ПРАВНИЦИ УКАЗУЈУ НА ПОЛИТИЧКУ ПОЗАДИНУ


Аутор: Ј. Т.


Београд - Монаси и искушеници Епархије рашко-призренске (ЕРП), који су напустили манастире после увођења мера привремене управе у ЕРП и синодске одлуке да епископ умировљени рашко-призренски Артемије више не може да им буде духовник најавили су јуче у јавном апелу да су спремни да се „истог часа врате на распето Косово и Метохију и Рашку област“, уколико на ванредном заседању Свети архијерејски сабор СПЦ „смогне снаге да пажљиво и одговорно преиспита и преиначи одлуку о смени и прогону владике Артемија“.


Апел, који је јуче на конференцији за новинаре у Медија центру прочитао бивши игуман црноречки Николај, потписало је 79 монаха и искушеника ЕРП, како оних коју су напустили, тако и оних који су осталу у Епархији. Они се, између осталог, позивају се на одлуку Врховног суда Грчке да одбаци „монтиране оптужбе без доказа“ против рашчињеног архимандрита Симеона (Виловског) и тврде да у њиховом захтеву патријарху и архијерејима СПЦ нема ничег „непримереног и противно Сабору и саборности Цркве“.


- Констатација у делу пресуде грчког Ареопага да је у случају архимандрита Симеона у питању прогон на верској и политичкој основи веома је значајна за разумевање стања у СПЦ и целој српској држави, посебно у вези оног што се догађа на КиМ и недавне одлуке Међународног суда правде - оценио је правник и стручњак за црквено канонско право Жељко Жугић Которанин. Он је нагласио да су владици Артемију који је прогнан са КиМ, без суда и судске пресуде, ускраћена уставна права на слободу кретања и слободу настањивања.


Према речима Зорана Чворовића, асистента Правног факултета у Крагујевцу, одлуке и оцене Врховног суда Грчке „актуелизовале су правни елемент и политичку раван смене владике Артемија иза које стоје „појединци у црквеном и државном врху“.


- Одлука МСП показује да ништа не значи кооперативност људи из државног врха и појединаца из врха Цркве, посебно Синода. Одговорности подлежу сви који су дали на тацни „главу“ владике Артемија - нагласио је Чворовић.


Одговарајући на новинарско питање зашто се његов клијент Симеон Виловски, ако је невин не врати и брани у Београду, адвокат Бранислав Тапушковић изјавио да је досадашњи ток истраге против Виловског и Предрага Суботичког показао да „овде нема услова за регуларан и непристрастан процес“. Тапушковић напомиње да Виши суд у Београду још није проверио исказе одбране Предрага Суботичког, иако рок за подизање оптужнице против њега и Виловског истиче 17. августа, нити је Синод СПЦ дефинисао одштетни захтев.


Тапушковић је скренуо пажњу и на примедбу Врховног суда Грчке о надлежности Београда за случај у којем су „радње за које се терете Виловски и Суботички догодиле на КиМ, на делу територије на коме је суспендован правни систем Србије“.



Амбасада Грчке: Судови су независни


- Грчки судови су независни и нико не може да утиче на њихове одлуке, речено је јуче нашем листу у Амбасади Грчке у Србији поводом изјава члана Светог архијерејског синода и портпарола СПЦ епископа бачког Иринеја и бившег администратора ЕРП епископа бившег захумско-херцеговаћког Атанасија да је Врховни суд Грчке одбацио захтев Србе за изручење рашчињеног архимандрита Симеона под утицајем владике Артемија. Адвокат Тапушковић изјавио је јуче да је владика Артемије пред Аеропагом поновио сведочење раније дато пред Вишим судом у Београду.


http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravnici_ukazuju_na_politicku_pozadinu.55.html?news_id=195845

ТРАЖИ ПРАВА ЗА МОНАХА



Д. КЉАЈИЋ | 26. јул 2010.


Бранислав Тапушковић, адвокат Симеона Виловског одбеглог у Грчку, тврди да је реч о политичком прогону његовог клијента


АДВОКАТ Бранислав Тапушковић, овлашћени бранилац одбеглог и рашчињеног архијереја Дејана (Симеона) Виловског, бившег генералног секретара пензионисаног владике Артемија, тврди да су његовом клијенту у Србији угрожена елементарна права на одбрану.


