РОДНОВЕРНИ КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ ШУМОПАД (ОКТОБАР) 7522. (2014.)

25, 26, 27, 28. и 29.10. Мишји дани - шумопадске задушнице

Осим у месецу сечку (фебруару) Мишје дане имамо и у шумопаду (октобру). Мишји дани су у вези са култом предака и посвећени су душама умрлих. Субота или „безимени дан“ је по правилу задушни дан и почетак овог обичаја који је трајао пет дана. Мишје дане најбоље је описао етнолог Веселин Чајкановић у књизи „О магији и религији“:
„...После оного што смо рекли о мишу као о сеновитој животињи јасно је да је празник мишева исто што и празник душа. О томе празнику у далекој прошлости чинио се култ мишевима у којима су инкарниране душе предака и покојника уопште, онако исто као што се у другим приликама приносила жртва душама предака које су замишљане у облику птица или у облику разних дивљих или питомих животиња...“

31.10. Мокошин дан

Последњи петак у шумопаду (октобру) је празник богиње Мокош или Мокош Јесења, ове 7522. (2014.) године то је 31.10. Осим овог, постоји пролећни празник посвећен богињи, то је Мокош Пролећна.
У Несторовој хроници помиње се кип богиње Мокош који је подигао кнез Владимир на брду изнад Кијева. Мокош је била једино женско божанство кијевског пантеона. Уз кип Мокоши на истом брду налазили су се кипови: Перуна, Хорса, Дажбога (Дајбога), Стрибога и Симаргла.

Чекај, откуд сад "шумопад", када српскохрватски познаје листопад. Само, изгледа да некоме "рвацки" пара уши...

shuma je na ruskom i les....

isto kao sto je rec na ruskom slovo...a slovo je bukva...imas i kod nas...bukvar...slovar...to su sinonimi...

normalno bechki manifest srpske akademije nauka to ne priznaje...

Svi smo dosli iz mocvara...

Све јо то у реду, али не пада на јесен шума, него лишће.

Pa to je jedna od varijanata u slovenskim jezicima da se kaze list...samo je neko grubo preveo misleci da je to hrvatska rec...a zapravo je ruska...i dan danas se u nekim krajevima za opalo lisce kaze shuma...

СЛОВЕНСКИ КНЕЗ

На обали хучне Травне,
Где се шири Немац сад,
У исконске дане тавне,
На обали хучне Травне
Дизао се тврди град.

Храбри Никлот владао је
У тврдоме граду том,
Сад урвине тамо стоје,
Паук плете мреже своје,
У тихоме послу свом.

Једног дана до Балтије
Подиже се љути враг,
Диже војске и галије
И упорно на град бије,
Да му затре сами траг!

Шест месеци борба траје,
Али Никлот не да град,
Шест месеци не престаје
Да за удар удар даје,
Бол за бол и јад за јад.

А кад шести месец зађе,
И побеђен душман љут,
Одби војске, крете лађе,
На обратни, срамни пут.

Храбри Никлот уђе тада
У Перунов свети храм,
На колена пред њим пада,
И најлепше из свог стада
Принесе му јагње сам.

Дуго време после тога
Владао је мирно он,
Поштујући силног бога,
И обичај рода свога,
И словенски, свети трон.

На обали хучне Травне,
Где се шири Немац сад,
У исконске дане тавне,
На обали хучне Травне,
Дизао се тврди град.

Храбри Никлот владао је
У тврдоме граду том,
Сад урвине тамо стоје,
Ружа свија гране своје,
И купина цвета с њом.

Слава храбром владару Зверина!

Свака част за песму. Ко ју је написао?

ne znam. uzeo sam je sa jednog od fb koje sam ti onomad poslao.

РОДНОВЕРНИ КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ СТУДЕН (НОВЕМБАР) 7522. (2014.)

5, 6, 7, 8, 9, 10. и 11.11. Светковине вукова - Вучји дани

Вучји дани, као и слични вишедневни празници посвећени „животињама“: мишевима, псима, медведима, кокошкама итд. у вези су са култом предака. Вучји дани трају седам дана, завршавају се Дајбоговим даном који је уједно и растурњак. Растурњак је дан који постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима. Душе умрлих (које се у овом случају налазе у вуковима) су се гостиле, јеле и пиле и последњег дана морају да се растурају. Према веровању, Дајбог окупља вукове, одређује где ће и колико оваца да поједу, обезбеђује им храну за зиму и после их распушта.

11.11. Дајбогов дан

Вучји дани завршавају се Дајбоговим даном. Дајбог је окупио вукове он их и распушта. Даjбог (Дабог, Дажбог) је словенски бог који даје живот земљи, јер је истовремено бог Сунца (сунчеве топлоте) и кише који су најважнији услови за опстанак људи. Он је такође и бог подземног света (што је можда и његова најбитнија карактеристика). Не могу свим боговима строго да се приписују соларни или хтонски принципи већ једно божанство може заступати и соларни и хтонски принцип. Дајбог се сматра родоначелником Срба и свих Словена. Дајбог је замишљан као старац, одевен у животињску кожу, са штапом у руци којим се помаже зато што је хром. Најчешће је у пратњи вука који је такође хром. Дајбог и вук су нераскидиво повезани, јер је вук један од Дајбогових облика.

21.11. Морана Јесења

Моранин дан не славимо али га обележавамо на неки начин. Морана је словенска богиња смрти, зиме и мрака. Као богиња зиме она никад није била омиљена међу Словенима што се и може разумети ако се узме у обзир поднебље у коме су они некад живели. Морана је била дуга и хладна зима, зима која је са собом могла да донесе смрт у облику глади и неиздрживе хладноће, која је могла да буде узрок болести или помора стоке. Због тога се њен долазак увек са страхом ишчекивао, а одлазак бурно и радосно славио.

Значи, није Ноћ вештица, и није 31. октобра. Него је Дајбогдан, 11. студеног.

И што је најбоље од свега, државни је празник у Србији