извртања истине о дугорочним, а мирним, молитвеним
али и страдалним антипапским протестима Светосаваца пред Патријаршијом СПЦ
Дана 18. нов. 2010. г.

( И ова изјава, као и већина досадашњих у подугачком низу обаћања јавности са непрекидних шестомесечних антипапских молитвених скупова Светосаваца пред зградом Патријаршије СПЦ је иницирана, што општом медијском клеветном кампањом против свих искрених православаца данас - па и против нас самих, што кршењем основних људских права (на јавни мирни протест) овом исконструисаном афером безаконих, насилних, забрана ове нове, модерне, патријаршијске полиције.)

Пре свега – Помози Бог свима у оистињењу православљем и покајању правоживљем!

Затим да најавимо здушни братски договор о промени времена почетка наших свако-суботњих молитвених окупљања (термин у току Сабора епископа остаје 16,30час.). Наиме, уместо досадашњих 13час.: „Антиекуменски скупови Светосаваца“ пред зградом Патријаршије почињаће сваке суботе почев од 20.11.2010.г.  увек у 11час. и трајати до 14час.
   Ево седми месец како трају мирни молитвени саборни скупови верног народа светосавског подно прозора Патријаршије којима једино желимо исповедити веру нашу и оградити се од самовољног и непослушног Св. Синода насупрот Светом Предању Једине Свете Саборне Апостолске Цркве. Наша окупљања трају и трајаће све до испуњења захтева, сваке Христочежњиве и правдољубиве православне душе потресно забринуте над будућношћу Христове вере у Србаља, Светом Сабору епископа: да Српска Црква иступи из секташке заједнице зване „Светски Савез цркава“; да објаве непокајаном Папи громогласно и праведно заувек - НЕ у Србију; да поврате Православну Догматику у образовни систем богословских школа; прекину безбожне реформе литургије и основне кодексе православне побожности по којима смо вековима живели - то једини програм и смисао ових молитвених окупљања, а не владика Артемије како се то медијском злоупотребом желе прикрити смрадни трагови ове етапне епископске унијатске издаје Православља.
Данас, лицемерни екуменисти се труде, као што и ови полицијски пунктови овде наново сведоче, да Православље само на уснама исповедају, а делима га се деценијама тактично одричу.  „Речи су им блаже од масла, а на срцу им је рат“ каже се у псалмима, рат који се најлакше уочава по томе што не следе животу и поукама Светих Отаца наших, док оне који их добронамерно опомињу – клеветају, кажњавају и немилосрдно прогоне, притом, древне неправославне и непокајане иноверне непријатеље Истине Божије називају пријатељима и блиском браћом.
   Шест пуних месеци нико не објављује ово мирно исповедање вере наше, нико не каже да мирно свакодневно молитвено протестујемо против папизма и екуменизма српских епископа, а не против њих самих! Све ово време нас здушно игнорисаше, а сада, у току Сабора, када ми у континуитету само настављамо своје дуготрајне трудове, покушавају нас представити народу као Артемијевце. Зашто? Зато јер је брзи раскол Цркве недосањани сан сваког епископа екуменисте и политичара глобалисте. За толико дуго време мирних молитвених протестних окупљања овде НИКО се на нас из Патријаршије није осврнуо, а камоли са нама поразговарао, покушавајући да савршеним презиром прикрију сопствену болест екуменизма као једини разлог наших окупљања, чекајући да се ми, који смо, притом, медијски савршено изоловани, сами од себе разиђемо. А сада, када не могу прикрити наше постојање на овом месту страшне издаје синодске, шаљу полицију да би од мирних молитвених скупова створили утисак афере „бунтовних демонстраната“, можда, верских фанатика, притом нас медијски прилепљиваху као нову етикету већ (савршено) оклеветаног владике Артемија тиме циљајући на скретање народне пажње са јереси пошасног екуменизма. 
   Патријаршијски екуменисти и, браћа им близанци, режимски глобалисти сваки својим новијим синхронизованим потезом преко своје „медијске мафије“ (част новинарима, а срам било све уреднике) потврђују само једно - да им је брзи раскол у СПЦ неопходан, и да се чврсто самопоуздају да од оклеветаног владике Артемија могу вештачки створити лик расколника, како би после у „безбожном већинском миру“ наставили етапно унијаћење Србије уз духовну и материјалну потпору перфидног римског „непогрешивог“ доказаног зловерника, тзв. папе.