Он је на конференцији за новинаре рекао да је у току уставна жалба на повреду тих права и да, како сада ствари стоје, није могуће очекивати да се против њега спроведе „регуларан и непристрасан поступак“.


- Апсолутно се не може очекивати да се у Србији може одвијати један регуларан и непристрасан поступак у овом случају јер суд не проверава ни документацију која му је достављена и из које се може видети шта је рађено и на којим манастирима, као и која средства су потрошена - навео је Тапушковић.


Он је истакао и да је Министарство правде Србије суду у Атини доставило решење о спровођењу истаге против Виловског, попис радњи које су, како је навео, наводно извршене, решење о одређењу притвора, потерницу и захтев за екстрадицију, али не и конкретне доказе.


Преносећи оцену Врховног суда Грчке, Тапушковић је рекао да се може наслутити да је његов клијент верски и политички прогнан.


- Члановима Врховног суда Грчке, који је сачињен од седморо судија, било је нејасно зашто је за судску надлежност у случају Виловског одређен Београд, кад се ниједна радња, за коју се терете Виловски и Предраг Суботички није одвијала у том граду.


Србија је, подсетимо, за Виловским расписала међународну потерницу због сумње да је са Предрагом Суботичким, власником фирме „Раде Неимар“, учествовао у малверзацијама везаним за обнову манастира на Косову и Метохији.

 


НА КОСОВО СА АРТЕМИЈЕМ


Монаси који су без канонског отпуста напустили Епархију рашко-призренску, спремни су да се врате на Косово, ако Сабор СПЦ промени одлуку о смени владике Артемија, саопштио је у понедељак бивши игуман манастира Црна река отац Николај. Он је, у име 79 потписника апела, међу којима су и калуђери који су остали у манастирима на КиМ, рекао да су се монаси обратили и врху СПЦ: - Позвали смо патријарха Иринеја и осталу браћу архијереје да сазову ванредни сабор на којем би се исправила велика неправда свргавања Артемија.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:293976-Trazi-prava-za-monaha

МОНАСИ: ВРАЋАМО СЕ НА КОСОВО АКО ПОНИШТЕ СМЕНУ ВЛАДИКЕ

БЕОГРАД - Група од 79 монаха који су напустили Епархију рашко-призренску спремна је да се врати на Косово ако Архијерејски сабор Српске православне цркве промени одлуку о смењивању владике Артемија.


"Позивамо патријарха Иринеја да сазове ванредни Сабор на којем би се исправила велика неправда свргавања Артемија на основу лажи и клевета потеклих од епископа Атанасија и управе манастира Високи Дечани - епископа Теодосија и оца Саве Јањића", рекао је на конференцији за новинаре  бивши игуман манастира Црна Река, отац Николај.


Монаси су у апелу навели да су са радошћу примили вест да је Врховни суд Грчке одлучио да ослободи оца Симеона Виловског, јер је увидео да за "монтиране оптужбе против њега нема доказа".


Србија је за Виловским расписала потерницу због сумње да је учествовао у малверзацијама везаним за обнову манастира на Косову.
Асистент на крагујевачком Правном факултету Зоран Чворовић рекао је да морају да сносе одговорност они који су "Артемијеву главу дали на тацни", поготово после одлуке Међународног суда правде о Косову која је показала да међународној заједници "кооперативност Србије не значи ништа".

Чворовић је навео да прошлог четвртка није поново изабран за асистента на Правном факултету јер је објавио књигу "Истина о случају владике Артемија", а да је за такву одлуку гласало 10 наставника, од којих је девет оптужено за корупцију у афери "Индекс".


Бранилац Симеона Виловског, адвокат Бранислав Тапушковић, рекао је да је у одлуци Врховног суда Грчке, Ареопага, јасно наведено да постоји сумња да је против Виловског у Србији покренут поступак због верских и политичких разлога и да се он не враћа у Србију јер сматра да не би имао фер суђење.



http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-27-07-2010/monasi-vracamo-se-na-kosovo-ako-poniste-smenu-vladike



aне извини што сам ти узео посао 

Redovni mesečni Svetosavski antiekumenski skup ispred Patrijaršije u subotu 07. avgusta u 13 – 16h

Pozivnica na redovni mesečni Svetosavski antiekumenski skup ispred Patrijaršije u subotu 07. avgusta u 13 – 16h, sve verne iz unutrašnjosti Srbije

+++

- pozivaju sabraća iz Beograda, koji, inače, svakodnevno od 17-19h molitveno odstojavaju ovde, evo već puna tri meseca, svedočeći veoma ugroženu istinu vere nam pravoslavne od strane pojedinih srpskih vladika na ovom krajeugaonom mestu zgrade srpske patrijaršije. Napominjemo svakodnevnih skupova nema subotom, nedeljom i praznikom, kao i danom uoči praznika kada se služi bdenije.

