Najbolje se osjećam među jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznost, s kojima mogu da se smijem, da kažem sve što mislim, ne plašeći se da će me pogrešno razumjeti
Hvala Mada,ne mislim da se ja popravljam,isti sam ja uvek,nego promenise se neke stvari kod drugih,pa je i moj pristup drugaciji Nekada sam imao razumevanja za sve,doduse imam i dalje,samo ne zelim da se opterecujem pa ono sto mi se ne svidja odmah odbacim-kako bi ti rekla,ishejtujem ( ) , jer sam shvatio da cu da puknem ako nastavim da se opterecujem totalno nebitnim stvarima za mene...ne mozes promeniti ni coveka pored koga si ceo zivot,a kamoli neke neznance ili kod nekih stvari u ovoj nasoj zemlji mentalitet nacije... A imam u planu da se iskuliram,da jednostavno na stvari koje bi me ranije iznervirale ne obracam paznju...osim ako to nije neko moj bliznji,onda glavu cupam
« Poslednja izmena: 29. Jul 2013, 23:19:59 od boki_grobar »
O Partizane,o sampione,uz Tebe uvek smo mi,zato pobedi!Pesme se ore,i baklje gore,jer mi smo tvoji GROBARI! GNP! 2pac R.I.P. Pile,brate,pocivaj u miru!
znači prva i osnovna stvar- vas dvi+ojica ste ti tzv hejteri
Eto, sad sam i hejter, a samo probao da uputim konstruktivnu kritiku.
I kazem, ako tebe smara promeni nesto...
I stvarno nauci da prihvatas kritiku a da se ne ljutis, posebno zato sto ti ni boki ni ja nismo rekli nista da bi to okarakteristila kao destruktivnu kritiku...
"Oni koji su vešti u borbi, ne obuzme ih bes. Oni koji su vešti u pobedi, ne obuzme ih strah. Zato mudri pobeđuju pre borbe, dok se neznalice bore da bi pobedili"
zamislila si se kad si utripovala da si smorila nekog ko ti se dopao, ili nekog kome si se ti dopala, za ovakva razmisljanja potreban je progesteron, priznaj
ne znam sta da kazem sem da se ljudi pronadju bez obzira da li su prijateljstva ili ljubavi, privlacimo istomisljenike, slicne ljude ili one kojima smo interesantni, ostali sta misle je potpuno sekundarno, ko te poznaje dobro taj te je prihvatio
Najbolje se osjećam među jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznost, s kojima mogu da se smijem, da kažem sve što mislim, ne plašeći se da će me pogrešno razumjeti
razlog dubljenja vuče korjene iz razočarenja u okolinu, društvo, neke bliske ljude.. I onda se nerviraš što lose procjenjuješ, nerviraš što ljudi ne vide neke očigledne stvari, što ih manipulišu k'o birane ovce.
dvije riječi koje bi me fino opisale su Vjesnik apokalipse
kad je sama frka oko apokalipse bila, nije meni bilo oko datuma nego oko toga šta jednog dana može učiniti da nestanemo, a da nije prirodna smrt I onda sam koristila svaku priliku da pričam o tome, da podsjećam koliko je bitno da vodimo računa o prirodi da ne bi uzvraćala udarac
onda- česta priča o selu- kako ćemo svi da budemo srećni kad se počnemo vraćati selu, odlaziti u grad da bi se pokupila znanja potrebna da se to selo razvije
što se tiče morala..morala sam - ne morališem ali me je*e činjenica kakva govna se dobro snalaze, kakvi ljudi se povuku k'o prestrašeni a ne da imaju da ponude nešto nego...
I tako, ima tu tema, otvaranja glave... znaš kad te znaju kao onu koja stalno nešto filozofira..
I nije to da oću da besjedim na gori, nego ako nešto imam sad da kažem, ako ga prećutim sakupljaće se do neprilike..isto tako je I sa emocijama, njihovo odlaganje I gušenje mi se obijalo o glavu X puta
Da objasnimo I tu živahnu stranu- u poslednih godinu bar idem okolo I širim filozofiju kako je sve do nas samih, kako ne smijemo da kukamo i sjedimo u mjestu.. kako mogu da nam uzimaju i ovo i ono bespravno, ali ne i ličnost
To vam je ono kao kad se neko svadja, pa pokušate da smirite situaciju, a najradije biste i vi dodali nešto. Tako kad vidim nečiju uznemirenost, pa makar se slagala sa tim, u meni se probudi želja, kao neki mehanizam protiv sje*anosti i počnem da širim radost.
A da se razumijemo, nisam baš toliko radosna kad mene uhvate raspoloženja
Najbolje se osjećam među jednostavnim ljudima pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznost, s kojima mogu da se smijem, da kažem sve što mislim, ne plašeći se da će me pogrešno razumjeti
Nema sad tu bog zna koliko da se piše. Da se vadim na godine i pitanja koja su za njih normalna, ne ide. Na okolinu, državu, položaj zvijezda..ne pada mi na pamet.
Problem je sledeći- od kako znam za sebe bila sam ozbiljno dijete, kako sam odrastala tako je ta ozbiljnost rasla i opterećivala me. Ona se sad ne manifestuje kao pretjerana odgovornost, nego kao beskonačno analiziranje situacija, okolnosti, političkih i drugih pitanja.. hvatam sebe da situacije kad treba da sam opuštena, pričam o normalnim temama- ja ladno kvarim pričom o stvarima koje me inače zamaraju..i naravno da ubijam druge u pojam. Nekako imam osjećaj da se vrtim u krug, da ne umijem da se opustim a da to nije infantilno
Koliko ja znam tebe, usrecena si i savrseno uljuljana u toj pozlacenoj sredini sredine. Tu ljudi ne slusaju jedni druge, no svako svoje parla. Na kraju se rastanu siti istovareni, kao da su u wc bili.
Draga moja svi imamo svoje mracne momente, ili se oni nama tako cine. Ne mora obavezno da znaci da si smarac svojoj okolini. Mozda ...da se malo osamis kad te uhvate ti momenti. Meni se desi nekoliko puta godisnje da mracim, i da mi je sve okolo naporno, onda se osamim. Ne druzim se, ne pijem kafe, odradjujem rutinu dok ne kazem :" E do kurca" i pozovem zenturace u izlazak.
Tema: 