   Владика Артемије никада није ни упитан, а камо ли да је благословио или одобрио овакав вид наших вишемесечних окупљања против екуменизма и папизма Синода СПЦ. Монаштво које је овде није дошло ни због Артемија (јер не би дошло само 5 монаха већ свих 80 избеглих монаха), нити због мене, нити због овог побожног народа, већ искључиво због опасног екуменског угрожавања Православља кроз папизам домаћих епископа екумениста и њиховог непрекидног немилосрдног истрајавања на стварању раскола. Пред Патријашијом смо већ месецима једино због Господа Христа и Његовог Православља, али уредништва лажљивих српских медија под директивама својих масонских залуђеника, „као змија ноге“ крију своје зверолике екуменске рогове, своје папистичке чељусти  и свој глобалистички реп, да се мозаик ове антихристове иконе Звери не би лако уочио.
   Ако би се епископ Артемије одселио из ове земље недођије, или упокојио, или штогод друго, како ли би тада нас овде - антипапистичке Светосавце који би и потом неодступно настављали ове своје уличне молитвене трудове, како ли би нас тада ови лажљиви медији српски окарактерисали, тј. оклеветарисали. Шест месеци овде молитвено одстојавајући нисмо поменули реч Артемије, већ једино иступање СПЦ из секташке заједнице зване „Светски Савез цркава“, а сада нас наново представљају као некакву интересну Артемијеву испоставу и залуђенике. Зашто нас пришивају оклеветаном владици Артемију? Зато што би разоткривање и ширење истине о православном, антипапистичком, духу наших мирних молитвених окупљања веома заболела ове патријаршијске „папане“ (тзв. следбенике папе) и режимске евромане, али такође ово је најновији покушај да се искрени православци исфорсираваним брзим расколом (за чије конструисање се надају лажно представити еп. Артемија) „избаце“ из Цркве као каква секташка дружина, све како би се у „екуменском миру“ и болесној „екуменској љубави“ наставило ка издајничком уједињавању са латинским јеретицима.
Принуђени смо да понављамо као они чији се глас пригушује и смишљено мутира: „Никакве полицијско синодске афере не могу пред Господом Живим избрисати чињеницу шестомесечног свакодневног молитвеног окупљања испред Патријаршије ПРОТИВ РАСКОЛА ЦРКВЕ чији је једини узрочник прелестни екуменизам који се упорно иницира од стране, окорелих у раскоши, српских епископа-екумениста (читај паписта). Владика Артемије је само једна у низу светлих православних жртава паписта и глобалиста, и ми овде ту жртву ценимо и поштујемо али се клањамо једино Крсној Жртви Спаситеља Христа и овде молитвено боримо за очување Православне Истине Његове у земљи Србији од екуменизма и папизма, Истине угрожене од саме одрођене деце Њене, Истине за коју смо сви ми православни скупа задужени борити се.“
   Дакле, лажу те народе српски ови екуменски епископи да има Истине и Благодати Божије ван Православља, лажу те папистички епископи да су римокатолици „црква“, лажу те да је папа – епископ римске столице (столица је негда и била света али на њој одавна седе од православних светитеља проклети непокајани јеретици папе који упропаштавају читаве народе својим свесним лажљивим кривоверјем), лажу те народе да је екуменизам дело љубави јер је то глобална духовна заједница која има за циљ признати делове истинитости вероисповедања свих религија како би се обесмислила Једна Једина Православна Истина Божија чије веровање једино спасава род људски. Светски секташки Савез „цркава“ је антихристова творевина чијим крвотоком струје Пилатове речи упућене Христу „Шта је то Истина“, то је негирање постојања апсолутне чистоте истине, а како је апсолутна Истина исто што и Свудаприсутни Бог и како се она једино може сагледати Светим Животворним Духом Његовим, екуменизам се пројављује као негирање и релативизовање самога Бога и Једне Једине неекуменске Православне Цркве Његове. Као што каже Св. Теодор Студит: „Боље ти је дати да ти се језик отсече, него ли ћутати када покушавају праву веру да искваре“.
Православна Црква није Патријарх, Сабор или Синод већ сачувано истинито учење Христово од Светитеља нам предано на чување, а због искрене смирене вере и Истину Његову Господ нам снисшиље благодат Своју. Где је Истина Христова ту је и благодат, а где је благодат ту је и Црква Једина Његова, а Она сигурно нема шта да тражи у овом бућкуришу глобално екуменског „религијског лонца“ који је и смишљен  као антихристовски покушај Њеног обесмишљавања и духовног усмрћивања душа православне деце Њене.