Braćo u Hristu draga, mi ovde na trotoaru ulice Kralja Petra 5, mi prosjaci koji prosimo samo istinu, niti se, kao sami grešni, usuđujemo koga poučavati, niti drugima misionariti veru, niti koga želimo smeniti, niti se od svojih po veri odvajati; već, samo ugroženog učenja vere naše radi, tj. gaženjem Svetog Predanja od strane zvaničnika Crkve, ali i radi savesti svoje koja se ne da primiriti sa konkretnim članstvom SP Crkve u jeretičkom zborištu zvanom Svetski savet crkava(!), niti, pak, sa dolaskom pape(!), pozivamo Vas da bar jednom mesečno molitveno-ispovedno pripomognete u ovoj nam zajedničkoj borbi sa lukavim, pritajeno zlobnim, otvoreno čovekopokloničkim „duhom ovoga veka“ koji je ustao na pravoslavlje srpsko, nažalost, najviše kroz domašnje nam zabludele duhovne vođe.

Da li to propade ekumenizam; da li se to papisti okanuše vekovnog im nagona podjarmljivanja nas pravovernih; da li se to naši zabludeli episkopi osvestiše, pokajaše i orevnostiše u poslušanju svetim ocima; da li se povrati Sveto dogmatsko učenje avve Justina na fakultet bogoslovski; da li se prestade sa toplo-hladnim primoravanjem uvođenja reformi bogosluženja po srpskim parohijama; da li se podiže glas Crkve protiv pritajenog psećeg čipovanja naroda srpskog novim dokumentima; da li …

Ako je sve ovo i mnogo drugoga u najboljem redu, pa, čak i ako nije baš u redu, ali se stanje vidno popravlja, tada, braćo, u miru savesti svoje sedite kući svojoj sa brojanicama svojim među prstima vašim, i ne brinite zaista ćete dočekati spasonosni glas Gospodnji: „Hodite blagosloveni Oca moga … jer ogladneh i dadoste Mi da jedem … bolestan bejah i posetiste Me, u tamnici bejah i dođoste Mi.“ Jer ako Veru Gospodnju maloverjem i raslabljenošću svojom ne budemo štitili bićemo svi krivi nad pogibijom, ne samo svojom, već i mnoštva duša „malenih Njegovih“ i sadanjih i u budućih pokoljenja.

Potsećanje: Život je ovaj nestalan a večnost nam je, svetla ili mračna, naredna i neminovna. Gospoda nam skrivaju razvodnjavajući nam veru – tu Svetu Vezu sa Njim. Muteći veru skrivaju Gospoda ne samo od nas, već od vascelog naroda, od svedočenja celom svetu, a mi se zavaravamo da može i komšija u naše ime svedočiti napadanog Gospoda i braniti veru nam spasonosnu, ili da će se sve samo od sebe izdešavati na dobro. Pravim episkopima treba danas konkretna pomoć od naroda u zaštiti vere, jer i oni su ljudi. Vera nam je čista i istinita, a episkop koji je sledi Svetitelj jeste, a koji ne sledi – Juda jeste, sredine tu nema.

Da niko od episkopa ne postane Juda i niko od nas „lenjivi i maloverni sluga“, u miru pobožnosti Gospoda ispovedajmo ovde, i srcem kojim se veruje za pravdu, i ustima kojima se ispoveda ta vera za spasenje(Rim.10,10), jer nasta vreme, sada je čas. Vreme je sada kada se istinita pobožnost Gospodnja, svesno ili ne, završno progoni iz Srbije, inače:

„Ko se postidi Mene i Mojih reči u rodu ovome preljubotvornom i grešnom, i Sin Čovečiji će se postideti njega kada dođe u slavi Oca Svog sa anđelima svetim“(Marko 8,38).

