upravo, i treba mi ta izolacija..evo treći dan kako ne mrdam nidje jer sam baš utučena , zato je sve ovo i pojačano- ova pitanja me muče i kad sam normalna
I taj mali svijet.. često se povučem, osamim na dan bar.. moram još da vježbam i da naučim da iskuliram ma koliko ljudi bilo okolo
Najbolje se osjećam među jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznost, s kojima mogu da se smijem, da kažem sve što mislim, ne plašeći se da će me pogrešno razumjeti
to je sve normalno, pripazi da ne odes u melanholiju, ako puno razmisljas o pravdi, ispravnosti, uticajima, boljitku itd mozes da se nadjes u cosku kad zagrme ozbiljne zivotne situacije ili ako recimo povuces neke nezadovoljavajuce poteze vezane za egzistenciju, ljubav, dusevni mir itd..
o cemu god da razmisljas ili govoris, ne teraj ga ka neresivom nego ka pozitivnom, nadlji pozitivno u svemu sto te mori, bez obzira da li je tvoje licno iz zivota ili globalno zagrevanje ili korupcija, vremenom ces smanjiti potrebu da sama sa sobom kontempliras i pravis dubiozu, samim tim i na druge neces imati uticaj koji doduse samo ti mislis da imas
mada, ja volim takve osobe.. one vade razgovore iz povrsnosti, uvek daju poseban smek situacijama
na zalost, sve takve osobe koje poznajem su veliki osobenjaci ili samotnjaci ili depresivci, zato sam ti dala savet da ne dozvolis da ode u nacin zivota, vec da ga zadrzis samo kao osobinu koja prati neko vece karakterno ustrojstvo, poput istrazivackog duha, radoznalosti..
na zalost, sve takve osobe koje poznajem su veliki osobenjaci ili samotnjaci ili depresivci, zato sam ti dala savet da ne dozvolis da ode u nacin zivota, vec da ga zadrzis samo kao osobinu koja prati neko vece karakterno ustrojstvo, poput istrazivackog duha, radoznalosti..
ajme, eto me ovaj dio si dobro opisala i prepoznala. Itekako sam samotnjak, nekako često osjećam da nigdje ne pripadam nego kao da sma neki nomad. Druge vazda mogu da oraspoložim i vratim im volju, a kad mene nešto sjebe i ne dam nekom to das vidi ,a ak ovidi slabo kad može da se miješa
a sprdnja, taman nema 5 dana kako se pohvalih da me sve češće hvataju radosna raspoloženja, da mijenjam perspektivu.. i eto ti...
Najbolje se osjećam među jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznost, s kojima mogu da se smijem, da kažem sve što mislim, ne plašeći se da će me pogrešno razumjeti
Najbolje se osjećam među jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznost, s kojima mogu da se smijem, da kažem sve što mislim, ne plašeći se da će me pogrešno razumjeti
Nema sad tu bog zna koliko da se piše. Da se vadim na godine i pitanja koja su za njih normalna, ne ide. Na okolinu, državu, položaj zvijezda..ne pada mi na pamet.
Problem je sledeći- od kako znam za sebe bila sam ozbiljno dijete, kako sam odrastala tako je ta ozbiljnost rasla i opterećivala me. Ona se sad ne manifestuje kao pretjerana odgovornost, nego kao beskonačno analiziranje situacija, okolnosti, političkih i drugih pitanja.. hvatam sebe da situacije kad treba da sam opuštena, pričam o normalnim temama- ja ladno kvarim pričom o stvarima koje me inače zamaraju..i naravno da ubijam druge u pojam. Nekako imam osjećaj da se vrtim u krug, da ne umijem da se opustim a da to nije infantilno
Tи мене понекад стварно одушевљаваш.
Сагледати себе тако, морам рећи ''у твојим годинама'' и таква свест нису баш чести. Може бити оптерећујуће али такав став, приступ и поглед на свет... донеће ти и понешто доброг и то не мало, веруј ми.
Даклем ... научи да се носиш и живиш са тим, а то ћеш морати сама то ти нико не може рећи како... али шта год радила ... не покушавај да убијеш тај део себе. Прво јер не можеш, друго јер и да можеш то би био губитак и треће ... веровала ил не недостајало би ти.
едит... и савет... читај шта Мунка пише ... кад се натера да буде озбиљна
« Poslednja izmena: 30. Jul 2013, 17:27:56 od 3maj001 »
Itekako sam samotnjak, nekako često osjećam da nigdje ne pripadam nego kao da sma neki nomad. Druge vazda mogu da oraspoložim i vratim im volju, a kad mene nešto sjebe i ne dam nekom to das vidi ,a ako vidi slabo kad može da se miješa
Najbolje se osjećam među jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznost, s kojima mogu da se smijem, da kažem sve što mislim, ne plašeći se da će me pogrešno razumjeti
Tema: 
ovaj dio si dobro opisala i prepoznala. Itekako sam samotnjak, nekako često osjećam da nigdje ne pripadam nego kao da sma neki nomad. Druge vazda mogu da oraspoložim i vratim im volju, a kad mene nešto sjebe i ne dam nekom to das vidi ,a ak ovidi slabo kad može da se miješa