„О Тимотеје – вели Апостол Павле – Предање чувај“ (1.Тим.6,20). А архиепископ Аверкије дубље објашњава смисао тих речи, неопходан данас нарочито екуменизмом залуђеним народним вођама: „Предање (читај=Православље) је оно, што је теби поверено, а не оно што си пронашао; оно што си примио, а не оно што си измислио; предање је ствар учења, а не умовања; оно се даје свему народу, а није парцијални посед; то је ствар која је дошла до тебе, а не коју си ти открио; према њему треба да се односиш не као онај који је то пронашао, него као онај ко то чува;  не као утемељивач, него као следбеник, не као вођа, него као вођени“.                                                             
  СВЕТОСАВЦИ и монах Антоније



ПРОМЕНА: Сваке суботе почев од 20.11.2010.г. молитвена антипапска окупљања Светосаваца пред Патријаршијом почињаће у 11 час. (уместо досадашњих 13 час.)

 Јеромонах Наум: Истина о најновијем прогону Владике Артемија и његових монаха     

недеља, 21 новембар 2010 14:35



С обзиром на неистине које се пласирају у јавност од несрећних расколничких групација окупљених око духовног прељубочинца и оцеубице Теодосија, дужан сам да, као учесник у протеклим немилим догађајима, обавестим српску јавност шта се заиста дешавало у манастиру Дубоки Поток, тј. како су протекли други по реду  прогон Владике Артемија и избацивање монаха и монахиња из манастира од законитог им Епископа одређеног за монаховање.

Хронологија догађаја и лажи расколника

Владика Артемије је са неколико својих  монаха пристигао у манастир Дубоки Поток, у четвртак 18. новембра увече. Том приликом Владику је дочекао игуман Ромило.  Према оцу Ромилу су се сви односили коректно. Владика га је, као Епископ Епархије, обавестио да би сутра служио Свету Литургију и упутио му позив да саслужује. То је отац Ромило одбио. Надаље, слободу кретања оца Ромила нико није ограничавао. Према томе најбезочнија је лаж безаконика и расколника, изнесена на њиховом сајту, да је игуман Ромило  био у „својеврсном статусу таоца у манастиру“.


У осталим извештајима безаконика стварана је слика да је верни народ био „спреман да одбрани светиње од покушаја насилног проваљивања“. Истина је да је верни народ одушевљено дочекао своје монахе из егзила и  у великом броју дошао на Свету Литургију.


Такође је лаж да се нико од монаха који су остали у Епархији није прикључио монаштву уз Владику Артемија. Истина је да је јерођакон Мартинијан из манастира Зочиште саслуживао на Литургији и да се прикључио монаштву уз Владику Артем

Истина је да нико од нас није био наоружан и да нико није примењивао силу.

У једном тренутку један од монаха се дрско понео према игуману Дубоког Потока и отео му кључеве. Међутим, и он се касније покајао за свој преступ и затражио опроштај од игумана Ромила.


Неколико сати по доласку Владике Артемија, у манастир су почели да пристижу и остали  монаси и монахиње у егзилу. После Свете Литургије Владика Артемије је  манастирима и црквама упутио акт којим се поништавају све раније одлуке  оба администратора. Део монахиња је истог дана упућен у манастир Девине Воде. Улазак у манастир је протекао без било какве примене силе. После неколико сати пристигао је духовни прељубочинац Теодосије са свештеницима-избацивачима и буквално изгурао игуманију Сару из манастира. Овај духовни оцеубица је, на запрепашћење монахиња, говорио: „Ово није јавна кућа, ово је моја кућа“. И остале монахиње су биле „изгуране“ или „извучене“ из манастира од стране свештеника пристиглих са Теодосијем. Сестре, њих двадесет и две, су се после тога поново вратиле у манастир Дубоки Поток.