www.novinar.de

Брате немој више, остаће модови без посла

Истина о смени и прогону Владике Артемија

 

У свом демантиjу на текст новинарке Наташе Јовановић у листу „Печат”, бр.125, под називом „Вунена времена” (овде прочитај текст и деманти), Владика Атанасије, поред осталог, помиње „антицрквене прљаве сајтове Артемијевих присталица међу монасима“. С обзиром да сам уредник сајтова „Црноречко братство у егзилу“ и „Пастир добри”, на који Владика Атанасије и алудира, а истовремено и очевидац свега што се дешавало у Грачаници 13. и 14. фебруара,  дужан сам да, у циљу расветљавања истине, изнесем следеће чињенице:

 

·  Поменути сајтови нису „прљави антицрквени сајтови”, него скромни гласноговорници истине.Волео бих да Владика Атанасије конкретно наведе оно што је „прљаво” и „антицрквено” на поменутим сајтовима, да бисмо то исправили. До тада наведене оптужбе, као и многе друге квалификације, остају празно слово на папиру, а како рече сам владика Атанасије, ''свако слово убија'' (види овде: Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића објављеног у политици од 6. маја 2010 год. и овде: Владика Атанасије фалсификује Јеванђеље).

 

·  Владика Атанасије заиста говори истину када каже да је 13. фебруара лета Господњег 2010. дошао на Косово дечанским аутом, са владиком липљанским Теодосијем и у пратњи само Еулекс полиције. Тога дана, 13. фебруара, заиста у пратњи није било Косовске полиције и оклопних транспортера НАТО-а и џипова, али то не значи да поменути фактори немају удела у фебруарским збивањима и да је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање, што новинарка и жели да докаже и што је, нажалост, апсолутна истина.

 

·  Чињеница је да су 13. Фебруара, као; и неколико дана пре тога, полицајци у цивилу „надзирали” манастирске капије и цео манастирски комплекс. Бројни специјалци су били и око зграде Патријаршије за време седнице СА Синода истог дана. Ово говори о чудној и невидљивој спрези Црква – држава која све време савршено функционише. Поставља се с тога логично питање: Ако је смена Владике Артемија била само унутарцрквено питање одакле онда појачана концентрација полицајаца на поменутим местима?

 

·  Чињеница је да су сутрадан 14 фебруара, по благослову Владике Атанасија, све манастирске капије биле затворене за „Артемијеве монахе”. На главном улазу су били постављени дечански монаси и полицајци у цивилу. Иза њих су стајали војници КФОР–а, наоружани до зуба. На самом улазу зграде епископије су стајали војници КФОР-а под пуном ратном спремом. У манастирској порти могли су се видети оклопни транспортери КФОР- а и Косовска полиција. Овај „јуначки трио” дечански монаси-Тадићеви и Тачијеви полицајци-КФОР имао је задатак да спречи улазак „Артемијевих монаха” у манастир (видео запис и фотографије које ово потврђује погледајте у прилогу на крају текста). Свему томе треба додати и сведочење протосинђела Петра Улемека да га је 12. фебруара телефоном звао владика захумско-херцеговачки Григорије, молећи га да својим возилом превезе до манастира Грачанице неке телохранитеље из Требиња који треба да чувају манастир и епископију. Сазнавши да се, уствари, ради о батинашима који треба да Артемија чувају затвореног у Грачаници, а да не дозвољавају улазак у манастир монаштву рашкопризренске епархије, отац Петар је овај задатак одбио. Поставља се логично питање: Ако је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање одакле присутност војника КФОР-а, полицајаца у цивилу и Косовске полиције у грачаничкој порти? По ком то закону, било црквеном или државном, православни монаси не могу да дођу до свог духовника да узму благослов и да питају за савет о новонасталој ситуацији? Ако Владика Атанасије има оправдање за такве своје поступке волео бих да их чујем. Ако их нема, онда заиста - Суди му по правди Твојој, – а не људској, – Господе Боже мој!