Монаси из Црне Реке су такође у току дана, по благослову Владике Артемија, кренули према свом манастиру. Нажалост тамо им је српска жандармерија спречила улазак. Отац Кипријан и отац Мартинијан су се ипак некако искрали и успели да уђу у манастирски конак. Нешто касније су били избачени из конака и притворени у полицијску станицу у Тутину. Немамо информацију да ли су тренутно на слободи. По сведочењу црноречана улазак у манастир је спречавало педесетак полицајаца.

У Дубоком Потоку је Теодосије је са својом свешеничком свитом стигао око седам сати увече. У манастиру је тада било десетак монаха које је Владика Артемије задржао у манастиру и 22 монахиња и искушеница пристиглих из Девиних Вода. Теодосијев позив, упућен преко трећег лица,  да дође у гостопримницу на разговор, Владика Артемије је одбио. У међувремену је у манастир придошло тридесетак верника у намери да спречи избацивање монаха. С обзиром на бројност монаштва и цивила окупљених око Владике Артемија, посао сличан оном у Девиним Водама је пропао. Зато је убрзо пристигла косовска полиција, специјална јединица еулекс полиције и НАТО трупе. Испред манастирске капије могла су се видети бројна возила: пет блиндираних џипова марке „Ландровер“, неколико еулексових џипова, један оклопни транспортер, и нешто даље од манастира (200 – 300 м), четири хамера и два оклопна транспортера НАТО – а. По слободној процени број људи задужен за избацивање Владике Артемија и његових монаха био је око 100.

Пошто Владика и монаси нису ни помислили да својевољно напусте манастир, полиција КПС-а је приступила изношењу монаха и монахиња изван манастирске капије и то у глуво доба (око пола два после поноћи). При томе су угасили поједина светла у ходнику  где су били сконцентрисани монаси. Ово због оних који су снимали телефонима. Пред сам приступ КПС полиције монаси су поседали на под. Сво време су певали песме о Косову и тропаре Часном Крсту, Светом Јустину ћелијском, Светом Николају жичком... Кренула је неславна „чистка“ по налогу Теодосија. При томе неке монахе и монахиње полиција је морала да носи до капије манастира а неке само да приведе. Нико од монаха није примењивао силу према полицији. Ускоро, у конаку је остао само Владика Артемије и два монаха који су код њега били у келији. Келија је била закључана а Владика није самовољно хтео да напусти свој манастир. Полиција КПС-а је убрзо на захтев игумана Ромило развалила врата. При уласку врата су силом затварали монаси који су били са владиком. Убрзо је и та препрека савладана и полиција се сада нашла у владикиној келији. После дужег убеђивања да од предпостављених добијени налог о депортовању морају да изврше, Владика је без присиле сам кренуо ка свом ауту испред конака. Ту је дао свој благослов већ избаченим монасима и у пратњи полиције кренуо према граничном прелазу. На самом прелазу је обављена редовна контрола после чега је Владика под пратњом два полицијска аутомобила из МУП –а Србије кренуо према Краљеву. Ова пратња је код Владике изазвала чуђење. Остали монаси и монахиње су кренули за Владиком својим аутомобилима без пратње и ограничавања кретања од стране полиције.

Тако је протекао најновији прогон Владике Артемија из Богом му дане епархије, прогон дарован му од „духовног сина“ за педесетогодишњицу ношења часног монашког лика (пре 50 година, на Аранђеловдан, Владика Артемије је замонашен од стране свог духовног оца Авве Јустина ћелијског).

Треба нагласити болну чињеницу да су специјалне јединице еулекса и НАТО снаге у сваком тренутку биле спремне да интервенишу, нарочито у слушају озбиљнијег отпора. Владика Артемије је, по сведочењу полицајаца из КПС-а, по сваку цену морао бити избачен ван граница Косова. Монаси су при томе морали бити избачени само из манастира. Потпуна ратна спрема и транспортери који су били спремни за акцијуи о томе најбоље сведоче. Према томе безаконици и расколници опет лажу када скривају кључну улогу ЕУЛЕКС-а и НАТО снага у операцији избацивања Владике Артемија из своје Епархије. Овај окупациони фактор је уствари био и налогодавац и контролор свега што се дешавало у манастиру Дубоки Поток. Ово је кристално јасно ономе ко зна крајњи циљ глобалиста. Да је рука КПС-а била немоћна, није тешко предпоставити, исход би био трагичан. Владика Артемије, је једноставно морао бити избачен са Косова жив или мртав. Он је био и остао сметња остваривању крајњег циља безаконика и окупатора - одвајање Косова као независне државе и стварање Косовске православне цркве тј. уништење српског православног бића. Све ово ипак, уз Божију помоћ, неће бити остварљиво док је законити Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Владика Артемије. То што је сада, слично Светом Јовану Златоустом, по други пут у прогону, далеко од своје Епархије, није, нити може бити сметња у Његовој даљој борби. Када је Господ са Њим, ко ће против Њега?