 

·  Чињеница је да Владика Артемије не изиграва мученика него је заиста мученик. Ову истину изговорио је сам Владика Атанасије у својој беседи у манастиру Грачаница пре неколико година у којој дословце говори мештанима Грачанице: „..Али, браћо и сестре, немојмо бити нељуди и несрби и нехришћани и неправославни. Има оних који за злодела Шиптара овде на Косову оптужују овог јадног мученика владику (мисли на владику Артемија – прим.аутора), а он се бори да спасава свој народ и Цркву. Они који су требали да спасавају свој народ овде, оставили су вас и препустили непријатељу, и сада само клеветају, као сваки злоделатељ што на другога клевета, као Шиптари зли, што нападају друге, а своја зла скривају и настављају да их раде. Има овде у Грачаници таквих људи, нажалост, који се спремају да владици неко зло ураде, и протерају га... Такви су лажови и лицемери, и то им кажем ја, из моје Херцеговине. Нека дођу мени у очи да кажу, а не овом јадном владици... (в. „Беседе и речи“, Еп. Атанасије, стр. 549).

 

·  Владика Артемије не изиграва „прогнаника“ и „невину жртву“ него је заиста прогнаник и невина жртва. Ову истину је опет Владика Атанасије недавно објавио у Грачаници као администратор и то речима: „Добри, радни, вредни и честити владика Артемије”. Дакле, ни говора о некој негативној карактерној особини, која би оправдала уклањање са трона а још мање прогон из Епархије. Ипак, не можемо, а да се не запитамо: Ако, којим случајем, ипак владика Артемије изиграва „прогнаника“ и „мученика“, остаје да се одговори на питање, ко је у том случају на себе преузео улогу прогонитеља и мучитеља, јер су неопходно потребни да би се добро играле претходно поменуте улоге. А ако прогонитељи и мучитељи заиста постоје, онда прогнанику и мученику аутоматски отпадају наводни знаци.

 

·   Изречене истине у овом тексту налазе се и на поменутим сајтовима само у другом облику. Ако је говорење истине прљава и антицрквена делатност онда ја не знам шта је то чиста и црквена делатност.

 

На основу горе речених истина нека свако донесе закључак шта је посреди у случају смене и прогона Владике Артемија и то на основу речи и дела самог Владике Атанасија.

 

Благо онима који држе истину и творе право свагда! (Псалам 105, 3).

 

 

Јеромонах Наум (Мирковић)

 

Видео материјал и фотографије можете погледати овде:

http://www.pastirdobri.com/component/content/article/454.html

"...Уредништву листа „Печат“
Поштовани господине уредниче,



У Вашем листу бр. 125, од 30. јула 2010. године, објавили сте текст новинарке Наташе Јовановић „Вунена времена“, у којем она, између многих других клевета на Српску Православну Цркву, износи и једну где се конкретно помиње и моје име. Цитирам: „Нато-транспортерима до Грачанице. Средином фебруара 2010. године под необичним околностима (сиц!), у пратњи Косовске полиције и оклопних транспортера НАТО-а и xипова, као нови администратор Епархије рашко-призренске у Грачаницу је ушао умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије.“ У наставку текста новинарка наводи своје изворе, то јест „објашњење које нуди Xулија Горин, специјалиста за балканска питања и консултантска чланица Америчког савета за Косово“… и тако даље.
Пошто је посреди ноторна лаж, којом сам оклеветан да сам експонент америчке НАТО политике отимања српског Косова (како пише Џулија Горин), молим да објавите следећи деманти.
Дана 13. фебруара лета Господњег 2010. дошао сам на Косово дечанским аутом, са владиком липљанским Теодосијем. Свративши претходно у Куршумлију, где нас је чекао приспели у међувремену синодски акт о разрешењу владике Артемија, акт са његовим потписом поред осталих, ушао сам око подне на Мердаре. Ту су нас сачекала пратећа кола Еулекс-полиције, тојест редовна пратња владике липљанског Теодосија. Узгред, Еулекс-полиција је као пратња увек ишла и уз владику Артемија, све до његове коначне селидбе у манастир Шишатовац, 6. јуна 2010. године, дакле и после његовог смењивања. Није било никакве „Косовске полиције и НАТО-оклопних транспортера и xипова“ нити „необичних околности“. Иначе, Еулекс-полиција је редовно пратила обојицу ових владика, јер су и Артемије и Теодосије користили међународну пратњу, раније, низ годинâ, пратњу Унмик-полиције, а потом пратњу Еулекс-полиције. [то се тиче моје маленкости, током ранијег вишегодишњег боравка на Косову, са прекидима, па и сада, током ова три месеца (фебруар-април 2010), никада нисам ни тражио ни користио пратњу било које полиције, али сам зато, на њихов изричит захтев, лично потписао изјаву да „сâм сносим одговорност за своју безбедност“ (чувам више таквих потписаних изјава). Тако је било и док сам са владиком Артемијем путовао по Косову и Метохији, од 16. јуна 1999. до краја 2004. године, кад ми је, на захтев Симеона-Дејана Виловског, бившег протосинђела, секретара, „архимандрита“ и заменика владике Артемија, ускраћено право да „вршљам по Епархији“, како је говорио тај до 13. фебруара 2010. свемоћник на Косову (и над Артемијем), да би исти, у рану зору тог 13. фебруара, побегао са Косова кукавички, као лопов, са преотетим од манастира аудијем и грдним новцем са собом, не рачунајући онај у грчким и другим банкама.