Извори:

http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/178-2010-11-21-14-37-17.html
http://www.pastirdobri.com/2010-04-10-22-09-16/602-2010-11-20-17-05-26.html
-----------------------------------------

Нема нешто ових новотараца сад на овој теми 

АРТЕМИЈЕ: СТРАДАЋУ ДО КРАЈА

           Рашчињени владика Артемије рекао је монасима који су са њим, после депортације са Косова и Метохије преко Краљева данас дошли у Београд, да је спреман „да за Христа страда до краја“ и да је "очигледно да мора да до дна испије чашу жучи коју су му спремили браћа архијереји“.

Он је то казао на питање монаха шта ће даље да раде, после одлуке црквених власти да му одузму звање владике и да га врате у ранг монаха.

Један он монаха нам је пренео и да се бивши епископ неће повиновати ставовима СПЦ.

Данас се група од 16 монаха из братства манастира Црна река, који подржавају рашчињеног владику Артемија, предвођена бившим игуманом Јованом, вратила у село Лозницу на планини Јелици, недалеко од Чачка.

Целокупно братство, које од јуна ове године борави на имању чачанског привредника Милоја Стевановића, кога мештани зову "грешни Милоје", било је у косметском манастиру Дубоки поток на литургији, коју је у петак служио рашчињени владика, преносе београдски медији.

Како сазнаје портал ''Вести-онлине'', Артемије је у недељу после подне стигао у Београд.

Наиме, сада монах Артемије, који је рекао да не признаје одлуку о рашчињењу тврдећи да је неканоска, данас је са следбеницима напустио хотел „Ројал“ у Краљеву у којем је боравио од суботе након депортације са Косова и Метохије. У поподневним часовима они су стигли у Београд.

Како се незванично сазнаје, очекује се да против бившег владике рашко-призренског буде подигнута још једна оптужница, поред већ подигнуте кривичне пријаве за узурпацију црквене имовине.

Нова пријава могла би, како се може чути у епископским круговима, да садржи захтев за проширење оптужнице по питању финансијских малверзација у епархији рашко- призренској због чега се већ води судски спор против Артемијевог бившег секретара Симеона Виловског и Предрага Суботичког, управника епархијског градитељског центра "Раде Неимар“, који се терете за проневеру више од 300.000 евра црквеног новца.

С обзиром да је бивши епископ рашко-призренски Артемије у својству сведока на Вишем суду у Београду, током истраге и самог судског процеса, у два наврата био категоричан да проневере није било, да су све новчане транскације ишле са његовим знањем и одобрењем, а исто је поновио и пред судом у Грчкој када је Србија тражила изручење Виловског, владика бачки Иринеј Буловић тада је рекао да би оптужница морала да буде проширена и да се, на жалост, владика Артемије сам нуди.

По захтеву врха СПЦ, Артемије може слободно да се креће али само уз полицијску пратњу јер у епископату, како се чуло, постоји бојазан да би он могао да напусти Србију као што је то учинио Виловски, те је на то из врха СПЦ скренута пажња МУП-у Србије.


Монаси су у Краљеву сачекали да Артемије, за кога тврде да је болестан, крене према Београду, па су дошли у Лозницу где намеравају да презиме.

Полиција прати монахе

Монаси су пренели за "Вести-онлине" да су и даље под полицијском пратњом, односно да их надгледају људи без видљивих полицијских ознака и у цивилу.

Спекулише се да је пратња одређена, јер је из СПЦ сугерисано МУП-у да би Артемије могао да напусти Србију.

Артемију пресуђено по кратком поступку

Како сазнајемо у епископским круговима, било је владика који су на Сабору тражили да се не иде на Артемијево рашчињење док о томе не пресуди црквени суд.