Тужно је, и отужно, да су информације новинарке Наташе Јовановић, а и неколико других пискарала, узимане углавном са антицрквених прљавих сајтова Артемијевих присталица међу монасима, одметнутих у секту, бегунаца са Косова и Метохије који себе сада зову „монаси у егзилу“, а у ствари су својевољно и самовољно напустили древне српске светиње. Једнако је тужно, и дозлабога подло, да нико од свих њих – таквих монаха и таквих новинара – неће ни да помене битну чињеницу која демонтира све њихове теорије о томе да у Српској Православној Цркви постоји „завера против владике Артемија“ и самим тим „против Косова“! А та чињеница јесте: на мајском заседању Светог Архијерејског Сабора, лета Господњег 2006, донета је – без гласања – једногласна саборска одлука да владика Артемије распусти пљачкашку групу око себе, а вођу исте, протосинђела Симеона, стави под црквени суд. Артемије је тада ту одлуку изиграо и изиграва је од тада до данас, да би сада трагикомично изигравао „мученика“ и „прогнаника“, „невину жртву“ коју на олтар НАТО-а и Евроамерике приноси нико други него Сабор српских архијереја! А то је исти Сабор који је епископу Артемију учинио крајње снисхођење да не буде суђен: гласање на Сабору маја 2010. било је само о томе да ли да он иде на суд или у пензију, па је превагнула двотрећинска већина за примену икономије или блажег канонског приступа. Дејан-Симеон Виловски је пак црквено суђен и осуђен на рашчињење, тојест на оно што је требало бити учињено још маја 2006. године.
О недавним одлукама судова – атинског, хашког и лондонског – не бих сада говорио. Рећи ћу само ово: крајње је бесавесно то што се, без и најмањег људског и хришћанског стида, свака „шуша и тмуша“ осећа позваном да тако лако блати свету и мученичку Цркву Христову у народу Светога Саве, светог Лазара Косовског, светих Николаја и Јустина и толиких светих великомученика и новомученика, од Косова до Јадовна.


„Суди ми по правди Твојој, – а не људској, – Господе Боже мој!“ (Псалам 34, 12).



Манастир Тврдош, 30. јула 2010.
+ Епископ Атанасије, умировљени захумско-херцеговачки ".

   Bas "...jednoglasije , a brez glasanja..." . 
Zar tako da se ide  " U  - nema alternativu..." ???

Нешто ме интересује?

Када (Велики) Црквени Суд,разреши Владику Артемија,одузме му свештенички чин,преведе у мирјане,тј. рашчини...а то ће бити на наредном (јесењем) заседању Синода,који део свештеника,или још важније ВЕРНИКА је спреман да ОДЕ из ЦРКВЕ (СПЦ)?
Колико су они спремни да ЗНАЊЕ у ТРОЛИЧНОГ Бога, доказује кроз неку ''Србску катакомбну Цркву''?

Ne verujem da ce bilo ko da se odrekne od SPC, a oni i jesu planirali da ce se napraviti sranje, pa su (prema podacima do kojih sam uspeo da dodjem) popizdeli sto je sve proslo relativno mirno jer sad ne mogu da proglase Artemija za raskolnika.

Artemije je, cak stavise, molio da ne bude guzve i sukoba oko toga i velika vecina monaha ga je poslusala. Posto Sinod ne moze da ih rascini sve, oni tu ostaju trn u oku, sluze po starom i iznose pastvi pravu istinu.