"Неки од владика су сабраћи архијерејима предочили да Артемије после овако донете одлуке може СПЦ да тужи суду за људска права у Стразбуру и добије спор, други су предлагали да се у виду компромиса Артемију одреди доживотна забрана свештенослужења. Има и оних који сматрају да ће коначна одлука сабора СПЦ о 'случају Артемије' лоше одјекнути у православном свету, јер не треба сметнути с ума да је у случају америчког раскола у СПЦ, у време диктатуре Јосипа Броза, тадашњи патријарх Герман одбио да проблем ломи преко колена, већ је до краја испоштована канонска процедура, иако је Брозова власт вршила стравичан притисак да се Дионисије, иначе познати антикомуниста у САД, елиминише по кратком поступку", наводи један од старијих високодостојника.

http://borbazaveru.info/content/view/3071/1/

Монаси се вратили на Јелицу

Рашчињени владика Артемије очекује хапшење, тврди Николај Николић, бивши игуман манастира Црна Река

Чачак – Рашчињени владика Артемије Радосављевић отпутовао је јуче ујутро из краљевачког хотела „Ројал” ка Београду, очекујући да буде ухапшен или, у најмању руку, стављен у кућни притвор. То је за „Политику” јуче рекао Николај Николић, бивши игуман манастира Црна Река код Рибарића.

– Од владике сам у хотелу тражио благослов да га пратимо до Београда, али га нисам добио – рекао нам је да свако од нас иде у своје гнездо. Питао сма га да ли то значи да се више узда у Бога него у људе и одговорио је потврдно. Знао сам да ће тако рећи јер у Старом завету стоји: „Проклет био човек који се узда у човека” – каже Николај.

Он монаха Артемија и даље назива епископом, тврдећи да је развлашћени архијереј „и даље владика рашко-призренски и пред Богом и пред људима јер је незаконито, неканонски смењен”.

Николај је у Црној Реци провео 27 година, од којих 18 као игуман, и у петак увече покушао је да с братијом поново заузме манастир који су драге воље напустили 3. јуна ове године.

– Знали смо да не можемо узети ни тај ни друге манастире, али смо хтели да покажемо сво лицемерје поступка који се према нама примењује. Јер, нас је привремени администратор Рашко-призренске епархије упорно позивао да се вратимо у своје храмове и кад смо, ево, дошли, дочекали су нас полиција и жандармерија са 15 џипова – испричао нам је одбегли игуман јуче на Јелици код Чачка, где са још 14 клирика из Црне Реке борави од почетка јуна, у етноселу Милоја Стевановића.

Они су у петак били пред дверима своје бивше богомоље, али нису стигли да заузму манастир. Кроз блокаду су, додуше, успели да се провуку калуђери Кипријан и Мартинијан и искушеници Дејан и Марко, али су сва четворица ухапшени исте вечери у манастиру. Искушеници су брзо пуштени док Николај верује да ће и двојица калуђера у току дана (недеља) напустити полицијски притвор и изаћи на слободу.

Николај наводи да су припадници снага безбедности поступали врло коректно, и да му се шеф полиције из Новог Пазара извинио што је приморан да интервенише.

Клирици су се јуче пре подне, после неуспелог похода, вратили на Јелицу и у привременом калуђерском станишту отворено причали о тим догађајима, па један од црноречких монаха, Харитон, каже: „Пушка је пукла, млада се удала, и сад сви у селу знају и где је свадба и за кога се удала и нема више никаквих тајни”.

Николај нам је открио разлоге за добро расположење међу братијом:

– Радујемо се, ево, што и у 21. веку има угодника божјих који страдају због вере. Прави хришћани увек су били гоњени, а ми јесмо прави, у Цркви светосавској. Бићемо овде на Јелици докле буде божја воља, сад имамо мир у бићу своме и у души.

Бивши игуман саопшито нам је да су Рашко-призренску епархију 3. јуна напустила 83 настојатеља, јеромонаха, јерођакона, монахиње и искушеника и сада живе у три већа станишта. Овде на Јелици, у Љуљацима између Горњег Милановца и Крагујевца, и у Шишатовцу на Фрушкој Гори, као и у неколико приватних кућа у Обреновцу, на Тари и другде.

Г. Оташевић
објављено: 22.11.2010

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Monasi-se-vratili-na-Jelicu.sr.html

Sve se vidi na ovom snimku
lazi vladike Teodosija da su mirno monasi 'izasli' iz manastira su ovakve : http://www.youtube.com/watch?v=XG-sqohM1vs&feature=recentu